Војна организација Петроварадинског пука у другој половини XVIII века (IV део)

 

Како тврди Ф. Ш. Енгел, “редов, граничар, дакле год је служио у Крајини, а не изван ње, није имао плату, него је уместо тога, ако је вршио службу у граничним тврђавама, гарнизонима или дуж кордона – за шта је добијао хлеб (храну) од Ерара – имао да ужива своја земљишта ослобођена од свих дажбина, али је био обавезан да, с обзиром на плодоносну земљу коју држи у поседу без икакве накнаде, како у време рата тако и у миру набавља обмундировку”. Официрски кадар, у почетку је добио земљу, но касније, приликом реорганизација Границе, официри више нису уживали земљу, већ су за војну службу, уз друге привилегије (стан, огрев, итд.) примали плату у новцу.

У саставу Петроварадинског пука 1753. године налазила су се следећа места:

Први батаљон

1. Компанија: Моровић, Батровци, Адашевци, Мала Вашица
2. Компанија: Кузмин, Грк, Рача, Босут
3. Компанија: Мартинци, део Кузмина, део Лаћарка
4. Компанија: Лаћарак

Други батаљон

1. Компанија: Митровица, седиште штаба
2. Компанија: Јарак, Шашинци и део Митровице
3. Компанија: Хртковци, Никинци и део Јарка
4. Компанија: Кленак, Платичево и део Никинаца

Трећи батаљон

1. Компанија: Грабовци, Витојевци, Огар, Товарник и део Карловчића
2. Компанија: Купиново, Ашања, Обреж, Карловчић и део Прогара
3. Компанија: Бољевци, Богишевци, Петровчић, Прогар и део Јакова
4. Компанија: Сурчин, Бежанија, Јаково

Четврти батаљон

1. Компанија: Бановци, Батајница
2. Компанија: Нови Карловци, Белегиш, Сурдук и део Сланкамена
3. Компанија: Сланкамен, Крчедин
4. Компанија: Бешка, Чортановци и део Крчедина

Са уређењем Војне границе године 1753. утврђене су плате официра и војних занимања.

Код пешадијског пука бројно стање штаба износило је 31, у компанији 4.080 људи, што је укупно 4.111 људи, од којих је 625 под платом у новцу, а осталих 3.486 регрутованих као накнаду за војну службу добили су земљу на уживање, и то у оним местима где су се према војној организацији налазиле њихове куће. Како тадашње друштво није било потрошачког карактера, вероватно да систем плата из 1753. године није довео до раслојавања становништва у Граници.

Нова реорганизација у Граници из 1768. године одразила се на плате официра, а нови обрачун се почео примењивати од 1. маја 1770. године.

У 1770. години код пешадијског пука број људи у штабу и компанијама износило је 4.094, а код коњице у штабу и компанији било је 995 људи, што је укупно 5.089 људи, од којих је под платом у новцу 2.338, а осталих 2.751 као накнаду за војну службу добили су земљиште, које је од 1770. оптерећено порезом (24 крајцаре по ланцу). Овом реорганизацијом граничној стражи – кордону, укинут је хлеб у натури (храна). Уједно, уведене су пореске олакшице, неплаћеним водницима, тесарима и редовима давана је годишње 1 форинта за набавку походне обмундировке, али новац никада није исплаћиван на руке, већ је као депозит уношен у војну касу. Уведен је конститутив на име издржавања војника од 12 форинти годишње, добијале су га оне куће које су давале једног мушкарца у војну службу и за то га морале опремити. Сваки хусар је поред конститутива за издржавање коња добијао додатак од 12 форинти годишње.

Са реформом генерала барона Шиковића 1768. године регрутовање није вршено, као дотад, према имовини и бројном стању особа, него првенствено према земљишном поседу сваке породице као главном извору исхране, и стога су уведене Грунтовнице земљишно-баштинске књиге за свако место у склопу Петроварадинске пуковније, у чијем саставу су се (1857) налазила места, која су пописана са основним подацима:

1. Крајишка сатнија

Седиште Моровић, обухвата: Батровце, Босут, Грк, Јамена, Липовац, Моровић, Рачу и Строшинце. Опис: Укупно 888 кућа са 6713 житеља. Источно-православних 4485, римокатолика 2228. Православне парохије 4 (Грк, Јамена, Моровић, Рача) и 3 римокатоличке жупе (у Липовцу, Моровићу и Строшинцима). Пучке школе свега 4, и то у: Липовцу, Моровићу, Рачи и Јамени.

2. Крајишка сатнија

Седиште Адашевци, обухвата: Адашевце, Илинце, Кузмин и Малу Вашицу. Опис: Укупно 952 куће са 6303 житеља. Источно-православних 5916 и 387 римокатолика. У сваком селу по једна парохија и у сваком селу по једна пучка школа.

3. Крајишка сатнија

Седиште Лаћарак, обухвата: Лаћарак (2588 становника) и Мартинце (3063 становника). Опис: 629 кућа са 5651 житеља, 189 римокатолика, 27 гркокатолика и 5435 источно-православних. Пучких школа 2 и 2 парохије.

4. Крајишка сатнија

Седиште трговиште Митровица, обухвата: Митровицу, Јарак и Шашинце. Опис: Укупно 1289 кућа, 7498 житеља. Источно-православних 4943, римокатолика 2149, гркокатолика 390, лутерана 16. На подручју ове сатније биле су 3 источно-православне парохије, у сваком месту по једна, и 1 римокатоличка жупа у Митровици. Уз малу реалку постојале су у Митровици још 2 главне школе (дечачка и девојачка) и по 1 пучка учионица у Јарку и Шашинцима.

5. Крајишка сатнија

Седиште Хртковци, обухвата: Грабовце, Хртковце, Кленак, Никинце, Огар, Платичево, Товарник и Витојевце. Опис: Кућа 1015 са укупно 6223 житеља. Источно-православних 4243, римокатолика 1979. Пучких школа 8. Источно-православни имали су 6 парохија (Грабовци, Кленак, Огар, Платичево, Товарник и Витојевци), римокатолици су имали 2 жупе у Хртковцима и Никинцима.

6. Крајишка сатнија

Седиште Купиново, обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Опис: 750 кућа са 5460 житеља, од тога 11 римокатолика а 5449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију.

7. Крајишка сатнија

Седиште Сурчин, обухвата: Бечмен, Бежанија, Добановци, Фенек, Јаково и Сурчин. Опис: Укупно 725 кућа, 5128 житеља, од чега 4712 источно-православних, 368 римокатолика, 48 лутерана. Припадници источно-православне цркве имали су по једну парохију у сваком селу; у Фенеку беше парохија у манастиру. Пучке учионице постојале су у 5 села, у Бечмену, Бежанији, Добановцима, Јакову и Сурчину.

8. Крајишка сатнија

Седиште Шимановци, обухвата: Деч, Крњешевце, Михаљевце, Прхово, Шимановце и Угриновце. Опис: Укупно 723 куће, 5937 житеља, од чега 5881 припадника источно-православне вере, 36 римокатолика, 20 лутерана. За припаднике источно-православне вероисповести у сваком је селу по једна парохија и по једна пучка школа.

9. Крајишка сатнија

Седиште Стара Пазова, обухвата: Војку, Стару и Нову Пазову (сва су три села доста велика јер је Војка године 1857. бројала 2583 житеља, Стара Пазова 3356, Нова Пазова 1051). Опис: 706 кућа са укупно 6990 становника, источно православних 3606, лутерана 3286, римокатолика 67 и калвиниста 31. Парохије 2 у Војки и Старој Пазови, 2 лутеранске жупе у Старој и Новој Пазови. Стара Пазова је имала 2 пучке школе, а Војка и Нова Пазова по једну школу. У Војки становаху Срби, у Новој Пазови Немци, а у Старој Пазови Словаци и Срби.

10. Крајишка сатнија

Седиште село Стари Бановци, обухвата: Старе и Нове Бановце, Батајницу, Белегиш, Сурдук. Опис: Укупно 969 кућа са 7236 становника. Источно-православних 6540, римокатолика 410, лутерана 268, калвиниста 18. Парохије 4 (Батајница, Белегиш, Сурдук и Стари Бановци), 1 римокатоличка жупа (Нови Бановци). У сваком селу по једна пучка школа, укупно 5.

11. Крајишка сатнија

Седиште село Бешка, обухвата: Бешку, Чортановце, Крчедин, Нове Карловце, Нови и Стари Сланкамен. Опис: 1531 кућа са укупно 9466 житеља. Источно-православних 7210, римокатолика 2234, лутерана 16, калвиниста 5. Парохија 5 (Бешка, Чортановци, Крчедин, Нови Карловци и Нови Сланкамен) и 1 римокатоличка жупа (Стари Сланкамен) и у сваком месту по 1 пучка школа – укупно 6.

 

Одломак из књиге: Алексић С., Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године : Поводом 150 година од развојачења Војне границе у Срему 1873–2023, ИК Прометеј и Архив Војводине, Нови Сад, 2023.