Родови, племена

Слављеници Марковдана у Крајини

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

› више информација

Крајишки Ступари (Лазаревдан) – порекло и генетика

Презиме Ступар се најчешће среће у западним српским крајевима (Босанска Крајина, Западна Славонија). Крајишки Ступари славе различите славе (Лазаревдан, Аранђеловдан, Часне вериге, Алимпијевдан, итд) и нису сви повезани. Само презиме је највероватније надимачког карактера (ступа, дрвена алатка) и као такво је могло настајати независно и у различитим областима. Порекло Најбројнији…

› више информација

Озгорастовићи у Крајини

У Босанској Крајини и Северној Далмацији издваја се једна група сродних породица, које славе Св. Стевана (09. јануар) и негују предање о пореклу “од Озгорастовића” из Херцеговине. У тој су групи Роквићи, Трнинићи и Миљевићи.   Порекло Према сачуваном предању, најстарији познати Озгорастовић, старешина Радан, имао је три жене које…

› више информација

Род Родић-Стојисављевић – генетичка слика

Родићи-Стојисављевићи су најбројнија родовска група у Лици и Босанској Крајини. Према сачуваном предању, воде порекло из Херцеговине (пре 400 год.). Међу неким родовима постоји магловито предање о даљем пореклу из Македоније. У Босанску Крајину су се исељавали углавном из Плавна у Далмацији и Велике Попине у Лици. У Крајини су…

› више информација

Насеља у вилајету Црна Гора 1570. године

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 14.7.2019. | Допуњено: 8.9.2019. Увод Дефтери из 1521. и 1523. године за подручје тадашње Црне Горе су обрађени у другој половини прошлог века у радовима Бранислава Ђурђева, а упоредни подаци са та два дефтера које је Ђурђев прикупио су доступни и у раду Митра Пешикана. Међутим,…

› више информација

Бањкани у Затријепчу

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 19.4.2019. | Допуњено: 24.6.2019.   Основни подаци о насељу Бањкани су насеље у Затријепчу, албанском племену у саставу ширег етнички већински српског племена Куча, а тим именом се називају и сви становници тог села. Данашњи албански назив села је Бекај (Bëkaj), док су према изворима са…

› више информација

Род Тихомира

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 18.3.2019.   Кратки опис рода Тихомири су стари српски род и истоимено племе из средњовековне Зете на чијој некадашњој територији је касније формирано албанско племе Груде. Тихомири су се временом у потпуности раселили из своје матице тако да у историјским изворима има јако мало податка о…

› више информација

Род Куча

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 23.10.2018. | Допуњено: 29.12.2020. Кратки опис рода Кучи су етнички мешовити српско-албански род коме припада највећи део становништва истоименог племена у Брдима на подручју данашње Црне Горе, као и бројни исељеници широм Црне Горе и Србије. О називу рода постоје различите теорије од којих је најчешћа…

› више информација

Ћоћићи – Саси међу Србима?

Гентичко-генеалошка анализа Y-ДНК резултата тестираних Ћоћића из Горњих Вратара у Александровачкој жупи Увод У нашој историографији доста је писано о српском средњем вијеку, о Немањићима и о златном добу српске историје. Писано је доста и о привредном успону државе Стефана Немање и његових потомака, о рударству и трговини. Незаобилазни актери у…

› више информација

Гентуле-Ћетковићи – генетска прича

ПИШЕ: Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта Овим текстом покушаћемо да, уз помоћ генетике, одгонетнемо поријекло српске породице Ћетковић Гентула из Зворничке Спрече, без жеље да дамо коначне судове, већ напротив, да отворимо нова питања. Укратко о положају и историји Зворничке Спрече Зворничка Спреча је крај око горњег тока…

› више информација