Из архива

Граничарске породице Срема средином XIX века (II)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана VI Крајишка сатнија – седиште Купиново Године 1857. обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Има 750 кућа са 5.460 житеља, од тога 11 римокатолика, а 5.449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију. Попис граничарских…

› више информација

Граничарске породице Срема средином XIX века (I)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Године 1857. Петроварадинска пуковнија се састојала од 12 Крајишких сатнија. Према подацима из архивске грађе, која је настала у вези са српским народним покретом 1848. године, а која је похрањена у архиву САНУ у Сремским Карловцима, могуће је за већи део места…

› више информација

12. децембар 2023.

0

Војна организација Петроварадинског пука у другој половини XVIII века (IV део)

    Како тврди Ф. Ш. Енгел, “редов, граничар, дакле год је служио у Крајини, а не изван ње, није имао плату, него је уместо тога, ако је вршио службу у граничним тврђавама, гарнизонима или дуж кордона – за шта је добијао хлеб (храну) од Ерара – имао да ужива…

› више информација

11. децембар 2023.

0

Организација цивилне и војне власти у Војној граници (III део)

Највиша лествица војне и цивилне власти у Граници била је Генерална команда, над њом је био Генерални гранични инспекторат, који је за Границу уредио администрацију, ударио прве основе за дизање запуштене пољопривреде, унапређивао занатство, подстицао индустријски рад и утицао на војни развитак. Над Генералним граничарским инспекторатом, као највиша инстанца, стајао…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Војна граница – привредни и управни систем (II део)

  Гранично подручје под управом Хабзбуршке монархије  је током XVI и XVII века прошло кроз више фаза, коначно уређење Граница је добила за време владавине Марије Терезије средином XVIII века. Граница је тада подељена на Хрватску (Карловачки генералат), Вараждинску, Банску, Славонско-Сремску, Банатску и Ердељску. Хабзбуршка монархија, свесна да је економски…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Економска политика Хабзбурга и организација војне границе у Срему (I део)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Хабзбуршка монархија се током XVIII века у Европи позиционирала као модерна земља која је интервенционизмом утицала на свестран друштвени развој сопствене државе. За разлику од других западноевропских земаља, Хабзбурзи су осим економске политике велику пажњу посвећивали одбрани својих граница од непосредног суседа –…

› више информација

Порекло браће потпуковника Александра Глишића (1873-1912) и потпуковника Душана Глишића (1875-1915)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Милош Тимотијевић Ослободилачки ратови Србије 1912-1918. однели су на стотине хиљада живота официра и војника. Не само да никада није направљен списак свих погинулих, већ се и за веома истакнуте појединце мало тога зна, укључујући и њихово порекло. У такве људе спадају браћа Александар и…

› више информација

Списак крајишких војника из села Кијани (код Грачаца) 1770. и 1807. године

У два пописа крајишких војника у Кијанима из 1770. и 1807. године пописани су носиоци следећих презимена: Болта, Инђић, Иваниш (или Иванић), Јелача, Кесић, Клепић, Колунџић, Кричковић, Лончар, Седлан, Совиљ, Сурла и Тинтор. На попису из 1948. у Кијанима су, поред напред наведених, пописани и носиоци следећих презимена: Баотић, Бркљач,…

› више информација

Списак крајишких војника из Граба (код Грачаца) 1770. и 1807. године

Насеље Граб поред Грачаца у јужној Лици према попису из 1768. године имало је 22 куће (Грачац је тада имао 43 куће). У два пописа крајишких војника из 1770. и 1807. године у Грабу су пописани носиоци следећих презимена: Цвијановић, Јелача, Кесић, Кривокућа, Прлина, Радусин, Санадер, Седлан, Тојагић и Терзић….

› више информација

Списак крајишких војника из Грачаца из 1770. и 1807. године

Грачац, централно место јужне Лике, имао је једну од најстаријих православних цркава, посвећену Вазнесењу Господњем, првобитно подигнуту око 1725. године, а битно реконструисану у периоду 1863-1875. године. Црква је до темеља срушена и уклоњена од стране комунистичких власти 1954. године. Црква је била од клесаног камена, а звоник од белог…

› више информација