Пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорја, Подравине, Билогоре и Иванићке крајине

Друштво српских родословаца “Порекло” покренуло је пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорја, Подравине, Билогоре и Иванићке крајине.

Пројекат је покренут средином 2023. године с циљем да се испита генетичко порекло српског староседелачког становништва Подкалничког Пригорија, штокавске оазе на простору између Копривнице, Крижеваца и Вараждина у северозападној Хрватској.

На ове просторе Срби се досељавају већ средином 15. века, када је удајом Катарине Кантакузине (1418-1491), кћерке деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца, за грофа Улриха II Цељског, заједно с њом у овај крај досељен и већи број породица из околине Смедерева, чији ће поједини члановити добити војну службу по утврђеним градовима попут Медведграда крај Загреба, Раковца код Врбовца, Великог и Малог Калника код Крижеваца, Копривнице и Вараждина.

Крајем 15. века на ове просторе досељавају се и нове породице из Босне и Херцеговине, са војводом Владиславом Херцеговићем (+1487/89), сином херцега Стефана Вукчића Косаче, који је на том простору од угарског краља добио властеоске поседе Велики и Мали Калник. Ови поседи ће касније припасти једном од његових потомака, Николи Балши Херцеговићу (+ после 1552), који ће уједно бити и последњи из лозе Херцеговића који ће владати овим градовима.

Српско управљање Калником, како бележи Душан Кашић, трајало је читавих сто година, од Катарине Бранковић до Николе Херцеговића, и учинило да је на овом простору буде најбоље очувана српска традциција.

У 16. и 17. веку овде се досељавају Срби који су били на аустријској страни, у Жумберку и Лици, као и они из северне Далмације. Тако се помиње податак да је 1540. и 1542. године из Крањске и Жумберка 400 Срба преведено у Крајину између Копривнице, Крижеваца и Иванића, под вођством њихових 12 војвода. Ово је и време када је основан Манастир Лепавина који ће до данас остати духовним средиштем српског народа на оовм простору.

Током 18. и 19. века број Срба овом подручју се увећао, а о њиховој бројности и економској снази и данас сведоче пописи, црквене и земљишне књиге, гробља и монументалне црквене грађевине, међу којима се посебно истичу цркве у Плавшинцу, Великом Поганцу, Војаковачком Осијеку.

У 20. веку, као и сви други српски крајеви, и овај крај је много пострадао, а његово српско становништво се у значајној мери раселило. Ипак, и данас на том простору има трагова српског народа, који и даље чува српско наслеђе овог простора старо више од пет векова.

---

Иако је у почетку било замишљено да циљани узорак истраживања буде 50 кандидата пореклом са простора Подкалничког Пригораја, током протеклих годину дана истраживања закључено је да се пуна слика порекла српског становништва овог простора не може добити без да се у истраживње не укључе и суседне области Подравине, Билогоре и Иванићке крајине.

Тако је одлучено да се пројекат прошири на Подравину, Билогору и Иванићку крајину, а циљани узорак подигне на 100, с обзиром да је са простора Подкалничког Пригоја већ тестирано близу 50 српских староседелачких родова.

Имајући на уму да се ради о становништву које се током прошлог века углавном раселило из својих матичних места, као референтна година места ближег порекла кандидата узимала би се 1900. година, када је велика већина ове популације још увек живела у својим матичним местима.

Приликом сакупљања узорака тестирани би попуњавали образац Захтева за уврштење резултата Y-ДНК тестирања у табелу Српског ДНК пројекта и Упитник који би садржавао детаљније податке о пореклу тестираног на основу његових непосредних сазнања. Као помоћни инструмент у избору кандидата користили би се још пописи војних обвезника из 18. века и тамо где је доступно црквене матичне књиге Српске православне цркве из 19. века.

По завршетку прикупљања узорака вршила би се генетичка анализа Y-ДНК хромозома на 25 STR маркера, што је довољно за уврђивање хаплогрупе тестираног и евентуалних веза тестираног са другим тестиранима из базе уколико се утврди да ближе везе међу њима постоје. Анализе би вршио Центар за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду, а сви тестирани би добили сертификате са својим резултатима и краћим тумачењем добијених резултата.

На крају пројекат би био заокружен генетичко-генеалошком студијом, у виду рада или књиге путем којих би се саопштили резултати истраживања и основни закључци до којих се дошло, а резултати добијени овим пројектом користили би се у свим будућим сродним студијама.

Сви заинтересовани за учешће у пројекту могу да се пријаве путем следеће контакт форме.

Донације за овај пројекат можете уплатити пратећи следеће инструкције.

---

УПЛАТЕ НА ДИНАРСКИ РАЧУН

СВРХА: Пројекат Калник

ПРИМАЛАЦ: Друштво српских родословаца “Порекло”, Пожешка 118А, Београд

БРОЈ РАЧУНА: 160-0000000536822-04

---

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА УПЛАТЕ НА ДЕВИЗНИ РАЧУН У ЕВРИМА

Correspondent bank
SWIFT – BIC: BCITITMM
Name: INTESA SANPAOLO SPA
City, Country: MILANO
ITALY

Account With Institution:
SWIFT – BIC: DBDBRSBG
Name: BANCA INTESA AD BEOGRAD
Street: MILENTIJA POPOVICA 7B
City: 11070 NOVI BEOGRAD
Country: SERBIA, REPUBLIC OF

Beneficiary Customer:
IBAN/ Account Number: RS35160005400004614387
Company name: EUR POREKLO
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
Country: BEOGRAD-VOZDOVAC, SERBIA, REPUBLIC OF

---

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА УПЛАТЕ НА ДЕВИЗНИ РАЧУН У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА

---

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА УПЛАТЕ ПУТЕМ ПЛАТФОРМЕ ЗА ПЛАЋАЊЕ PAYPAL

SEND PAYMENT TO: [email protected]

+WHAT’S THIS PAYMENT FOR?

[Донација за Пројекат Калник]

---

За све додатне информације можете се јавити на наш имејл [email protected] или позивом на телефон +381/065-212-3878.