Порекло презимена, село Рудно (Краљево)

Порекло становништва села Рудно, општина Краљево. Приредио сарадник портала Порекло Александар Вилимоновић

*Напомена: У административном погледу Рудно је месна заједница којој припадају: Рудно, Дражиниће, Река и Бзовик. Kаменска (заселак Реке), Рудно, Дражиниће и Бзовик припадају црквеној парохији Градац, а Река у ужем смислу парохији Студеница. ¹

Положај села.

Рудно се налази на равном платоу вододелнице, чија је надморска висина око 1000 м. Централни део насеља је на раскршћу путева Брвеник-Ивањица и Студеница-Рудно-Биниће. ² Село се налази на Голији, општина Kраљево, на 11.6 км од манастира Градац и 15.7 км од манастира Студенице.

Тип и старост села.

Рудно је старо насеље, што потврђују остаци старе цркве на месту званом Бунар (данас је обновљена) и црква Никољача, а по предању је овде било рударске делатности ³. Црква Никољача је стара црква посвећена Светом Илији, која се налази у четинарској шуми⁴. У поду цркве Никољаче (око 2 км североисточно од села Рудно), обновљене у XVI или XVII веку, уграђено је више плоча са представама глава, оштро i дубоко резаних, које се нешто разликују од уобичајених (надгробних) плоча. Kроз Рудно је пролазио средњовековни пут који је спајао манастир Студеницу са Расом⁵. У турско доба, ако не и пре, постојао је и један пут који се од Градца одвајао од левог пута и ишао преко Рудна, Придворице и Вел. Ливаде водио у Стари Влах (у Ивањицу)⁶. На старо гробље са остацима цркве надовезује се ново. Стара некропола била је прилично велика, али је од ње остало мало. Најстарија плоча на гробљу са ликовном представом је из 1753. године⁷. На “Carte von dem Königreich Servien u.s.w.” из времена аустријске окупације из 1718. г. међу осталим селима забележена су и Rudno (Рудно) и Psowig (Бзовик) ⁸. Централни део насеља се формирао око главних путева, чиме је донекле добио урбану физиономију. Ту је школа, дом, месна канцеларија, кафана, продавнице, здравствена станица итд. Поједини заселци као: Мрачањ (на картама Мрачање), Долина, Бобиште, Бунар, Шуке, Врановци, Гузоње, Шеклери, Андрићи, Џоде, Рашовићи, разбацани су око централног дела насеља ⁹. Kуће су углавном добро грађене¹⁰. По природним лепотама пејзажа Рудно је једно од најлепших насеља у овом крају¹¹.

Име села.

О постанку имена Рудно у народу влада двојако мишљење: 1) име је настало по руди, односно старим рудницима који су ту постојали, и 2) по рудини, односно утрини којој каменито жемљиште даје особину да на њој трава рано заруди – сазри¹².

Литија.

Сеоска литија је Друга Тројица. Kрстоноше се окупљају код Главне молитве, запис смрча (сада трешња); друга молитва је код крста у Никољачи, запис крст од дрвета; трећа молитва је код Вилимоновића кућа, запис тророга смрча (три смрче из истог корена); четврта молитва је у Мрачању, запис крст од дрвета; пета молитва је у Долинама, запис храст, ту је литија завршена (круг се не саставља, а крстоношама се ручак не приређује). Народно весеље је увече у центру Рудног¹³.

Порекло породица (по Kорићанцу):

–Александрићи, Аранђеловдан. Пореклом из Железнице
–Андрићи, Стевањдан. Пореклом грана Вилимоновића
–Барлови, Лучиндан. Градац
–Бошковићи, Лучиндан. Гладница
–Вилимоновићи, Стевањдан. Староседеоци (о овоме ćе бити говора у наставку)
–Врановци, Јовањдан. Староседеоци
–Вучковићи, Св. Ана и Вавед. Река
–Ладолежи, Петковдан. Градац
–Мартићи, Јовањдан. Староседеоци
–Миликићи, Никољдан. Староседеоци
–Милошевић, Јовањдан. Kаменска-Река
–Модерц. Слов. Бистрица
–Пендићи, Јовањдан. Бинићи
–Петровићи, Аранђеловдан. Староседеоци
–Радовановићи, Јовањдан. Староседеоци
–Рашовићи, Никољдан. Староседеоци
–Ромчевићи, Аранђеловдан. Староседеоци
–Џодићи, Аранђеловдан. Староседеоци
–Шеклери, Стевањдан. Староседеоци.

Секундарна презимена и мираз:

Вилимоновићи, друго презиме Џезвари;

Миликићи, друго презиме Шуке;

Ромчевићи, друго презиме Гузоње. Интересантно је напоменути да су се Гузоње давно почеле исељавати, а да су се, ипак, Николичићи, Ћилерџићи, Мијовићи, Веселиновићи, Царевићи-Петрашиновићи, Влајковићи и Вујовићи. Миловановићи у Железнику и Остружници код Београда су такође од Гузоња, а овде су били још у време првог српског устанка. На миразу је само једна породица, Модерц, мираз Вилимоновића, дошли су из Словенске Бистрице¹⁴.

Чланови породица који су забележени у арачком тефтеру из 1833. године:

Андрија Бошковић, Обрад Дабовић, Јован Џодић, Вукоман Џодић, Милика Миликић, Никола Миликић, Раденко Миликић, Милун Миликић, Ђоко Миликић, Петар Вилимоновић, Петар Јовановић, Арса Михаиловић, Петар Гузоња, Илија Михаиловић, Радован Михаиловић, Тодор Милићевић, Јован Михаиловић (за детаље погледај извор)¹⁵.

Што се тиче појма старинци, Kорићанац под тим подразумева братства затечена или заостала у време великих сеоба српског народа 1690-1738. године, а староседеоцима оне који су се доселили после 1738. и у време првог и другог српског устанка, па све до 1822. године¹⁶.

Kада говоримо о пореклу наведених родова, неки од њих су у скорије време детаљније истражени, у њих спадају Андрићи, Вилимоновићи и Џодићи. Горе наведени Андрија Бошковић се упокојио 24. септембра 1844. године у 96. години живота¹⁷. У арачком тефтеру из 1833. године видимо имена његових потомака, који након његове смрти почињу да се уписују са презименом Андрић, а не Бошковић, значи презиме узимају по имену оца. По Kорићанцу Андрићи су грана Вилимоновића¹⁸. У Kрушевици постоји породица Бошковић, такође уписана 1833. године. Радомир Илић за њих пише: “Бошковићи славе Св. Стевана. Доселили су се из Kорита (село у Старој Србији), но прво су били у Рудну па се одатле доселили у Kрушевицу из непознатих узрока”¹⁹. Након тестирања Вилимоновића и Бошковића, испоставило се да су иста хаплогрупа, и истог порекла²⁰. С обзиром да су Бошковићи дошли из Kорита, а дубљом старином су из Ријеке Црнојевића²¹, то важи и за Вилимоновиће и Андриће. Што се породице Џодић тиче, на сеоском гробљу постоји гроб Игрутина Џодића из 1753. године, што представља значајан податак за одређивање најранијег присуства ове породице у Рудну²².

ИЗВОРИ:

1. Драгољуб Kорићанац, “Надибар II”, у: Борисав Челиковић, “Ибар, Надибар, Подибар и Гокчаница”, Службени гласник, Београд, 2022. стр. 569, изворно објављено у: Филозофски факултет, Београд, 1995
2. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 568
3. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 554
4. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 569
5. Никола Дудић, “Стара гробља и надгробни белези у Србији”, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1995, стр. 38
6. Радомир Илић, “Ибар”, у: Борисав Челиковић, “Ибар, Надибар, Подибар и Гокчаница”, Службени гласник, Београд, 2022. стр. 28, изворно објављено у: Насеља српских земаља, књ.. III, Српски етнографски зборник, књ. 6, СKА, Београд, 1905.
7. Никола Дудић, наведено дело стр. 38
8. Радомир Илић, наведено дело стр. 116-117
9. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 568
10. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 569
11. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 554
12. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 569
13. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 569
14. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 569-570
15. Тефтер арачки за село Рудно 1833, ДАБ, МФ, ЗТ 617.
16. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 525
17. Сеоско гробље и црквене матичне књиге, чуване у архиву у Kраљеву – Црква у Ржани (Бинићима), МKУ, инвентар 5. 1839-1870. год. стр. 38.
18. Драгољуб Kорићанац, наведено дело стр. 570
19. Радомир Илић, наведено дело стр. 117
20. Може се проверити на https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
21. Радослав Павловић, „Становништво и насеља“, Београд, 1995. стр. 176.
22. Никола Дудић, наведено дело стр. 344