Савети
Родословна цртица – о формирању презимена у Срему у 18. веку
У више наврата сам писао о касном формирању сталних презимена у Срему. Дакле, говоримо о процесу који је у неким случајевима, и поред законске наредбе о узимању сталном презимена, трајао до почетка 19. века. Овде доносим занимљив пример из села Ердевик (Општина Шид), из матице умрлих за 1767. годину. У…
› више информацијаО неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије
Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији…
› више информацијаСавети искусног истраживача: Мирослав Нишкановић
Истраживање породичног стабла изазован је, дуг и нимало једноставан посао. Осим што подразумева да се човек у њега упусти срцем и жељом да састави што потпунији родослов, неопходно је да има и знање како то најбоље и најједноставније да учини. Етнолог Мирослав Нишкановић, истраживач сарадник Етнографског института САНУ и аутор…
› више информација