Родови, племена

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Тодоровић, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Тодоровићи су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен хусара Симе Тодоровића…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Милакара, село Класнић)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Милакаре су потврђене у селу Класнић (најмање четири породичне задруге).[1] Помен крајишника Дамјана Милакаре…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Муждека, село Бузета)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Муждеке су потврђене у селу Бузета (најмање девет породичних задруга).[1] Помен крајишника Ћирила Муждеке…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Узелац, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Узелци су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен крајишника Јакова Узелца…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Сарапа, село Класнић)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Сарапе су потврђене у селу Класнић (најмање шест породичних задруга).[1] Помен крајишника Костадина Сарапе…

› више информација

Крајишки Никшићи – порекло и генетички профил породица

На простору Крајине постоји група међусобно сродних породица са славом Св. Лука. У питању су Опачићи, Кљајићи, Бандићи, Чубриле, Шевићи (Шеве), Кошутићи, Билбије, Мићићи и Драшковићи. „За њих постоји предање да су од Никшића, штавише спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Метикош, село Бијеле Воде)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Метикоши спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Њихов представник – Милосав Метикош, поменут је у документу везаном за насељавање подручја око реке Драготине.[1] Први помен Метикоша на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…

› више информација

Петар М. Демић – Родови Банске крајине (Бадрић, село Драготина)

ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Бадрићи спадају међу малобројне српске родове потврђене на подручју Глинске крајине још крајем XVII века. Осим тога, њихов првак – харамбаша Радуо Бадрић, био је предводник насељавања подручја око реке Драготине.[1] Први помен Бадрића на подручју Банске крајине (око 1689. године) Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте…

› више информација

Род Пилиповић-Предојевић R1a-Z280>YP951

Порекло и сродне породице Припадници крајишког рода Пилиповић-Предојевић раширени су на простору Босанске Крајине, посебно у области Средњег Поуња и Унца. Осим Пилиповића и Предојевића, овом роду припадају још Ћојановићи, Бубале, Брдари, Галини и Шљивари. Сви славе Алимпијевдан (Свети Алимпије Столпник). Пилиповићима је матица Велики Цвјетнић (Унац), док су се…

› више информација

Слављеници Марковдана у Крајини

У Босанској Крајини и Лици издваја се група међусобно повезаних породица са ретком славом – Марковдан.   Порекло Према Милану Карановићу, реч је о староседеоцима у Босанској Крајини. У Поуње, и друге делове Крајине, исељавали су се са Змијања, где су некада били једно са староседелачком (кнежевском) породицом Кнежевића. Исти…

› више информација