Траг

Златари (некада кујунџије) се баве израдом накита, од злата, сребра и других племенитих метала. Могу да користе и драго камење. Златари праве прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеве, огрлице, наруквице и друге украсне предмете. Занат се може сматрати и примењеном уметношћу и био је врло цењен. Назив златари се у Саборној…

Рукавице и капе су још од старих времена биле потреба, а временом се јављају и као модни  детаљи.   Рукавице су се правиле као мушке и женске, где су дамске одавно модни детаљ, а мушкарци умеју да их носе као део униформе, за рад и као основну потребу у хладном…

  Кројачи су се у старом Београду бавили прављењем одеће у новом, европском стилу. Иако имају исти назив као и терзије (у преводу са турског – кројач), то су остала два посебна заната, за одећу старог и новог стила. Временом су кројачи постали бројнији, како је нови начин одевања био…

  Бавили су се израдом и украшавањем одеће за градско становништво, у старом стилу. Делови одеће које су правили су: антерије, доламе, мушки гуњићи, јечерме, џемадани, минтани, мисарабе, чакшире-потурлије, тозлуци или дизлуци, мушки и женски јелеци, џубета, либаде, фистани, кумоши, ћурци, шалваре и шкутељке. Користили су чоју, сомот и атлас,…

  Међу разним новотаријама које су стигле у Београд током XIX века, не могу се прескочити шеширџије. Правили су шешире за старо и младо, за даме и господу, по мери, жељи и последњој моди. Шешири су потреба, и лети и зими. Некада су били обавезан део гардеробе. Помоћу њих се…

  Најстарији облик поштанских услуга је био организован још у турско доба помоћу татара, који су преносили пошиљке по наређењу власти. На сличан начин се пошта преносила и током устанака, када су сеоски кметови преносили наређења. После устанака је настављено са татарском праксом. 1840. године се отвара прва јавна пошта…

Да ли би без њих било нас? Жене са непроцењиво вредним искуством су у старо време помагале при порођају и умеле су много да учине иако су имале мало тога на располагању. У најстарије време су то биле жене које умеју да спроведу порођај, а касније се појављују и званичне,…

Први глумци Народног позоришта у Београду, по Државном  шематизму за 1869. годину су: глумице: Марија Поповићка, Милка Гргурова, Љубица Коларовићка, Милева Рашићка, Јулка Јовановићка глумци: Лазар Поповић, Димитрије Коларовић, Алекса Савић, Марко Станишић, Тодор Јовановић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Тодор Марковић По старом стилу писања женских презимена може се закључити…

Аутори: Живота Селаковић, Кадир Демирел, Андрија Бачаревић Рад је објављен у: Шумадијски анали, 2024, 14, 78–102. Становништво Груже у првој половини XVIII века Сажетак: Велике сеобе које су задесиле српско становништво крајем XVII и у првој половини XVIII века довеле су до тога да у појединим тренуцима Гружа остане готово потпуно пуста,…

  Народно позориште је установљено и његова зграда је подигнута великом заслугом кнеза Михаила Обреновића. Кнез није дочекао остварење своје идеје страдавши у атентату у Топчидеру 29. маја 1868. године. Ипак, намесништво је наставило кнежеву идеју тако да позориште је дочекало своју зграду 1869. године. Зграда је направљена према пројекту…