Како је Србија за 80 година учестворучила број становника – замка малтузијанских маказа
АУТОР ТЕКСТА: ГОРДАН БРКИЋ За само осам деценија, од другог Хатишерифа, до Првог светског рата, Србија је учетворостручила број становника. Тај раст је далеко био изнад трендова у остатку Европе, као и у околним деловима Османског царства. Овај бум ће, истовремено младој књажевини, а потом краљевини донети бројне економске проблеме….
› више информацијаПрилози за историју фамилије Франасовић
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић У овом раду разматрају се биографски детаљи далматинске породице Франасовић везано за каријере Фрање, Драгутина-Карла, Рихарда и Димитрија, који су насељавали првобитно Оршаву на ђердапском делу Дунава, потом Београд, Турну Северин и Букурешт Пре два миленијума подручје данашње Далмације и Хрватске с једне стране,…
› више информацијаПорекло Марије Фјодоровне Зиболд, прве жене лекара у Србији
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић Марија Фјодоровна Зиболд – прва жена лекар у Србији, радила je као оператор и надзорница болнице у Београду. Рођена је 1849. у Риги. Гимназију је похађала у Петрограду. Медицину је завршила у Цириху. Након завршетка студија радила је као лекар у Петрограду. Када је…
› више информацијаПорекло презимена Бетић
Презиме Бетић присутно је код Срба на Косову и Метохији. Бетићи у месту Синаје славе Митровдан (мала слава Свети Сава). Има их одсељених у село Дубрава код Истока. За Бетиће се наводи да су око 1800. године дошли у Синаје “из Калудре”. ИЗВОР: Светозар Стијовић, Ономастика источног дела Метохијског Подгора,…
› више информацијаДокументи: Како су посланици троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније реаговали на вест о атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. године
Кнез Михаило Обреновић владао је у два наврата Кнежевином Србијом – најпре од 1939. до 1942, а потом од 1860. до 1868. када је убијен у атентату на Кошутњаку. Вест о погибији српског кнеза одјекнула је широм региона и Европе. Овде доносимо како су реаговали у најближем суседству, у тадашњој…
› више информацијаЗлатна грана кладовска : Николајевићи
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић -Сенима Босиљке Кићевац- У овом раду презентовани су подаци о родбинским везама фамилије Николајевића из Кладова, траговима њеног присутва на тлу граничне српске регије и о знаменитим личностима националне науке, културе, уметности, чији корени досежу до кладовских хоризоната. Велелепни православни кладовски храм Светог Ђорђа…
› више информацијаПорекло презимена Гегић
Презиме Гегић присутно је у Црној Гори, а потиче из ширег братства Лумовића/Љумовића из племена Пипери. Гегићи славе Аранђеловдан. Лумовићи су од Лума (Лумаша; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство…
› више информацијаПорекло презимена Братина
Презиме Братина се најчешће појављује код Словенаца (ређе код Хрвата и Срба). У Мостару је између два рата радњу мешовите робе држао Лазар Братина. Такође, у Чапљини су 1920. пописани Трифко, Перо и Владимир Братина. За Трифка Братину се наводи да је из Кљенка, општина Доње Храсно (из Доњег Храсна…
› више информацијаУ издању КПЗ Србије објављена књига Бранка Р. Радеча “Панчевци Космету”
У издању Културно-просветне заједнице и у оквиру Библиотеке “Хронике села – Посебна издања”, бр. 174/2025, изашла је нова књига аутора Бранка Р. Радеча “Панчевци Космету”. На почетку књиге аутор у пар цртица кратки увод путем кога нас упознаје са темом књиге, а који преносимо у целости. Moнографија Панчевци Космету представља…
› више информацијаУ издању КПЗ Србије објављена књига Бранка Р. Радеча “Даринка са Космета”
У издању Културно-просветне заједнице и у оквиру Библиотеке “Хронике села – Посебна издања”, бр. 168/2024, изашла је нова књига аутора Бранка Р. Радеча “Даринка са Космета”. На почетку књиге аутор у пар цртица кратки увод путем кога нас упознаје са темом књиге, а који преносимо у целости. Ова монографија није…
› више информација


