Из архива

16. септембра 2022.

0

Крњешевци 1848. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Револуционарна дешавања 1848. годнине нису мимоишла становништво Крњешеваца. Из села су на Мајску скупштину у Сремске Карловце изаслани Лазар Марковић и Сима Лешић. Након Мајске скупштине и формирања Главног одбора, у свим селима у Срему организовани су пододбори. Углавном, у сваком пододобору налазили…

› више информација

15. септембра 2022.

0

Крњешевци 1800-1843. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Ратови са Наполеоном настављени су и у 19. веку, истовремено, у Србији је букнуо устанак. Током 1807. године на снагу је ступио “Темељни закон” којим су регулисани узајамни односи између државе и граничара. Према податку из пописа  који је спроведен “1808. године, у…

› више информација

14. септембра 2022.

0

Крњешевци 1792-1799. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Са одласком граничара у пролеће 1792. године на далеко европско ратиште, неизвесност и стрепња уселили су се у сваку граничарску кућу у Срему. Током јесени 1792. године, читава два месеца “видело се свако вече од запада, мало лево ка Француској,  на небу велико…

› више информација

13. септембра 2022.

0

Крњешевци 1791-1792. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Историјске вести говоре да је у години 1791. у селу 77 домова са 758 становника. Овај податак није подударан са подацима из Војне евиденције, која сведочи да је 1788. у Крњешевцима 81 кућна нумера, а наредни Војни попис из 1792. године евидентирао је…

› више информација

12. септембра 2022.

2

Крњешевци 1777-1790. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Према попису становништва из 1777. У Крњешевцима је било 883 становника од чега је 873 православних и 10 католика. У годинама 1785. и 1786. године цео Срем је ојачан људством, тада су се доселили  хришћани источног и западног исповедања, из предела Јадранског мора,…

› више информација

11. септембра 2022.

0

Крњешевци 1768-1772. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана У 1772. години Крњешевци су са Угриновцима и Голубинцима под командом капетана Милутиновића. Из регрутационе листе од 4. октобра 1772. године сазнаје се да је у командујућем кадру 4 Крњешевчана, а 45 у редовној граничарској служби. У истој години 9 је новорегрутованих, тако…

› више информација

10. септембра 2022.

0

Крњешевци 1768-1771. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Породична презимена у Срему су се усталила тек после 1768. године, након што је у границу уведен Кантонски систем када је због евидентирања граничарских породица, које су уживале војничке сесије, сачињен и катастрални премер и попис земље, а уз то и попис војноспособних…

› више информација

9. септембра 2022.

0

Крњешевци 1767. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Како су војнограничарске дужности са свим правима и обавезама биле наследног карактера, ради евидентирања граничарских, сесионалних поседа извршена је нумерација свих објеката за становање – кућа – арапским бројевима, док су јавне зграде – цркве, школе, општинске зграде, војне зграде – као објекти…

› више информација

17. јула 2022.

2

Логорашки дани Стеве Жигона, чувеног Кригера из “Отписаних”

ПРИРЕДИЛИ: Вељко Кубат и Јовица Кртинић Истраживања архивске грађе из Другог светског рата често доведу до ненаданих открића. Такав је случај и са открићем докумената, који сведоче о логорашким данима чувеног глумца Стеве Жигона. Он је у нацистичком концентрационом логору Дахау провео целу 1944. годину, дочекавши ослобођење 30. априла 1945….

› више информација

Купиново – земљишна заједница (2)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Закон о земљишним заједницама из 1894, и допунама из 1897. и 1902. године, дефинисао је појам власништва над имовином и утврдио начин стицања овлаштеничког права унутар развојачених месних општина, али је, посве неочекивано, овим Законом нарушен дотадашњи управни поредак унутар месних општина. Како су…

› више информација