Инфо

Премијерно представљање књиге “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” у Требињу, Љубињу и Мостару (13-15. мај 2022)

Друштво српских родословаца “Порекло” поносно обавештава да ће у петак 13. маја 2022. у Требињу премијерно бити представљано наше капитално дело “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”. Књига ће бити представљена у Културном центру Требиње, у позоришној сали, с почетком у 19.00 часова. Наредног дана, у суботу 14. маја смо у…

› више информација

Земљотрес у Срему 1893. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић На Велику суботу 27. марта 1893. године, у поподневним сатима осетио се у целој Краљевини Србији јак земљотрес, а потреси су потом уследили и током априла. Било је значајне материјалне штете, највише су пострадали Јагодина, Свилајнац, Поповић и друга места у простору између Мораве…

› више информација

18. априла 2022.

6

Објављена књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”

Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” плод је шестогодишњег заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца “Порекло” и Биолошког факултета у Београду. Овом студијом је обухваћено укупно 1.143 тестирана појединца, чији су резултати детаљно анализирани и обрађени у засебним чланцима. Књига је у квалитетном, тврдом повезу, енциклопедијског формата, на укупно 1.228…

› више информација

О незаконитим делима и безобразлуку једног попа у Срему

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Конзисторија архидијецезе карловачке на седници одржаној 2. 11. 1872. године, расписала је ”стечај  на упражњено парохијско место у Крњешевцима”. Огласом који је објављен у ”Застави” 22.11.1872. године,  позвани су заинтересовани свештеници да доставе  своје молбенице за пријем у упражњену парохију у Крњешевцима. Након спроведене…

› више информација

Како су се национално изјашњавали југословенски муслимани у књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године

Највећи број припадника муслиманске елите у комунистичкој Југославији 1957. године национално се изјаснио као Срби (њих скоро 61 одсто), следе Хрвати (17 одсто), Југословени (7 одсто), Црногорци (3 одсто), а само једна од 151 анкетиране личности се изјаснила као муслиман. Порекло југословенских муслимана једна је од тема око које се…

› више информација

Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…

› више информација

Завет Срба и Словака у Бољевцима 1849. године

Историјске вести сведоче да се током 1839/40. године из Бољеваца у Провинцијал и у Србију иселило 33 породице, па је у Бољевцима било слободне земље, кућа и економских зграда. Податак не треба да чуди, нарочито ако се у хоризонту историјских прилика сагледају чињенице које казују да је у том тренутку…

› више информација

Настанак и развој школе у Бољевцима 1763-1916.

Историјска вест из 1763. године бележи да је у Бољевцима радила оснoвна српска школа, која је у годинама које следе из непознатих разлога престала са радом. Наредна вест из 1781. године информише да је током владавине Јосипа II отворена школа у Бољевима. Српску народну основну школу у 1802. години похађало…

› више информација

Сахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду

Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…

› више информација

Црквена ограда у Бољевцима – ктиторство Алексе и Стојана Симића

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У данашњем времену немоћи националног бића, могуће је самовољом појединаца порушити портанско платно којима су ктитори били Српски уставобранитељи. Но да ли Српском националном бићу савремени рушитељи могу порушити памћење на уставобранитеље? Стојан и Алекса, синови Ђорђа и Бисеније Симић, рођени су у Бољевцима,…

› више информација