Протестно писмо упућено Новим циришким новинама (Neue Zürcher Zeitung) поводом помињања Порекла у негативном контексту
Поводом чланка објављеног на веб порталу Нових циришких новина (Neue Zürcher Zeitung) из Швајцарске, којег су пренели и медији у региону и Србији (DW, index.hr, n1info.rs, nova.rs, danas.rs), а у којем је Друштво српских родословаца “Порекло” стављено у изразито негативан контекст, редакцији поменутог швајцарског гласила послато је следеће протестно писмо:…
› више информацијаПројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорја, Подравине, Билогоре и Иванићке крајине
Друштво српских родословаца “Порекло” покренуло је пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорја, Подравине, Билогоре и Иванићке крајине. Пројекат је покренут средином 2023. године с циљем да се испита генетичко порекло српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорија, штокавске оазе на простору између Копривнице, Крижеваца и Вараждина у северозападној Хрватској. На…
› више информацијаПорекло презимена Бечелић
Презиме Бечелић присутно у Војводини, у месту Гардиновци. Међу Србима досељеним у северна велешка села у Македонији, пописана је и једна кућа Бечелића из Гардиноваца. Доселили су се 1928. у село Махмучево (или Мамучилар). Наводи се да је предак (шукундеда) ових Бечелића био из Бечеја, те да су се раније…
› више информацијаПорекло презимена Шоја
Презиме Шоја присутно је у Барањи, у околини Сарајева. На попису становништва из 1948. године пописана је једна породица са шест чланова у месту Кнежеви Виногради, општина Бели Манастир. Презиме Шоја забележено је у месту Ос(и)јек код Илиџе. Наводи се да су пореклом од Бајовића из Пиве те да су…
› више информацијаПројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Сомбора
Друштво српских родословаца “Порекло” покренуло је пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Сомбора. Циљ пројекта је да се на узорку од 118 кандидата истражи Y-ДНК порекло старих српских породица које су у Сомбору живеле пре Сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године и још оне које су се доселили…
› више информацијаОбјављена књига “Порекло становника Великог и Малог Цвјетнића” нашег сарадника Милана Кнежевића
Крајем 2023. године изашла из штампе монографија „Порекло становника Великог и Малог Цвјетнића“ аутора Милана Кнежевића, члана Друштва српских родословаца „Порекла“. У наставку следи реч из рецензије Бошка Пилиповића, професора историје и пуковника у пензији. Цвјетнићи, Велики и Мали су једно место. Имају заједничко порекло, једну месну заједницу, једну цркву,…
› више информацијаРавно и околна села
Баљивац, Баонине, Беленићи, Бобовишта, Величани, Веља Међа, Влака, Вуковићи, Главска, Гола Главица, Голубинац, Горогаше, Гребци, Грмљани, Дврсница, Диклићи, Завала, Заградиње, Запланик, Зачула, Иваница, Калађурђевићи, Кијев До, Кликовићи, Котези, Крајковићи, Кутина, Лушница, Мрњићи, Невада, Неновићи, Орах, Орахов До, Орашје Попово, Пољице Чичево, Просјек, Равно, Рапти Бобани, Рупни До, Седлари, Славогостићи, Сливница…
› више информацијаПорекло презимена Трикош
Презиме Трикош присутно је у копаоничком крају. Презиме су добили по називу засеока – Трикосе, које се налази у општини Лепосавић. Има их у селима Лисина (ту славе Св. Мину односно Мрату и недељу пред Св. Илију, тј. Св. архангела Гаврила), Рудници, Шипачина. Трикоши се сврставају у тзв. Кулизе (родове…
› више информацијаПорекло презимена Зечић
Презиме Зечић присутно је код муслимана у Херцеговини. ЗЕЧИЋ (м), у Влаховићима (Љубиње) и Присоју (Дабар, Столац). Поријеклом су од Влаћа Бијелића из Влаховића. Влађ Бијелић налазио се као кнез на челу катуна влаха Bлaxoвића у другој половини 15. века. У Присоје је доселио Мехмед, “по куги”, и оженио се…
› више информацијаПорекло презимена Цатић
Презиме Цатић присутно је на истоку и југу Србије. У пиротском крају крајем 19. века забележен је Петар Цатић, као одборник. У адресару Краљевине СХС 1927. године у Пећи су пописани Томо Цатић, опанчар и Арсо Цатић, зидар. У адресару Београда из 1933. забележен је Ристо Цатић, трговац, с адресом…
› више информација