Траг

Основна ствар код прављења куће или зграде је зидање. Али, када се заврше груби радови, да би се тај нови простор прилагодио намени, тада наступају молери. После зидања зидови и плафони су грубе и неравне површине. Основни посао молера је да их изравнају. Касније, молери могу да обоје издове у…

Зидари припадају једном од најстаријих заната. Материјали који се користе су се временом мењали, али њихова вештина је била и остала на цени. У време када се зидало циглом и малтером и када су подизане украшене куће и зграде које су трајно обележје вештине многих заната, зидари су били важан…

Године 1859. руска Царска академија наука у Санкт Петербургу објавила је зборник радова под насловом Босна, Херцеговина и Стара Србија, који је приредио Александар Федорович Гиљфердинг, руски научник, истраживач и путописац, а од 1856. до 1859. године и руски конзул у Босанском пашалуку. Осим Гиљфердинговог дела Путовање у Херцеговину, Босну…

Са значајним повећавањем броја становника током XIX века је у Београду расла потреба уређења улица. Прво савремено уређење улица је направио Емилијан Јосимовић, по захтеву кнеза Михаила Обреновића. Улице су тада први пут биле јасно испланиране, са својом висином, ширином и нагибом. Последично, калдрмџије су добиле доста посла. Улице Београда…

  Како су разне новотарије стизале у Београд, дошао је ред и на електричну струју. Прва сијалица је засветлела 1881. године у кафани Хамбург (која се налазила на месту данашње зграде Електродистрибуције). Власник кафане, Петар Јовановић, је набавио генератор, који је поставио преко пута и потом каблом спровео струју и…

  Познато је да је Београд још од врло старих времена имао барем некакав водовод, односно довођење пијаће воде са разних околних брда и узвишења. Дуго времена је такав начин био довољан за потребе житеља. Ипак, током XIX века, када се почело са спровођењем урбанизма у савременом смислу и када…

У другој половини XIX века се у Београду појавило чудо технике – фотографија. Фотографи су омогућавали да се неко или нешто овековечи и тиме трајно сачува. Прве фотографије су направљене за познате личности, а касније је то све постало доступније, па се није фотографисало само на венчању и у војсци….

Како стара изрека каже – чизма главу чува. Али, чизме никада нису биле обућа која се користила у свим приликама. Чешће се носе зими, али су обавеза само у војсци и другим дужностима где су део униформе. Чизмари су некада користили кожу, вуну и платно. Чизме могу бити различите величине,…

Обућари се могу поделити у две врсте – на оне који праве нову обућу и оне који врше поправке. Правили или поправљали обућу, они то чине по европској моди – током XIX века ципеле полако смењују опанке, а обућари (и шустери) опанчаре. Израђивачи нових ципела су могли да имају радње…

Јувелири се баве израдом накита, украсних предмета, који су у старо време јасно показивали нечији положај. У изради накита се често користе племенити метали (злато или сребро) као основа, а потом се додаје драго камење или други украсни делови. Накит од скупоцених материјала су могли да приуште само моћни и…