По регионима

Дрнишка Крајина углавном заузима простор плодног Петровог поља, између планина Свилаја, Промина и Мосећ, а на чијем је западном ободу настао град Дрниш. Кроз поље протиче ријека Чикола, која је низводно од Дрниша усјекла кањон. Дрнишка тврђава (Градина) подигнута је изнад самог улаза у кањон (брину) и у њеном подножју…

  Аутор: Миодраг М. Вулин Област Змијање (централни део Босанске Крајине) заузима још од половине 16. века сав простор измећу крајишких река Врбаса на истоку и Сане на западу, планине Козаре на северу и Мркоњић-града и Кључа на југу. На овом простору у средњем веку постојала је жупа Земљаник у…

Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмација) далматинским планинама. Тромеђа је Бутижницом повезана са Далмацијом, а на сјеверу Уном са Босанском Крајином. Тромеђа обухвата села: Тишковац, Дреновац – насеље Црни Потоци, Плавно, Дрвар, Книн, Срб, Грацац…

Подаци преузети из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића. Више података може се наћи у самој књизи (110 – 118 страна). Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор. „Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро –…

Списак Кордунаша “Солунских добровољаца” тј. војника Српске војске у Првом Светском рату, преузет из књиге “Котар Војнић у НОР-у и социјалистичкој изградњи” Хисторијског архива Карловац (Кордунаши су, као и остали Срби са територије Аустро-угарске монархије у Српску војску долазили углавном на два начина: 1) или су пре рата отишли “трбухом…

Српска кордунашка презимена и њихове крсне славе. Приредио сарадник портала Порекло Ненад Нено Џакула. А АДАМОВИЋ – Св.Јован, Ђурђевдан, Св. Никола АЈДИНОВИЋ – Св. Никола АЛАЈИЦА – Св. Никола АЛИНЧИЋ – Св. Стеван,Часне Вериге, Ђурђевдан АРБУТИНА – Ђурђевдан, Св. Врачи, Митровдан, Св. Никола АРАЛИЦА – Аранђеловдан АРДАЛА – Ђурђевдан АРЛОВ…

Калничко-билогорски Срби или “вретанијски Срби”, настањују простор северозападне Хрватске од реке Илове на истоку, до горе Калника на западу, Подравине на северу и Мославине на југу. Живе у двадесетак мањих насеља, која су подељена у неколико хрватских жупанија: Копривничко-крижевачкој, Бјеловарско-билогорској, Вараждинској и Загребачкој. Етнолошке, антрополошке и језичке карактеристике калничко-билогорских Срба…

Портал Порекло објављује студију Радослава Љ. Павловића  “Кулизе (порекло и старина)”, објављену у Гласнику Етнографског института Српске академије наука 1952. године.    У ОВОЈ СТУДИЈИ ОБРАЂЕНА СУ СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Агбаба, Акмаџа, Алексић, Антонијевић, Атмаџа, Бајић, Белојевић, Бишевац, Богдановић, Божић,  Боровац, Бошковић, Бранковић, Бркић, Броћић, Бубаловић, Бугарац, Васиљевић, Васић, Века, Векић,…

Портал Порекло објављује у целини вредан рад Петра Шобајића о Корјенићима, у оквиру којег је обрађена племићка лоза Бранковића. Рад обилује вредним подацима о родовима, племенима (Матаруге, Риђани, Озринићи, Кулизе…), али и значајаним историјским личностима (рецимо, о пореклу Мехмед-паше Соколовића). ОВИМ ИСТРАЖИВАЊЕМ СУ ОБУХВАЋЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Агбаба, Агбабић, Алибеговић, Анђелић,…

Сарадница портала Порекло Оливера Бошковић-Дашић послала нам је рад њеног стрица, историчара др Бранка Бошковића “Насељавање Врачана у Метохији, њихов прогон и растур”. Текст се бави трагичном судбином српских породица северно од Скадра. Овај вредан прилог објављујемо у целости.   Извор: “Становништво словенског поријекла у Албанији” – Зборник радова са…