Дробњаци, порекло племена Reviewed by Momizat on . Ретко се може наћи тако историјски стар и етнички карактеристичан простор који, као врло организована целина и заједница, живи преко хиљаду година, што се потпу Ретко се може наћи тако историјски стар и етнички карактеристичан простор који, као врло организована целина и заједница, живи преко хиљаду година, што се потпу Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Дробњаци, порекло племена

Дробњаци, порекло племена

Ретко се може наћи тако историјски стар и етнички карактеристичан простор који, као врло организована целина и заједница, живи преко хиљаду година, што се потпуније зна, од деветог века.

 

Дробњаци су врло старо и организовано племе, по много чему карактеристично; они су мудри и храбри вечити слободари и ратници, учесници у свим биткама, бојевима и ратовима које су Србија и Црна Гора водиле за слободу и ослобођење. Они су јунаци у Косовском и свим другим бојевима; они су стални и трајни пратиоци целокупне судбине народа Србије и Црне Горе и њихов нераздвојни и особен – достојанствен део. Старинци су она братства која су у Дробњак доселила пре 16. века.

„НОВЉАНИ“ су, за Шибалића, највеће српско племе које је организовано дошло на Балкан, прво у околину Травника, потом Новог и Бањана и, коначно, у Дробњак. „НОВЉАНИМА“ се, по предању, звало једно српско племе које се у време досељавања Срба на Балкан доселило у Босну, а мало доцније прешло у Херцеговину и настанило се на Бањанској висоравни. Одатле Новљани, заједно с још неким српским племенима, потисну староседелачко становништво на Тари и извору Мораче, а на југ Подгорици. Освојену територију поделе међу собом и населе. Тада је Новљанима припало и пространо земљиште које је захватало племена Бањане и Дробњаке. Већи део Новљана који су преселили у Дробњак, заузео је цео предео између града Оногошта и реке Таре, и од тадашње пивске границе до горње Мораче.

Одређени извори указују на то да су Дробњаци неко време били у саставу зетске државе и да су у доба краља Милутина, према хрисовуљи, писаној између 1313. 1318. године, били у саставу Рашке. Дробњаци су сачували своју самосталност према Турцима до средине 15. века, када су Турци покорили Херцегове земље. После смрти цара Душана, Дробњаци су од 1360. до почетка седамдесетих година били под влашћу Војислава Војиновића и Николе Алтомановића. После су ушли у састав Тврткове државе након поделе земље Н. Алтомановића, коју су извршили кнез Лазар и босански бан Твртко. Од краја 14. века, Дробњаци спадају у област великаша Сандаља Хранића, који је умро 1435. године, а наследио га је синовац Стјепан Вукчић Косача, односно Херцог Стјепан. По њему се та област назвала Херцеговина, како се и данас назива њен већи део. Тако су Дробњаци остали у саставу Херцеговине све до средине 19. века, када су ушли у састав Црне Горе.

Племе Дробњака је од последњег српско-турског рата, цело припало под Црну Гору, а налази се на североисточној страни Херцеговине и на северној страни Црне Горе. На Берлинском конгресу 1878. године, Црна Гора је проглашена за самосталну државу. Том приликом су одређене и границе Црне Горе у односу на турску територију.

Дробњачки војвода Ђурјан Косовчић је, према народном предању, водио Дробњаке на Косово и у тој борби задобио седам рана. И само име породице Косовчић, „везано“ је за косовску битку. Ту је погинуло и много Дробњака. Према забелешкама Ст. Новаковића и према опису косовског боја, међу војводама учесницима у косовском боју помињу се Ђурица и Живко Косовчић. Косорићи опет, спадају међу најстарија и најзначајнија братства на дурмиторском подручју. Они су од племена Новљана и њихово досељење у ове крајеве пада негде око 8. века. У боју на Косову, помиње се и неки Милеша Мандић, војвода, који је за проливену крв, од кнеза Лазара добио извесне повластице.

Реч Дробњак се односи на изузетан раст људи, на добре људе и јунаке. Још је Јован Цвијић, који је пореклом од Дробњака, истакао особине племена: понос и част човека, умереност, одмереност, разборитост, досетљивост, стрпљивост, одлучност, храброст, изразита бистрина, где су духовне вредности увек биле важније од материјалних. Дробњаци су природно обдарени изузетно снажним телом и бистрином, са вечитим духом и вољом да се побеђује и прониче у непознато.

Многе српске и црногорске породице и личности су пореклом из Дробњака: Петровићи (Његош), Караџић (Вук), Цвијићи (Јован), Мишићи (Живојин), Сима Милутиновић – Сарајлија, Борислав Пекић, Милија Станић, Душан Баранин, Војо Станић, Жарко Лаушевић, Милутин – Мима Караџић…

Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

БРАТСТВА У ДРОБЊАКУ

Данашња братства у Дробњаку сврстаћемо у пет група према времену досељавања, исељавања и нестајања-изумирања: СТАРИНЦЕ, НОВЉАНЕ, УСЕЉЕНИКЕ међу Старинце и Новљане, УСКОКЕ (Шаранце и Ускоке), и ИЗУМРЛЕ и ИСЕЉЕНЕ породице из Дробњака.

СТАРИНЦИ

Старинци или старосједиоци су она дробњачка братства која су се у Дробњак доселила прије 16. вијека. Из једног турског документа из 1477. године (Историјски записи, књига 29), који се односи на Херцеговачки санџак, да се видјети да је у Дробњаку било 636 домова, пгго чини добру насељеност. Ову групу братстава у Дробњаку сачињавали су: МАНДИЋИ, КУЈУНЏИЋИ, МИЛАШИНОВИЋИ, ВУКОВИЋИ, ПЕРОВИЋИ, ЏУКИЋИ, БАТИЗИЋИ и друга старосједилачка братства у Дробњаку.

НОВЉАНИ

Предање о Новљанима казује да је то највеће и најбројније српско племе које је организовано дошло на Балканско полуострво, приликом досељавања Словена из старе постојбине. Прво су се населили на територији Босне, око Новог и Травника. Има мишљења да су по Новом добили назив Новљани. Предање даље казује да су се с ових простора помјерали на југ и југоисток и населили херцеговачку област Бањане. Са осталим српским племенима, Новљани су потиснули старосједилачко становништво с ових простор а према Тари и Морачи и притиснули њихове предјеле, који су били пространи, а захватали су Бањане, дио Корјенића, Никшићких рудина, Никшићког поља, Дробњак, дио Пиве и Горње Мораче. Запосједање овако пространих територија указује на то да су Новљани били бројно племе. Они се тада почну раздвајати. Мањи дио остане у Бањанима и задржи за своје катуне дио Пиве између ријеке Комарнице и Пиве, а на сјеверу до планине Милогоре и ријеке Сушице, као и масив Дурмитора са огранцима. Дио Новљана, који су остали у Бањанима, прозову се Бањани по, како предање казује, неком Бану. Од ових Бањана у Бањанима нема сада никога, а умјесто њих дошле су нове породице. Од бањских Новљана у Пиви данас живи највећи дио пивских породица, које потичу од браће Руђа и Бранила Лужница. У Пиви и данас знају која су братства Руђићи, а која Браниловићи. Много бројнији дио Новљана преселио се у Дробњак и заузео пространо земљиште које је обухватало предио од града Оногошта до ријеке Таре, на сјеверу, и од данашње границе с Пивом до села Граница и Милошевине у Горњој Морачи. У Дробњаку и данас живи традиција о томе које су породице поријеклом Новљани, а које су усељене међу њих. У наредном излагању биће обухваћене и обрађене породице за које се зна да су поријеклом од Новљана.  

Порекло дробњачких презимена (кликни на линк):

А  Аврамовић, Алексић, АндријашевићАнђелић, АзарићАндесилић, АџивуковићАџић, Ашанин;

Б  Бадњар, Бајовић, БајчетаБалотић, БаљушаБаранин, БарацБатизија, Беговић, БећировићБећковићБијелић, БлагојевићБогисављевић, БожовићБојатБојић, БојковићБојовић, Брајовић, БулатовићБулић;

В  Васовић, ВемићВеселић, ВилићВилотијевић, Влаховић, ВојводићВојиновић, ВујачићВујичићВуковић, Вуковић-Мотика, ВуксановићВуловићВућић, Вучинић;

Г  Гаговић, Гашић, ГашовићГвозденовић, ГиљенГлођаја, Гломазић, Глуваћ, Гогић, ГодијељГолубовићГордијанићГргуревић, Гргуровић, ГрдинићГркићГркојевићГубић, ГузинаГујић, Гушић;

Д  ДавидовићДајовић, Дакић, ДамјановићДаниловић, Данчуловић, Дацић, ДедеићДелић, Добриловић, Дракула-ДракуловићДрашковићДринчић, Дробњак, ДробњаковићДубљевић, Дубурија, ДуловићДурковић;

Ђ  ЂедовићЂерић, ЂикановићЂоковићЂукнићЂурђићЂуришић, Ђурковић, Ђуровић;

Ж  Живковић, ЖижићЖугић;

З  Зарубица, ЗејакЗековићЗеленовићЗлатнопојасовић, Зорић, Зуковић;

И  Илић, Истијановић;

Ј  Јакић, Јанковић, Јањић, ЈањушевићЈауковић, Јакшић, Јевтић, Јегдић, ЈекнићЈелићЈованићЈововић, ЈоксимовићЈоловић, ЈоцовићЈошановић;

К  Кавеџић, Калабић, КалпачинаКаљевић, Кандић, КапешићКараџићКасалица, Кекер, Кекић, КешељевићКитаљевићКнежевић, КовачевићКосорићКостић, Котарац, КотарчевићКотлицаКрејовић, КриваћевићКрковић, КрсмановићКрстић-Крстајић, КршикапаКујунџић;

Л  Лазаревић, ЛазовићЛалић, ЛаловићЛасица, Лаушевић, Лековић, ЛеовацЛијешнић, ЛопушинаЛуковац, Лучић;

М  МаксимовићМаловићМандић, Маринковић, Марић, Марковић, МастиловићМатељевић, МацанМашић, Мемедовић, Мештер, МијатовићМијовић, МикићМилашиновић, МилинковићМиличићМилошевић, Милутиновић, Миљић, МинићМињевић, Мирковић, Митровић, МићовићМољевић, Мрдак, МрдаковићМршовић, Мујовић, МуминМучалицаМушовић;

Н  Недић, НенезићНикитовић, Никовић, НиколићНоваковић, НововићНовосел;

О  ОбрадовићОстојић, Ошић;

П  Павићевић, Павловић, ПајовићПалија, ПаовићПапићПараушић, Паређина, Пашић, ПејановићПејовић, ПекићПековићПеровић, ПерошевићПетковић, Петровић-ЊегошПетрушићПешић, ПижурицаПилетић, ПиповићПићурић, ПјешивацПјешчићПолексић, ПопадићПоповић, Посука, Потпара, Пршић;

Р  РадановићРадивојевић, РадовановићРадовић, Радоњић, РадошевићРадуловић, РајичевићРакетић, Раковић, РакочевићРаонић, Рашчанин, РистићРобовић, РовчанинРогановић, РондовићРончевићРоћен, РубежићРужић;

С  СавићСавовићСаравеља, Сарић, Сератлић, Сердаревић-Симуновић, СимићевићСлавујевић, СмоловићСрдановић, СтанићСтанишићСтанковић, СтевановићСтевовић, Стијеповић, СтожинићСтојановић, Стрелица, СтриковићСтруњаш;

Т  ТаушанТерзићТешовић, ТмушићТодоровићТомчић, ТребјешанинТрепчаниТомић;

Ћ  ЋатовићЋеранић, Ћетковић, Ћировић, ЋорићЋоровић, Ћосовић, ЋурићЋућиловић;

У  Усовић, Ушћумлић;

Ц  ЦвијићЦеровић, Црногорац;

Ч Чарапић, ЧворовићЧечовићЧичић, ЧогурићЧуровић;

Џ  Џабасан, Џаковић, Џепина, ЏуверЏукић;

Ш  Шамшал, ШаранацШаровићШаулић, Шећеровић, Шећковић, Шибалић, Шипчић, Шишовић, ШкулетићШљиванчанин, Шобић, Шоловић, Шпањевић, Штруц, Шунтић, ШућурШћепановић.

 

ИСЕЉЕНИ ДРОБЊАЦИ

Дробњаци су се исељавали свуда по простору бивше Југославије. Због тога, на крају овог прилога, објављујемо кратке приказе о  породицама које су некад давно живеле у Дробњаку, а које су се данас разгранале по Србији, БиХ, Хрватској као и по другим деловима Црне Горе. Презимена су, ради лакшег прегледа, поређана по азбучном редоследу, а на основу вредне грађе коју су сабрали и обрадили Стојан Караџић и Вук Шибалић у књизи „Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло“ из 1997. године.

А

АБАЗОВИЋИ на Гласинцу су поријеклом из дробњачког села Пошћења. СЛИЈЕПЧЕВИЋИ, СТАРОВИЋИ, ДАВИДОВИЋИ и ПОПОВИЋИ у гатачком селу Самобор поријеклом су од синова Марка Абазовића, који се тамо доселио крајем 16. вијека из дробњачког села Пошћења. Од њих су се разгранала друга братства, која су се иселила у разне крајеве, а овдје ће бити сва посебно обрађена на основу података којима се располаже.

АВРАМОВИЋИ су живјели у селу Алуги у Шаранцима, гдје се Милан Аврамовић, средином 19. вијека, доселио из села Бучја из Затарја. Из Алуге су се одселили 1945. године у Кулу, као колонисти. Сада од њих нико не живи у Шаранцима. Славе Никољдан.

АЛЕКСИЋИ у селу Бојати, на Пивској планини, поријеклом су од Алексића са Малинска из Ускока. Славе Ђурђевдан. Алексића има у селу Пашину Пољу у Шаранцима, гдје су браћа Ђорђије и Петар, преселили са Малинска послије Првог свјетског рата.

АМОВИЋИ су живјели у Мокром, одакле су се 1812. године одселили у Босну или Србију. Ђура и попа Марка одвео је као таоце 1806. године паша Скопљак и ту им се губи траг. Има мишљења да је братство Хамовићи из Херцеговине од њих. У Мокром постоји једна парцела која се зове „Гаће Амовића“.

АНДЕСИЛИЋИ у Савинцу у општини Бојник воде поријекло од Андесилића из Комарнице, одакле се 1889. године, доселио Ђурко са синовима: Мијушком, Милосавом, Радосавом и Томом. Њихово потомство је бројно тако да их данас има у Савинцу, Бојнику, Лесковцу, Београду, Словенији и другим мјестима. Славе Никољдан. Андесилића има и у Ивањици, гдје се Алекса Андесилић са породицом доселио из Комарнице. Његови потомци данас живе у Ивањици.

АНДРИЈАШЕВИЋИ на Вилусима и Грахову поријеклом су од Андријаша, сина кнеза Дракуле Мандића, из Дробњака из села Придворице, по коме су се и прозвали садашњим презименом. Послије очеве смрти Андријаш и Гојко се населе у селу Мокринама, код Херцег Новог, гдје Гојко и остане и од њега су тамошњи ГОЈКОВИЋИ, а Андријаш се пресели у Зупце, гдје је једно вријеме живио. Из Зубаца се Андријаш, са сином Ђуром, пресели на Грахово и Вилусе, а у Зупцима му остане један син, од кога су КУРАЈИЦЕ и ЛЕРИ. Ђуров син Вукашин био је у чети Баја Пивљанина, у којој је и погинуо приликом напада на Грдијевиће 1663. године. Андријашевића има одсељених у Херцеговину, Босну и Србију. Од њих су ГРАОВЦИ код Невесиња.

АНЂЕЛИЋИ у селу Слатини код Пријепоља поријеклом су из Шарана, одакле су се доселили 1922. године; славе Ђурђевдан. Анђелића има у Херцеговини, у Пољима код Мојковца, Колашину, пљеваљском крају и сви они воде поријекло и род су са шаранским Анђелићима. Има их у Србији у јадарском крају у селу Дворска, који воде поријекло од Ивана Анђелића. Он се прво настанио у Цикотама у Калучу. Иван се у ове крајеве доселио из Херцеговине од тамошњих Анђелића, који су род са шаранским Анђелићима.

АНТОНИЈЕВИЋИ у Орљају у Затарју потичу из Тепаца.

АПОСТОЛОВИЋИ у селу Зупче род су с Клицановићима у Читлуку, а поријеклом су из Дробњака. Славе Ђурђевдан.

АЏИВУКОВИЋИ у Фочи су од братства Туфегџића, који су огранак Балотића са Превиша. Садашње презиме добили су по неком свом претку Вуку који је ишао на ћабу, због чега га прозваше Аџија Вуко, а његове потомке Аџивуковићи. Од њих су МИЋИЋИ у Херцеговини. Славе Ђурђевдан.

АШАНИ у Томашеву воде поријекло од Ашана из Бара Сировачких.

Б

БАДЊАРИ и БАДЊАРЕВИЋИ у селима Дренце и Леце у Гајтану потичу од Бадњара из Подгоре, код Жабљака, одакле су се одселили у времену од 1892. до 1914. године. Бадњара има и у Слишану, гдје су се доселили браћа Милун и Максим; њихови су потомци доскора живјели у Слишану. Славе Никољдан.

БАИЉИ су некада давно живјели у Годијељима, и то много прије него што су се Годијељи доселили у ово село. Претпоставља се да су се негдје иселили, али се не зна гдје. Оставили су трага у називима „Баиљске озидине“, „Баиљско гробље“, „Баиљевина“ и „Баиљска земља“ у Грабовици и „Баиљски цијепац“ и „Баиљевина“ у Језерима.

БАКОВИЋИ су у Сировцу живјели до 1913. године, када су се иселили у Вранеш. У Сировац су се преселили крајем 18. вијека, из Горње Мораче, потомци Лазара Баковића, прослављеног јунака из народних пјесама. Њихова даљња старина је из Вранеша. У Сировцу топоним „Баковића под“ подсјећа да су они ту некада живјели.

БАЛИЋИ у Гајтану и селу Добри До поријеклом су са Струга, из Ускока, одакле се 1882. године доселио Јован Балић.

БАЉУШЕ на Гласинцу поријеклом су из Доње Бијеле, гдје су некад живјели. Данас са овим презименом у Дробњаку нико не живи.

БАРЦИ у селу Мрчићи, у Пљеваљској Буковици, у Пољима код Мојковца, у Затарју, Београду и другим мјестима по Србији, поријеклом су из Тушиње.

БАРТУЛЕ на Гласинцу поријеклом су из Тепаца. Славе Никољдан.

БАТИЗИЈЕ – БАТИЗИЋИ који су некад живјели на Малинску, поријеклом су од Батизића из Пошћенског краја, одакле су се одселили, али се не зна гдје.

БАТУРАНИ у селу Црној Гори, на Пивској планини, потичу од Бадњара из Тепаца.

БЕГОВИЋИ на Гласинцу поријеклом су из Бијеле; огранак су Вуловића из Бијеле.

БЕЋКОВИЋИ у Мијаковићима и Пљвевљима су од Бећковића са Алуге. Сада се овим презименом у Шаранцима нико не презива, већ су се сви иселили у поменуте крајеве. Славе Ђурђевдан.

БИЈЕЛИЋИ у Топлици су од Бијелића из Сировца.

БЈЕЛИЦЕ су живјели у селима Ускоцима, код Жабљака, гдје су се доселили крајем 19. вијека, из племена Бјелица. Из Ускока су се одселили у Пљевља. Назив „Бјеличка ограда“ у Ускоцима подсјећа на њих. Славе зимски Јовањдан.

БОГИСАВЉЕВИЋИ су живјели у селу Зукви, у Дробњаку, одакле су се, почетком 18. вијека, одселили у Куче, гдје су се презивали Дробњаци.

БОГИЋЕВИЋИ у околини Лознице потичу од Богића Милутиновића, који се веома давно одселио из дробњачког села Комарнице. Од ових Богићевића је чувени јунак и војвода из Првог српског устанка Анта Богићевић. Сада се овим презименом у Дробњаку нико не презива већ су се разгранали на Вуковиће – Мотике и Никитовиће, од којих су Кавеџићи.

БОЖАНИЋИ су живјели некада у Дробњаку, вјероватно на Слатини, што се да закључити по називу „Божанића брдо“ на Ивици, која припада Слатини. Иселили су се некуда, али се не зна гдје.

БОЈАТИ на Пивској планини поријеклом су од Боја Јауковића, који је из Придворице побјегао због крви и настанио се код кнеза Кнежевића. Овај га ожени и да му дио свог имања, гдје се стално настани. Његови потомци се по њему прозваше Бојати, исто као село у коме живе. Славе Ђурђевдан.

БОЈКОВИЋИ у селу Вишњеву, у Горњем Грбљу, потичу од Бојка, сина кнеза Дракуле Мандића, који се одселио у Грбаљ, гдје се његови потомци по њему прозваше Бојковићи. Славе Велику Госпојину.

БОЈОВИЋИ у Слишану су поријеклом од Бојовића из Шарана, одакле је послије Првог свјетског рата доселио Божо Николин; ту се оженио и имао синове Бранка и Везимира. Никола је радио у општини као дјеловођа. Око 1960. године преселио се у Лесковац гдје је живио све до своје смрти. Његови потомци сада живе у Крагујевцу и Београду; славе Ђурђевдан. Бојовића има у селима Слатини и Заступ, код Пријепоља, који потичу из Шаранаца; славе Ђурђевдан.

БОРИЛОВИЋИ су према предању, што се види из једне народне пјесме, живјели у Дробњаку у првој половини 17. вијека. Шта је са њима било, не зна се.

БОШКОВИЋИ и ИВАНОВИЋИ у селу Тврдићи у пожешком крају потичу из Дробњака.

БРАЈКОВИЋИ су некада живјели у Дробњаку, у селу Брајковачи, у Шаранцима, која је по њима и добила име. Одселили су се у Пренћане на десној обали Таре, под притиском бројнијих и надмоћнијих Шаранаца, након њиховог усељења на ове просторе.

БУЈИШИЋИ су живјели једно вријеме у Милошевићима, у Дробњаку, гдје се Вукале Радосављев Бујишић 1910. године, доселио из Вруље из пљеваљској краја. Сад од њих нико не живи у Дробњаку. Славили су Ђурђевдан.

В

ВАРЕЗИЋИ су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко- варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову СУПИЋИ. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан.

ВАСОВИЋИ у Савинцу воде поријекло од Гвозденовића из Доње Бијеле, одакле се Јован Васовић са сином Милисавом доселио 1889. године. Милисав је имао сина Богосава, а Богосав је имао три сина. Владимира, Јована и Миодрага. Њихови потомци живе у Савинцу и Београду. Славе Никољдан.

ВАСОВИЋИ у Горњим Пољима поријеклом су из Тушиње и род су с Ђуришићима и Вукојевићима; славе Ђурђевдан.

ВЕМИЋИ на Гласинцу поријеклом су од Вемића из Доње Буковице.

ВЕМИЋИ у Потпећу код Пљеваља поријеклом су од Вемића из Доње Буковице.

ВЕСЕЛИЋИ су живјели у Тушињи, одакле су се преселили у Селац, код манастира Довоље, на десној обали Таре. Разгранали су се на ЈАЊУШЕ и АДАМОВИЋЕ. Јањуши се одселе у Бабине код Пријепоља, а Адамовићи у Грнчарево код Бијелог Поља. Од Веселића су ШАБОВИЋИ, који су некад живјели у Потпећу, одакле су се послије 1878. године одселили у Никшић.

ВЕЧЕРОВИЋИ су живјели на Превишу, у крају који се зове Камењаче Кујунџића, одакле су се негдје одселили. На Ивици, изнад Превиша, налази се „Вечеровића њива“, која подсјећа на њих.

ВИДОЈЕВИЋИ у Савинцу су, по предању, од Видојевића из околине Жабљака, а у сродству су са Дедеићима. У Савинац се доселио Крсто Видојевић са мајком Вемијом. Крсто није имао Дјеце. Славили су Ђурђевдан.

ВИЛИЋИ су, претпоставља се на основу топонима, живјели некада у Језерима. У Затарју постоји село које се зове Вилићи, па се претпоставља да су се Вилићи из Језера ту доселили, или обрнуто. Тим презименом се нико не презива ни у том селу ни у Језерима. У селу Подгори код Жабљака постоји бунар који се зове „Вилића бунар“, који подсјећа на њих.

ВИЛОТИЈЕВИЋИ у селу Рожанство, у златиборском крају, поријеклом су од Вилотијевића са Дужи.

ВИСКОВИЋИ су братство за које се претпоставља да је некада живјело на Пошћењу, што се види по топонимима „Висковина“ и у Пошћенском крају „Висковића гај“.

ВЛАХОВЉАЦИ у пљеваљском крају су поријеклом од Златнопојасовића из Дробњака. Они су муслимани. У ислам су прешли око 1700. године.

ВОЈВОДИЋИ у истоименом селу, које по њима доби име, на Пивској планини, поријеклом су Требјешани из Ускока.

ВОЈИНОВИЋИ су живјели негдје на Малинску или у његовој околини. Ово се да закључити из једног записа из 1695. године, из кога се види да је Петар Војиновић, са својом браћом, продао земљу манастиру Подмалинско.

ВРАНИЋИ у селу Жеичну на Пивској планини поријеклом су од Савовића из Комарнице.

ВУЈАШЕВИЋИ су некада давно живјели у Годијељима и то много прије досељења Годијеља. Иселили су. се, али се не зна гдје. Оставили су трага у називу „Вујашевића озидине“.

ВУЈОВИЋИ су једно вријеме живјели у Мотичком Гају, код Жабљака, гдје се око 1895. године доселио Никола Вујовић са Чева. Сада нико од ове породице не живи у Мотичком Гају, већ су 1945. године колонизовани у Кулу, у Бачкој. Славили су Аранђеловдан, а прислуживали Илиндан.

ВУКОВИЋИ су једно вријеме живјели на Малинску, гдје се Стеван из Гацка доселио и једно вријеме живио на манастирској земљи. Сада од њих нико не живи у Ускоцима. Славили су Архиђакона Стевана.

ВУКОВИЋИ у селу Мрчковина воде поријекло од Вуковића из Шаранаца, одакле су се доселили 1924. године; славе Лучиндан. И Вуковићи у Пренћанима, у Затарју, поријеклом су из Шаранаца.

ВУКОВИЋИ су живјели на Међужваљу, гдје се у првој половини 19. вијека доселио Обрад Вуковић са породицом, на земљу коју им је црногорски суверен додијелио као свом поданику. Негдје око 1910. године његов син Милета се са породицом одсели у Гајтан у општини Медвеђа. Имао је сина Бора који је погинуо 30. августа 1944. године, као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде. Вуковићи су у току Првог свјетског рата страдали од Бугара. Сада нико од њих не живи у Гајтану, већ су 1945. године колонизовани у Војводину.

ВУКОЈЕВИЋИ у Стричини и у Пољима код Мојковца поријеклом су од Вукојевића из Тушиње. Род су са Ђуришићима; славе Ђурђевдан.

ВУЛОВИЋИ у Подрињу и у селу Добротићу, у топличком крају, поријеклом су из Бијеле. Има Вуловића у селу Тушиће, у Ибарском Колашину, који не знају своје поријекло. Може се претпоставити да су се доселили из Бијеле, али не славе исту крсну славу. Можда су је промијенили из неких оправданих разлога. Сада славе Лучиндан.

ВУЧИНИЋИ су некада живјели у Доњој Бијелој, одакле су се одселили у село Орах код Билеће. Њихови су се потомци из Ораха одселили у Невесиње и Сарајево. Посљедњи Вучинић из Бијеле се одселио у околину Пљеваља. Од њих се једна породица одселила у околину Даниловграда.

Г

ГАШОВИЋИ у Србији су од Гашовића из Тушиње, иначе су старином од Церовића.

ГВОЗДЕНИ у селу Заграђу у Пиви су поријеклом из Дробњака, из села Тепаца, одакле су се средином 19. вијека одселили. Славе Ђурђевдан.

ГЛОЂАЈЕ у Фочи су поријеклом од Глођаја, који су некада живјели у Пољу Радовића у Бијелој.

ГЛУВАЋИ у Чајничу су поријеклом из Грабовице. Род су с Јанковићима, а оба братства су огранак Добриловића из Комарнице.

ГОВЕДАРИЦЕ су једно вријеме живјели на Малинску, а поријеклом су из Миољача код Гацка, одакле се Коста, као ускок, преселио у село Зукву у Пиви. Из Зукве он око 1853. године пређе са синовима: Савом, Милошем и Симом на Малинско и насели се на манастирској земљи. Сада од њих нико не живи на Малинску. Славили су Никољдан.

ГОГИЋИ у селу Каленић у пожешком крају су поријеклом из Језера.

ГОГИЋИ у Гајтану воде поријекло из Дробњака, одакле су се браћа Владимир и Раде са синовима Иваном и Миланом одселили 1900. године.

ГРАДИСАВЉЕВИЋИ су веома давно живјели у Дробњаку, а онда су нестали. Да ли су се иселили или изумрли, не зна се. У Мотичком Гају постоји топоним “Градисављевићи”, на основу чега се може закључити да су живјели у Комарници.

ГРБОБИЋИ у Гајтану у општини Медвеђа поријеклом су са Пошћења, одкле се Радосав Грбовић са синовима: Димитријем, Видојем, Митром, Радојем и Владимиром и синовцем Новаком доселио 1882. године. У ратовима 1912-1918. године активно су учествовали и у њима су се истакли као велики јунаци. Новак је био носилац Обилића медаље и Карађорђеве звезде, Радоје – Обилића медаље, а Владимир – Карађорђеве звезде. У овим ратовима су погинули: Новак, Видоје, Радоје и Митар. Њихови потомци сада живе у Гајтану, Лесковцу, Смедереву, Барајеву, а има их и у иностранству.

Грбовића има и у Савинцу, у општини Бојник, гдје се доселио са Пошћења Милић-Миле Грбовић са сином Милојем 1889. године. Након годину дана код Мила се из Лесковца досели његов старији син Савић, који се у Лесковац доселио с породиом 1879, године. У Лесковцу му породица помре од неке болести, па се Савић у Савинцу поново ожени и добије сина Мирка, који је погинуо у Првом свјетском рату. Након угушења топличког устанка 1917. године Бугари су убили Савића и Милоја Грбовића, а куће им спалили. Од Савића није остало мушких потомака, а од Милоја су остали Милован и Велимир. Данас њихови потомци живе у Савинцу, Лесковцу, Параћину, Трстенику, Београду и Косову. Славе Савиндан.

Грбовића има у Ужицу, гдје су се у различито вријеме доселили са Пошћења. Има их и у Бабинама и Забрдним Тоцима код Пријепоља, Дрмановићима код Нове Вароши, у Чајетини, у Зарубицама и Попарама код Ваљева, у Маочу, Црљеници и Глисници код Пљеваља. Сви су поријеклом са Пошћења из Дробњака, одакле су прво дошли као велика задруга у Тичије Поље, одакле су се раселили у поменута мјеста.

ГРДАНОВИЋИ у Босни поријеклом су од Вукмировића са Дужи. Презиме су добили по Грдану Вукмировићу, који се одселио са Дужи.

ГРГУРЕВИЋИ су огранак Златнопојасовића. Презиме су добили по Гргуру. Сада се нико у Дробњаку не презива овим презименом него су се разгранали на Шљиванчане, Змајевиће и Кекере.

ГРКИЋИ су огранак Златнопојасовића, који су се из села Загуња иселили у другој половини 18. вијека на Гласинац, у романијском крају. Славили су Ђурђевдан, а прислуживали Малу Госпојину.

ГРКОЈЕВИЋИ су огранак Лазаревића са Превиша. Не зна се кад су се од њих одвојили, нити када су се одселили. „Гркојевића зидине“ на Превишу подсјећају на њих.

ГРУБАЧИ у Црквичком Пољу, на Пивској планини, старином су из Дробњака, по некима из Тушиње, и да су род Церовићима.

ГРУБАЧИ у селу Дренце су поријеклом из Ускока, одакле се 1880. године доселио Марко Грубач.

ГРУЈИЧИЋИ су живјели на Кршу, у Шаранцима. Мило Грујичић је дошао из Фоче, око 1875. године, као бећар. Оженио се од братства Абазовића, из Пошћенског Краја. Имао је синове: Михајила, Димитрија и Влада. Владо је као затвореник у Аустроугарској умро 1917. године; Димитрије је отишао на рад у Америку, а Михајило се преселио у Никшић. Михајило је имао два сина Мила и Ђорђија-Бата. Мило је погинуо у НОР-у, као припадник НОВ-а Југославије, не оставивши потомства. Ђорђије- Бато био је истакнути друштвено-политички радник, налазио се на одговорним дужностима у општини, Републици и Федерацији. Био је на дужности предсједника општине Никшић.

ГУБЕРИНЕ у Србији казују да су поријеклом од Шљиванчана из Дробњака. Од овог братства је познати адвокат Вељко Губерина.

ГУСКЕ су биле поријеклом од Крича, који су живјели на овим просторима прије досељења Ловљана-Дробњака, па су их Дробњаци протјерали с ових простора на десну обалу ријеке Таре. У Селини „Гускина долина“ подсјећа да су они живјели на овим просторима. Посљедњи од ове породице био је Јевто Гуска, који је живио на Слатини и ту умро 1875. године.

ГУТИЋИ у Мојковцу поријеклом су’ од Струњаша из Тимара.

Д

ДАБОВИЋИ у Босни су поријеклом од Старовића из Самобора.

ДАЈОВИЋИ су некада живјели у Тушињи, одакле су се одселили – неки у Србију, а неки у Глисницу код Пљеваља; један се досели у село Подгору код Жабљака. Има их у Никшићу и Београду. Од ових Дајовића је Војин Дајовић, наш познати математичар са Београдског универзитета који је рођен у Никшићу.

ДАНИЛОВИЋИ су једно вријеме живјели у Шавнику, гдје се Игњат око 1882. године доселио из Фоче, као устаник из Херцеговачког устанка. Сада нико од њих не живи у Шавнику. Нијесу у сродству с Даниловићима из околине Жабљака. Славили су Игњатијевдан.

ДЕДИЋИ у Србији воде поријекло од Дедеића са Његовуђе из Шарана. Они су насељењем у нову средину скратили своје презиме изостављајући слово „е“. Дедеића има у Маочу и они воде поријекло са Његовуђе.

ДЕЈАНОВИЋИ су некада давно живјели на Пошћењу, што се види по називу „Дејановина“. Посљедњи од овог братства, Лазо, некуд се одселио, али се не зна гдје.

ДЕЛИЋИ у Прошћењу у околини Мојковца су од Делића из придворичког засеока Скок, одакле су се одселили због заваде с Параушићима. Касније се неки од њих врате и населе у Комарници, гдје и данас живе. Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

ДЕСПИЋИ у Крупњу у Рађевини потичу из околине Сарајева, а даљња старина им је из Дробњака.

ДИВЉАНИ под Јахорином, у Босни, потичу од Караџића из Петњице.

ДОБРИЈЕВИЋИ су некада живјели у Доњој Бијелој. По њима један крај у Бијелој носи име “Добријевићи”.

ДОБРИЛОВИЋИ на Гласинцу воде поријекло из Комарнице, одакле су се, крајем 18. вијека, одселили на Гласинац. Овим презименом у Дробњаку се нико не презива, већ су од њих братства Шоровићи, у Комарници и Вирку, и Јанковићи, у Грабовици и у Јаворју на Језерима.

ДОДЕРИ су живјели једно вријеме на Малинску, гдје је из. села Жањевице, код Гацка, 1853. године ускочио Станоје Додер и настанио се на манастирској земљи. Имао је синове Анта, Стевана и Стојана. Сада од овог братства нико не живи у Ускоцима.

ДОКИЋИ у Мостару воде поријекло од Давидовића из Самобора.

ДРИНЧИЋИ који живе у Србији поријеклом су од Дринчића из Рудог Поља, одакле су се одселили у другој половини 18. вијека. Од њих је био чувен Милић Дринчић, јунак Првог српског устанка, који је погинуо у борби с Турцима на Дубљу 1815. године. Једна од породица Дринчић одселила се са Рудог Поља у Потприсоје, у Пиву, на купљену земљу. Исељени Дринчићи су славили Аранђеловдан.

ДРИНЧИЋИ у селу Потприсоје, у Пиви, поријеклом су од Дринчића из Рудог Поља, одакле су се одселили на купљену земљу. Поријекло им је од Јововића из Тепаца.

ДРОБЊАЦИ и ДРОБЊАКОВИЋИ у Габели, више Рисна и у Рисну, поријеклом су из Дробњака. Не зна се од којих дробњачких братстава потичу, али се зна да су се тамо одселили 1687. године и да су презиме Дробњак и Дробњаковић добили од тамошњег становништва; ови су их тако називали по мјесту одакле су се доселили. Славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

ДРОБЊАКОВИЋИ у селу Буаре код Ужица воде поријекло од Стијеповића из Комарнице.

ДРОБЊАЦИ у Бијелом Пољу у насељу Никољац воде поријекло од Церовића из Тушиње, одакле су се три брата, послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године иселила преко Таре и населила се у околини Бијелог Поља у селу Влах на десној обали Лима. Један од браће је био поп, а један страствени ловац. Пас овог ловца једног дана оњуши овце њиховог комшије Турчина, а како је постојало вјеровање да ће ако пас оњуши овцу која се још није ојагњила, овца побацити мртво јагње, Турчин љут дође у кућу код браће и на мјесту убије ловца. Његова браћа тада убише Турчина, због чега мораше да бјеже из Влаха. Један пође низ Лим и од њега су Дробњаци у Пријепољу, Ужицама и Чачку. Ови у Чачку се сада презивају Дробњаковићи. Други брат побјеже у село Попчиће код Бијелог Поља. Имао је сина Вукашина, човјека изузетно јаког и силног, који је био воденичар. Турци су га на све могуће начине вребали не би ли га убили и тиме осветили свога братственика, пошто је Вукашин био млинар, Турци искористе прилику те га на превару отрују. Вукашинови потомци из Попчића сиђу у Бијело Поље и населе се у Никољцу, гдје и данас живе његови потомци. Они славе Ђурђевдан. Ове податке ми је дао Милоје Вуков Дробњак, уредник ТВ Црне Горе. Дробњака има у Пријелозима, Радулићима, Затону и другим селима бјелопољског краја.

ДРОБЊАЦИ у селу Бабинама код Пријепоља поријеклом су од Томића са Превиша, који добише презиме по мјесту одакле су се доселили. Славе Ђурђевдан, а прислужују Светог Николу, док су неки од исељених Томића узели за славу Светог Николу, а за прислугу Светог Ђорђија.

ДРОБЊАЦИ у Потковачу, у пљеваљском крају, поријеклом су од Башовића са Пошћења, одакле су око 1822. године побјегли због крви, убивши неког свог комшију. Памте унука од оног свог претка који се доселио – Милована. Имао је синове: Новицу, Сава и Марка.

ДРОБЊАЦИ у селу Бучју код Прибоја су од Србљановића из села Зукве у Дробњаку.

ДРОБЊАЦИ у Вранешу потичу од Кандића са Слатине.

ДРОБЊАЦИ у селу Глумач у пожешком крају поријеклом су из Дробњака. У овом селу живи породица Каљевић, па се претпоставља да су поријеклом из Тепаца.

ДРОБЊАЦИ у селу Пискаље, у топличком крају, поријеклом су из Дробњака, али се не зна од кога су братства. Овдје су се доселили из Сјенице, а у Сјеницу из Дробњака.

ДРОБЊАЦИ у брњачком селу Пресјека, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака. Помињу неко село Трешњицу из кога су дошли. Њих има по селима Ибарског Колашина. Славе Ђурђевдан.

ДРОБЊАЦИ у селу Резала, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака. Прво су се населили у селу Вељи Бријег, одакле су прешли у Резала. Славе Ђурђевдан.

ДРОБЊАЦИ у селу Вељи Бријег, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака. Прво су се населили у селу Пресјеци, па прешли у Доброшевину, а одатле у село Вељи Бријег. Славе Ђурђевдан.

ДРОБЊАЦИ – КЛИЦАНОВИЋИ у засеоку Велико Штуоце, поред Ибра поријеклом су Дробњаци. Ту су дошли из Вељег Бријега. Славе Ђурђевдан.

ДРОБЊАЦИ у селу Добри Дуб, поред Ситнице на Косову, поријеклом су из Дробњака.

ДРОБЊАЦИ у селу Доња Беашица, у топличком крају, воде поријекло од братства Караџића, који су се прво населили у Сјеници, гдје су добили презиме Дробњаци. У Доњу Беашицу су се доселили 1878. године.

ДРОБЊАЦИ у селу Равне код Коловрата у пријепољском крају, поријеклом су од Шибалића са Питомина. Славе зимски Јовањдан.

ДУЈОВИЋИ су поријеклом од одиве Церовића, код којих су једно вријеме живјели и то око 1800. године. Из Тушиње пређу у Сировац. Они су се иселили и сад од ове породице нико не живи у Дробњаку. Никола Дујовић је погинуо на Мојковцу 7. јануара 1916. године.

ДУМАЊИЋИ, КОСТИЋИ, МИЛИНКОВИЋИ и ПОПОВИЋИ у Бијелој Реци у златиборском крају, поријеклом су из Дробњака.

Ђ

ЂЕДОВИЋИ су некада живјели у Сировцу, одакле су се одселили, почетком 20. вијека, незнано куда. У Сировац се доселио, у првој половини 19. вијека, Петар Ђедовић из Горње Мораче, прво на Луково код Никшића, гдје је остао кратко, а одатле пређе у Сировац.

ЂЕНИЋИ, ИЛИЋИ и ПЕРИШИЋИ у селу Негбину, у златиборском крају, поријеклом су из Дробњака.

ЂЕРИЋИ су живјели у селу Загуљу, одакле су се иселили у 18. вијеку у источну Босну и западну Србију.

ЂЕРКОВИЋИ у Буковици код Пљеваља су од Ђерковића из села Ускока код Жабљака. Има их у Бачком Добром Пољу, гдје су колонизовани 1945. године; има их и у другим мјестима наше земље.

ЂОНОВИЋИ у Средњој Добрињи су поријеклом из Језера.

ЂУКИЋИ који су до недавно живјели у Црквичком Пољу поријеклом су од Абазовића са Пошћења. Презиме су добили по Ђуки, удовици Петра Абазовића.

ЂУРИЋИ у селу Јежевици на обронцима Маљена су из Заовина, а ту су дошли из Дробњака, одакле је дошао Ђуро Караџић из села Петњице и по њему његови потомци узеше презиме; има их и у селу Каленић, гдје су прешли из Заовина.

ЂУРИЋИ у Заовинама код Бајине Баште су од Караџића из Петњице.

ЂУРИШИЋИ у Врбици код Пљеваља поријеклом су од Ђуришића из Боана.

ЂУРОВИЋИ (ЏАРИЋИ) живјели су некад у Шавнику, а поријекло им је из Заграда, из Никшиће жупе, одакле се, средином 18. вијека, Илија доселио прво у Тимар, одакле је након тридесетак година, прешао с породицом у Шавник. Неки од њих се одселе у Никшић, а неки у пљеваљски крај, гдје се презивају Џарићи.

ЂУРОВИЋИ су једно вријеме боравили у Шавнику. Поријекло им је од Ђуровића из села Сретње из Бјелопавлића, одакле је дошао поп Лука у Шавник, гдје је једно вријеме радио као учитељ. Сада од њих нико не живи у Шавнику.

ЕЛЕЗОВИЋИ у Липову код Колашина и у Србији поријеклом су из дробњачког села Пошћења, одакле су се, како наводи Рајко Раосављевић у свом дјелу Морача, Ровца и Колашин, као мало братство око 1840. године морали иселити у Доњу Морачу, због турског зулума, када су се Турци светили дробњачком становништву послије погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године. Из Мораче су се иселили у Липово.

Е

ЕРАКОВИЋИ су некада давно живјели на Пошћењу, што се да видјети по топониму „Ераковићи‘. Да су род са Ераковићима из Бањана, не зна се.

Ж

ЖИЖИЋИ у Пољима код Мојковца и у Томашеву код Бијелог Поља поријеклом су из Дробњака. Има их и у општини Бојник у селу Савинцу, гдје се са Струга 1889. године доселио Драгоје са синовима: Зеленом, Милијом, Милованом и Миладином (Миладин је погинуо у Првом свјетском рату), а од Милована је остао син Јован. Милија Драгојев је имао десет синова. Сада од Жижића нико не живи у Саинцу већ су се раселили и има их у Српском Милетићу, Лесковцу, Крагујевцу, Београду и иностранству. У село Зоровац у Пустој Реци доселили су 1904. године браћа Бећко и Милосав из Дробњака, гдје њихови потомци и сада живе. У село Нова Топола код Лебана дошли су 1922. године браћа Бајо и Лука с породицама. Бајо је имао пет синова. Милана, Блажа, Благоту, Миливоја и Рајка. Њихови потомци живе у Новој Тополи, Лесковцу и Београду. Сви исељени Жижићи у Србији славе Аранђеловдан.

ЖУГИЋИ у Крњој Јели су од Жугића са Мљетичка, одакле се 1854. године одселио Арсеније Лазарев. Има их и у Гајтану гдје се 1882. године доселио Милосав с породицом са Мљетичка. Код њих се 1889. године доселише Мирко, Цвјетко, Станиша и Вукашин, а 1905. године код њих се из Новаковића досели Петар Жугић. Жугића има и у Савинцу гдје се доселила Анђа, Милинкова удовица, 1889. године, са синовима Гаврилом, Радом, Арсенијем и Маринком, а њихови потомци сада живе у Лесковцу, Београду, Новом Саду, а има их и у Америци. Има их и у Пљевљима, гдје се 1919. године доселио Симеун Жугић из Новаковића; има их и у ужичком крају и другим мјестима Србије, гдје су одлазили најчешће ради запослења. Жугића има и у Бачком Добром Пољу, гдје су се 1945. године колонизовали. Сви славе Никољдан.

ЖУНИЋИ у Високом код Ужица су од Пушеља с Пошћења.

ЖИВАНОВИЋИ у Јеринићима, Жеичну и Шарићима на Пивској планини потичу од Живка Церовића који се на Пивску планину доселио из Тушиње. Од њих су ЛИКИЋИ и ГАШОВИЋИ у Црквичком Пољу. Има их одсељених у Босну – ЋЕТКОВИЋИ, МИЛУТИНОВИЋИ и МИЛАНОВИЋИ.

З

ЗАЈОВИЋИ су живјели у селу Загуљ, одакле су се, средином 19. вијека, некуд одселили.

ЗАРУБИЦЕ у Јабланици, Чачку и у Затарју поријеклом су од Зарубица са Превиша и Годијеља. Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

ЗЕЈАЦИ у селу Леце код Гајтана поријеклом су из Шаранаца, одакле се 1879. године доселио Милан, а за десетак година – 1888. године, код њега се досели и Сава Зејак. Зејака има у селу Дренце, гдје су се 1881. године доселили Добрица и Новица Зејаци из Шаранаца.

ЗЕЛЕНОВИЋИ у Миољачама код Гацка воде поријекло од Зелена Церовића из Тушиње, који се, средином 17. вијека, одселио у Автовац, а одатле прешао у Миољаче.

ЗЕЧЕВИ су некад живјели на Слатини, што се види из назива „Зечке баре“, „Зечке пољане“. Иселили су се у Босну и у села Засаду и Подгору, у Затарју.

ЗЕЧЕВИЋИ у Драглици поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили око 1832. године.

ЗИНДОВИЋИ у Пољима код Мојковца су огранак братства Вукмировића са Дужи.

ЗМАЈЕВИЋИ у селу Рубежи, код Никшића, у околини Ужица и код Пљеваља од Змајевића су из села Шљиванска, из Шаранаца. Сада се у Дробњаку овим презименом нико не презива.

ЗОРАНОВИЋИ су живјели на Дубровску до друге половине 16. вијека, када се посљедњи од њих – Марко одселио за Босну, на Гласинац.

ЗОРИЋИ у Затарју, Србији и Босни су од Зорића из Бијеле, који су огранак Вуловића.

ЗУКОВИЋИ на Глибаћима и Пљевљима су од Зуковића из Алуге.

И

ИВАНОВИЋИ у Шавнику су поријеклом од Пљеваља, одакле је Ристо Ивановић око 1870. године дошао у Шавник, гдје је радио као ковач. Саво Лукин је погинуо на Пљевљима 1. децембра 1941. године. Сада од њих нема никог у Дробњаку.

ИВАНОВИЋИ у Кривој Реци, у златиборском крају, воде поријекло из Дробњака, одакле су се доселили у 17. или 18. вијеку.

ИВОВИНЕ су живјеле на Превишу, одакле их је нестало у 18. вијеку. Прича се да су посљедњег Ивовину Превишани каменовали због неке кривице.

ИКОВИЋИ су давно живјели у Дробњаку. Оставили су трага у топониму “Иковића бара”, у Мотичком Гају, на основу чега се може закључити да су живјели у Комарници.

ИЛИЋИ у Леденицама, више Рисна, поријеклом су од Илије, сина кнеза Дракуле Мандића, који се из дробњачког села Придворице доселио на Леденице, гдје његови потомци узеше презиме Илићи. Славе Ђурђевдан, а прислужују Трнову Петку.

Ј

ЈАЈИЋИ су живјели некада давно у Дробњаку. Претпоставља се да су живјели на Превишу, што се да видјети према топониму „Јаића долина“.

ЈАКОВЉЕВИЋИ су некада давно живјели на Превишу, на што подсјећају остаци њихове куле. Били су врло бројни и исељавали су се, али се не зна тачно гдје. Зна се да се посљедњи од њих, Ђоко, одселио у Метохију, у околину Призрена, одакле су се његови потомци одселили у подгорину Копаоника, гдје и сада живе. Славе Томиндан, а прислужују Прву недјељу по Ускрсу и Преображење.

ЈАКШИЋИ су једно вријеме живјели у Шавнику, гдје су се, око 1878. године, доселила три брата: Бошко, Ћиро и Никола, из Прошћења код Мојковца. Учествовали су у Херцеговачком устанку. Сада од њих нико не живи у Шавнику. Славили су Лучиндан.

ЈАНКОВИЋИ у Драглици у златиборском крају и у Ваљеву поријеклом су од Јанковића из села Црне Горе – Тепаца, одакле су се одселили почетком 19. вијека.

ЈАНКОВИЋИ и КОВАЧЕВИЋИ у селу Оклаце, у Ибарском Колашину, род су са Дробњацима из села Пресјеке. Славе Ђурђевдан.

ЈАНКОВИЋИ у селу Црној Гори на Пивској планини поријеклом су из Тепаца. По ријечима Стојана Јанковића, професора из села Црне Горе, у Тепца су се доселили из Комарнице, гдје су дошли из Бањана са осталим Новљанима када су насељавали Дробњак. Иначе, њихова даљња старина, према његовом казивању, потиче из Равних Котара код Задра, одакле се Јанко Јанковић, не могавши трпјети турски зулум и млетачко лукавство, иселио и преко Бањана и Комарнице стигао у Тепца. Јанко је имао три брата: Антонија, Јола и Марка. Након кратког боравка у Тепцима, Марко се одселио у Карановац, данашње Краљево; Антоније у Орље у пљеваљском крају, Јоле на своје катуне у Надгору и од њега су Јоловићи, а Јанко са синовима Будом и Жарком у село Црну Гору на Пивској планини. Будо је имао сина Николу, а Жарко Јована и Мирка. Никола Будов има Илију и Рада; Мирко Жарков се с породицом одселио у ужички крај, а његов брат Јован је погубљен врло млад од стране Турака и од њега нема потомства. Илија Николин има сина Милутина-Мила, а брат му Раде Лазара. Миле има три сина: Петра-Пека, Благоја и Обрада. Лазар има Новака, а Новак Риста. Петар-Пеко је учесник балканских и Првог свјетског рата, а након капитулације Црне Горе, прикључио се Комитском покрету до коначног ослобођења. Благоје и Обрад су, након Првог свјетског рата, завршили учитељску школу. Обрад је написао једну кратку монографију Острво слободе у којој је на сликовит начин описао поријекло и живот становника села Црне Горе. Потомци Јанковића данас живе у Црној Гори, Београду и Новом Саду. Славе Никољдан.

ЈАТАРЕ су живјеле врло давно на Грацу, одакле су се негдје одселили. Оставили су трага у називу ,Датарино кућиште“.

ЈЕВТИЋИ и МЛАДЕНОВИЋИ у Гајтану поријеклом су из Дробњака, одакле су се 1882. године доселили Јоксим Јевтић и Никола Младеновић.

ЈЕГДИЋИ у Пљевљима су од Јегдића са Превиша. Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

ЈЕЛИЋИ су братство које је некада живјело у Мокроме, што се види из назива „Јелића кућиште“.

ЈЕЛИЋИ у Гајтану у селу Добри До поријеклом су из Бара, одакле су се 1882. године доселили синови Вида Јелића.

ЈЕЛИЋИ у селу Орашје код Требиња казују да су поријеклом од братства Лаковића, које је некад живјело у Дробњаку, одакле су се иселили у Богојевић Село, а одатле прешли у Орашје. Не зна се да ли су у каквој вези с Лаковићима који су некада живјели на Малинску.

ЈЕФТАНОВИЋИ у Сарајеву воде поријекло од Поповића из Самобора.

ЈОВАНИЋИ у Никшићу су од Јованића из Бијеле.

ЈОВАНОВИЋИ у Новој Вароши су поријеклом од Алексића-Абазовића, и то од потомка војводе Станише Алексића – Јована, који се иселио из Пошћења у Нову Варош. Његови потомци по њему узеше презиме Јовановић. Од њих има одсељених у Босну.

ЈОВАНОВИЋИ, ТАНАСКОВИЋИ, ЈЕФТОВИЋИ и ВАСИЉЕВИЋИ у селу Горње Вараге, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака. Сва четири ова братства потичу од три брата. Раније су становали на Косову, одакле су због крви побјегли у овај крај. Казују да су раније славили Ђурђевдан, па због крви промијенили крсну славу. Има их и на Јастрепцу.

ЈОВАШЕВИЋИ у Пљевљима поријеклом су из Тепаца, одакле се Јоваш Бадњар одселио и његови потомци по њему узму презиме Јовашевићи.

ЈОВИЋЕВИЋИ су некада давно живјели на Грацу. Оставили су трага у називу „Јовићевића пољана“. Не зна се гдје су се одселили.

ЈОВИЧИЋИ и ЈОВИЋИ у селу Кржави у Рађевини поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили у првој половини 18. вијека. Славе Никољдан. Јовичића има у Тршићу у јадарском крају и они су поријеклом из Дробњака. Славе Светог Алимпија.

ЈОВОВИЋИ воде поријекло од братства Златнопојасовића из дробњачког села Загуљ. Они су се иселили у Босну и Србију У 18. вијеку.

ЈОКСОВИЋИ у селу Здравичићи у пожешком крају поријеклом су из Дробњака.

ЈОЛОВИЋИ у селу Бабине, код Пријепоља, поријеклом су од Јоловића из Тепаца, одакле се доселио Вук Јоловић.

ЈОЦОВИЋИ су некада давно живјели у селу Дужи, одакле су се у 18. вијеку иселили, али се не зна гдје су отишли.

ЈОЦОВИЋИ у Маочу код Пљеваља су са Алуге код Жабљака, одакле су се двадесетих година 20. вијека одселили у Маоче. Нешто раније неки од њих су се преселили у село Тушињу и у село Границе у никшићком крају. Даљња старина им је из Вранеша. Славе Никољдан.

К

КАЛАБИЋИ у селу Здравчићима су дошли из Добраче, а у Добрачу су дошли из Дробњака из села Мокрог. Сада се у Дробњаку овим презименом нико не презива, већ су се разгранали на Полексиће, Китаљевиће, Радоњиће, Станковиће и Пилетиће.

КАЛУЂЕРОВИЋИ су некада давно живјели под овим презименом у Дробњаку, што се види из једног писма папи Клименту VIII, које су му послали изасланици пећког патријарха Јована, 1598. године којим га моле за помоћ ради ослобођења од Турака. У писму се помињу Дробњаци са војводом Иваном Калуђеровићем, који су спремни устати против Турака. Калуђеровића потомци у Дробњаку су Томићи, Сератлићи и Зарубице.

КАЉЕВИЋИ, ВЕМИЋИ и ЈОЛОВИЋИ у селу Дражетићи у пожешком крају поријеклом су из Дробњака.

КАЉЕВИЋИ у колубарском крају, у селу Струганику, дошли су из Старог Влаха и то три породице од којих су настали: Каљевићи, Марковићи, Мишићи, Пауновићи и Матијевићи, а у Стари Влах су се доселили из Тепаца. Каљевића има у селу Шљивовици, у златиборском крају, гдје су дошли из села Бабина код Пријепоља, а тамо су дошли из Тепаца 1832. године.

КАРАЏИЋИ у Тршићу код Лознице поријеклом су од Караџића из дробњачког села Петњице, одакле се доселио Јоксим, звани Бандула.

КАРАЏИЋИ у насељу Блаце, у топличком крају, дошли су из Рашке, а у Рашку су се доселили из дробњачког села Петњица. И Караџићи у Статовцу су поријеклом из Петњице. Караџићи – Петар, Мијат и Милош дошли су из Дробњака 1813. године у Рударе код Косовске Митровице, одакле су се раселили: Мијат у Стрмце; Милош у Ловац. Славе Ђурђевдан. Презиме Караџић промијенили су у АКСЕНТИЈЕВИЋЕ, ТЕОДОСИЈЕВИЋЕ, ЂОРЂЕВИЋЕ и ОРЛОВИЋЕ.

КАРОВИЋИ су живјели некада у селу Палеж код Жабљака, гдје је Јован Каровић као ускок побјегао из села Колојања, код Челебића, 1875. године. У Палежу је купио земљу од Поповића-Карамана, који су се одселили у село Кнежевиће на Пивску планину. Јован је у Палежу и умро, не оставивши потомства.

КАСАЛИЦЕ у Босни и Србији, гдје су се одселили 1812. године, па онда прешли у Румунију, затим у Врњачку Бању, гдје је одселио Раде са два сина, даље у селу Гајбуљи на Косову, гдје су се доселили из села Зупча из Ибарског Колашина, а тамо из Комарнице – поријеклом су из Дробњака.

КЕЉЕВИЋИ су некада давно живјели на Барама Сировачким, одакле су се некуд одселили. На Барама се један крај зове „Баре Кељевића“.

КEШЕЉЕВИЋИ на Грахову воде поријекло од Трифка Мандића из села Придворице, који се доселио на Грахово код Ђура Андријашева и населио под Кешељеву градину, по чему и добију презиме Кешељевићи. Кешељевића има одсељених у Херцеговину и Босну. Зна се да се Станко Кешељевић одселио у Високо, гдје и сада живе његови потомци. Славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

КЛИНЦИ су некада живјели у селу Кршу, у Шаранцима, одакле су се одселили у Затарје. Оставили су трага у називу „Клинчев до“.

КЛИЦАНОВИЋИ – ПОПОВИЋИ у селу Читлуку поријеклом су из Дробњака. Род су са Дробњацима из села Пресјека. Од њих су Вучинићи у Доброшевини и Апостоловићи у Зупчу. Славе Ђурђевдан и Илиндан.

КЛИЦАНОВИЋИ – ВУЧИНИЋИ у селу Доброшевини, у Ибарском Колашину, поријеклом су Дробњаци. Славе Ђурђевдан.

КЉАЈИЋИ су некада живјели у Бијелој, у крају који се зове Добријевићи, одакле су се одселили преко Таре. „Кљајића поткутњица“ подсјећа да су ту некада живјели.

КНЕЖЕВИЋИ у селу Богданици су поријеклом из Дробњака, који су једно вријеме живјели у Чајетини и они су основали село Богданицу.

КНЕЖЕВИЋИ у селу Дренце код Гајтана поријеклом су од Кнежевића из Шаранаца, одакле се 1879. године доселио Вуксан Кнежевић. Три брата Вукосав, Ђорђије и Илија доселила су се 1888. године из Шаранада и населила се: Ђорђије у Сијерање, Илија у Секирачу, а Вукосав у Гајтан. И Кнежевићи у Пренћанима, Вашкову, Павину Пољу, Пљевљима и другим мјестима код Пљеваља поријеклом су од Кнежевића из Шаранаца.

КОВАЧЕВИЋИ у Горњем Лајковцу, у колубарском крају, воде поријекло из дробњачког села Дужи, одакле су се, крајем 16. вијека одселили. Има их по разним мјестима Србије. Ово братство је дало доста знаменитих људи, од којих ваља поменути Љуба Ковачевића, познатог историчара и академика.

КОВАЧЕВИЋИ на Гласинцу су од Ковачевића из Ковачке Долине, одакле се одселио Мина, с породицом.

КОВАЧИ су живјели веома давно на Превишу, одакле се посљедњи од њих некуда одселио у 18. вијеку.

КОВАЧИ су, према предању, некада давно живјели на Дубровску и то у вријеме када су и Балотићи живјели на Дубровску. Не зна се шта је са њима било.

КОЗЛИНЕ су, према предању живјели у Тушињи и то веома давно. Казује се да су били бројно и јако братство. 0 њима се не зна куда су се одселили. Славили су Ђурђевдан.

КОМНЕНИЋИ у Гајтану поријеклом су из Дробњака, одакле се 1889. године доселио Митар Комненић.

КОМПИРОВИЋИ у Зубином Потоку су поријеклом из Дробњака. Раније су се презивали Дробњаци и живјели су прво у Доброшевини, па у Пресјеци, одакле су прешли у Зубин Поток. Презиме Компировић добили су по једном њиховом претку, Милићу Дробњаку, који је трговао кромпиром. Он је први донио и засадио кромпир, па га назваше Компировић, а потомке су Компировићи. Славе Ђурђевдан,

КОЊОКРАДИ на Гласинцу, у селу Павличићима, поријеклом су из Пошћења, одакле се Сава одселио у првој половини 18. вијека. Славе Лазареву суботу.

КОСИЋИ су некада давно живјели у селу Палеж, код Жабљака, гдје су оставили трага у називу „Косића чечари“. Из Палежа су се одселили на Цетиње.

КОСОРИЋИ у селу Радићи код Горажда, Старој Гори код Рогатице, на Гласинцу и у Пљевљима потичу из села Косорића из Дробњака. Овим презименом се данас нико не презива у Дробњаку, већ су се разгранали на друга братства.

КОСТИЋИ су потомци Косте Кујунџића са Превиша, који су се доселили у Пљевља, одакле се један њихов потомак одсели у Београд, а један у Никшић.

КОТAРЦИ у селу Бакиониници су поријеклом из Дробњака; једно вријеме су живјели у Грачаници код Прибоја.

КОТАРЦИ и КОТАРЧЕВИЋИ из Ужичке Пожеге и Ваљева поријеклом су од Балотића са Превиша, одакле су се веома давно одселили. Разлог њиховог исељења није познат. У селу Превишу се познају остаци њихове куће.

КОЋЕЛЕ у Матаругама, код Пљеваља, потичу из Дробњака. Славе Ђурђевдан.

КРСМАНОВИЋИ у Челебићима, Ковачу, Мељаку, Буковици и Бурићима поријеклом су од Крсмановића са Слатине, одакле је Сава око 1780. године побјегао послије убиства неког Вујачића. Илија Живанов се са синовима Василијом и Милијом око 1875. године преселио код Мијатовића на Бобово, гдје је зимовао. Милија 1911. године побјеже из аустроугарске војске у Црну Гору, гдје се оженио, а након двије године вратио се на Бобово. Имао је синове: Милована, Тривуна и Влада. Милован се 1942. године преселно на Ковач. Крсмановића данас има у Челебићима, Ковачу, Бурићима, Мељаку и Буковици.

КРШИКАПЕ у Вранешу су поријеклом из Бара Сировачких, одакле су се око 1920. године одселили.

КУЈУНЏИЋИ су живјели некада на Дубровску, гдје су оставили трага у називима “Кујунџића пода” и “Кујунџића густијерна”. Вулина, посљедњи од њих, одселио се у Босну око 1800. године. Нијесу у сродству с Кујунџићима са Превиша.

КУКОЉИ су, према неким сазнањима, веома давно становали на Дубровску, одакле су се некуд одселили. Оставили су трага у називу „Кукољска поткутњица“.

КУСТУРИЋИ су некада живјели на Барама Сировачким Посљедњи од овог братства – Јоксим, некуд се одселио почетком 19. вијека. Оставили су трага у називу „Кустурића њиве“.

Л

ЛАЂЕВЦИ у Доњој Добрињи су такође поријеклом из Језера.

ЛАЗАРЕВИЋИ у околини Шапца поријеклом су од Лазаревића са Превиша. Од њих је био чувени јунак из Првог српског устанка – поп Лука Лазаревић. Лазаревићи из села Рогама код Подгорице казују да су од Лазаревића са Превиша.

ЛАЗОВИЋИ у Леденицама више Рисна потичу од Лаза, сина кнеза Дракула Мандића, који се ту доселио из дробњачког села Придворице. По Лазу Мандићу његови потомци узеше презиме Лазовић. Има их одсељених у Невесиње, Грахово, Никшић, Косово и друге крајеве. Славе Ђурђевдан, а прислужују Трнову Петку.

ЛАКЕТИЋИ су једно вријеме живјели на Превишу, гдје се Васо Лакетић почетком 20. вијека доселио из Затарја. На Превишу се оженио и настанио. Сада од њих нико не живи на Превишу. Славили су Лучиндан.

ЛАКОВИЋИ су некада живјели на Малинску, одакле су се одселили, али се не зна гдје.

ЛАЛИЋИ у Савинцу у општини Бојник потичу од Лалића са Кутње Њиве, одакле се 1889. године доселио Мијајло са синовима Јоком и Јаковом – који је погинуо у Првом свјетском рату. Од Јокових синова. Николе, Милорада и Илије су данашњи Лалићи који живе у Савинцу, Лесковцу, Трстенику, Крушевцу и Београду. Славе Петровдан. Лалића има на Брезнима у Пиви и на Лукову код Никшића, гдје су се одселили са Кутње Њиве.

ЛАЛИЋИ су некада давно живјели у селу Грабови, одакле су се иселили незнано куда. „Лалића њива“ подсјећа да су овдје некада живјели.

ЛАЛОВИЋИ у селу Црљеници код Пљеваља воде поријекло од Лаловића с Пошћења.

ЛАЛОВИЋИ у Ужицу су се 1830, године доселили из Тушиње.

ЛАЛОВИЋИ у селу Купинову, у топличком крају, поријеклом су из Дробњака.

ЛАОВИЋИ су некад живјели у Дробњаку, што се да видјети по топонимима као што су „Лаовића брдо“, код Жабљака, и у Шаранцима „Лаовића поље“. Зна се да је братство с овим презименом живјело у Затарју, одакле је нестало, оставивши само топоним „Лаовићи“.

ЛАСИЦЕ у Никшићу и у околини Пљеваља поријеклом су из Грабовице.

ЛАУДАНИ у селу Љутице и његовом засеоку доселили су се из Тепаца. Заселак који населише доби по њима име Лаудани, а сада се презивају НОВАКОВИЋИ, ЈЕЛИЋИ, ВУКОВИЋИ и КОСТИЋИ.

ЛАУШЕВИЋИ у Босни су од Лаушевића из Тепаца.

ЛЕКОВИЋИ у Вранешу некада су живјели у Горњој Бијелој, гдје су се, у другој половини 18. вијека, доселили из Кочана крај Никшића.

ЛЕКОЧЕВИЋИ су некада давно живјели у Скоку, гдје су оставили траг у називу „Лекочевића до“. Шта је са њима било, не зна се.

ЛЕЛОВИЋИ у селу Завинограђе поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили 1858. године. Славе Ђурђевдан.

ЛЕОВЦИ воде поријекло од братства Јауковића из села Придворице, одакле се један њихов братственик одселио и населио у Затарју, под Леовим брдом, под планином Љубишњом. По мјесту насељења добише презиме Леовци. Овај Јауковић који се доселио под Леово брдо имао је четири сина: Илију – одселио у Босну, Стевана – од кога су Стевановићи на Челебићима, и још двојицу којима не знају имена и од њих су сви Леовци који живе у Пљевљима, Брвеници, Крћама, Ужицу и Београду. Славе Јеремијевдан, коју су узели приликом досељења.

ЛЕЧИЋИ су некада живјели у Палежу код Жабљака. Поријекло им је из Челебића, од тамошњег братства Лечића. Из Челебића се у Дробњак доселио Крсто и служио једно вријеме у манастиру Подмалинско, одакле се преселио у Палеж, код рођака Савића, гдје се оженио и населио. Имао је два сина, Николу и Милана. Никола је 1945. године као колониста одселио у мјесто Сивац у Бачкој, а Милан живи у Фочи. Лечићи су имали надимак „Гачпари“. Данас од њих нико не живи у Палежу. Славили су Ђурђевдан.

ЛОНЦОВИЋИ у селу Црљеницама, код Пљеваља, воде поријекло из Дробњака. Славе зимски Јовањдан.

ЛОНЧАРИ су некада живјели на Жабљаку, гдје се Перко Лончар, као кројач, доселио из села Крћа, из пљеваљског краја, почетком 20. вијека. Његови су се потомци иселили у Пљевља послије 1945. године, тако да сада с овим презименом нико не живи у Жабљаку, Славили су Јовањдан зимски.

ЛУБИНИЋИ су живјели на Дубровску, одакле су се, у другој половини 18. вијека, некуд одселили.

ЛУЧИЋИ у Збрђу и у Калушићима код Пљеваља су од братства Јакића са Добрих Села.

ЛУЧИЋИ у селу Лијешће, код Рогатице, воде поријекло од братства Вућића из Бијеле, одакле се Лука Вућић одселио, па се његови потомци по њему прозваше Лучићи.

ЛУЧИЋИ су једно вријеме боравии у Шавнику, гдје се доселио Митар Лучић око 1873. године из Рисна, као трговац. Сада од његових потомака нико не живи у Шавнику, већ су се иселили.

ЛУЧИЋИ у Ужицу су од Пиња Кујунџића са Превиша.

М

МАНОЈЛОВИЋИ у Крупњу у Рађевини су поријеклом из Дробњака. Прво су живјели у селу Кржави; славе Лазареву суботу.

МАЛОВИЋИ на Гласинцу воде поријекло од Маловића са Дужи. Има их и у Савинцу у општини Бојник, гдје се 1889. године, доселио Мико Маловић са синовима: Јованом-Јолом, Неђељком, Лазарем и Вукоманом. Јоле Миков је имао четири сина: Драгутина, Благутина, Спасоја и Марка. Неђељко Миков има Светозара – умро млад и Миодрага – Драгића. Лазар Миков је имао три сина: Михаила, Душана и Миљана, а Вукоман има сина Ђока. Они су бројни, има их у Савинцу, Бојнику, Лесковцу, Београду и Америци. У Зоровац, у село у Пустој Реци, доселио се Микаило са сином Станком; од њих има једна породица.

МАЛОВИЋИ – приповиједа се да је некада на Дубровску живјела породица Маловић и да се давно негдје иселила. Оставила је трага у називуј „Маловића шљиве“. Ови Маловићи нијесу у сродству са Маловићима са Дужи.

МАЛОВИЋИ у околини Рогатице род су с Новоселима из Босаче и са Гласинца. Даљње им је поријеко од Лековића из Ђурђевића Таре. Славе Аранђеловдан.

МАРИНКОВИЋИ су некад живјели у Горњој Бијелој; не зна се шта је с њима било.

МАРИЋИ су некада живјели у Језерима, што се види по називу „Баре Марића“ у Језерима. У околини Пљеваља живи породица Марић за коју се претпоставља да има везе с Марићима који су некад живјели у Језерима.

МАРИЋИ на Гласинцу и његовој околини поријеклом су од Марића из Тепаца. Славе Ђурђевдан.

МАРИЋИ су некада давно живјели на Барама Сировачким. Не зна се шта је са њима било. Једно мјесто се зове „Марића главица“.

МАРИЧИЋИ у Рачи код Куршумлије су род Рајичевићима из Шарана.

МАРКОВИЋИ у селу Каленић су поријеклом из Језера из села Тепаца.

МАТИЈАШЕВИЋИ су једно вријеме живјели у Сировцу, гдје је, средином 19. вијека, из Вранеша, из Затарја, ускочио Васиљ са синовима Зеком, Арсенијем, Гаврилом и Малином. Из Сировца се преселе на Баре. Род су с Ашанима, а далека им је старина од племена Братоножића са Пелева Бријега. Божо и Ђорђије су учесници Мојковачке битке 7. јануара 1916. године, у којој је Божо погинуо, а Ђорђије рањен. У Комитском покрету 1916-1918. године су били Никола, који је погинуо код Никшића 1918. године и Милош који је умро од шпањолице 1918. године. Раније су славили Никољдан, а сада славе Аранђеловдан. Сада од њих нико не живи у Ускоцима.

МАТИЈАШЕВИЋИ су некада живјели у Дробњаку, што се види из једног документа из 1687. године, којим војвода Илија Балотић изјави пред генералним провидуром у Котору да је спреман да стотину дробњачких породица пресели на Грахово, од којих би формирао двије чете по сто бораца, и да ће једном он командовати, а другом кнез Јанко Матијашевић. Шта је било с овом породицом у Дробњаку, не зна се.

МАЦАНИ у околини Сребренице, Скопљу, Косову и Метохији, Глибаћима и Збјеву поријеклом су од Мацана са Питомина.

МАЏГАЉИ су живјели на Питоминама, селу код Жабљака, гдје је крајем 19. вијека дошао Тодо Маџгаљ из Васојевића. Тодо је био кројач и на Питоминама се оженио од Шибалића, гдје је живио до двадесетих година 20. вијека, када се с породицом одселио на Недајно, село на Пивској планини. На Недајном је живио кратко вријеме, јер се и одатле сели у Црквичко Поље, гдје су његови живјели до 1945. године, када су као колонисти одселили у Бачко Добро Поље, у Бачкој, гдје и данас живе његови потомци.

МАШИЋИ у Босни су поријеклом од Машића са Дужи. Раније су се презивали Славујевићи, а садашње презиме су добили по некој удовици Маши.

МИЛАШИНОВИЋИ у Србији, Босни и у Колашину поријеклом су од Милашиновића са Превиша.

МИЛИНКОВИЋИ у селу Вреоци, у Шумадијској Колубари, некада су се, не тако давно, презивали Дробњаци и живјели су у Добрињи код Ужичке Пожеге. Славе Митровдан.

МИЛИЋИ су живјели у селу Ускоцима код Жабљака и у Жабљаку, гдје су се у другој половини 19. вијека доселили из околине Берана, а тамо су дошли из Старе Црне Горе, из племена Бјелица. Из овог братства је био познати планинар и смучар тридесетих година 20. вијека Ђорђије Милић, звани Ђорђије Лакин назван по мајци Лаки. Његов брат Васо погинуо је као припадник НОВ-а Југославије 1943. године. Одселили су се у Пљевља и Кулу, као колонисти 1945. године. Славе зимски Јовањдан.

МИЛОВАНОВИЋИ у Србији су поријеклом од братства Церовића из Тушиње. Презиме су добили по Миловану Церовићу. Његов син Младен био је познати војвода, такозвани господар Младен. Био је предсједник Карађорђевог Правитељствујушчег совјета.

МИЛОВИЋИ су веома давно живјели у Скоку, код Придворице, одакле су се иселили у Куче, гдје неки од њих узеше презиме Дробњаци. Из Куча су се одселили у околину Мојковца, гдје и данас живе. У Скоку су оставили трага у називу „Миловића лединци“.

МИЛОЈЕВИЋИ су живјели у предјелу између Превиша и Петнице, који се назива Милојевићи. Не зна се када су се ни гдје одселили.

МИЉАНОВИЋИ су давно живјели у Горњој Бијелој, гдје се по њима један крај зове „Миљановића пољана“.

МИРКОВИЋИ у Глисници код Пљеваља поријеклом су од Вуковића-Мотике из Мотичког Гаја.

МИРКОВИЋИ у селу Прибиловцу код Стоца, у Херцеговини, казују да су се под тим презименом доселили из Дробњака. Славе Свете Враче.

МИЋОВИЋИ у селу Приградини код Велимља поријеклом су од дробњачког братства Мандића из Придворице. Давно су се одвојили од Мандића и једно вријеме су се презивали Цвијетићи. У Приградину се доселио Дајица Цвијетић средином 18. вијека. Дајица је имао сина Мића, по коме се његови потомци прозову Мићовићи. Славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

МОЉЕВИЋИ у селу Кремна код Ужица и у Босни, у вишеградском крају, огранак су Вуковића са Добрих Села, одакле су се иселили.

МОЉКОВИЋИ у Кремнима поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили 1807. године.

МОТИКЕ у околини Сарајева су поријеклом од Вуковића-Мотика из Мотичког Гаја. Славе Трипуњдан.

МРДАЦИ из Доњих Страњана поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили 1850. године. Мрдака, који су поријеклом из Дробњака, има у Никшићу.

МРКОВИЋИ су живјели на Грацу у Доњој Бијелој, а ту су се доселили из Роваца. Оставили .су трага у називима на Грацу-„Мрковића торина“. Ово је братство изумрло у Дробњаку. Славили су Аранђеловдан.

МУМИНИ у селу Црној Гори, на Пивској планини и они на Ћуреву у Подрињу, поријеклом су од Чуровића из Тушиње.

МУСИЋИ су живјели на Жабљаку, гдје су се, почетком 20. вијека доселили из Нове Вароши. Бавили су се ковачким занатом и били су познати и добри мајстори. У Жабљаку су живјели све до почетка Другог свјетског рата, када се ова породица листом прикључује јединицама НОВ-а Југославије у борби против окупатора. Мурат и Бећо, Сејдови синови, гину на Пљевљима 1. децембра 1941. године, као борци Језеро-шаранског батаљона. Браћа Хајро и Зећир су првоборци и носиоци Партизанске споменице 1941. Зећир је проглашен за народног хероја Југославије. Мусићи су исламске вјероисповијести, али су у Жабљаку били омиљени и изузетно цијењени и поштовани.

Н

 

НЕШКОВИЋИ – зна се да је у Палежу живио Јован Нешковић са синовима Радованом и још двојицом којима не знају имена. Јован се са породицом одселио у Гајтан, а Радована остави да распрода све живо, па да и он дође код њих. Кад Радован распрода стоку, сав новац прокоцка и тако одустане од пута у Гајтан. Послије извјесног времена Јованова жена Марија врати се из Гајтана у Палеж код свог мужа и тако рећи на голој ледини засноваше наново породицу и домаћинство. Изродише три кћери и сина Јована који, кад одрасте, пође код својих стричева у Гајтан и тамо настави да живи. Радован и Марија су живјели на Босачи код своје кћери Цале која је била удата за Миладина Новосела, гдје су умрли.

НИКИТОВИЋИ у Србији и у Сливљу код Невесиња поријеклом су из Комарнице, од Никитовића. Има их и у околини Вишеграда и у Ваљеву. Славе Ђурђевдан.

НИКОВИЋИ у истоименом селу на Пивској планини, потичу од Требјешана из Ускока, одакле се Нико Требјешанин преселио, па се његови потомци и село које населише прозваше Никовићи. Најпознатији од њих је племенски капетан Обрен Никовић.

НИКОЛИЋИ у селу Дулићи код Гацка воде поријекло од братства Грбљановића, које је некада живјело у Дробњаку, одакле се иселило у Озриниће, код Никшића, а одатле у мјесто Баљке, код Билеће. Из Баљака Никола се одсели у Дулиће, гдје се његови потомци по њему прозваше Николићи.

НИКОЛИЧИЋИ су, према причи и казивањима, живјели у Тушињи, што се види из топонима „Николичића мост“ на ријеци Тушињи. Могуће је да су огранак Церовића. Кнез Јован Николичић се помиње у Повељи босанског везира Кукавице 1612. године.

НИНКОВИЋИ у селу Врби код Билеће, казују да су пријеклом из Дробњака из неког села из Језера. Има мишљења да су из села Нинковића код Жабљака, које се по њима тако прозвало. И назив „Нинковића лука“ на лијевој обали Таре, испод села Нинковића, подсјећа на њих. Славе зимски Јовањдан.

НОВАКОВИЋИ су некада давно живјели у Дробњаку, што се види из назива „Новаковићи“ у Језерима.

НОВАКОВИЋИ у југоисточној Србији су од Новаковића који су некада живјели на Кршу, а ту су се доселили у првој половини 19. вијека из Затарја. У Кршу се један дио по њима зове „Новаковића ограда“.

НОВОВИЋИ у Пренћанима су поријеклом од Вуковића из Шарана. Од њих се Миле са породицом преселио на Жабљак.

НОВОСЕЛИ у селу Подјасен поријеклом су из села Страњана. Славе Аранђеловдан. Вјероватно су род с Новоселима с Босаче. На Гласинцу има Новосела и Маловића и поријеклом су од Лековића из Ђурђевића Таре, одакле се Тимотије Лековић одселио на Гласинац и населио ново насеље, по чему се прозваше Новосели; по једном рођаку који је био мали растом и имао надимак „Мало“ његови се потомци прозваше Маловићи. Њихов брат Милић Новосел се с породицом преселио с Гласинца у село Босачу, код Жабљака. Славе Аранђеловдан.

О

ОБРАДОВИЋИ су живјели у селу Годијељи прије досељења братства Годијеља. Исељавали су се појединачно, али се не зна куда. Посљедњи је остао Јуко, који је умро почетком 19. вијека, тако да је ово братство нестало у Дробњаку. Нијесу у сродству са Тепчанима.

ОБРАДОВИЋИ у Банији, Србији, пљеваљском и бјелопољском крају поријеклом су од Обрадовића из Тепаца.

ОРИЋИ су некада живјели на Барама Сировачким, што се види из топонима „Орића под“ Не зна се шта је с њима било.

ОСТОЈИЋИ, РАКИЋИ, РАДОВАНОВИЋИ, МАРКОВИЋИ, ЂОКИЋИ, ЋЕВИЋИ, ПЕТРОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ, ВАСИЉЕВИЋИ, ЂУРИЋИ, ПАВЛОВИЋИ и МАНОЈЛОВИЋИ у засеоку села Кржаве – Дробњаци, у Рађевини, доселили су се у првој половини 18. вијека из Дробњака, два или три њихова претка од којих су настала горе поменута братства. Славе Лазареву суботу.

ОСТОЈИЋИ – ПУШОЊЕ живјели су у селу Босачи код Жабљака, гдје су се, у другој половини 19. вијека, доселили из Пушањског Дола, из Затарја, по чему су их звали и „Пушоње“. Ово братство је за вријеме аустроугарске окупације масовно помрло од шпањолице и глади. Остатак овог братства се око 1920. године одселио у пљеваљски крај, тако да сада од њих нико не живи на Босачи. Један крај у селу Босачи зове се „Пушоње“, што подсјећа на њих.

П

ПАВИЋЕВИЋИ у Савинцу у општини Бојник су поријеклом од Павићевића – Бенедараћа са Дужи, одакле се одселио Милош Павићевић са синовима: Василијем, Јованом, Новом, Видојем и Савом. Василије је погинуо у Балканском, а Ново у Првом свјетском рату. Јован и Видоје су умрли без порода. Сава је био подофицир; извршио је самоубиство. Од Павићевића у Савинцу нема потомства. Славили су Савиндан.

ПАВИЋИ су једно вријеме живјели у Шавнику и Жабљаку, гдје су се доселили из Озринића код Никшића. У Шавник се око 1885. године доселио Каро Павић. Старина им је од Копривица из Бањана. Од овог братства били су познати браћа Нико и Андрија Љубови, као истакнути борци НОР-а 1941-1945. године. Нико је још 1927. године био члан Марксистичког клуба, а од 1937. године је члан Партије. Уочи рата био је професор у Чачанској гимназији; организатор је устанка у чачанском крају; био је политички комесар Љубићке чете и члан Агитпропа Окружног комитета за Чачак; комесар Четврте црногорске пролетерске бригаде и инструктор Среског комитета Фоча. Носилац је Партизанске споменице 1941. Његов млађи брат Андрија, професор из Шавника, активни је учесник тринаестојулског устанка, борац у Никшићком и Дурмиторском одреду; био је командир артиљеријске батерије у Четвртој црногорској бригади и члан пропагандног одјељења. Сада нико од овог братства не живи у Шавнику.

ПАВЛОВИЋИ су једно вријеме живјели у Тушињи, гдје се Стојан Павловић, око 1853. године доселио из Ћурева код Фоче. Турци су га нагонили да се ожени једном њиховом дјевојком и да се потурчи. Он то, наравно, није хтио, већ ускочи у Дробњак. Нешто касније он са својом четом оде на Ћурево, уграби булу и поведе је на Цетиње, покрсти је и вјенча се њоме. Стојан је био вјешт хајдук и јунак, па је био и командир чете у Дробњачком батаљону. Нијесу у сродству с Павловићима из Пасјег Нугла и Селине. Сада од овог брагства нико не живи у Дробњаку. Славили су Никољдан.

ПАВЛОВИЋИ у околини Чајетине поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили 1807. године.

ПАВЛОВИЋИ у селу Драгачеву, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака. Славе Ђурђевдан и Илиндан.

ПАВЛОВИЋИ у Пљевљима су поријеклом из Пасјег Нугла, одакле је Павле Ристов, као учитељ, дошао 1920. године и био управник основне школе.

ПАНЏЕ су, према предању, живјели код Црног језера на Дурмитору. За њих се казује да су били три брата и да су сва тројица били војводе. Били су изузетно крупни и развијени људи и имали су старог слијепог оца. У то давно вријеме, како предање казује, почели су и Турци из Мале Азије прелазити на Балканско полуострво. Чују то браћа Панџе, па се почну спремати, оштрећи ножеве и сабље, за борбу против Турака. Њихов слијепи отац их приупита шта то раде; они му одговоре како су неке ,,рђе“, што се зову Турци, прешли преко мора, па се спремају да их подаве и протјерају натраг одакле су и дошли. Отац на то рече да старе књиге казују да ће ти Турци доћи и у ове наше крајеве, па је боље да се приштеде за свој кућни праг, а тамо нека се бију они којима су Турци већ сада на кућном прагу.

ПАПИЋИ су се из села Петровићи, са Бањана, доселили на Пошћење, гдје су неко вријеме живјели, да би се, средином 19. вијека, синови Јола Папића одселили у околину Колашина. Сада од поменутог братства нико не живи у Дробњаку, под овим презименом. Од овог братства су Савовићи у Комарници.

ПАРАУШИЋИ на Гласинцу и у Србији поријеклом су од Параушића из придворичког засеока Скока, одакле су се веома давно одселили.

ПАРЕЂИНЕ на Романији су од Паређина из Тепаца.

ПАШИЋИ и ЧОЛОВИЋИ у Чајетини и Ближој околини поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили око 1832. године.

ПАШИЋИ – ЧИЧИЋИ у Пљевљима поријеклом су од Пашића из Пашина Поља из Шарана, одакле су се доселили 1925. године.

ПЕДОВИЋИ у Затарју су поријеклом из Годијеља.

ПЕЉИЋИ су некада живјели на Пошћењу, што се може видјети по топонимима „Пељића крш“ и „Пељића под”, који подсјећају на њих.

ПЕРОВИЋИ у селу Прелез, у Ибарском Колашину, поријеклом су Дробњаци. Прво су населили село Пресјеку. У село Прелез су се доселила четири брата: Милија, Марко, Млађо и Миленко. Од Милије су сви Перовићи у Прелезу. Маркови потомци су се одселили у Куршумлију, Млађови у Свињаре и Пантину на Косову. И Миленкови су се иселили. Перовића има у Рујишту. Славе Ђурђевдан.

ПЕРУНИЧИЋИ и КОВАЧЕВИЋИ у Драглици, у златиборском крају, дошли су из Дробњака 1807. године.

ПЕТИЈЕВИЋИ у Крушевицама, код Требиња поријеклом су од Караџића из Петњице.

ПЕТКОВИЋИ су, како се претпоставља на основу топонима „Петковића пода“ на Добрим Селима, некада овдје живјели. Не зна се када су се иселили.

ПЕТРОВИЋИ – ЊЕГОШИ на Његушима воде поријекло из Дробњака. Још у давна времена постојало је предање да су Петровићи на Његушима род са неким дробњачким породицама са којима су заједно живјели још у Босни, код Травника, одакле су се, након пада Босне под Турке, заједнички доселили на Бањанску висораван.

Светозар Томић у Монографији Дробњаци, Београд 1902. године, наводи сљедеће:

„Око средине 16. вијека, доселило се у Дробњак – пет породица, повећих задруга – Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, које су биле међусобно у неком далеком сродству. Сви славе Ђурђевдан. Ове су породице живјеле, са још једном, у вријеме пада Босне под Турке (1463. године), близу Травника, одакле су родом. Одатле због турског насиља оне се одселе у Рудине близу Никшића. Ту се населе и од њих постану читава села: Ђурђићи су живјели у Ђурђевом Долу, Томићи у Дукату, Церовићи у Церовици, Његуши под Његошем, итд.

Пошто Турци покоре и Херцеговину, ове се породице и одатле одселе, неке у Дробњак а неке на Његуше. Све ове породице и у Дробњаку и на Његушима славе Ђурђевдан и приславу Никољдан. С том разликом што братства на Његушима Хераковићи и Раићевићи прислужују Велику Госпођу, коју су примили од старих Његушана-старосједелаца“.

У Краткој повјесници фамилије Церовића, од 1463. до 1912. године, попа Милутина Новичина Церовића наводи се да су се Петровићи са Његуша рођакали с Церовићима из Тушиње и да су одржавали врло присне рођачке односе, које су при сусретима истицали.

Било је доста дилема да ли Петровићи са Његуша заиста воде поријекло из Дробњака, све док Ристо Ковијанић није разријешио ову дилему у својим цјелима Помени црногорских племена у которским споменицима, I књига, Цетиње 1963. године (стр. 43-53), и II књига, Титоград 1974. године (стр. 108; 172- 174), у којима је, на основу докумената из Которског архива, утврдио и доказао да ово братство заиста води поријекло од Ђорђа Богутовића из Дробњака, који се, са својим синовима Вукцем, Радином, Хераком, Прибилом и Остојом, помиње 1. марта 1399. године.

Богутин унук, а Хераков син Херак Хераковић одселио се из Дробњака на Његуше. Помиње се и у једном которском документу из 1441. године. Од Херака до Рада Томова породично стабло иде овим редом: Стијепо Хераковић – Лука Хераковић – калуђер Стјепан Хераковић – Петар калуђеров Хераковић (од њега се почињу презивати Петровићи) – Стијепо Петровић – калуђер Петар Петровић – Шћепан Петровић – владика Данило Петровић и брат му Дамјан – Марко Дамјанов Петровић – Петар I Петровић и брат му Томо (Маркови синови) – Раде Томов (Петар II Петровић Његош).

ПЕТРОВИЋИ су живјели некада веома давно у Дробњаку, одакле су се иселили у Србију, у село Стануловиће код Мердара. Одатле се један њихов предак-братственик одселио у село Станчане код Пирота, и по мјесту одакле се доселио прозове се Стануловић. Славе Никољдан. У Дробњаку назив „Петровића брдо“, код села Новаковића, подсјећа на њих.

ПЕТРУШИЋИ у Савинцу потичу са Струга, одакле је дошао Синан Петрушић, гдје се оженио и имао сина Добривоја, који се 1947. године преселио у Лесковац. Добривоје има сина Милутина чији потомци живе у Лесковцу и Београду; славе Ђурђевдан. Петрушића има у Гајтану, гдје се 1879. године, са Струга доселио Беле Петрушић, па се његови потомци зову Белевићи. Петрушићи на Гласинцу су поријеклом од Петрушића са Струга.

ПЕШИЋИ у Србији су од Пеша Церовића, који се из Тушиње одселио у првој половини 19. вијека.

ПОПАДИЋИ у Гајтану поријеклом су са Струга, одакле се 1879. године доселио Радован Попадић.

ПОПОВИЋИ су некада живјели у Мокром, одакле се, према предању, посљедњи одселио Никита Поповић, али се не зна куда. Оставили су трага у називима „Поповића бријег“ и „Поповића ступ“.

ПОПОВИЋИ у селу Горње Страњане код Пријепоља поријеклом су из Дробњака, одакле су се доселили 1860. године. славе Ђурђевдан.

ПОПОВИЋИ у Гајтану су поријеклом из Дробњака, одакле су се Новица и Раде доселили 1882. године.

ПОПОВИЋИ су некада давно живјели у селу Палеж код Жабљака, гдје су изумрли.

ПОПОВИЋИ – КАРАМАНИ су некада живјели у селу Палеж код Жабљака, гдје су се доселили из Затарја. Из Палежа су се одселили у село Кнежевиће, на Пивску планину. Славе Никољдан.

ПОРОБИЋИ у селу Кремна, у златиборском крају, поријеклом су из Тепаца, одакле су се доселили рано у 18. вијеку.

ПОТУРАЦИ у селима Орашац и Поткрш у пријепољском крају не знају своје поријекло. Исламске су вјероисповијести. Да ли имају неке везе с породицом Потурак, која је некада живјела у Тепцима, не знају.

ПОТУРАЦИ су огранак братства Радуловића. Раније су се презивали Паређине и живјели су у Тепцима. Сада се нико овим презименом не налази у Тепцима. Вјероватно да их има исељених.

ПРГОМЕЉЕ су веома давно живјели на Дубровску, гдје су оставили трага у називу „Пргомељско кућиште“. Посљедњи од њих одселио се око 1820. године, у околину Бугојна и Крупе.

ПРЕТОВИЋИ су некада живјели у Мокроме, што се види из записа на псалтиру Цетињског манастира, из кога се види да је Јаћим Претовић из Мокрог, са синовима Петром, Алексом и Николом, продао земљу манастиру Бијела. Овај запис потиче из 1705. до 1735, године, па се претпоставља да су се у том времену и иселили.

ПРОДАНИ – ПРОДАНОВИЋИ у Стабнима, у Пиви, воде поријекло из Дробњака. Наиме, Турци су били заробили неко момче приликом напада на Дробњак, па га Тијанићи откупише и узеше код себе, ожепише га и дадуше му нешто земље. Он узе њихову крсну славу Јовањдан зимски.

ПУШЕЉЕ у Морачи су од Пушеља са Пошћења.

ПУШИЋИ су живјели у Дробњаку, што се да закључити из назива „Пушића Пољана“, на оном дијелу Ивице који припада атару села Слатине.

Р

РАБРЕНИ су живјели у Жабљаку, гдје су се, крајем 19. вијека, доселили из Затарја. Бавили су се угоститељством и трговином. Одселили су се у Пљевља.

РАДАНОВИЋИ у Коњарнику у општини Житорађа потичу од Кршикапа из Ускока, одакле се доселио Милан Радовановић-Кршикапа са синовима: Милосавом, Ристом и Николом који је млад умро. Ристо је био официр и погинуо је у рату. Милосав Миланов имао је три сина: Радована, Алексу и Милорада који је погинуо као младић. Алекса се налазио у заробљеништву у Њемачкој, одакле је отишао у Америку. Алексини и Радованови потомци живе у Коњарнику, Нишу и Београду. Славе Лучиндан.

РАДИБРАТОВИЋИ, ЈОСИПОВИЋИ и МИЈАИЛОВИЋИ у селу Рожанство су се доселили са Дурмитора.

РАДОВАНОВИЋИ су огранак Лазаревића са Превиша. Не зна се кад су се од њих одвојили, ни кад су се одселили. Прича се да су се одселили заједно с Котарчевићима.

РАДОЈЕВИЋИ у село Дренце, у Гајтану, поријеклом су из Дробњака, одакле су се браћа Марко, Петар, Маринко и Радета доселили 1879. године.

РАДОСАВЉЕВИЋИ у Гајтану поријеклом су из Дробњака, одакле се 1905. године доселио Обрад.

РАДУЛОВИЋИ су некада живјели у Шавнику, гдје се око 1890. године доселио Ђоко Радуловић, из Љешанске нахије. У Шавнику се бавио кројачким занатом. Сада од њих нема никога у Шавнику. Славили су Никољдан.

РАДУЛОВИЋИ или ДРОБЊАЦИ, како их зову у селу Вељи Бријег, у Ибарском Колашину, поријеклом су из Дробњака, одакле су се прво доселили у Старо Село, у Брду, па се спустили у Вељи Бријег, гдје и данас живе. Славе Ђурђевдан.

РАДУЛОВИЋИ су некада живјели у Тепцима. Сада се овим презименом нико не презива у Тепцима, већ су се разгранали на Бадњаре, Џабасане, Јоловиће и Паређине – који се касније прозову Потураци.

РАДУЛОВИЋИ у Глисници, код Пљеваља, поријеклом су од Ашана из Сировца. По Радулу Ашанину су се прозвали Радуловићи.

РАИЛИЋИ су некад живјели на Пирликтору. Поријекло им је из пљеваљског краја, одакле су се на Пирликтор доселили у другој половини 19. вијека. Од ове породице је био познат Мико Раилић, кога су као комиту убили Чичићи у Шаранцима. Од њих сада нема нико на Пирликтору.

РАЈИЧЕВИЋИ у Дренцу у општини Медвеђа поријеклом су од Рајичевића из Шарана, одакле се Богдан са синовима: Илијом, Перишом, Мијаилом и Савом, након кратког боравка у Херцеговини, доселио 1879. године у Дренца. Илија је погинуо врло млад, Мијајило је са сином страдао у Првом свјетском рату, Сава се 1923. године иселио у Ђевђелију, а Периша се са породицом 1891. године преселио у Ново Момчилово. Периша је имао седам синова, од четворице нема потомства, јер су млади помрли или настрадали. Периша је умро у логору у Бечу, као заробљеник 1917. године. Од његових синова: Милоша, Вукашина и Луке има више потомака који живе у Новом Момчилову, Леци, Нишу, Блацу, Београду, Бојнику, околини Пожаревца, Македонији и другим мјестима; славе Ђурђевдан. Рајичевића има и у селу Статовац, који воде поријекло од Рајичевића из Шарана.

РАКЕТИЋИ у Колашину и у Никшићу поријеклом су од Ракетића са Добрих Села. Раније су се презивали Владојевићи, па су се, по баби Ракети, прозвали Ракетићи.

РАКИЋИ у селу Зупче, у Ибарском Колашину, поријеклом су Дробњаци. У село Зупче дошли су из Пресјеке у Брњаку. Славе Ђурђевдан.

РАКОВИЋИ у Бистрици код Мојковца воде поријекло од Перовића-Курепа из Тушиње.

РАОНИЋИ су живјели на Слатини, одакле су се, у првој половини 19. вијека, одселили у Затарје и у Србију.

РАОНИЋИ у селу Статовац у топличком крају, поријеклом су из Дробњака.

РАШКОВИЋИ су давно живјели и Горњој Бијелој, гдје се по њима један крај зове „Рашковића лијеска“, и на Грацу, гдје су оставили трага у називу „Рашковића торина“.

РВАТИ су некада живјели у Дробњаку и то оном дијелу Никшићког поља које је некад припадало Дробњаку. Предање казује да су Рвати имали свог бана, који се звао Радан. Њега убију Никшини синови, а братство Рвати се преко ноћи, послије овог убиства, некуд одсели. Њихову земљу притисну Никшини синови и тада помјере границу из Никшићког поља до на Товић.

РЕБИЋИ, ЗИНДОВИЋИ и КУРТОВИЋИ су некада живјели у Кошицама при планини Кравици. Приповиједа се како је нека баба у Србији причала да су се све три породице иселиле из Кошица због бездрвице. Вјероватно је то било давно, јер данас је овај крај обрастао густом шумом. Стара кућишта подсјећају да је ту неко некада живио.

РОНДОВИЋИ у Пренћанима су од Рондовића из Шарана. Од њих су се Вукота, Данило и Батрић са породицама преселили на Жабљак.

РОЋЕНИ у Пљевљима, на Глибаћима, Бршну код Никшића и у Горњој Бијелој код Шавника су од Роћена из Расове.

РУБЕЖИЋИ у Кривој Реци, у златиборском крају, воде поријекло од Рубежића из Сировца, одакле су се доселили 1832. године. Рубежића има у Штитарици код Мојковца, гдје се из Сировца доселио Вучић 1874. године.

РУЖИЋИ у Ужицу су од Стева Ружића, који се тамо доселио из Превиша, средином 19. вијека.

С

САМАРЏИЋИ у селу Лађевићима, у Билећким рудинама, поријеклом су од дробњачког братства Гредељевића са Дужи. Презиме Самарџић су добили по једном свом братственику који је правио самаре, па му потомке прозваше Самарџићи. Има их у Невесињу и Дабру. Славе Ђурђевдан.

САМАРЏИЋИ су живјели у Жабљаку, гдје се Гојко, с породицом, доселио 1936. године, са Грахова. Дошао је по позиву Стојана Церовића, као познати мајстор, ради изградње хотела „Дурмитор“, на чијој изградњи је радио као пословођа. Гојко је био ожењен од братства Дурковић из Жабљака и имао је четири сина: Љуба, Васичија-Ваја, Јована-Јоша и Слободана-Пуца. Гојкова породица је живјела у Жабљаку све до 1945. године, кад су се преселили у Пљевља, ради школовања дјеце, а Гојко је остао да живи и ради на Жабљаку до 1950. године, када се и он одселио код своје породице у Пљевља. Сада нико од ове породице не живи на Жабљаку.

САРАВЕЉЕ су давно живјели у Тушињи. Из једног записа из манастира Подмалинско види се да је један Саравеља 1785. године био игуман у овом манастиру. Од овог братства били су познати браћа Новак и Стеван у Тушињи. Кад су Турци посјекли војводу Рада Церовића, скадарски везир Махмут-паша Бушатлија постави за војводу Новака Саравељу. Мијат Котлица, сестрић Рада Церовића, осумњичи Новака за убиство Радово и с четом хајдука удари на Саравеље; Новака и Стевана убију, плијене их, а породице им протјерају преко Таре, гдје им се губи траг. Вјероватно су промијенили презиме. Славили су Ђурђевдан.

СЕНИЋИ су вјероватно живјели на Малинску, што се да закључити на основу једног записа из 1695. године, којим је Јанко Сенић продао своју земљу манастиру Подмалинско.

СЕРАТЛИЋИ у Пљевљима су од Сератлића из Горње Буковице, одакле су се Миливоје и Миро одселили 1922. године.

СИКИМИЋИ – ЈАКУЉИЦЕ су једно вријеме живјели у Шавнику. Старином су из Невесиња, одакле је око 1870. године дошао Тодор, као занатлија у Шавник. Сада нико од овог братства не живи у Шавнику.

СИМИЋЕВИЋИ у селу Грабнице код Пријепоља, који су се ту доселили 1869. године из, како стоји, Колашина. Но, пошто у Колашину нема породица са овим презименом, могуће је да су се прво били населили у Колашину, а одатле прешли у пријепољски крај. Ова породица слави Никољдаи. Симићевића има у селу Висибабе у пожешком крају, гдје су се у 18. вијеку доселили из села Алуге из Шарана.

СКАЛИНЧЕВИЋИ су живјели у Комарници све до 1912. године, када су се иселили у Србију.

СКОЧКОВИЋИ „Скочковића осоје“ у Мокром подсјећа на братство Скочковиће које је некада живјело у Мокром и веома давно се некуд одселило.

Од СЛИЈЕПЧЕВИЋА из Самобора су РАШОВИЋИ у селу Бијељини, код Невесиња, и у селу Нареву, код Сарајева, БАЈОВИЋИ у Херцеговини и Босни и ДУКИЋИ у Ужицу. Даље, ДЕСПИЋИ у Сарајеву су од Риста Слијепчевића, чији потомци узеше презиме по некој удовици Деспи, код које се Ристо доселио.

СМОЛОВИЋИ у Пољима и Прошћењу код Мојковца поријеклом су из Јасиковца и Смоловићи у Савинцу у општини Бојник су из Јасиковца, одакле су се доселили браћа: Ђорђије, Јован и Милосав 1889. године. Од Ђорђија и Милосава нема потомства, а Јован је имао два сина: Митра и Радисава. Митар нема мушких потомака, а Радисав је имао Раша који је погинуо у НОР-у и Рајка који се с породицом 1945. године одселио као колониста у Српски Милетић.

СРБЉАНОВИЋИ у Славонији, код Даља, у околини Пљеваља и Пљевљима су од Србљановића из села Зукве у Дробњаку.

СРДАНОВИЋИ у Потпећу код Пљеваља су од Срдановића из Косорићке Буковице из Дробњака.

СТАКИЋИ су живјели на Дубровску до друге половине 18. вијека, када су помрли од куге. Оставили су трага у називу „Стакића поткутњица“.

СТАНИЋИ су некада живјели на Питоминама код Жабљака. Поријеклом су са Бобова, одакле се Миливоје Станић, звани “Гаран”, доселио с породицом око 1900. године, а живио је код Мацана. Имао је сина Мирка, који се одселио у Америку, и три кћери које су биле удате у Дациће у Врелима, у Ћосовиће у Ускоцима и у Ковачевиће у Ковачкој Долини. Сада од мушких потомака нико не живи на Питоминама.

СТЕВОВИЋИ у Новој Вароши, Сјеници и Прибоју су од Стева-Стевана Церовића, који се из Тушиње одселио почетком 16. вијека.

СТРУЊАШЕВИЋИ у Кривој Реци, у ужичком крају, поријеклом су од Струњаша из Тимара. Раније су се презивали Савићи. Досељени су 1832. године.

СТРУЊАШИ на Бихору и Старом Влаху потичу од Струњаша из Тимара.

Т

ТАНОВИЋИ су живјели у селу Ускоцима код Жабљака и у Жабљаку, гдје су се доселили крајем 19. вијека из Затарја, а по некима из Никшића, док трећи кажу из Херцеговине, из околине Требиња. За њих се зна да су се одселили у Никшић и да нико од њих с овим презименом не живи у Жабљаку ни Ускоцима. Топоними “Тановића ограда” и “Тановина” подсјећају на ово братство.

ТЕРЗИЋИ су огранак братства Мандића, од кога су се давно одвојили. Не зна се шта је с њима било, да ли су се иселили или изумрли. Топоними „Терзићи“ у Придворици и „Терзића продо“ у Јаворју, у Језерима, подсјећају на ово братство.

ТЕРИЋИ су поријеклом са Брезана из Пиве, а даљња старина им је из Мужевица и Бањана. Након разуре Терића на Брезнима, Михаило Терић доведе свог синчића Сима на Дужи, кога ујаци, кад напуни тринаест година, склоне у Љевишта ради заштите. У Љевиштима се одао четовању са хајдуцима Јакшом Гачанином и браћом Гаврилом и Јованом Шибалијама. Носио је по три токе на прсима, па су га звали Симо Токалија. Учествовао је 1806. године у освајању Београда. Године 1809. био је пратилац на мегдану своме побратиму Јовану Шибалији када је у Старом Влаху дијелио мегдан са Туранбеговићем. На овом мегдану погину оба; Симо освети свога побратима, убивши пратиоца Туранбегова и уграбивши оружје Јованово, тако да мегдан остане на српској сграни. Из Љевишта се Симо преселио на Сеоца у Ускоке, гдје је живио све до своје смрти 1845. године. Симо је имао сина Станишу, а овај Сима, који се 1889. године преселио из Сеоца у Поља Колашинска. Сада од њих нико не живи у Пољима, већ у Пријепољу и Београду. Славе Ђурђевдан.

ТЕШОВИЋИ у Никшићу су од Тешовића са Годијеља. Има их у Савинцу, општина Бојник, гдје се доселила Стануша, удовица Антонија Тешовића, са синовима: Тодором-Пуреном, Станком и Јанком. Пурен је имао два сина. Лала-млад умро и Мирка који је погинуо 1941. године. Остала су му четири сина. Станко Антонијев је имао синове: Милутина, Душана, Драгутина и Милована. Трећи Антонијев син Јанко умро је у логору као логораш за вријеме Првог свјетског рата, а остали су му синови: Костадин, Војислав и Вељко, истакнути првоборац НОР-а у Пустој Реци; погинуо је 1944. године. У Савинцу данас има само једна кућа Тешовића. Има их у Бојнику, Лесковцу, Бору, Новом Саду, Српском Милетићу и др. Славе Томиндан.

ТОДОРОВИЋИ у селу Јежевици, на обронцима Маљена, поријеклом су из Дробњака.

ТОДОРОВИЋИ су некад живјели у Сировцу, гдје се Мијо, око 1900. године, доселио из Горње Мораче. Сада од њих нико не живи у Сировцу.

ТОЉЕВИЋИ су некада живјели у Пољу Радовића, у Бијелој, при планини Кравици, гдје су оставили трага у називу „Тољево гувно“.

ТОМИЋИ у Савинцу су поријеклом са Превиша, одакле се удовица Максима Томића Стоја са сином Јефтом доселила 1889. године. Јефто се у Савинцу оженио и имао четири сина: Љубана, Љубомира, Драгољуба и Максима. Од Драгољуба има четири сина: Мијата, Стојана, Мила и Милоша чији потомци живе у Нишу и Деспотовцу; славе Никољдан.

ТОМИЋИ у селу Бабинама код Пријепоља, Јабланици, одакле су прешли на Косово у околину Приштине, даље у селу Сибници и Новој Вароши, који су касније прешли у село Мочиоце код Ивањице и у Крагујевац, гдје су неки од њих промијенили презиме у Давидовић – поријеклом су од Томића са Превиша. И Томићи по Херцеговини и на Гласинцу поријеклом су са Превиша.

ТОМОВИЋИ су некада давно, како предање казује, живјели у Комарници, гдје су изумрли. Били су старинци. Прича се да су њихову земљу наслиједили Касалице. Славили су Никољдан.

ТОПАЛОВИЋИ у Пљевљима су од Јакића са Добрих Села.

ТОШИЋИ и СТОЈЧИЋИ у Доњој Добрињи су поријеклом из Дробњака. Истакли су се у Првом српском устанку.

ТОШИЋИ су живјели у селу Нинковићи, гдје се Петар Тошић 1900. године доселио из Чајнича. У Нинковићима је радио као колар. Сада од ове породице нико не живи у Нинковићима. Славили су Светог архиђакона Стевана.

ТОШИЋИ су живјели у Ускоцима и Жабљаку, гдје су се доселили крајем 19. вијека, из Затарја. Сада нико од ове породице не живи у овим мјестима, већ су се иселили.

ТУРОВИЋИ – ВУЈАЧИЋИ у Гајтану поријеклом су из ускочког села Струга, одакле се 1879. године одселио Матија Вујачић-Туровић са два сина: Милошем и Брајаном.

Ћ

ЋЕРАНИЋИ у Савинцу у општини Бојник су поријеклом са Дужи и Дубровска, одакле су се доселила браћа од стричева Раде и Радојица. Раде је имао сина Саву, који се веома кратко задржао у Савинцу, одакле се одселио у село Пискаље у Топлици, гдје и сада живе његови потомци. Радојичини синови: Неђељко, Јоксим и Божо остали су у Савинцу. Њихови потомци, осим у Савинцу, живе још у Лебану, Лесковцу, на Косову… Ћеранића има у Доњим Рудиницама, гдје су са Дубровска одселили на своје мајчинство код Дамјановића. Славе Савиндан.

ЋОСОВИЋИ у селу Оштра Стијена на Подјасену поријеклом су из Дробњака. Исламизовани су, али не знају када.

ЋОСОВИЋИ на Косаници и Мијаковићима су у роду са Ћосовићима из Ускока код Жабљака; поријеклом су Шаранци.

ЋУРЧИЋИ у Жеичну, и њихов огранак НИШИЋИ у Црквичком Пољу, воде поријекло од Абазовића са Пошћења.

У

УГУРСУЗИ су некада живјели на Грацу, одакле се Стојан Угурсуз 1718. године одселио, али се не зна гдје.

УСКОКОВИЋИ су некада живјели у Шавнику, гдје су се, око 1874. године, из Риђана доселили Богетини синови: Павле, Митар и Ђукан. Старина им је у Пјешивцима. Сада нико од њих не живи у Шавнику.

Ф

ФИЛИПОВИЋИ су некада давно живјели на Дужима, одакле су се незнано кад и куд иселили.

Ц

ЦВИЈИЋИ у Лозници су од Цвија Спасаојевића из села Врела, из Језера. По мјесту гдје је живио, Цвија су звали Цвијо Врело. Цвијо се из Врела одселио у село Шивоље код Фоче, а одатле, почетком 19. вијека, у Лозницу. Његови потомци се по њему прозваше Цвијићи. Од Цвијића је познат Јован, најистакнутија личност из области географије, који је познат у научном свијету те области. Оснивач је Српског географског друштва, редовни професор универзитета и академик. Цвијићи славе Ђурђевдан, априслужују Ђурђиц.

ЦЕРОВИЋИ у Кривој Реци, у златиборском крају, дошли су из Тушиње 1807. године. Код њих су нешто касније дошле и друге породице Церовића из Тушиње, одакле су се Илија и Арсеније са породицама доселили у Ново Момчилово 1889. године. Илија је имао синове: Василија и Николу, а Арсеније Танасија и Андрију. Њихови потомци сада живе у Новом Момчилову, Прокупљу, Крагујевцу, Нишу, Београду и др. Сви они славе Ђурђевдан. Церовића има у Добротићу код Прокупља, селу Меровац, Крушевцу, затим у селу Маџари у Скопском пољу гдје су се доселили 1918. године; има их на Палама и у околини Рогатице и Вишеграда; у пљеваљском крају, Пљевљима и Вранешу; Никшићу, Подгорици, Бару, Ужицу, Бачком Добром Пољу и другим мјестима широм наше земље.

Ч

ЧАБРИНЕ су некада живјели у Горњој Бијелој и раније су се презивали Јанковићи. Њихов огранак су Јованићи и Гордијанићи.

ЧАВИЋИ су, претпоставља се, некада живјели негдје у Дробњаку, што се може видјети из једног документа у Которском архиву, у коме стоји да се Вук Чавић из Дробњака 1711. године лијечио од рана у Котору.

ЧАЂЕВИЋИ у околини Ужица поријеклом су од Каљевића из Тепаца.

ЧАРАПИЋИ у Горњој Добрињи су поријеклом из дробњачког села Милошевића. У Добрињи су купили имање од муслиманске породице Малопара, због чега имају надимак Малопарци.

ЧВОРОВИЋИ у селу Шљиванску, под Љубишњом, поријеклом су од Чворовића из села Ускока, код Жабљака, одакле су се око 1870. године одселили Шуле, Радован, Секула и Бошко, гдје и данас живе њихови потомци.

ЧИЧИ – ЧИЧИЋИ у селу Оштра Стијена поријеклом су из Шаранаца, одакле су се доселили 1937. године. Славе Ђурђевдан.

ЧОЛОВИЋИ у селу Љутице поријеклом су из Језера.

ЧОТРИЋИ, БАНДУЛИЋИ и ПАВЛОВИЋИ у Тршићу су поријеклом из Петњице из Дробњака. Отац Илије Чотрића се звао Ранко, дјед Спасоје, а прадјед Јевто који је био стриц Вука Караџића. Отац Николе Бандулића-Кондића се звао Кузман, а дјед Симеун; отац Михајла Павловића се звао Радо, дјед Петар, а предјед Никола. Сви они славе Ђурђевдан.

ЧУРОВИЋИ у Новом Момчилову су из Тушиње, одакле се 1889. године доселио Миле Чуровић са синовцима Ђурком и Ђорђијем, гдје и данас живе њихови потомци. Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан. Чуровића има у селу Заступ, гдје су се доселили 1925. године, они славе Лучиндан.

Џ

ЏАМБАСОВИЋИ у Бијелој Реци, у златиборском крају, поријеклом су од братства Џабасан из Тепаца.

Ш

ШАИНИ у Црквичком Пољу, на Пивској планини, поријеклом су од Требјешана из Ускока. Славе Лучиндан.

ШАЛИПУРИ у Голешу код Прибоја казују да се њихов предак Зеко под тим презименом доселио из Дробњака. Славе зимски Јовањдан.

ШАМШАЛИ у Срему код Жабља и код Бијелог Поља род су са Шамшалима са Питомина. Славе зачеће Јована Крститеља.

ШАРЦИ су једнов ријеме живјели на Превишу и у Добрим Селима, гдје се 1909. године из Затарја доселио Тане са синовима: Милом, Мићом и Спасојем. Мићо и Спасоје нешто касније пређоше на Добра Села. Сада нико од њих не живи у Дробњаку; славили су Лазареву суботу.

ШАРОВИЋИ су некада давно становали на Дубровску, одакле су се у непознато вријеме, некуд одселили. Оставили су трага у називу „Шаровића корита“. Нијесу у сродству са Шаровићима из Комарнице и Вирка.

ШАУЛИЋИ у Спишану су од Шаулића из Јунча Дола код Жабљака, одакле се 1889. године доселио Крсто Шаулић са синовима Милованом и Милисавом од кога није било потомства, а Милован је давно преселио у Београд, гдје живе његови потомци. Шаулићиа има у Лапотинцу, који су се тамо доселили из Дробњака.

ШЕБЕЦИ код Бијелог Поља казују да су поријеклом од Церовића из Тушиње.

ШЕЋЕРОВИЋИ у Пљевљима су од Јевта Кујунџића са Превиша. Јевто је имао надимак „Шећер“, па се његови потомци по њему прозваше Шећеровићи.

ШИБАЛИЋИ у Ваљеву, Крагујевцу, Пријевору код Чачка, Горјанима код Севојна, Ужицу, Новом Саду и његовој околини, Суботици, Врбасу, Бачком Добром Пољу, у Херцеговини поријеклом су од Шибалића са Питомина.

ШИНДИЋИ су живјели на Пашиној Води, у Језерима, гдје је 1873. године дошао Јевто из Пљеваља, као крчмар. На Пашиној Води је држао хан и бавио се трговином. Сада нико од мушких потомака не живи на Пашиној Води. Славили су Ђурђевдан.

ШКУЛЕТИЋИ у селима Буковцу и Дуби у Пиви, дошли су из Кутње Њиве, а на Кутњу Њиву доселили су из Пјешиваца.

ШЉИВАНЧАНИ у околини Пљеваља, у селу Шљиванску, потичу од Шљиванчана из села Шљиванска из Шарана.

ШУМЉАЦИ у селу Гојна Гора у пожешком крају потичу из Тепаца.

ШУШИЋИ на Гласинцу, Сарајеву и Чачку поријеклом су од Шушића из Загуља, одакле су се иселили почетком 19. вијека.

ШЋЕПОВИЋИ су једно вријеме живјели у Шавнику, гдје су 1903. године дошли из Подгорице. У Шавнику су се бавили трговином. Сада од њих нико више не живи у Дробњаку; славили су Митровдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић


Коментари (29)

  • Саша

    Ovde se spominje prezime Macan, pa me zanima posto postoji veca familija koja nosi to prezime u BiH ,tacnije u mestu Kalinovik a to se ne spominje u tekstu o poreklu tog prezimena,dali ima nekih podataka odakle su se naselili u tu regiju i odakle poticu. Hvala

    Одговори
  • niša petronijević

    Све је овђе лијепо речено, Но нам се многи Дробњаци поцрногорчише …..

    Одговори
  • Nikola Nikolic

    Jesu li Drobnjaci Nikolici,Micovici,Maricici i Gacevici iz Gorobilja kod Pozege(Zapadna Srbija),koji su starinom iz Crne Gore dosli su 1790. otprilike u moje selo,krsna slava Jovanjdan.Unapred hvala.

    Одговори
  • Subotic Aleksa

    Porodica Subotić iz sela Osečenica opstina Mionica(valjevski kraj) doseljena je oko 1780 god. od Drobnjaka iz sela Kosorić , slave Djurdjevdan.Doselio se Šćepan i žena Rizna sa svoja tri sina. Ne znam kako su se tamo prezivali, a voleo bih da znam. Subotića sada ima dosta u ovom selu i širom Srbije.

    Одговори
  • ValjevskaPodgorina

    Moj predak je zabelen da je 1739. godine doseljen iz niksickog kraja, iz Rudina iz Drobnjaka. Iz nase kuce je knez iz prvog i drugog ustanka, nakon Ilije Bircanina. Prezime nismo menjali, a prezime je Simic, a slavimo svetog Djurdja, Djurdjic. Ne znam ima li kakve veze sa Simicevicima, podaci iz XVIII veka u doba seoba su oskudni, i verovatno nema nacina da se sazna ako se neko celo bratstvo iselilo.

    Одговори
  • Снежана

    Колико је мени познато, сви Караџићи славе св. Аранђела, 21. новембра.

    Одговори
  • Milovan Cicvaric

    U selu Nikojevici kod Uzica postoji velika familija Ponjavica ( ima ih i kod Gornjeg Milanovca ) . Poticu iz Drobnjaka selo Tusine , slave Durdevdan . A ovde se nigde ne pominju kao Ponjavici ? Mislim da i muslimani Ponjavici negde oko Tuzle poticu od istog bratstva .

    Одговори
  • Славиша

    Породице Миловановић,Крстић, Петровић, из Гораждевца код Пећи, славе Светог Георгија Победоносца /Ђурђевдан/. Порекло им се везује за Дробњаке, али је та веза на жалост изгубљена. Крајем 19. века прелазе у Шекулар, у махалу Вајмеш /па их суграђани често именују по том називу/. У Шекулар су узели, као преславу или малу славу, светог Илију. Иначе, сви и данас славе Светог Георгија. Интересантно је напоменути да постоје породице Крстић у Угљару на Косову, код којих постоји предање да су Дробњаци, славе Светог Георгија, а као преславу или малу славу имају Светог Илију.

    Одговори
    • Драгиша Гиле Живковић

      Сви Дробњаци у Ибарском Колашину славе Ђурђевдан, а прекађују Илиндан, осим Орловића који прекађују Никољдан.

      Одговори
  • Marko

    U Sloveniji žive Drobnaci koji su porijeklom iz Drobnjaka i davno su se doselili u Sloveniju. Oni bi sami znali reći kad je njihovo prezime „nj“ zamijenilo za „n“.

    Одговори
  • Krsto Mašić

    Lep opis, mada deluje kao američki re-make francuskog filma. Izvinite, ali smatram ovu intervenciju neophodnom, kao izvorni Drobnjak.

    Ime Drobnjak dolazi, ne od genetski modifikovanih ljudi ili ti kako ste opisali srpskih ARIJEVACA sa Durmitora (hvala za lep opis), nego od ne toliko lepog događaja, naime, kada su turci poslali misiju da potraže zgodno mesto za Džamiju, Drobnjaci su zajedno sa Uskocima poubijali turke tako što su im prosuli drobove (utrobe – creva), pa po tome dobili ime.

    Vojvoda Đurjan (ili Vam moj čukun, čukun, čukun deda) se prezivao Slavujević ( i to ste pogodili) a ne Kosovčić, ili kako god, a otac mu se zvao Kosovac Slavujević (živeo pre boja na kosovu), koliko su meni opisali dolazi u drobnjak (koji tada nije postojao) tek posle boja na kosovu. Svi na Dužima su u relativnom rodu – potomci Đurjana, pa se zbog prevelikog broja potomaka delimo na Mašiće (po udovoci Maši – tačno!), Maloviće, Mandiće, Ćeraniće, Pavićeviće, Vilotijeviće…

    Obzirom da ste nas opisali kao kopilane, a ne direktne naslednike Đurjana, ispitajte malo i ko su bili Antonije i Aćim Mašić, Drobnjački knezovi, posle turske zasede i ubistva kneževska titula je prešla na braću Maloviće, itd….

    Takođe, cele duži slave Svetog Savu…..

    Molim Vas preispitajte izvor informacija, papir je uvek i uvek će trpeti sve, a o internetu da i ne pričamo.

    Одговори
  • Golić

    Mene zanima jesu li Golići koji slave Djurdjevdan poreklom iz plemena Drobnjaci.

    Jedina informacija koju imam je da mi je poreklo familije iz Crne Gore i da su je napustili i otisli u Bosansku Krajinu da se sklone od odmazde jer su učestvovali u ubistvu nekog age pretpostavljam Smail Age Čengića….Hvala unapred

    Одговори
  • Kirjejev

    Da li u Drobnjaku postoje još neki Lazovići osim bratstva iz Kutnje njive?

    Одговори
  • Kujo Novović

    Neuoućeni brkaju pojam pleme Drobnjaci sa Drobnjačkom teritorijom.
    Drobnjačka teritorija zahvata prostor od, po jednima, grobljanske crkve u Nikšiću (pravili je Drobnjaci) do rijeke tare, a po drugima od Lukova do tare. Na tom prostoru žive plemena Drobnjaci, Uskoci i Šaranci. Za Jezerce su suprostavljena mišljenja. Po jednima Jezerci imaju obilježja plemena, a po drugima su to Drobnjački katuni.
    Pozdrav svima koji njeguju svijetlu tradiciju naših predaka.

    Одговори
  • Dejan

    Vrlo oskudno istrazivanje.posebno su godine problem.veoma povrsno uradjeno da ne upotrijebim grublju rijec.dati sebi za pravo istrazivati plemena i bratstva a samo skupljati informacije iz nekih clanaka je velika hrabrost.ovim se treba mnogo studioznije baviti.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ИСЕЉАВАЊЕ ДРОБЊАКА НА ГЛАСИНАЦ

    Апстракт
    Становништво Гласинца чине, углавном, насељеници из Дробњака. Селило се у 17. вијеку па све до 20. вијека. Таласи исељавања су текли разним поводима. Доста их је бјежало од крви са турским насилницима, посебно послије побуна и устанака. Често су сеобе биле због међусобне закрвљености. И пренасељеност је била чест повод исељавања из Дробњака. Исељавања су била групна, а ређе појединачна. Селиле су се цијеле породице или њени дјелови. Такве породице су скоро нестајале у Дробњаку. Исељавале су се на пусто земљиште. Многи су задржавали исто презиме.
    Кључне ријечи. Дробњак, Гласинац, сеоба, ратови, устанци, села, закрвљеност, освете, имена, презимена.

    Границе и географски положај Дробњака

    Територија Дробњака захвата сјевероисточни дио старе Херцеговине, на истоку између Горње Мораче, на југу никшићког краја, на западу Пиве и на сјеверу ријеке Таре. Дробњак у ширем појму простире се на Дробњачком кориту или, како се у литератури често истиче, на Дробњачкој вали, Ниском Дробњаку и сл. Простире се између Ивице, Дурмитора, Ускока и Крнова. Пресијецају га рјечне долине, побрђа и увале.
    Језера чини пространа висораван између Дурмитора, Сињајевине, Ивице и Таре. На надморској висини су у поросјеку 1450м. Добила су име по бројним језерима која су лоцирана на висоравни и планини Дурмитору.
    Ускоци захватају источни дио Дробњака. Касно су насељени избјеглим становништвом из разурене Требјесе.
    Шаранци су населили дио Сињајевине живљем из колашинске Плане, старином из Херцеговине.

    Састав становништва и формирање племена Дробњак

    Најстарије породице у Дробњаку које су се задржале су Милашиновићи или Плетивине на Превишу; Курепи у Тушињи, Џукићи на Кутњој Њиви и Вуковићи или Метељевићи на Добрим Селима. Ове четири породице су се задржале од оних насељеника Дробњака који се у литератури помињу као поносници, који су преносили робу Дубровчанима у Србију, а које су Турци раселили доласком у Дробњак. Њихови трагови се чувају у гробљима, надгробним споменицима и називима појединих села на Језерима. Неке од исељених породица помињу се на Гласинцу, Посавини, Старом Влаху, и другим крајевима.
    Раесељени и опустјели Дробњак су уочили пренасељени Бањани. Одмах средином 15. вијека покренуле су се поједине породице из Бањана и никшићких Рудина према Дробњаку и населили Ниски Дробњак. Нешто касније, у првој половини 16. вијека кренула је и друга група породица у Дробњак. Тако је Дробњак населило 11 породица. Касније се досељавају поједине породице из Потарја, Мораче, Роваца, Пиве и других крајева. Језера су и даље била ненасељена, изузев што су били катуни Крича и Дробњака. Дробњаци су издизали са стоком на Језера и Дурмитор улазећи у сукобе са Кричима.
    Племе се умножавало тако да је Дробњачко корито постало тијесно да прихвати сво становништво. Тежи се ка проширивању. Послије одлуке на Зборној главици на Беришиној Луци, запосиједају Језера. Тако су временом и Језера, поред катунских насеља, почела да се насељавају, ничу по њима куће и формирају се села. То се догодило у другој половини 19. вијека.

    Правци насељавања

    Становништво Дробњака се све више множило, посебно прираштајем, а и усељавање је било све чешће оних који су бјежали од Турака. Осјећала се потреба за растерећењем простора, што је резултат исељавања. Свакако да је Дробњаке привлачила родна Шумадија која је такође била проријеђена због утицаја Турака.
    Миграције Дробњака су ишле у пет праваца, истиче Милан Карановић, и то: преко Потарја и Полимља према Старом Влаху, а одатле даље према Подунављу и Мачви. Други правац кретања је према Босни, околини Сарајева и на Гласинац, што је за нас посебно интересантно. Кретања су била и према Приморју и према Херцеговини. Мало је било исељавања према Старој Црној Гори, Метохији и Албанији.
    Исељавало се по групама зависно од повода сеобама. Најчешће је било због притиска Турака, њихове страховладе, разура, турчења, посебно послије побуне и ратова. Значајан повод је била глад, неродне године, дажбине и сталне пљачке. Нијесу ријетка исељавања и због крви са Турцима. Сви ти узроци су прориједили дробњачко становништво. Посебно су у тим сеобама населили опустјели Гласинац гдје се попуњавају села и ничу нова на погодним мјестима за живот и обраду земље.

    Гласинац станиште Дробњака

    Мало је старинаца на Гласинцу. Преовлађују насељеници из других средина. Досељеници су запосјели ненасељне и слободне просторе. Посебно су тамо досељавали Дробњаци. Селили су се због немаштине, глади, пренасељености, сукоба са Турцима и другим поводима. Поједини крајеви Гласинца су опустјели, посебно појавом куге која их је уништила. Било је и расељавања, о чему су сачувани подаци, мада су врло ријетки.
    Насељавање је трајало од 17. па све до почетка 20, вијека. Гласинац је био погодан за насељавања, посебно што је био ненасељен. Међу досељеницима су преовлађивали Дробњаци, који чине гро села. Било је породица које су се доесљавале на Гласинац, једно вријеме се задржавале, а потом поново селиле, најчешће у Посавину. С друге стране, поједине досељене породице временом су изумирале, а врло их је мало које су се вратиле у Дробњак.
    Дробњачко корито је било пренасељено, па су се многи иселили на Језера, гдје су били доста сурови услови, те су многи од њих продуживали даље, између осталог и на Гласинац. Исељавање је трајало дуго и било је масовно.
    На Гласинцу су се јављали предјели ненасељени или ријетко насељени, што је привлачило досељенике из Дробњака и других крајева. С друге стране, на мјестима гдје су се задржавали аге и бегови, доводили су српски живаљ и насељавали на своје имање као чивчије. Било је и оних којима су давали земљу на обраду.
    На Гласинцу се помињу први досељеници Башовићи из Пошћења у Дробњаку. Они су се населили прво код Дрине, а потом се помјерају на Гласинац. Кнежевићи из Милошевића, који су се завадили са никшићким Турцима због забране славе, били су присиљени да се масовно доселе на Гласинац. Населили су се у село Сијерце, гдје су касније довели и друге породице. И Маловићи из Дужи масовно су се насељавали на Гласинац. Међутим, због појаве куге били су принђени да се врате у Дробњак, да би се касније поново покренули и опет населили на Гласинац.
    Милан Филиповић сликовито пише о кретањима Добњака. Он каже кад стигну из Дробњака с натовареним коњима, храном и другим стварима бирају мјеста за пребивалишта. На Гласинцу су се заустављали у завјетринама, испод дрвећа по шумама гдје су понекад остајали и по мјесец дана док се коначно не би смирили на одређеном локалитету. Некад су им аге и бегови одвајали дио земље и давали на обраду уз обавезе да плаћају дажбине. Тако су читлуке добили и неки Маловићи, који су били ослонац даљим насељавањима, савјетовали су досељенике и давали им упутства како да се понашају. Предања кажу да нијесу хтјели да се читлуче, одлазили су и насељавали се по шумама, крчили и стварали обрадиво земљиште.
    Најмасовнија насељавања су била у 17. и 18. вијеку. Помиње се да се у 17, вијеку једновремено доселило 10 породица Караџића, 10 породица Маловића, 9 породица Башовића и много других породица. Масовно су се насељавали хајдуци који су се светили Турцима. Насељеници су подизали куће и пратеће зграде за домаћинство. Аге и бегови су се утркивали ко ће имати боље читлуке, отимали су се о радну снагу, давали су им локације за подизање кућа и чинили друге уступке, како би један другоме преотимали радну снагу.
    Масовно усељавање је било у 18. вијеку послије поновне појаве куге међу породицама. Куга је посебно харала 1782. г. Тада су насељавања била све масовнија. Најмасовније насељавање, по казивању Милана Филиповића, било је 1794. г, када су Дробњак ко зна по који пут похарали Турци, порушили школе, цркве и манастире.
    Насељавање није престало ни касније. Истина, било је успорено. И даље се селило по групама, братствима и у другим скуповима. Једном приликом досељено је 20 породица са 156 чланова. У тим сеобама најмасовније је братство Јанковића, а затим Коњокраде – укупно 45 кућа: Томћа 16 кућа, Абазовића 14 кућа, Зорановића 15 кућа. Дакле, најмасовније исељавање је било у периоду 1766. до 1805. године када је масовно устао Дробњак. Сулејман паша Скопљак је покорио Дробњак, угушио устанак и чинио свирепе обрачуне са народом. Многи су Дробњаци објешени, а 46 их је отјерано као робље.
    Дробњаци су наставили насељавања 1810. и 1811. г. када је Дробњак поново похаран и попаљен. Дробњаци нијесу ни даље мировали, одметали су се и хајдуковали. У међувремену су поједине породице напуштале села и ишле на Гласинац или другдје. Тако се наставило и 1812. г. када се иселило 150 чланова породица. Када је на Добњак кренуо паша Миљевине, који је харао, народ је бјежао немилице. Одметања и сеоба је било 1830. и 1835. године када је у Дробњак дошао да их умири Смаил ага Ченгић. Послије погибије Смаил аге на Мљетчку 1840. г. у Дробњаку су настале немјерљиве освете. И касније 1850. и 1851. г. турска сила под командом Али паше Сточевића зимовала је у Дробњаку и спроводила терор. И то је био повод исељавању Дробњака, између осталих и на Гласинац. По писању Милана Филиповића у овом периоду иселило се: из Дробњака 1 род са 15 кућа, из Шавника 1 род са 4 куће, из Мокрога 1 род са 6 кућа, из Комарнице 1 род са 33 куће, из Тушиње 2 рода са 16 кућа, из Бијеле 2 рода са 15 кућа, из Ускока 1 род са 1. кућом, из Пошћења 1 род са 10 кућа, из Дужи 1 род са 10 кућа, из Језера 1 род са 4 куће, из Дробњака 15 родова са 93 куће. Свега се из Добњака иселило на Гласинац 27 родова са 207 кућа. Међу досељеницима највише их је било из Косорића. Али са старим презименом Косорићи није остала ни једна кућа. Они су се разгранали на Срдановиће, Недиће и Стојановиће. Огранак Срдановића су Лијовићи. Такође, Гласинац је населило доста Косовчића, а преовлађивали су Омакаловићи и Ђурјановићи. Од Омакаловића су Абазовићи, Башовићи, Јанковићи и Томићи. Њих је 25 кућа. Од Ђурјана су Маловићи и Мемедовићи.
    Дуго су у Дробњаку Косорићи били угледно братство, војводска кућа када су у 17. вијеку управљали Дробњаком. Према подацима први Косорић који се доселио на Гласинац био је Сава. Њихово најмасовније исељавање било је 1812. г. Масовни род на Гласинцу су били Коњокраде, који такође нијесу сачували своје презиме, изузев једне куће. Од њих су се разгранали Јанковићи, Пантовићи и Бојовићи, и има их око 35 кућа. Они чувају предања да су истог поријекла. Коњокраде су се доселиле из Комарнице. Од њих су и Пејићи, 12 кућа. У Дробњаку Коњокрада нема. По једном предању они су од Омакаловића или Ђурјана. И Зоранићи су Дробњаци, има их 16 кућа. Населили су се 1780. године и више се нијесу појављивали у Дробњаку.
    Поједине породице су се савим иселиле из Дробњака. Међу њима су Баљуше, од рода Милошевића, а доселили су се на Гласинац 1820. г. За Параушиће се каже да су огранак Мандића из Дробњака. Беговићи су на Гласинац доселили, а раније су се презивали Стрновићи. Шушићи су Дробњаци, раније су се презивали Златанопојасевићи. Са њима су се доселили и Вемићи из Доње Буковице. Од њих су се одвојили Грковићи и Бартуле. Род Ковачевића се доселио од Жабљака. Досељавали су се у више наврата. У Бијелој код Шавника су живјели Зорићи, који су се такође доселили на Гласинац.
    На Гласинцу су оживјела бројна села која су била опустјела, била су разбијеног типа, растурена по локалитетима погодним за живот. У селима су живјеле бројне породице: Вуловићи, Голијани, Бојановићи, Добриловићи, Златнопојасевићи, Зорићи, Ковачевићи Јунчевићи, Калабићи, Ђуровићи, Кнежевићи, Комарице, Косановићи, Курепи, Мандићи, Мемедовићи, Милићевићи, Милошевићи, Недићи, Вемићи, Срдановићи, Смаилагићи, Параушићи, Петрушићи, Пејовићи, Радовићи, Радоњићи, Амовићи, Рубежићи, Спасојевићи, Дајовићи, Новосели, Терићи, Терзићи, Ускоковићи, Чуровићи, Пуровићи Шибалићи, Вуковићи, Марићи, Маловићи, Церовићи, Коњокраде, Новаковићи, Перовићи, Чворовићи и сл.

    Расељеност дробњачких породица по селима Гласинца

    Пратећи литературу и бавећи се свим видовима сазнања, дошло се до података које презентирамо. Вјерујемо да има и недореченога, што ће се допунити даљим истраживањима. Посебан допринос пружио нам је Милан Филиповић који је најтемељитије истраживао Гласинац. Занимљив је његов податак да је број дробњачких родова достигао 162 са 804 куће. Од 200 родова, колико их живи на Гласинцу, само их је 10 са 83 куће старинаца, Муслимана и међу њима 1 православни род са 9 кућа.
    На Гласинцу су растурена бројна села. Скоро да нема села у којима не живе досељени Дробњаци, њихови потомци који су чували презиме и узели ново, али поријекло су сачували. Нека од тих села набројићемо, даћемо и њихове становнике:
    Ђуровићи 3 куће, Батинићи, родом из Комарнице, 3 куће, Томићи 4 куће, Јанковићи и Овачевићи по 4 куће, Шобићи 3 куће, Абазовићи 1. кућа. Вуловићи и Маричићи по 2 куће. Живе у селу Балтићи са источне стране брда Пуховице.
    Балтићи и Терзићи по 1 кућа, Добриловићи 1 кућа, Пајићи 1. кућа, Ковачевићи 1. кућа Сви ови живе у селу Рашац, смјештеном на пространим заравнима и косама.
    Боровчани 6 кућа су огранак рода Жижића досељених из Дробњака. Живе у селу Боровац, високо по падинама брда Боровца.
    Томићи 3 куће, Ећимовићи 5 кућа, Јанковићи 6 кућа и Батинићи 2 куће. Живе у селу Доњи Оџак, пространо село с обје стране ријеке Турбаве.
    Видићи, старином Церовићи, 8 кућа, Зоранићи 1 кућа, Пржуље 3 куће, Боровчани 3 куће.
    Ковачевићи 1 кућа, Субашићи 3 куће. Село се развило по падинама, косама и бреговима који чине оквир поља Ограда. Село се назива Брајаковићи.
    Бојовићи са 7 кућа, Каповићи 1 кућа, Пајићи, огранак Коњокрада, 1 кућа, Коњокраде 1 кућа, Фурдиловићи 1 кућа, Мемедовића из Дубровска 1 кућа и Дрљевићи 1 кућа. Најмасовнији су Бјелобрковићи 9 кућа. Село је расуто по косама и странама између Лубурића поља и Видића поља. Укупно село насељава 51 кућа.
    Маловића из Дужи 4 куће, Новосела 5 кућа, Марковића 13 кућа. Населили су село Маргетиће, које је лоцирано на повољним позицијама Рељина брда.
    Башовића, старином из Пошћења, 9 кућа, Зоранића 3 куће, Кнежевића 1 кућа, Јанковића 2 куће. Лоцирани су у селу Кусаче. Село је испресијецано доловима и густо је насељно.
    Маловића 4 куће, Косорића 3 куће, Шелића, насталих од Караџића 3 куће, Поповића 5 кућа, Пејовића 2 куће, Зоранића 1 кућа, Абазовића 2 куће уз мало старосједилаца насељавају село Сијерци.
    Род Караџића 6 кућа, Марића 2 куће, Поповића 3 куће, Пржене 5 кућа Насељавају село Смртиће. Село је густо насељено. Куће су подигнуте по падинама и благим странама брда Коностравца.
    Куће Вуковића 3, Ђуровића 7, Јанковића, који су од Добриловића, 3 куће, Јоловића 1 кућа. Чоловића од Поповића 2 куће, Мијатовића и Марића 7 кућа, даље су Јанковића огранак Коњокрада 3 куће. Село се назива Газиводе, добро насељено са кућама по падинама Рашетивице.
    Косорићи 6 кућа, Пејановића 3 куће, Пајића 3 куће, Ковачевића 3 куће Косјерића 3 куће, Амовића 6 кућа, родом са Мокрога. Насељавају село Читлук и Радовиће. Села су расута испод брда Млађе.
    Караџићи 2 куће, Пантовићи 1 кућа, Абазовићи 3 куће, Шалићи 2 куће, Бојовићи 3 куће и Станишићи 1 кућа насељавају Кулу. Села су разбацана по странама изнад Поља.
    Зоранићи 7 кућа, Патловићи 1 кућа, насеаљају села Козмеровиће. Остали становници су старосједиоци. Село се проститре испод Боровог брда и Ченгића брда.
    Међу дробњачким насељницима су Грчићи 5 кућа, који су поријеклом од Дедејића са Језера. Остали становници села Неправдића су старосједиоци, Срби и Муслимани. Село је под Беговићком планином, сјеверно до Магарског и Дринског брда.
    Поповићи 5 кућа, Батинићи 4 куће, Подизићи 5 кућа који су старином из Мокрога насељавају Принчиће, село које захвата поље које се наставља на Гласиначко поље, сјеверно је Магарско поље. У селу поред досељених Дробњака и других досељеника из Црне Горе живе и страосједиоци Гласинца.
    Чуровићи из Тушиње 7 кућа и Пуровићи, који су од Чуровића, Зековића 1 кућа. Породице живе у селу Бјелосављевићи које се простире ивицом Гласиначког поља. Поред дробњачих насељеника у селу живе страосједиоци Срби и Муслимани.
    Абазовићи 6 кућа, Јанковића 2 куће и Вујичића 2 куће, са бројнм старосједиоцима живе у селу Мркићи које је разасуто по високим странама испод Романије.
    Јањића 2 куће, Шобића, старином из Бијеле, 2 куће, Ковачевића 2 куће. Живе у селу Прељубићима које је разасуто по заравнима повољним за живот. У селу је нешто масовније муслиманско становништво.
    Маловића 5 кућа. Марковићи, досељеници из Бијеле, 13 кућа, Марића 2 куће, Головића 5 кућа, који су се раније презивали Животићи, живе у Маркетићима, селу испод Рељина брда.
    Род Новосела 1 кућа. Бабића, досељених са Жабљака, 1 кућа. Живе у селу Кошутици. Село насељавају и други насељеници и старосједиоци.
    Пејановића 3 куће, Ђуровића 4 куће, Марковића 2 куће, Пајића 3 куће, и других насељеника. Налазе се у селу Парижевићи. Ту су и 3 куће Пајића, све испод брда Млађе.
    Зорића 1 кућа, Павловића 5 кућа, Зорановића 7 кућа. Живе у селу Козметићима. Изузев досељених Дробњака, у селу живе старосједиоци српског и муслиманског поријекла.
    Батровића 8 кућа, Марића 7 кућа, Одовића 1 кућа, живе у селу Ћаварићи између Маркова и Ченгића брда.
    Бајића Оџак насељавају Одовићи 4 куће, а остало су старосједиоци, српске и муслиманске породице. Село је испод Бандића брда.

    Закључак

    Становништво Гласинца чине претежно исељеници из Дробњака. Досељавање је вршено у 17. 18. и 19. вијеку, као и почетком двадесетог вијека. Из Дробњака се исељавало разним поводима. Доста их се на Гласинац иселило бјежањем од турских насртаја на имања и породице, посебно послије побуна и устанака. Често се селило због крви, било да су се међусобно убијали или су се обрачунавали са Турцима. И пренасељеност је била чест повод сељењу. Гласинац је био ненасељен, пуст, због појаве куге и присилног исељавања српског живља, а селили су се и Муслимани.
    Насељавање на Гласинац је било групно по породицама или појединачно. Доста породица се кратко задржавало на Гласинцу и продуживали су у Посавину. Насељавали су се на пустом земљишту, узимали од Муслимана земљу на закуп или су се насељавали на читлуке. Стварали су бројна села која су остала да се називају како су их досељеници именовали. Породице су задржавале стара презимена или су узимале нова, најчешће по неком претку који их је довео на Гласинац.

    Литература:

    Миленко Филиповић, Гласинац антропо географско-етнолошке одлике, Београд 1950.
    Ристо Чајкановић, Гласинац, Босансака вила, Сарајево 1888.
    Милан Карановић, Исељавање Дробњака, Сарајево
    Јован Цвијић, Балканско полуострво, Београд 1978.
    Ђ. Стратимировић, Опис села Гласинца, Земаљски музеј, Београд

    Ђорђије Остојић

    ИЗВОР: Фондација Вукове задужбине, Жабљак – Шавник – Плужине, “НА ИЗВОРУ ВУКОВА ЈЕЗИКА”, Зборник радова са VII научног скупа, Жабљак, 30-31. јул 2012.

    Одабрао и приредио: Војислав Ананић

    Одговори
  • vojislav ananić

    ЈЕДАН ОСВРТ НА ПИСАЊЕ ТОМИЋА И ЛУБУРИЋА О СТРУКТУРИ НАЈСТАРИЈЕГ СТАНОВНИШТВА У ДРОБЊАКУ

    Ко се на било који начин дотиче прошлости Дробњака – два аутора су незаобилазна: Светозар Томић и Андрија Лубурић. Обојица су били сарадници Јована Цвијића и по његовом налогу, и уз његов лични надзор, истраживали су прошлост Дробњака, сваки на свој начин. Томић је првенствено широко образован и ангажован национални радник и политичар. Али, бавио се и етнографским карактеристикама и прошлошћу завичајног Дробњака, а касније и других српских племена и области. Већ на почетку каријере Томић истражује родни крај и 1902. године објављује своје познато дјело „Дробњак – антропогеографска испитивања“. Истраживање Дробњака наставља пред крај живота, али ће резултати тих истраживања остати необјављени у његовој заоставштини. Андрија Лубурић се дуго година бавио прошлошћу херцеговачких и црногорских крајева, а највише се посветио Дробњаку. Мада се истраживањем Дробњака почео бавити одмах послије Балканских ратова, Лубурић је своје најзначајније дјело „Дробњаци – племе у Херцеговини“ објавио тек 1930. године.
    У овом прилогу размотрићемо шта су ова двојица познатих аутора писала о поријеклу најстаријег становништва у Дробњаку, уз посебан осврт на вријеме формирања тога познатог херцеговачког и црногорског племена.
    Позивајући се на предање „које се свуда по Дробњаку једнако прича“, Светозар Томић каже да се „почетком XVI вијека доселило у Дробњак пет повећих породичних задруга из Бањана, које су међу собом биле у неком далеком сродству. То сведочи једна иста слава. То су породице: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи. Ну, ове породице нису староседеоци ни Рудина, него су се и ту доселиле из Босне… После доласка тих пет породица, племе се почело све више и више намножавати, нешто прираштајем, а много више досељавањем…“ Затим Томић каже да је друга група породица по досељењу нешто млађа од оних првих, а то су: Караџићи, који су по њему стигли из Бањана или Васојевића, Абазовићи и Јакшићи, опет из Бањана, касније стижу Калабићи, такође из Бањана, и на крају Пејановићи из Црмнице. „Од ових десет породица, може се са пуно уверења рећи да је постало цело данашње дробњачко становништво“, закључује на крају Светозар Томић.
    А ко су старинци према Томићу? С тим у вези он каже: „Како је Дробњак место планинско, а још са свију страна затворено планинским венцима, који су зими непроходни, то о њ се нико није отимао, па можда није било ни насељено или ако је било врло слабо до досељења данашњег становништва. Зна се само да су неки Кричи- Кричкови држали Језера до Пометеника на Ивици, а одатле до Крнова, Корито Дробњачко слабо је било насељено. Ту се помињу крајем 14. века Дробњаци, поносници, који су на коњима преносили робу-еспап дубровачких трговаца у Србију. По планинама пак Дробњачким: Ивици и Дурмитору били су бањски катуни, куд су Бањани сваког лета издизали… Сталног становништва није било до само четири куће у целом Дробњаку, када су се преци данашњих Дробњака доселили. Те су породице Милашиновићи на Превишу, Џукићи на Кутњој Њиви, Курепи у Тушини и Вуковићи-Мољевићи на Добрим Селима…“
    Лубурић прихвата Томићеве тезе о насељавању и те новопридошле становнике, који су по Томићу почели стизати на подручје потоњег Дробњака почетком 16. вијека, назива племеном Новљани. Међутим, обилазећи терен наилази на породична предања старијих дробњачких братстава, те тако долази до закључка да велики број његових саговорника веже своју породичну традицију за вријеме прије Косова, а неки чак и за вријеме прве српске државе Зете. Пошто се и даље чврсто држи Томићеве тврдње да су најстарији насељеници Дробњака Церовићи, Косорићи, Томићи и други, Лубурић – да би у најстарије становнике Дробњака уклопио и остала стара братства – изводи закључак да су Новљани дошли много раније, чак у VIII вијеку. Тако је настала његова теорија да су Дробњаци у ствари Новљани, који су се као племе формирали негдје у Босни. Ову Лубурићеву тврдњу цитирају, поред писаца породичних родослова, и озбиљнији аутори који се у својим дјелима дотичу историје Дробњака, истина најчешће спорадично.
    Просто је невјероватно да са овом историјском заблудом готово нико није полемисао иако је Лубурићево дјело „Дробњаци – племе у Херцеговини“ изашло из штампе прије више од 80 година. Тек у новије вријеме то је учинио Богумил Храбак. Основно питање које се поставља јесте: Шта је било на подручју Дробњака до XVI вијека и како се формирала етничка база племена?
    Ова област је била насељена још у праисторијско доба, а бројни тумули о томе свједоче. Њих има у селима Превишу, Дубровску, Пошћењу, Придворици. Градина Гаврилова греда, недалико од села Косорића, представља једно од најзначајнијих праисторијских градина, коју стручњаци везују за бронзано доба. О боравку Римљана на овим просторима такође има разних трагова, остатака у споменцима и топонимима. Најзначајнији споменик је мост на ријеци Буковици у Шавнику, за који се вјерује да је из римског доба. Кричи су потомци неког илирског племена које је тада насељавало подручје данашњег Дробњака. Словенски досељеници почели су да стижу у ове крајеве још у VIII или IX вијеку, и то прво у кањоне ријека у сливу Комарнице и Буковице, потискујући старосједиоце према сјеверу. О сукобу између старосједилаца Крича и досељеника у народу су остале многе легенде. Не зна се временски колико су ти окршаји трајали, али су се Кричи постепено повлачили према планинском платоу Сињавине и даље према ријеци Тари да би временом скроз нестали: дио се одселио преко Таре, а дио се свакако асимиловао.
    Познато је да су у раном средњем вијеку Власи – сточари напуштали подручја Македоније, Рашке и Косова и кретали се према данашњој Херцеговини бјежећи од феудализације, која њиховом начину живота није погодовала. У планини Војнику и данас има топоним Влашка кућишта, а у планини Студеној налази се катун Бобан, што указује на трагове тих раних сточара на подручју Дробњака. Силаском босанске државе према мору у доба Твртка Првог, у другој половини XIV вијека, покреће се и народ из Босне према крајевима данашње Херцеговине, Црне Горе и Далмације. То се посебно постиче у доба владавине Косача, када се политички заокружује територија Херцеговине, које данас означавамо као Стара Херцеговина. Ојачано овим миграцијама, словенско становништво на подручју данашњег Дробњака успјеће да коначно потисне старосједиоце Криче преко ријеке Таре. То се збива прије Косовске битке, на којој Дробњаци, према предању, учествују под командом војводе Ђурјана Косовчића у одреду босанског војводе Влатка Вуковића.
    Данас је добро је познато да су се племена у Херцеговини и Црној Гори коначно формирала током првих вјекова турске владавине. Стога је и прича о Новљанима као племену из VIII вијека апсурдна. Још је Константин Јиречек изнио трврдњу да су племена настајала од више катуна, а катуни су били друштвено-економске скупине сточарског становништва, различите бројности, најчешће родбински повезане. Када су дробњачки катуни извојевали побједу над Кричима и потисли их преко Таре, они су заузели територију Језера и Сињавину. Пошто су обезбиједили велике пашњаке и сјенокосе за своја стада, тј. простор за љетне боравиште, могли су се усталилити у кањонима Комарнице и Таре, гдје су засновали своја зимска станишта. Заокружена природна цјелина Дробњачке вале окупила је више катуна, који су се наслањали једни на други стварајући присне односе. Тако су се постепено стапали у једну ширу заједницу – племе, како ће се таква заједница касније назвати.
    Прво помињање имена Дробњака потиче из 1285. године . Могуће је да су Дробњаци једно од првих заокружених племена у Источној Херцеговини, а можда и шире. Они су имали још једну значајну предиспозицију за формирање племена: налазили су се на главном караванском путу који је водио од Дубровника, Требиња и Никшића, односно Котора и Рисна, према долини Лима и даље према Рашкој, Скопљу и Цариграду. На подручју од Приморја до Лима (манастира Милешеве) дробњачки крамари су били главни организатори караванског превоза („поноса“) робе. Они су преузимали велике пошиљке робе, највише из Дубровника, а чланови њихових катунских заједница били су главни „поносници“, односно пратиоци каравана. Дионица пута од Никшића до Милешеве била је најтежа на цијелом караванском путу јер требало је савладати кањоне Комарнице и Таре, те сњегопадне висоравни Крново, Језера и Сињавину. То је био веома ризичан, одговаран, али и уносан посао, тако да се значајан број дробњачкиј „поносника“ и крамара богатио и везивао за ову врсту посла, а самим тим и за ово подручје. Свједочанства о животу из тог времена несумљиво представљају некрополе, стећци код цркве у селу Пошћењу и у селима Зуква, Баре Жугића, Новаковићи и на катуну Студена.
    Сматрам да се овдје крије и настанак имена Дробњак. Од грчке ријечи дромос („пут“) настала је властита именица Дромњак, са значењем „путовођа“, „онај који се бави путовањем као својом професијом“.
    Интересантно је послушати шта каже предање које је сачувано код већине старих дробњачких породица. Стара породица Србљановић са Зукве, сеоцета над кањоном Буковице, чува у свом породичном предању причу да је неки њихов далеки предак „заслужио повељу краља Вукашина којом је постао господар великог имања што се простирало од ријеке Буковице до Смољана у врх Сињавине“ Ова легенда има основа када се зна да је Маричка битка омела краља Вукашина да заједно са Ђурђем Балшићем нападне Николу Алтомановића управо са дробњачке стране. На ову причу наслањају се предања у породицама Струњаш и Томић из Тимара, које су огранци Србљановића. Пишући о свом братству, Драгутин Струњаш каже да су њихови преци Савићи били велико братство и да су заузели Сињавину од Крича; бавили су се сточарством и били заштитници трговачких каравана код војводе Момчила, који је држао прелаз на Тари испод Пиликтора. Код породице Томић из Тимара, чији су коријени такође везани за Савиће, чува се предање да су „са девет сабаља били у Косовској бици“ Потврда да се овдје ради о старом братству јесте и велика некропола стећака у селу Зукви, матичном селу ових Томића. Батрић Бадњар у књизи „Барњарско предање“ биљежи преткосовске догађаје сачуване у причи те старе породице из Тепаца.
    На Пошћењу, Дужима или код исељених Косовчића у Самобору једнако се чује прича о војводи Ђурјану, који је водио Дробњаке у Косовски бој. Он је у повратку довео лијепу Грлицу, удову косовског јунака Мусића Стевана, за свог остарјелог брата Јока. Код пошћењске цркве, која је била вјековима саборни храм за дробњачко племе, налази се богата некропола стећака. Очито је да су на том мјесту сахрањиване племенске старјешине још прије доласка Турака.
    Тврдња Светозара Томића да је Дробњак до XVI вијека био само спорадично насељен – неодржива је. Томићеву тврдњу, поред свега наведеног, демантује и турски катастарски попис (дефтер) Херцеговачког санџака из 1477. године. Према том дефтеру у нахији Комарница било 18 џемата (а то су заправо катуни) са 641 домаћинством. У њему се за нахију Комарница још каже да је „држе је војнуци“ То значи да су Дробњаци у новој држави имали статус резервног војног састава, који је у случају нових ратних похода имао обавезу да иде у рат.
    Турци су настајали да што више слободних и мобилних сточарских заједница вежу за земљу гдјегод је било услова за земљорадњу, нарочито у опустошеним областима. Тако су стварани тимари – посједи турских спахија, на којима је раја давала дажбине у натури (пољопривредним производима). Спахије су чиниле окосницу турске војске, и то коњице, која им је била неопходна за нова освајања и одржавање скоро заузетих територија. Када су загосподарили нашим просторима, Турци су видјели да је, с обзиром на природне могућности, Дробњак недовољно насељен и настоје да га што више населе новим становништвом. Тада настаје масовније досељавање у Дробњак. То је она сеоба на почетку XVI вијека коју помиње Светозар Томић. Заправо, досељеници су тада плански насељени, највише на рубовима племена, гдје је тада било слободног простора.
    Лубурићева тврдња да „Новљани и данас чине у Дробњаку скоро половину целокупног становништва“, те да „сада у Дробњаку има 112 новљанских породица (родова)“, које „броје 1.022 куће“,заслужује да буде темељно преиспитана. Пођимо прво од Косорића, којих данас нема у Дробњаку. Њихови потомци се данас презивају Срдановићи, Недићи или Стојановићи-Лијовићи. Церовићи се у Дробњаку нијесу дијелили, остали су јединствени и једно од најбројнијих братстава. Братство Томића чине, поред матичне породице, у Дробњаку још: Сератлићи, Јегдићи и Ђедовићи. Од Вуловића, којих данас има само једна кућа, потичу сљедеће породице: Шћепановићи, Зорићи, Кекићи, Јефтићи, Шобићи, Гујићи, Беговићи, Гордијанићи, Јованићи, Ђерковићи и Жугићи. Ђурђићи су се разгранали на Крстајиће, Касалице, Јањиће, Андесилиће, Гогиће, Ласице, Шаровиће и Јанковиће. То је данас бројно становништво, али не више од 29 презимена.
    Да видимо ко су данас потомци старосједилаца, оних које су Новљани затекли у Дробњаку, а које Лубурић такође сврстава у Новљане. Пођимо од најбројнијих – од Косовчића. Њих је 27 презимена у братству почев од Абазовића, Грбовића, Маловића, Ћеранића, Вилотијевића. Матична су им села Пошћење и Дужи, а живе још на Дубровску, Боану, Жабљаку, Врточ Пољу, Пошћенском Крају и Мотичком Гају. На Дужима су још старосједилачке породице Џукићи, Лалићи и Дринчићи, а на Дубровску Ђурђићи-Ћутовићи.
    У Придворици је некада живјело братство Мандић. То презиме данас нико не користи, а њихово бројно потомство чине сљедеће породице: Јауковићи, Параушићи, Делићи, Шаулићи, Јакшићи, Остојићи, Дурковићи и Даниловићи. Поред матичног села Придворице, живе широм Дробњака, у Комарници, Буковици, Јунча Долу, Врелима и Зарудиновачи.
    У Бијелој је некада живјело братство Милошевићи. Они су насељавали Доњу Бијелу, односно село Милошевиће. Од њих су Кнежевићи (једино они данас живе на огњишту предака), Радовићи (живе такође у Доњој Бијелој), Илићи, Ђуровићи, Чупићи, Јакићи и Вемићи. Према породичном предању у старосједилачке породице у Бијелој спада и породица Вућић.
    У Превишу од старих породица живе Милашиновићи и Кујунџићи. Огранак Кујунџића су Ружићи.
    У Комарници су од старог братства Милутиновића-Никитовићи, а на Језерима живи њихова грана Кавеџићи. Од Милутиновића је и породица Мотике, односно Вуковићи који су данас настањени у Мотичком Гају.
    У Тушињи од давнина живи породица Куреп-Перовић. Старосједилачке породице су такође Чуровићи и Ђуришићи.
    Смоловићи и Петрушићи припадају једном братству. Смоловићи су остали у матичном селу Слатини. Петрушићи данас живе на Сеоцима и Стругу. Требало би да су старосједиоци, мада они своје поријекло везују за касније ускочко досељавање.
    Дедејићи су старинци који су насељавали село Добриловину. Почетком XIX вијека они су се попели на Језерску површ, на сјеверозападни дио према ријеци Тари. Данас су они, као матично братство, у засеоцима Зауглини и Рамовом Ждријелу, а њихови су огранци Раонићи, Калпачине и Благојевићи у Врелима. Од ове породице су и Јелићи, који живе на Барама, као и Микићи који су у Сировцу, а и Шпањевићи у Палежу код Жабљака.
    На Зукви је од давнина живјела породица Србљановић, која је средином XX вијека полако нестала из Дробњака. Огранци те породице јесу Томићи из Тимара, Струњаши, Сарићи и Усовићи.
    На Слатини су Кандићи, који према слави и преслави такође припадају старинцима, а према предању потичу од одиве Србљановића.
    На Мљетичку или Загуљу, како се некад звало то село, живјело је братство Златнопојасевићи. Њихови потомци су Шушићи, који ту и данас или у Буковици живе. У Шаранцима су од њих Шљиванчани, Јегдићи, Кекери, Вукићевићи и Булићи.
    На Мокром је некада живјело братство Калабићи. Њихови потомци су данас Полексићи, Пилетићи, Радоњићи и Китаљевићи.
    Село Тепца је од давнина било насељено. Постоји предање да су они живјели на подручју данашњих села Нинковића и Врела, гдје је био легендарни Момчилов град, на самом улазу у кањон Таре испод планине Пирлитора. Ту је била и важна постаја на караванском путу који је ишао од Приморја, па преко Таре ка Пљевљима и Рашкој. Доласком Турака српско становништво се постепено повлачило у кањон ријеке Таре формирајући данашње село Тепца. То су данашње породице Бадњари (и њихови огранци Јоловићи, Џабасани и Потураковићи), Нинковићи (то су породице Обрадовићи, Петковићи, Божовићи, Милићевићи), затим старо братство Беовљани, од којих су данашњи Лаушевићи, Ћетковићи, Вујичићи, Марићи, Голубовићи и Јововићи. Укупно 15 данашњих тепачких породица потомци су старосједилаца, што чини већину тог села.
    У то вријеме била су вјероватно насељена и сва данашња села у кањонима ријека: Петњица, Сировац, Косорићи, Крња Јела, Брајковача, Врела, али су њихови становници из тог времена нестали, одселили се у току вјекова који су услиједили. На њихово мјесто дошли су други: у Петњицу су стигли Караџићи, у Сировац Ускоци, у Врела Јакшићи из Придворице, у Крњу Јелу Морачани, а у Брајковачи Криче ће замијенити Шаранци.
    Данас је то укупно 97 братстава или породица које имају старосједилачко поријекло.
    Шта је заправо старосједилачко поријекло? Оно се везује за становништво које је на подручју Дробњака постојало и прије Косовског боја, а у сваком случају прије доласка Турака. То су потомци оних катунских заједница од којих се формирало језгро дробњачког племена.
    Турски дефтер Херецеговачког санџака из 1477. године представља недвосмислену потврду бројности тог становништва у нахији Комарници, која се подудара са подручјем потоњег племена Дробњака. На основу постојећих назива и усмене традиције данас можемо идентификовати нека насеља из наведеног турског дефтера. Комарница се у дефтеру помиње као зимско станиште пет катуна. Вјероватно су то данашња села у Дробњачкој Вали: Пошћење, Придворица, Петњица, Превиш и село Комарница. Зајеље из дефтера вјероватно је Загуље, данашње село Мљетичак. Подпећине из дефтера можда су данашња Тепца. Тара из дефтера вјероватно је данашња Добриловина. Бијела и Буковица из дефтера сигурно су данашња насеља са истим именом. Пољана из дефтера можда су данашња насеља Косорићи или Слатина. На основу тога да се закључити да је подручје данашњег Дробњака – од Крнова, ријеке Комарнице и њених притка па до ријеке Таре – било насељено. Према распореду џемата (катуна) у наведеном дефтеру да се закључити да су стална насеља овог сточарског становништва била у Дробњачкој Вали, у кањонима притока ријеке Пиве и у кањону Таре, док су му љетна станишта на висоравни Језера, Студеној и Лоли. Ти становници нахије Комарница могу се, са данашњег гледишта, сматрати оснивачима дробњачког племена, а њихови потомци могу се сматрати старосједиоцима у племену.
    О Дробњацима као војницима који ратују у турској војсци већ почетком XVI вијека на ратиштима у Азији има потврда и у предању породица из села Пошћења и Дужи, потомака Косовчића, као и код њихових исељених сродника у селу Самобору код Гацка. Легенду је записао Милош Слијепчевић у својој монографији о Самобору.
    Подручје нахије Комарница може се већ на почетку турске власти сматрати заокруженом заједницом, језгром племена Дробњака. Као већ чврста огранизација, она ће убудуће прихватати и веће групе усељеника, као што су Новљани, без неких потреса. Према изворима из Венеције племе Дробњак почетком XVI вијека броји око 1.500 домаћинстава. То је несумњиво посљедица досељавање Новљана, који очито нијесу били мала скупина, као и природног прираштаја, а можда су Турци новом територијализацијом тог простора проширили племенске границе Дртобњака.
    И касније ће се у Дробњак усељавати веће скупине становништва, као што су Шаранци или Ускоци (Требјешани). Андрија Лубурић разликује у становништву Дробњака, поред Новљана, још и Ускоке и Усељенике, што су, по њему, три различите групације Дробњака по поријеклу. Од усељеничких породица у Дробњаку неке ће врло брзо имати доминатне улоге у племену, као на примјер Караџићи, који ће стићи из Васојевића око 1640. године. Оваквом отвореношћу Дробњак је одржавао своју виталност и првенство у српском роду.
    На крају – да резимирамо. Дробњаци нијесу никакво племе Новљани, поготово не племе које је претходно формирано негдје у Босни. Дробњак је планинско подручје између Лоле, Војника, Дурмитора и Сињавине које су запосјеле сточарске катунске заједнице прије Косовског боја, у сваком случају прије доласка Турака. Од тог сточарског становништва, које се овдје задржало и учврстило, временом је постао Дробњак као организована племенска заједница. Потомци тог сточарског становништва данас се називају старосједиоцима у Дробњаку. Сви остали који су у сљедећим вјековима усељавали такође су Дробњаци, али се они могу дијелити према начину како су долазили: појединачно или организовано у групама. У сваком случају, веома брзо уклапали су се у нову средину и кроз вјекове који су наступали заједно са старосједиоцима стварали су дробњачку историју, која је по Нићифору Дучићу “један крвави еп.“

    Литература:

    Аличић 1985 – Ахмет Аличић, Поименични попис санџака вилајета Херцеговина, Сарајево, 1985.
    Бадњар 2003 – Батрић Т. Бадњар, Бадњарско предање, Београд,
    2003.
    Башагић 1900 – Сафет Башагић, Кратка упута у прошлост Босне и Херцеговине од 1463-1850, Сарајево, 1900.
    Благојевић 2005 – Милош Благојевић, „Влашки кнезови, примићури и челници у држави Немањића и Котроманића (13-14. век)“, [у:] Споменица Милана Васића, Бања Лука, 2005, 43-75.
    Ђурђев 1984 – Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херецеговачких племена. Одабрани радови, Титоград, 1984, 1-205.
    Јиречек 1984 – Константин Јиречек, Историја Срба. Прва књига, до 1537. (политичка историја). Треће издање [превео Јован Радонић], Београд, 1984.
    Карановић 1925 – Милан Карановић, Исељени Дробњаци, Сарајево, 1925.
    Кнежевић 1961 – Вуле Кнежевић, Племе Шаранци, Београд,
    1961.
    Ковачевић 1963 – Десанка Ковачевић, „Средњовековни катун по дубровачким изворима“, [у:] Симпозијум о средњовјековном катуну одржан 24. и 25. новембра 1961. г., Сарајево, 1963, 121-140.
    Лубурић 1999 – Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини (фототипско издање), Београд, 1999.
    Маловић-Ђукић 1991 – Марица Маловић-Ђукић, „Комарница – жупа и нахија у средњем вијеку“, [у:] Дурмиторски зборник. На извору Вукова језика (зборник радова са научног скупа одржаног у Шавнику 7. и 8. јула 1988), Титоград, 1991, 185-189.
    Маловић-Ђукић 1991 – Марица Маловић-Ђукић, „Прилог историји Дробњака у средњем веку“, Гласник Завичајног музеја, књ. 1, Пљевља, 1991, 145-155.
    Маловић-Ђукић 2000 – Марица Маловић-Ђукић, „Дробњаци у време Косача“, [у:] Косаче – оснивачи Херцеговине. Научни скуп историчара у Гацку 20-22. септембар 2000, Гацко, 2000, 452-666.
    Маловић-Ђукић 2001 – Марица Маловић-Ђукић, „Дробњак под турском влашћу у 15. веку“, Гласник Завичајног музеја, књ. 1, Пљевља, 117-127.
    Миљковић-Бојанић 2000 – Ема Миљковић-Бојанић, „Крај владавине Косача и прве године османске власти у Херцеговини“, [у:] Косаче – оснивачи Херцеговине. Научни скуп историчара у Гацку 20- 22. септембар 2000, Гацко, 2000, 291-307.
    Пешикан 1984 – Митар Пешикан, „Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба (други део), Ономатолошки прилози, књ. Београд, 1984, 1-135.
    Пешикан 1988 – Митар Пешикан, „О најстаријим турским пописима предјела СР Црне Горе“, Гласник Одјељења умјетности ЦАНУ, 8, Титоград, 1988, 49-57.
    Ровински 2004 – Павел Аполонович Ровински, Црна Гора у прошлости и садашњости, Цетиње, 2004.
    Слијепчевић 1969 – Милош Слијепчевић, Самобор – село у Горњој Херцеговини, Сарајево, 1969.
    Струњаш 1996 – Драгутин Струњаш, Братство Струњаш, Београд, 1996.
    Томић 1980 – Никола Н. Томић, Братство Томићи у Дробњаку, Califomia (USA), 1980.
    Томић 2000 – Светозар Томић, Дробњак. Пива. Бањани (фототипско издање), Подгорица, 2000.
    Томовић 2005 – Гордана Томовић, „Кричани и Кричак“, Гласник завичајног музеја, књ.4, Пљевља, 2005.
    Ћирковић 2000- Сима М. Ћирковић, „Косаче у историографији“, [у:] Косаче – оснивачи Херцеговине. Научни скуп историчара у Гацку 20-22. септембар 2000, Гацко, 2000, 209-220.
    Ћук 2000 – Ружа Ћук, „Косаче и Полимље“, [у:] Косаче – оснивачи Херцеговине. Научни скуп историчара у Гацку 20-22. септембар 2000, Гацко, 2000, 378-388.
    Храбак 1997 – Богумил Храбак, „Челници сточарских у источној Херцеговини у XIII-XIV веку“, [у:] Зборник за историју Босне и Херцеговине, бр. 2, Београд, 1997, 139-172.
    Храбак 2003 – Богумил Храбак Из старије прошлости Босне и Херцеговине. Књ. II, Београд, 2003.

    Аутор: Томаш Ћоровић

    ИЗВОР: Фондација Вукове задужбине, Жабљак – Шавник – Плужине, “НА ИЗВОРУ ВУКОВА ЈЕЗИКА”, Зборник радова са VII научног скупа, Жабљак, 30-31. јул 2012.

    Одабрао и приредио: Војислав Ананић

    Одговори
  • zeljko ruvidic

    oko1774godbaba ruvida sa muzem sinom snahom i 3 unuka i unukom od drugog sina pobeze iz drobnjaka na rudnik jer je drugi sin ubio turcina pa njega i zenu turci ubise .dogodine ih turci nadjose i ubise joj muza i sina i snahu a ona pobeze u macvu .u lipolist sa decom unuk od drugog sina svesteno lice zvan pop grujica bio u man petkovica a od ostalih su svi ruvidici.slava djurdjevdan.pitanje je koje je staro prezime ruvidinog muza ako neko ima podatak

    Одговори
  • Bojana

    Drobnjaci iz sela Svojčevo kod Prijepolja, poreklom od Šibalića, slave zimski Jovandan. Deda je pričao da je selo dobilo ime po Čevu.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПЛЕМЕ НОВЉАНИ

    Новљани су горштаци, једно од најстаријих и најзнаменитијих српских племена на чије средњовијековно постојање нам указује Лубурић на основу народних предања и неких историјских спознаја. По Лубурићевом прорачуну, досељавање Новљана у Дробњак се дешава крајем VII или почетком VIII вијека, мада поједини историчари ово оспоравају (Храбак, Т. Ћоровић), и сматрају да су се ове сеобе завршиле у каснијем периоду. На основу сопствених истраживања, дошао сам до закључка да су се ове сеобе десиле између средине XIII вијека па најкасније до краја XIV вијека (видјети Неслагања око периода насељавања Косовчића у Дробњак). Новљане је током ових сеоба предводио војвода Лапац Косовчић који се са њима привремено насељава у Босну, у околину Травника. Недуго послије тога, продужујући на југ, Новљани прелазе у Херцеговину, у долину Неретве. Ту код Метковића долазе у сукоб са поромањеним старосједилачким племеном Матаругама, предвођеним краљем Суморем. И код Невесиња су вођене јаче борбе, и Новљани, удружени са другим српским племенима, побјеђују Матаруге, убијајући им краља и потискујући их према Фочи. Вријеме ће послије показати, да ће овај сукоб наставити да траје кроз историју, све до нестанка Матаруга и других старосједилаца као организованих племена, односно њихове асимилације са словенским племенима, како су то писали наши врсни историчари. Новљани послије ове побједе над Матаругама долазе на Бањанску висораван. Предање каже да су тада Новљани били бројно и јако племе. То се потврђује и чињеницом да су они тада од свих тадашњих племена у Старој Херцеговини заузели најпространије земљиште. Новљани запосједају Бањане, дио Корјенића, Грахова и Никшићких Рудина, затим сву земљу која је између града Оногошта (Никшић) и линије Лебршник – Дурмитор и Одраг у Сињавини, територију које се на западу простирала до ријеке Пиве, а на истоку до извора Мораче. После краћег времена, ту долази и до диобе Новљана. Већи дио одлази у Дробњак и дио Никшићког Поља (који је раније припадао Дробњаку), а мањи дио остаје на банској висоравни. Од Новљана се тада формирају два нова племена, која се касније прозваше Дробњаци и Бањани. Вриједно је напоменути да су Новљани, како у Дробњаку, тако и у Бањанима, запосјели раније обрађивано и насељено земљиште, а ово се да закључити по томе што су те територије биле сјецишта важних путних праваца. Кад су Новљани населили Дробњак, војвода Лапац је већ био у дубокој старости, по чему се да закључити да су њихова ранија станишта у средњој Босни и на Бањанима биле само кратке етапе. Пошто се Бањанима нећу више бавити, само бих напоменуо још пар ствари у вези њих. Према појединим изворима, средњовјековни Бањани, потомци Новљана, су се одатле углавном раселили до краја XV вијека, по доласку Турака, па су те просторе населиле српске ускочке породице са разних страна. Лубурић са почетка XX вијека биљежи како је Новљана у Бањанима готово сасвим нестало, док у Дробњаку и Пиви они чине језгру садашњег становништва, и не показују ни физичког ни душевног опадања, него напротив свјежину и велику активност. Многе знамените српске породице су поријеклом из Бањана, као што је то уосталом случај и са Дробњацима. О поријеклу Николе Тесле (р. 1856, у. 1943, један од најпознатијих српских и свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике) и Николаја Велимировића (р. 1880, у. 1956, истакнути теолог и филозоф, епископ охридски и жички, новоканонизовани српски светитељ) постоје два становишта, а по истраживањима Томића и неким другим изворима, обојица воде поријекло из Бањана. Рођени Бањани су Арсеније IV Јовановић Шакабента (р. 1698, у. 1748, 28. патријарх српски) као и владика Хаџи Сава Косановић (р. 1839, у. 1903, митрополит дабробосански, српски теолог и учитељ).

    Извор: Александар Јакшић, Поријекло Јакшића са Гласинца, март 2018

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Племе Дробњаци

    Дробњачко племе се дакле формира од већег дијела старог српског племена Новљани у току средњег вијека. На основу сазнања и радова више историчара Дробњачке породице бисмо могли сврстати у четири групе, на основу хронолошких етапа развоја племена
    • Новљани – Родови који су најстарије братство и који формирају и чине језгро Дробњачког племена током XIII и XIV вијека.
    • Усељеници – Родови који су дошли међу Дробњаке у вријеме иза формирања племена па до око 1770. године и мирни досељеници иза 1770. године.
    • Шаранци – Родови који насељавају Дробњак у другој половини XVII вијека.
    • Ускоци (Требјешани) – Родови који су ускочили у Дробњаке углавном у току XIX и XX вијека, због борбе са Турцима или због међусобних свађа.
    Дробњаци-ма се назива племе, а Дробњак-ом земља коју то племе насељава. Појам племена указује на организовану заједницу становника који живе на једној територији, и који имају заједничке обичаје, језик, вјеру, поријекло, традицију и јаку племенску свијест, дакле атрибуте који их тијесно повезују у јединствену цјелину, како друштвену тако и територијалну. Племе представља војнички, политички и морални колектив. Племе чине његова братства, а братство чини више породица. Братство је облик заједнице у коме су сва домаћинства, односно породице, сродне по крви, дакле имају истога претка, родоначелника, и славе исту крсну славу. Унутрашњост племена је увезана и крвним
    његових братственика.
    Дробњаци су, како их описује Томић, чисто српско племе и очували су необично чистоту језика и народних обичаја. Горштаци су, високи, лијепо развијени, потпуно здрави и бистри људи. Дробњак чини једна компактна цјелина, у којој су се, како племенски живот, тако и племенска уређења очувале у свом првобитном облику све до почетка XX вијека. Племенско право тад полако почиње губити утицај, кад нови друштвени живот потискује патријархално уређење.
    Лубурић биљежи да с почетка XX вијека у Дробњаку има 112 новљанских породица (родова) са 1.022 куће, и да они и тада чине скоро половину укупног становништва Дробњака.

    Постанак имена Дробњак

    Према уопштеној народној традицији Дробњак је добио своје име по томе што је један дробњачки првак „разбучио дроб“ вођи непријатељске војске. У погледу имена тог вође традиција се не слаже јер су се десила два слична догађаја, оба у далекој прошлости.
    Први догађај је у вези дробњачког војводе Лапца, и то предање ће бити описано у поглављу о братству Косовчића, далеких предака Јакшића.

    Други догађај се збио знатно касније, и он се односи на 1541. годину и погибију царевог сестрића Хусреф-бега, намјесника за Босну, кога су Дробњаци убили на Мокром (село у Дробњаку) тако што су му „разбучили дроб“. Турци послије битке закопају дроб на мјесту погибије, а тијело понесу и сахране у Сарајеву у турбету џамије која ће убудуће носити његово име, Гази Хусреф-бегова џамија. Велики број историчара настанак имена Дробњак везују за овај догађај.

    Име Дробњак се први пут налази у документима из 1285. године, дакле у XIII вијеку, и надаље се често помиње у разним дубровачким и которским записима (лат., итал, Drobgnach, Drobgnazi, Dromgnazi, Drobgnachy).

    Територија Дробњака кроз историју

    Територија Дробњака се мијењала кроз историју смањујући се од Никшића на југу, а помјерајући се на сјевер према ријеци Тари.
    У средњем вијеку подручје Дробњака је било организовано као жупа Комарница, истог назива као и сама ријека која протиче кроз Дробњак. Име Комарнице као жупе се први пут спомиње у писаном документу с краја X вијека, дакле три вијека прије првог писаног спомена о Дробњаку. У љетопису попа Дукљанина, стоји како је краљ Прелимир (владао Травунијом од 965. до 968. године, и био ожењен са Прехвалом, ћерком великог рашког жупана Тихомиља) подијелио своје земље на своја четири сина, од којих најстаријем Хвалимиру даде област Зету, Болеславу даде Требиње, Драгиславу даде Хумску земљу, а Превладу (Свевладу) даде предјео Подгорје. Свака од ових области је даље поименице наведена са својим жупама и градовима, а за Превладове земље стоји да обухватају област Подгорја са Оногоштом, Морачом, Комарницом (лат. Comerniza), Пивом, Гацком, Невесињем и Неретвом.
    Народно предање каже да су једном приликом Дробњаци потукли Бугаре, кад су ови у свом налету били прегазили све српске земље и да су се тада Дробњаци „опоштили мимо све Србе“. Ова побједа над Бугарима могла је бити 1002. године, приликом великог похода цара Самуила на српске земље у Јадранском приморју. У славу ове побједе, свети краљ Јован Владимир, помогао је кнезу Вуловићу подићи манастир Бијелу у Дробњаку.
    Од друге половине XII вијека Дробњак припада Немањића држави Рашкој, у доба краља Милутина (Стефан Урош II Милутин, краљ Србије од 1282. до 1321. године). По Душановој смрти (цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије од 1331. до 1346. године, цар Срба, Бугара и Грка од 1346. до 1355. године) Дробњак је дошао под власт Војиновића, а мало касније власт преузима Никола Алтомановић. Намјеру да подијеле његову државу имали су краљ Вукашин Мрњавчевић и Ђурађ Балшић, али их је у томе омела Маричка битка која се одиграла 1371. године. Кнез Лазар и српски бан Твртко, краљ средњовјековне Босне, 1374. године договарају да Лазару припадну Дробњак, Оногошт и Пива. Тада је дробњачки војвода био Милеша Мандић, који се те године борио у војсци кнеза Лазара и од њега добио повељу за своју проливену крв. Кнезу Лазару био је вјеран и војвода Ђурјан Косовчић, који је предводио Дробњаке у Косовском боју 1389. године. Дробњаци су се борили у одреду хумског војводе Влатка Вуковића Косаче. Послије Косовске битке, Дробњак се прикључио Босни и био је у држави Сандаља Хранића, а касније његовог сина Херцега Стјепана, по коме се област његове владавине назвала Херцеговина. Дробњак је пао под турску власт у периоду између 1468-1469. и 1475-1477. године. Дробњаци пристадоше тад да се подложе Турцима, али с погодбом да имају широку аутономију с обавезом да ће давати одређен број људи за Турску војску. На основу дефтера за херцеговачки регион (тур. санџак) из 1477. године жупа Комарница (тур. нахија) броји 20 катуна и 576 кућа са 59 неожењених мушкараца, што је сматрано приличном насељеношћу за дати период. У току 1482. године Турци заузимањем Новог покорише све Херцегове преостале слободне земље. Падом под Отоманско царство наступају вијекови ропства и непрекидне борбе за слободу. Поред споменутог догађаја из 1541. године, погибије Хусреф бега, период турске окупације означавају барем још два важна догађаја за Дробњаке. Први је значајна побједа над Турцима која се десила на Ђурђевдан 1605. године, када су се сви Дробњаци побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу. Други је смрт Смаил-аге Ченгића након битке која се одиграла 1840. године. Овај период Лубурић веома детаљно обрађује, и он обилује бунама, биткама, одмаздама, ратовима и великим страдањем народа. Овај буран период дробњачке историје траје све до 1858. године када се Дробњак уједињује са Његошевом Црном Гором, пар година након његове смрти. И сам Његош је био свестан свог дробњачког поријекла. Ово је први пут од краја XV вијека да Дробњаци поново живе у слободи, у оквиру поносне и славне српске кнежевине Црне Горе. Овим уједињењем, Дробњак престаје да буде историјска област у Херцеговини, и постаје саставни дио Црне Горе. На Берлинском конгресу 1878. године, ово уједињене српских земаља је озваничено и од стране великих сила тог времена.
    Историја је дробњачка, како пише Нићифор Дучић, један крвави еп. У народу постоји пословица: „Наша Тара не зна за цара“, а у народним пјесмама Дробњаци се свуда пјевају као „манити“ или „задрт “’

    Комунице и племенско право

    У стара времена Дробњаци су све важне одлуке доносили демократски, на племенским скупштинама, које су се одржавале два пута годишње: у прољеће на Ђурђевдан, на Беришиној луци у Шавнику, и у јесен о Митрову дану, на Зборној главици у Буковици. Дробњаци су тако бирали и своје војводе.
    Земљиште дробњачко припада искључиво Дробњацима, и ту држава нема ништа своје. Сва земља у Дробњацима је или племенска или сеоска комуница (заједничка добра), а постоји и приватна својина појединих племеника.
    Приватна својина се стиче или насљеђем (очевина) или куповином (куповица). С насљеђем очевине, сељак у Дробњаку добива сва племенска и сеоска права. У случају да отац искључи сина из наслеђа, он губи комунско право, и може га само повратити под условима као и дошљак, куповином.
    Комунице су дакле заједничка добра племена, села или породице – братства, и оне укључују заједничке земље, шуме, горе (у Дробњаку гора није исто што и шума, него означава оно гдје су велики простори прекривени високим дрвећем, буковином и четинарима), планине, млини (воденице), итд. Сви чланови имају право уживања на комуницама, али нико не може ништа да отуђи или прода од комунице.
    Дошљак, да би могао уживати у комуници, морао се одрећи свог имена и узети име Дробњак, као и славу Ђурђевдан, а своју дотадашњу, почети прислуживати. Могао се само уселити у племе, или на јемство кога племеника или женидбом, као домазет – уљез.
    Ова племенска установа (племенско право), које датира из најстаријег доба племенског живота, каже да, ако је насљедник имања ћерка (или друго женско из породице), онда она не може при удаји узети очевину (или рођачку) земљу и дати је мужу, осим ако јој муж није вољан да на земљи ради и њено презиме прими. Међутим, ћерка може насљеђену земљу продати без икаквих услова и себи паре узети. Дробњачки домазети су стога махом узимали женино презиме и њену славу, напуштајући све своје. Иначе би остајали другосељаци, без права на удио у комуницама.

    Дробњачке славе

    Крсна слава у Срба је у свијету јединствен народни обичај који омогућава свакој породици да одржава, и потом преноси на потомство, вишемиленијумску вертикалу са својом традицијом, духувношћу и прецима. Племенска слава Дробњака је Ђурђевдан и слави се у помен на 6. мај 1605. год када су Дробњаци потукли јаку турску казнену експедицију у Буковици.

    Савиндан код Дробњака славе сви огранци Косовчића. Братство Косовчића његује успомену на највећег српског светитеља још од 1594. године, након спаљивања моштију Светог Саве од стране Турака на Врачару.

    Штокавско нарјечје

    У Дробњаку се говори источнохерцеговачким (или новоштокавско ијекавским) дијалектом штокавског нарјечја који се користи у читавој Херцеговини, западној Србији, већини Босне и Црне Горе, као и у Лици, Кордуну, Банији, и дијеловима Славоније и Далмације. Вук Караџић сматра Србима све који говоре штокавским нарјечјем, Хрватима који се служе чакавским нарјечјем, а Словенцима оне који говоре кајкавским нарјечјем. Вуково мишљење дијеле и многи истакнути словенски лингвисти његовог доба, укључујући Јернеја Копитара (р. 1780, у. 1844, словеначки лингвиста и слависта), Павла Шафарика (р. 1795, у. 1861, чешки и словачки писац, историчар и лингвиста словачког поријекла) и многе друге.

    Дробњачки морал и карактер

    У Дробњаку је доминантан патријахални морал, који је подразумијевао строге норме понашања које су се морале поштовати, па макар и по цијену живота. Сваки племеник је знао шта може, а шта не смије урадити како не би окаљао лични образ или част куће, породице, братства па и самог племена. Морал и етика су словили за неписане законе у Дробњаку. То је било тло тегобног живљења, богато једино чојством, јунаштвом и патњама, које су вијековима стојички подношене, као нигдје друго. Човјек је највећа животна и морална вриједност, а издаја је највећи гријех. Племе је строго кажњавало починиоце моралних гријехова, и морална осуда је преношена чак и на сроднике починиоца, па су му они, не ријетко, били главне судије и извршитељи пресуде. Руководећи се овим врлинама Дробњаци су настојали да у опхођењу буду стрпљиви, одмјерени, разборити, доследни али и одлучни. Дробњаци су у клетву гледали као у неки светачки чин, који је изазивао бојазан, страхове и пријетње, на чије се последице морало рачунати. Заклетва је била чин велике духовне и моралне одговорности, те јој се приступало у изузетним приликама. Строг племенски морал довео је и до неких негативних појава попут крвне освете. Дробњаци су се одувијек истицали отвореношћу, рјечитошћу и истином, а особито јунаштвом, те се чини да су олако и узалудно животе понекад губили. Увијек су ишли са оружјем, јер се нису сматрали турском рајом, а често га нису скидали ни за вријеме спавања. Цвијић пише о Дробњаку као о „расаднику људи и јунака племенитог кова“, који је посебно током дуге турске окупације, формирао особену, трајну и чврсту слободарску мисао.

    Народно предање у Дробњаку

    Томић пише како је народно предање живо у Дробњаку више него игдје. Тамо је уобичајено да човјек зна имена својих предака до 7, 8, 10 па чак и 12 кољена.

    Дробњачки топоними

    Томић биљежи како можда у цијелом српству нема краја, који је до те мјере развио давање имена мјестима, као што је то у Дробњаку.
    Свака долина, сваки бријег, свака главица, сваки омар и опште речено свако мјесто тамо има своје име. Сва су та имена природна и слажу се са предметом, коме се придају, или по облику, или по геолошком саставу. Нека имена су настала након упечатљивих историјских догађаја који су се збили у Дробњацима.

    Гусле у Дробњацима

    Гусле су традиционални српски народни музички инструмент који нигдје није распрострањен као у Дробњаку, а Дробњаци су надалеко познати гуслари. У већини Дробњачких кућа, на видном мјесту стоје гусле. Госту који дође у кућу указивана је част и тиме, што би му домаћин послије вечере понудио гусле да отпјева.

    Знаменити Дробњаци

    Дробњаци су дали многе знамените личности, међу којима су и Јован Цвијић, Вук Стефановић Караџић, Живојин Мишић (од породице Каљевић из села Тепаца, св. Тома, а даљином од пиперског племена Лутоваца, хаплогрупа I2a М423), Меша Селимовић (братство Вујовића), Борислав Пекић, Радован Караџић, Шујо Караџић, Новица Церовић, Анте Богићевић (јадарски војвода), Мирко Алексић (Ускоци), Младен Миловановић (један од најистакнутијих Карађорђевих војвода, а био је и предсједник владе у ослобођеној Србији), Миро Вуксановић, као и многи други. Чак је и руски вицепремијер и министар одбране, за вријеме Путинове владавине, Дмитриј Рогозин, био свјестан да му је прадједа, Милан Јовановић, отац од његове баке, отишао из Петнице, Дробњака, почетком XX вијека, са још пар хиљада својих сународника, као добровољац, да би учествовао у руско-јапанском рату 1904-1905.

    По подацима „Српског ДНК Пројекта“, дробњачка хаплогрупа I1-P109 је веома распрострањена данас. Око 4-5% од укупно тестиране популације српског рода припада управо овој хаплогрупи.

    Поријекло рода Петровића

    Братство Хераковића (Ђурђевићи-Богутовићи), од којих потиче лоза његушких Петровића, Петар I и Петар II Петровић Његош као и многе друге знамените владике и свештеници, се из средње Босне сели заједно са другим новљанским братствима у Никшићке Рудине и Бањане, на подручје Његош-планине. На основу которског записа од 1. марта 1399. године, преци Петровића су већ тада живили у Дробњаку. И по њиховом пресељењу у Његуше, близу Цетиња, они настављају да се рођакају и одржавају блиске везе са знаменитим новљанским братством Церовића, из Тушине. Као и дробњачка братства, и род у Његушима слави Ђурђевдан и има за приславу Никољдан, с тим што братство Хераковића, по доласку у Његуше, почиње да прислужује и Велику Госпођу, коју су преузели од Његушана-старосједилаца. Интересанто је споменути да и сам Његош у писму из 1847. године упућеном Осман-паши Скопљаку указује да су се његови преци доселили из Босне.

    Поносно племе

    Лубурић преноси како је Цвијић своје дробњачко поријекло увијек истицао с поносом.
    Сам Цвијић је покренуо обимна антропогеографско-етнолошка испитивања насеља и поријекла становништва што се завршило објављивањем неколико десетина књига Српског етнографског зборника у издању Српске Академије Наука. Цвијић је био ментор и Лубурићу и Томићу. Помно је пратио сва њихова истраживања у Дробњаку, а планирао је да обогати Лубурићев рад са сопственим сазнањима о поријеклу своје породице и о Дробњацима уопште. Лубурић је непосредно пред Цвијићеву смрт покушао да још једном разговара са њим. На жалост, славног српског научника је смрт спријечила у намјери да подробно пренесе своја сазнања. Умро је мислећи и о својим прецима и поријеклу.
    Интересантно је да и многе расељене породице из Дробњака, чак и у случајевима кад са Дробњацима нису биле ни у каквом крвног сродству (него су у Дробњак били дошли као усељеници или ускоци), настављају с поносом да истичу да су из Дробњака, и по одласку из њега.
    То је с великим поносом истицао и сам Вук Караџић. Караџићи су према породичној традицији и народном предању у Дробњак дошли око 1640. године из Васојевића, од Васовог племена. Иако се породица Вука Караџића иселила из Дробњака још око 1739. године, он се на многим мјестима потписивао: Вук Стеф. Караџић Јадранин из Тршића, а од старине Дробњак из Петњице.

    Извор: Александар Јакшић, Поријекло Јакшића са Гласинца, март 2018

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Најстарији помен дробњачке територије, или само једног дијела, која се тада називала жупа Комарница, налази се у љетопису попа Дукљанина који је написан у другој половини XII вијека. У турском дефтеру из 1477. године та иста територија назива се нахија Комарница. Иначе, територија Дробњака је била насељена и у римско доба. Словенско племе Новљани дошло је почетком VIII вијека и постепено је потискивало старосједиоце Криче. У доба Зетске државе Дробњак је припадао области Подгорја, заједно са данашњом Пивом, Никшићем, Морачом, Гацком, Невесињем и Неретвом. Од друге половине XII вијека припада Немањића држави. За вријеме Косова и кратко послије припадао је земљи краља Твртка, а касније Херцега Стјепана. Око 1470. године пао је под Турке. Од тада наступају вјекови ропства и непрекидне борбе за слободу све до 1858. године и уједињења са Црном Гором, односно европског признања Црне Горе 1878. године.
    Територија Дробњака се мијењала кроз историју смањујући се од Никшића на југу, а помјерајући се на сјевер према ријеци Тари. Оно што се данас подразумијева под дробњачком територијом јесу територије општина Шавник и Жабљак. Дробњак се дијели још на: ужи Дробњак, Ускоке, Језера и Шаранце, што је остатак административних подјела из доба краља Николе.
    О настанку имена Дробњак постоје разне теорије, а научно су најприхватљивије оне које се ослањају на етимолошко значење те ријечи. Име Дробњак се први пут налази у документима из 1285. године и надаље се често помиње у разним дубровачким и которским документима. Међутим, велики број угледних историчара настанак имена Дробњак везују за каснији период, за 1541. годину и погибију царевог сестрића Хустеф-бега, намјесника за Босну, кога су Дробњаци убили тако што су му „разбуцали дроб“, а Турци послије битке закопали дроб и оставили, а тијело понијели и сахранили у Сарајеву. Мјесто погибије ће, по том дробу, добити име Дробњак.
    Административне подјеле и племенске границе Дробњака нијесу се никад поклапале, било је тако за вријеме Турака, старе Црне Горе, а и данас. По припајању Ускока и највећег дијела ужег Дробњака Црној Гори 1858. године, формирана је капетанија. Касније, након Берлинског конгреса када је граница Црне Горе помјерена на ријеку Тару, Дробњак је у цјелости припао Црној Гори и административно је подијељен на три капетаније: Дробњачку, са сједиштем у Шавнику, Ускочку, са сједиштем у Боану и Језерско-шаранску, са сједиштем у Жабљаку. 1916. године аустријске окупационе власти су укинуле капетаније и подијелиле Дробњак на седам општина: Дужи, Шавник, Бијела, Боан, Буковица, Жабљак и Шаранци. Ова подјела је остала и после ослобођења и уједињења 1918. године.
    1928. године формирана је Дробњачка општина спајањем, Душке, Шавникче и Бијељанске, а 1933. спајањем Буковичке и Жабљачке формирана је Дурмиторска општина. Све ове општине, заједно са општинама Пиве, чиниле су Шавнички срез од 1918. године до почетка рата 1941. и од 1944. до 1948., када је средиште среза премјештено у Жабљак.

    Извор: http://www.savnik.me/index.php?page=istori-a

    Одговори
  • Filip Andric

    Zašto nisu testirani Andrići koji pripadaju I1 haplogrupi upisani u drobnjacka prezimena

    Одговори
  • Stevan Sremac

    A kad su takvi veliki junaci kad su se odmetnulu od Turaka?
    Kad su prestali placat harac turcima?
    Dal nije 1858?

    Meni rekose ljudi da su se Drobnjaci zalili Turskom sultanu 1846 da ih duga plemena
    misli se na Cnogorska, vuku u propast dizuci bune i ubijajuci vidjenije Turke u Kolasinu.
    A da oni Drobnjaci redovno izmiruju svoje obaveze kao harac, porez i krvni danak.
    Budimo posteni i kazimo da su oni potkazali druga plemena oko njih da su bundzije i ustanici.
    A da su oni mirni i posteni gradjani Otomanskog carstva.

    Одговори
    • Данило

      Они су и Смаил агу убили на покварен и подмукао начин и то прославили као велику побједу, уздигли Новицу Церовића као највећег хероја, опјевали га у гусле, јер другу побједу против Турака никад нису ни имали, а то убиство их је коштало посечених 150 глава у освети Дедаге сина од Смаил аге, кад су 1841 поражени,похарани,попаљени.
      Иако су увијек били велико и бројно племе,претежно су били покорни и раја.Треба ипак издвојити Шаранце који су касније настали и 1862 у једном жестоком боју до ногу потукли турке а и имали су великог јунака Трипка Џаковића.

      Одговори
  • Dragoslav

    Nema ni jedno prezime na slovo Lj…Ljubičići iz Bioske(Užice) su starinom iz Drobnjaka,Dobra sela kod Šavnika…doseljeni u užički kraj u drugoj polovini 17 veka.Prezime nose po popadiji Ljubici…ako može pomoć oko prezimena koja su naseljavala Dobra sela(Šavnik).Hvala.

    Одговори
  • Tanja

    Keljevici su se pre dva veka odselili u Tabalije, Strumce, Perose (Tutin). Slave sv. Vasilija i sv. Iliju.

    Одговори
  • Tanja

    Navodi se da su Keljevici Uskoci,Drobnjaci i Uskoci su bili jedno pleme pa se tek 1800i neke odvajaju. Inace procitala sam da su Keljevici bili u Barama Sirevackim ,i da tamo ima jedan kraj koji se zove,, Bare Keljevica,,.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top