Бранко Д. Тодоровић

Српско учено друштво је основано крајем 1864. године. Чланови угашеног Друштва српске словесности су могли да се изјасне да ли желе да буду чланови новог друштва. У односу на претходни начин организације, сада постоје одсеци за групе наука: философске и филолошке, јестаственичке и математичарске, историјске и државничке, а постоји и…

За разлику од шематизма за 1852. годину, не дају се подаци о тренутном положају или месту пребивалишта чланова друштва. Од новопридошлих чланова вреди поменути Емилијана Јосимовића, Ђорђа (Ђуру) Даничића и Јеврема Грујића. Друштво је 1864. године укинуто указом кнеза Михаила, а исте године је основано Српско учено друштво, које је…

Друштво је основано 1841. године, са циљем ширења науке на српском језику и усавршавања српског народног језика. Основачи су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић. Списак чланова је дат са именом, презименом и занимањем односно положајем. Задржани су изворни називи свих положаја и институција. Чланови Друштва су били и домаћи…

Током школске 1913/1914. године су на Универзитету у Београду наставу држали многи познати професори, често и академици. Први светски рат је зауставио развој образовног система, али се са напретком наставило после ослобођења. На Филозофском факултету се може приметити Персида Илићева, асистент хемије (код Симе Лозанића) – изузетак међу свим мушким…

Универзитет у Београду, као наследник Велике школе, је основан 1905. године. Многи професори су постали и академици, често остављајући иза себе значајне научне радове који су чинили добру основу за многе будуће генерације. Универзитет је имао велики углед, који се током времена повећавао. Подела на три факултета – Филозофски, Правнички…

У шематизму за 1900. годину је дат детаљан преглед целокупне управе Универзитета, Академијске управе и Академског суда. Забележена је и управа унутар факултета, са свим одсецима који су тада постојали. Универзитет је и даље подељен на само три факултета – Философски, Правнички и Технички. Управа и професори Велике школе, по…

Од Шематизма за 1889. годину се за Велику школу наводе сви чланови управе (не само ректор и декан). Наведено је ко је на челу ког факултета или његовог одсека. Неки професори су запослени и у другим научним установама. Исте 1889. године се први пут наводе и предмети војних наука, мада…

Велика школа се, док је боравила у Капетан Мишином здању, стално развијала и стицала све већи углед. Број професора и предмета који се предају се повећавао. Предавала су се четири страна језика – латински, грчки, француски и руски, а у порасту је и број стручних предмета. Професори Велике школе по…

Од школске 1863/1864. године је Лицеј променио име у Велика школа. Осим промене имена, Велика школа се преселила из Конака кнегиње Љубице у Капетан Мишино здање. У исто време је установљена подела на три факултета – Филозофски, Технички и Правни. Професори Велике школе за школску 1869/1870. годину, по Државном шематизму…

У односу на Шематизам за 1852. годину се може приметити повећање броја провесора Лицеја, тако да их је за школску 1859/1860. годину тринаест, док једно место није попуњено. Још од  првог шематизма се може испратити да се предаје француски језик, а немачки је присутан од 1853/1854. године. Професори Лицеја 1859/1860….