Траг

Златари

Златари (некада кујунџије) се баве израдом накита, од злата, сребра и других племенитих метала. Могу да користе и драго камење. Златари праве прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеве, огрлице, наруквице и друге украсне предмете. Занат се може сматрати и примењеном уметношћу и био је врло цењен. Назив златари се у Саборној…

› више информација

Рукавичари и капаџије

Рукавице и капе су још од старих времена биле потреба, а временом се јављају и као модни  детаљи.   Рукавице су се правиле као мушке и женске, где су дамске одавно модни детаљ, а мушкарци умеју да их носе као део униформе, за рад и као основну потребу у хладном…

› више информација

Кројачи

  Кројачи су се у старом Београду бавили прављењем одеће у новом, европском стилу. Иако имају исти назив као и терзије (у преводу са турског – кројач), то су остала два посебна заната, за одећу старог и новог стила. Временом су кројачи постали бројнији, како је нови начин одевања био…

› више информација

Терзије

  Бавили су се израдом и украшавањем одеће за градско становништво, у старом стилу. Делови одеће које су правили су: антерије, доламе, мушки гуњићи, јечерме, џемадани, минтани, мисарабе, чакшире-потурлије, тозлуци или дизлуци, мушки и женски јелеци, џубета, либаде, фистани, кумоши, ћурци, шалваре и шкутељке. Користили су чоју, сомот и атлас,…

› више информација

Шеширџије

  Међу разним новотаријама које су стигле у Београд током XIX века, не могу се прескочити шеширџије. Правили су шешире за старо и младо, за даме и господу, по мери, жељи и последњој моди. Шешири су потреба, и лети и зими. Некада су били обавезан део гардеробе. Помоћу њих се…

› више информација

Поштари и разносачи

  Најстарији облик поштанских услуга је био организован још у турско доба помоћу татара, који су преносили пошиљке по наређењу власти. На сличан начин се пошта преносила и током устанака, када су сеоски кметови преносили наређења. После устанака је настављено са татарском праксом. 1840. године се отвара прва јавна пошта…

› више информација

Бабице у старом Београду

Да ли би без њих било нас? Жене са непроцењиво вредним искуством су у старо време помагале при порођају и умеле су много да учине иако су имале мало тога на располагању. У најстарије време су то биле жене које умеју да спроведу порођај, а касније се појављују и званичне,…

› више информација

Први глумци Народног позоришта

Први глумци Народног позоришта у Београду, по Државном  шематизму за 1869. годину су: глумице: Марија Поповићка, Милка Гргурова, Љубица Коларовићка, Милева Рашићка, Јулка Јовановићка глумци: Лазар Поповић, Димитрије Коларовић, Алекса Савић, Марко Станишић, Тодор Јовановић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Тодор Марковић По старом стилу писања женских презимена може се закључити…

› више информација

Становништво Груже у првој половини XVIII века

Аутори: Живота Селаковић, Кадир Демирел, Андрија Бачаревић Рад је објављен у: Шумадијски анали, 2024, 14, 78–102. Становништво Груже у првој половини XVIII века Сажетак: Велике сеобе које су задесиле српско становништво крајем XVII и у првој половини XVIII века довеле су до тога да у појединим тренуцима Гружа остане готово потпуно пуста,…

› више информација

Народно позориште у Београду

  Народно позориште је установљено и његова зграда је подигнута великом заслугом кнеза Михаила Обреновића. Кнез није дочекао остварење своје идеје страдавши у атентату у Топчидеру 29. маја 1868. године. Ипак, намесништво је наставило кнежеву идеју тако да позориште је дочекало своју зграду 1869. године. Зграда је направљена према пројекту…

› више информација