Порекло презимена Пецовић
Презиме Пецовић настало је од надимка Пецо (изведен од личног имена Петар). Презиме је присутно у ужичком крају, као и на југу Србије. Такође, присутно је у племену Кучи. Пецовићи у Банкање доселили су се из Селце 1920. године. Ово су најмлађи досељеници у Затријебач, самим тиме и у Банкање….
› више информацијаМанастир Баваниште, нови прилози за историју
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Љубомир Бошков Одлуком Хризостома (Столића), Епископа Банатског, од 4. децембра 1996, бивша „водица“, или капела, у Баваништу, постаје мушки Манастир Српске православне цркве. Манастиру су тим поводом додељена и два монашка лица. После проглашења за Манастир започета је велика обнова, као и изградња потпуно нових објеката….
› више информацијаОдржана 26. Скупштина Друштва српских родословаца “Порекло” и изабрано ново руководство
Друштво српских родословаца “Порекло” одржало је у суботу 21. фебруара 2026. године 26. Скупштину, која је имала и изборни карактер. Председавајући Друштва у наредном двогодишњем периоду је мр Велибор Михић. Скупштина Друштва одржана је у Библиотеци “Милутин Бојић” у Београду, у присуству укупно 52 члана. У првом делу Скупштине изложени…
› више информацијаКњига за уписивање знатних догађаја у црквеној општини Иланџи
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Љубомир Бошков Иланџа је насељено место у јужном Банату и припада општини Алибунар. Први пут се помиње 1375. године као средњевековно насеље[1]. Постојање католичке цркве у Иланџи забележено је први пут 1385. године као „Eclesia de Ilonch“.[2] Место је тада припадало ковинској жупанији. Црква је забележена…
› више информацијаСава Бошков, заробљеништво у Русији и бекство из Смедеревске трвђаве пре петојунске експлозије 1941. године
Сава Бошков (10.08.1891 – 05.12.1962), опанчар и земљорадник из Баваништа, са непуне 23 године старости „измарширао је у Темишвар“[1] на први дан мобилизације, 28. јула 1914. године, у Аустроугарску војску. Мобилизацијом су обухваћена годишта од 1872. до 1893. У ратне јединице су позивани сви војно способни мушкарци од 21 до…
› више информацијаПорекло презимена, село Рудно (Краљево)
Порекло становништва села Рудно, општина Краљево. Приредио сарадник портала Порекло Александар Вилимоновић *Напомена: У административном погледу Рудно је месна заједница којој припадају: Рудно, Дражиниће, Река и Бзовик. Kаменска (заселак Реке), Рудно, Дражиниће и Бзовик припадају црквеној парохији Градац, а Река у ужем смислу парохији Студеница. ¹ Положај села. Рудно се…
› више информацијаПорекло презимена Градина
Презиме Градина присутно код Срба у Ливну. Крсна слава: Свети Јован
› више информацијаПорекло презимена Челиковић
Први стари заовљански ред су Челиковић. Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари, због заваде с домаћим Турцима, сиђе се два брата до Пљеваља, у намери да ту остане. Турци Пљевљаци прокажу га и он ноћу пребегне и спусти се Вишеграду, одакле дође у Крагујевац…
› више информацијаПорекло презимена Ђорђијевић
Према породичном усменом предању, најстарији познати предак ове породице био је Илија, син Стојана (Илија Стојанов), рођен вероватно око 1680. године. Убијен је од Турака око 1705. године. Илија је имао једног сина – Ћетка (р. око 1702.), родоначелника братства Ћетковића.Ћетко је, према предању, имао четири сина, а најмлађи међу…
› више информацијаПорекло презимена Вукало
Презиме Вукало присутно је код Срба у Босни и Херцеговини. У Коњицу род Вукало слави Св. Николу. Наводи се да су их звали Његош, те да је осим презимена Вукало исти род носио и презиме Топаловић, тј. да су Вукале њихов ограна у селу Бјеловчина (потврђено 1892. године). одатле су…
› више информација


