Генетички родови неутврђеног порекла у Црној Гори

16. новембра 2021.

коментара: 1

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 16.11.2021. | Допуњено: 24.11.2021.

Увод

За поједине хаплогрупе, као што су Ј1, N2, Q1 и Т1, али и за поједине родове хаплогрупе R1b за које није утврђена млађа грана, није познато од када су присутне на Балкану, нити ког су порекла. За N2 хаплогрупу није утврђено да ли је на Балкан дошла са Словенима или са Куманима, док се о пореклу осталих хаплогрупа на овим прсторима само нагађа. У тексту Генетичка слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да припадају овим хаплогрупама. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста словенског или германског порекла, већ да се на основу досадашњих сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

 

Хаплогрупа J1

J1-Z2215

Ђурановићи-Мартинићи су братство из Мартинића у Бјелопавлићима које према устаљеном предању потиче од Ђурашковића из Цеклина који су огранак Горњака, док према мање прихваћеном предању потичу од Ђурановића из Добрског Села који су грана Добриловића. Како је за Горњаке утврђено да припадају грани I2-Z17855, а за Добриловиће да припадају грани E-BY3880, оба споменута предања се могу одбацити као нетачна. Ђурановићи углавном славе Петковдан, док део братства у новије време слави Никољдан.

Матагужи су староседелачки род и некадашње истоимено племе из Зете. Од овог рода према предањима потичу Коровићи са огранком Мишалићима у Балабанима у Зети, Божаји у селу Божај у Хотима и три сродна братства Бећовићи (Бећаји) у Диноши у Грудама, Крнићи у Тузима и Подгорици и Пуровићи из Лопара у Фундини у Кучима. Сви су некада били православци, а једино Коровићи нису променили веру и славе Никољдан. Божаји су се под притиском Хота прибратили Јунчевићима, покатоличили се и преузели хотску славу Усековање Св. Јована. Бећовићи, Крнићи и Пуровићи су муслимани. До сада су тестирани Бећовићи и Крнићи.

J1-Z2215>Z2217>L620>PF4816>L136>P58>CTS9721>Z643>Z1865>Z1853>Z2331
    >Z2324>Z2317>Z2313>YSC0000234>Z1884>FGC12834>PF4876>FGC12816>FT196614

Пешикани су братство из Подбуковице у Вељим Цуцама које према предању потиче из Куча. Међутим, како до сада није утврђено да има припадника ове гране у Кучима, као ни међу другим исељеним братствима из тог племена, питање је колико је истинито то предање. Славе Ђурђиц.

J1-M267>CTS5368>Z2217>Z1828>Z18463>Z18471>BY94>ZS3128

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће, Лекиће, Масларе  и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља (Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J1-M267>Y6305>Y6304>Y19093

Љекочевићи (Љекочај на албанском) су братство из Бањкана у Затријепчу. Према предању припадају роду Марковића-Бањкана, али како је за већину Марковића утврђено да припадају грани R1b-Z2705, на основу припаданости тестираног Љекочевића грани J1-Y19093 се може закључити да су Љекочевићи прибраћени Марковићима. Славе Малу Госпојину.

Хаплогрупа N2

N2-P189.2>Y6516>Y7310>Y7313>FT182494

Бањани су род и истомено племе из Старе Херцеговине. Род чини неколико разгранатих братстава која нису повезана према устаљеним предањима, а то су Цвјетковићи, Иванишевићи и Кецојевићи, Мулине, Зечевићи и Вујадиновићи из Бањана, Браниловићи и Руђићи из Пиве, Вишњићи и Томовићи и Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије. Према Андрији Лубурићу сва споменута братства сем последња три потичу од Бановића који су се се у Бањане доселили из села Петропоље на Косову 1502. године, а сеобу је предводио војвода Митар Бановић. Иако предање о пореклу од Бановића имају једино Мулине, испоставиће се да су сва ова братства заиста исти род.
Цвјетковићи из Петровића у Доњим Бањанима према једном предању потичу од Митра Цвјетковића из Петропоља са Косова, а према другом су се доселили из Бањске, такође са Косова. Два предање се донекле допуњују јер је Грбо, родоначеник из другог предања, заправо син Митра Цвјетковића из првог предања. Надгробни споменици у Петровићима потврђују да су се Доње-Бањци презивали Цвјетковић.  Деле се на Јоковиће који су прешли у Пиву и Пејовиће, Мијовиће и Поповиће у Петровићима у Доњим Бањанима. Доње-Бањаца има исељених у Опутним Рудинама. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан, сем Васовића у Пиви који славе Аранђеловдан.
Иванишевићи и Кецојевићи су два братства чија је матица у Петровићима у Доњим Бањанима, која су према једном предању истог порекла. Иванишевићи су се иселили у Источну Херцеговину, а Кецојевићи у Опутне Рудине и Пиву. Кецојевићи из према предању потичу од војводе Трипка са Косова, а из Бањана су се у потпуности иселили, највећим делом у Пиву, а мањим делом у Мируше у Опутним Рудинама и Херцег Нови. Кецојевићи у Пиви сматрају да су од војводе Трипка још и Јоковићи и Пејовићи у Пиви. Иако се испоставило да сва три братства највероватније припадају истом роду, Јоковићи су међутим од Цвјетковића, док су Пејовићи грана Руђића. Васиљевићи и Кецојевићи славе Јовањдан и прислужују Велику Госпојину. Од Иванишевића према предању потичу Васиљевићи из Петровића, али је за њих утврђено да припадају грани Q-L713.
Мулине и Славујевићи су две групе братстава из Бањана које према устаљеном предању потичу Бановића из Бањске, док код Мулина постоји и предање по коме потичу од Томашевића, средњовековне владарске куће Босне. Мулине из Кленка се деле на Антониће, Баћовиће, Лучиће, Глиговиће, Ђурковиће, Лучиће, Орбовиће и Томашевиће, а Славујевићи из Приградине на Крушчиће и Матовиће. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан.
Зечевићи из засеока Дрпе у Кленку у Горњим Бањанима према устаљеном предању потичу од Зечевића из Никшићке Жупе. Међутим, како је за Зечевиће из Васојевића чији су огранак Зечевићи из Никшићке Жупе утврђено да припадају роду Васојевића и грани E-BY14151, ово предање се може одбацити. Према другом предању Зечевићи из Дрпа потичу од Бановића Зечевића има исељених у Завођу и Невесињу, а њихова хаплогрупа је утврђена захваљујући резултату Зечевића из Завођа. Сви славе Јовањдан и преслављају Савиндан.
Мркајићи из Петровића у Бањанима према предању заједно са Миљанићима и Бијеловићима из истог племена потичу од заједничког претка Милисава који се доселио из Озринића. Милисав је према једном предању од Озринића, а према другом је даљим пореклом из Метохије. Испоставило се да ова три братства нису генетички сродна с обзиром да Миљанићима припадају грани I1-L1237, а Бијеловићи грани I2-Y3120. Мркајићи славе Јовањдан.
Вујадиновићи су братство које се у потпуности иселило са Тупана из Бањана, а према предању су даљим пореклом из Скадра. Од њих су Јокановићи и Краљачићи у Трси у Пиви који славе Ђурђевдан.
Браниловићи и Руђићи су две разгранате групе братстава које чине већину становништва у Пиви. Према предању потичу од браће Руђа и Бранила који су досељени из Бањана, међутим не спомиње се од ког конкретно братства потичу. Гаговићи из Безуја су једино братство међу њима које има нешто прецизније предање према коме су у сродству са Петровићима (тј. Цвјетковићима) из Бањана, што ће се испоставити као тачно. Љешевићи, који су уз Гаговиће најпознатије војводско братство из Пиве, су према устаљеном предању пореклом из Љешкопоља одакле је други део братства отишао у Грбаљ. Међутим, мање прихваћено предање по коме су Љешевићи огранак Браниловића се испоставило као тачно. За Војиновиће из истоименог села, Костиће из Смријечна и Лаловиће из Боричја који су према предању пореклом од Браниловића је утврђено да припадају гранама E-L241, I2-Y3120 и I2-A1328, тако се може закључити да је дошло до прибраћивања. Браниловићи славе Јовањдан, а Руђићи Никољдан.
Вишњићи и Томовићи су братства из Голије која су према устаљеном предању пореклом из Вилуса у племену Грахово. Вишњићи имају и предање о пореклу из Бањана одакле су се са Љешевићима из Пиве најпре преселили у Горанско, а да би затим прешли у Вишњића До у Голији. С обзиром да припадају роду Бањана, друго предање се може узети као тачније. Голијани и Савићи су братства из Невесиња која су према предању огранци Вишњића, а на основу њихових резултата је утврђено да Вишњићи припадају роду Бањана. Сви славе Јовањдан.
Лаловићи, Манојловићи и Тепавчевићи из Голије према устаљеном предању потичу од Орловића што се може одбацити с обзиром да припадају роду Бањана. Према мање прихваћеном предању су исти род са Мулинама и Зечевићима из Кленка што се испоставило као тачно. Сва три братства славе Јовањдан.

Хаплогрупа Q1

Q1-L472>F109>M25>L712>YP832>L715>YP844>L713

Васиљевићи-Мокродолци су братство из Мокрог Дола, засеока Петровића из Бањана. Према предању потичу од Иванишевића који су некада живели у Петровићима, а сматрају да су им род Кецојевићи из Пиве и Опутних Рудина. Међутим, за исељене Иванишевиће и Кецојевиће је утврђено да припадају роду Бањана и грани N2-FT182494, тако да се за ово предање испоставило да је нетачно. Васиљевићи славе Јовањдан и прислужују Велику Госпојину.

 

Хаплогрупа R1b

Хаплогрупа R1b-L23 у Црној Гори

R1b-M269>L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском “племену” Бечићи и славе Митровдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају роду Цвијовића и грани R1a-Y2608. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова у Бијело Поље и Нови Пазар.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-M269>L23>L51>L52>PF6538>L151

Бакићи, Жижићи и Кикићи су три генетички сродна братства која немају свест о међусобном сродству. Сви славе Аранђеловдан.
Бакићи су братство из Доње Мораче за које се у племену сматра да су досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду Васојевића како гласи њихово предање.
Жижићи према предању потичу од ковача Илије који се населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Према другом предању Илија се доселио из Куча, али ни то предање нема упориште у генетици.
Кикићи су братство које је некада живело на Чеву у Озринићима одакле су се иселили у Прагу код Лукова где су узели презиме Гезовић.

Гајовићи из Марковине у Озринићима су према предању грана Озринића-Цаушевића-Кривоглава-Рељића, међутим како припадају грани R1b-U152, а за Кривоглаве је утврђено да припадају роду Озринића и грани I2-PH908, то предање се може одбацити. Остаје да се утврди да ли су Рељићи прибраћени Кривоглавима у целини, или је то само случај са Гајовићима. Као и сва братства у Озринићима и Гајовићи славе Аранђеловдан.

Крњичани су највећи род из Крњица у Крајини на Скадарском Језеру. Према предању потичу од неког попа који се доселио из Тримова Дола са Пелевог Бријега у Братоножићима. Вероватно се мисли на заселак Тримојевићи, који припада Клопоту. У самим Братоножићима се памти да је поменути поп живео у Бољесестри. Крњичани се деле на Марковиће, Савовиће, Стојовиће, Пекиће, Лукиће, Јововиће, Јоличиће и Јокетиће. Сви славе Аранђеловдан.

Хаплогрупа T1

T1-L208>CTS11451>Y4119>CTS2214>Z709>CTS7703>Z710>L906>Y4984

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријепча, међутим није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној Гори за које је установљено да припада грани T1-L162 која није забележена на анонимном тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Генетичка стабла:

 

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
  • Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
  • Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина, 1910.
  • Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
  • Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
  • Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
  • Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
  • Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
  • Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
  • Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
  • Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
  • Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
  • Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
  • Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
  • Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
  • Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
  • Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
  • Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
  • Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
  • Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
  • Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
  • Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
  • Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње, 1987.
  • Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
  • Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
  • Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
  • Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица, 1998.
  • Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
  • Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
  • Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
  • Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
  • Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
  • Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
  • Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
  • Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друг о допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
  • Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
  • Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
  • Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
  • Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег Нови, Херцег Нови, 2000.
  • Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada, 2003.
  • Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
  • Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
  • Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
  • Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milovan Cicvaric

    Interesuje je me dali se negde pojavljuju Sokolovici kad su u pitanju Rudici iz Pive ? Knezevici , Zvizdici , Cicvarici i Cicvare danas Hrvati ?