Траг

18. септембра 2020.

5

Владимир Дедијер као родоначелник тезе о Александровој, а не Његошевој капели на Ловћену

Ових дана изнова је актуелизована тема о обнови Његошеве капеле на Ловћену, односно уклањању Мештровићевог маузолеја. Из редова бранилаца Маузолеја, који показују спремност да га и телима штите, најчешће се чују аргументи којe је, у прилог маузолеја, а против капеле, својевремено изнео Владимир Дедијер, познат и као биограф Јосипа Броза…

› више информација

11. септембра 2020.

1

Извод из књиге “Илијина прича” ауторке Снежане Алексић (дигитализовано)

Снежана Алексић, аутор књиге “Илијина прича” (Прометеј, Нови Сад, 2018), омогућила је посетиоцима портала Порекло да прочитају значајан део ове сторије о страдању сремачких Срба у Првом светском рату. Њеном љубазношћу, као и уз сагласност њеног издавача, у електронској форми доступна су поглавља од броја 12 до 16, која садрже…

› више информација

26. августа 2020.

0

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација

О потомству српског и руског генерал-мајора, књижевника и историчара Симеона Пишчевића

„Tи си још млад, пођи за својом срећом. Бог ће ти помоћи. И људи из великих породица иду у туђе земље, не само од невоље него и ради праксе и науке.” Овим речима је оберкапетан Секула Витковић охрабрио свог сестрића Симеона Пишчевића да напусти Хабсбуршку монархију и пресели се за…

› више информација

22. августа 2020.

0

Протоколи (матичне књиге) Српске православне парохије у Шиду

Шид се као насељено место први пут помиње на самом почетку 18. века. Први посредан помен Српске православне парохије и школе у Шиду је око 1700, док је први сигуран помен храма Преноса моштију Св. оца Николаја у Шиду из 1704. г. У црквеном инвентару шидског храма из 1756. г….

› више информација

11. августа 2020.

2

Ново у дигиталној библиотеци: Бранислав М. Вуковић – “Заостро у простору и времену”

У Дигиталну библиотеку портала “Порекло” додата је књига Бранислава М. Вуковића “Заостро у простору и времену” етнолошко-историјско разматрање (Беране, 2020.) Село Заостро се налази у Доњим Васојевићима (Црна Гора) али је по пореклу становништва мешавина припадника различитих црногорских и брдских племена, о којима аутор Бранислав М. Вуковић доноси обиље грађе….

› више информација

Државна нижа гимназија у Беранама – Уписница ученика за 1913/14. и 1914/15. школску годину

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Бубања Нижа државна гимназија у Беранама основана је Указом краља Николе I Петровића Његоша 31. августа 1913. године. Школа је почела да ради у двије неугледне зграде старе турске школе (иптиадије и руждије), које су се налазиле недалеко од садашње гимназијске зграде.[1] Директор гимназије је…

› више информација

Клеопатра – Властислава, један пример двочланог имена из XIX века у Лозници

ПИШЕ: Небојша Мићић Тежња родитеља и кумова да на крштењима украсе децу каквим звучним и необичним именом, понекад их одведе у екстраваганцију. Ова појава изражена је међу припадницима савременог “џет-сета”, али из следећег примера ћемо видети да није била страна ни локалном крем-друштву XIX века. У Лозници, 4. октобра 1858….

› више информација

30. јуна 2020.

0

Београдске подстанарске адресе студента Гојка Стојчевића, потоњег патријарха српског Павла

Патријарх Павле се као београдски студент често селио – у два наврата становао је преко пута Патријаршије, а једном поред храма Светог Саве (у изградњи). Промене адреса боравка видљиве су у његовом „картону житеља“ који је само један од преко милион дигитализованих картона које је учинио јавно доступним Историјски архив…

› више информација

Краљевић Марко по други пут међу Србима

ПИШЕ: Небојша Мићић   Приповетку “Краљевић Марко по други пут међу Србима” наш генијални сатиричар Радоје Домановић објавио је 1901. године. Попут других његових дела, и ово, с протоком времена, само добија на актуелности. Након 120 година кроз њега опет можемо посматрати однос целокупног нашег друштва према питању јужне српске…

› више информација