Генетичка слика Црне Горе

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 18.12.2020.

Генетичко порекло становништва

Истраживање порекла становништва у Црној Гори је у великој мери олакшано због бројних предања која су се вековима преносила са колена на колено, као и релативно малог броја врло разгранатих родова у односу на број становника. Захваљујући ДНК тестирањима по Y хромозому, данас се лако може установити даље породично порекло по мушкој линији. На основу припадности одређеној грани неке хаплогрупе може се наслутити правац миграција неког братства, а са припадношћу неком већем роду се тачно може утврдити породично порекло. С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.

Становништво у Црној Гори је по свом генетичком саставу изузетно хетерогено. Према даљем пореклу се уопштено говорећи може поделити на становништво старобалканског, словенског и германског порекла, док је старобалканско становништво разноликог етничког порекла при чему је само за поједине хаплогрупе утврђено са којим народима су дошле на Балкан. Према ближем етничком пореклу постоји подела на становништво српског, албанског и ромског порекла уз малобројна братства која су пореклом од других народа. Гране I2-CTS10228 и R1a-Z282 се јасно издвајају као словенске и заступљене су надполовично код свих словенских народа, а постоји могућност и да је у познијој миграцији Словена учествовала и грана N2-P189.2 која је на Балкану заступљена готово искључиво код Срба. За ову грану постоји и мишљење да би могла бити куманског порекла. За миграције германских народа на Балкан се везују I1 хаплогрупа и гране I2-М223 и R1b-U106. Анонимно истраживање генетичког порекла становништва Црне Горе из 2010. Године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 38.85% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека. Заступљеност гране I2-CTS10228 код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу, док је R1a хаплогрупа знатно мање заступљена у Црној Гори него у другим српским областима што додатно доприноси нешто нижој заступљености словенске генетике. С друге стране, N2 хаплогрупа је натпросечно заступљена у Црној Гори, али њен проценат не утиче битније на укупно учешће становништва словенског порекла. Када су у питању хаплогрупе које се везују за старобалканско становништво, E1b хаплогрупа је натпросечно заступљена код Срба у Црној Гори, пре свега због разгранатих брђанских родова који јој припадају. Код Албанаца у Црној Гори су заступљене готово искључиво Е1b, J2b2 и R1b хаплогрупе, тако да су генетички знатно монолитнији од Срба. У оквиру све три хаплогрупе се јасно издвајају гране које су карактеристичне за становништво српског, односно албанског порекла. Резултати анонимног тестирања 404 појединца из Црне Горе су приказани у следећој табели.

Грана Број тестираних Процентуално учешће
E1b-V13 107 26,48
G2a-M406 3 0,74
G2a-L497 6 1,48
H1-M82 6 1,48
I1-P109 22 5,45
I1-Z63 3 0,74
I2-CTS10228 120 29,70
I2-М223 8 1,98
J1-Z1828 3 0,74
J1-Z2223 2 0,49
J2a-L26 17 4,21
J2b1-M205 5 1,24
J2b2-M241 13 3,22
L1b-M349 3 0,74
L2-L595 2 0,50
N2-P189.2 6 1,48
Q2-L245 8 1,98
R1a-Z282 31 7,67
R1b-L23 38 9,41
непознато 1 0,25

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

За већину до сада генетички профилисаних родова у Црној Гори је установљено којим тачно гранама хаплогрупа припадају, пре свега захваљујући SNP тестирању, док се за неке родове чији припадници нису радили додатна тестирања основано може претпоставити припадност одређеним гранама на основу вредности на тестираним маркерима. За поједине родове се на основу доступних маркера за сада једино може установити предачка грана којој припадају.

Старобалканске хаплогрупе

E1b хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране V13>Z1057 која се даље дели на гране CTS1273>BY3380 и Y30977>Y37092. Највећа заступљеност и разноврсност V13 у свету је на простору централног и јужног Балкана, а сматра се да је ова грана и настала на истом подручју. V13 родови чине апсолутну већину становништва. Грана Y30977>Y37092 је у свету најзаступљенија код Срба и није присутна код других народа у Црној Гори, а родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Васојевићима и Шаранцима. Највећи и уједно једини родови који припадају овој грани у Црној Гори су Васојевићи и Шаранци. Знатно бројнија грана CTS1273>BY3880 је заступљена и код родова српског и код родова албанског порекла, а дели се на гране Z1057 и Z1058 за чијих је чак 12 подграна утврђено да су заступљене у Црној Гори. Грана Z1057 је присутна преко својих даљих подграна Z16988, A18833, Y30991 и Z17264. У Бјелопавлићима истоимени род припада грани Z13591, која је дубља подграна Z16988,  чини огромну већину становништва, док је друга подграна BY4590 којој припадају Клименти надпросечно заступљена у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Грани A18844 припада род Матаруга који чини апсолутну већину становништва у Бајицама, Бјелицама и Малим Цуцама, док је у Загарачу, Голији и Грахову један од најбројнијих родова. Грани Y30991 припадају Калуђеровићи-Зећани, Ракоњци и пар мањих братстава, док грани Z17264 припдају Владисављевићи из Доњег Краја. Грана Z1058 је мањим делом заступљена преко своје подгране L17 којој припадају једино Петијевићи из Крушевица, док сви остали родови припадају другој подграни S2979, односно њеним даљим подгранама. Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају род Копривица и Тупањаца из Бањана, род Мугоша и Поповића из Љешкопоља и Хераковићи из Његуша, док род Куча, који је најбројнији род у Црној Гори, припада даљој подграни BY165837 и чини већину становиштва у истоименом племену, док је значајније присутан и у Плавско-Гусињској области и Рожајској области. Поред V13, у Црној Гори је заступљена још једино грана Z827 која је присутна у Горњем Полимљу. Ова грана је настала на подручју Магреба, а с обзиром на њену врло велику старост, немогуће је утврдити када се тачно појавила у Црној Гори докле год се не утврди о којој се тачно подграни ради.

G1b хаплогрупа је заступљена преко гране L830 која је присутна у Рожајској области преко братства Белоице које јој припада. Ова грана је у свету најзаступљенија код ашкенаских Јевреја у Европи и Арапа из Персијског залива.

G2а хаплогрупа је заступљена у Црној Гори преко грана L91, M406 и L497 које су присутне широм Медитерана још од неолита. L91 грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Z6211 у Бихору којој припада род Хадровића. Грана M406 је појединачно најбројнија у Горњој Морачи преко даље подгране L14 којој припада род Селаковића, док је присутна и у Васојевићима и Бихору преко даље подгране S9591 којој припада род Зоговића и Крџића. Грана L497 је у свету највише распрострањена на подручју Алпа и везује се за Келте и њихове миграције. Ова грана је у Црној Гори присутна преко своје даље подгране Y60799 у Грахову, Боки Которској, Затарју, Пјешивцима и Пљеваљској области, а највећа братства који припадају овој грани су Земуновићи, Павићевићи и Мрдаци.

J1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори превасходно преко гране Z2217 која је присутна у Бјелопавлићима, као и њене две даље подгране L829 и Z18463. Грана L829 потиче са Леванта, а у Црној Гори јој припадају једино Пешикани из Вељих Цуца. Грана Z18463 је присутна једино у Шекулару и припада јој род Радмужевића, док је у свету највише присутна у Грузији и Јерменији. У Затријепчу је заступљена и грана Z2223 за коју се претпоставља да се са Кавказа проширила на Медитеран преко Анадолије.

J2а хаплогупа је у Црној Гори заступљена преко грана Z6065, M92 и L70. Z6065 и L70 су пристуне широм Медитерана.  Z6065, односно њена даља подграна FGC15901, је у Црној Гори присутна у Сотонићима где истоимени род чини већину становништва, а грана L70 је присутна у Рожајској области и Паштровићима. M92 је заступљена преко своје даље подгране FT384930 која је најбројнија грана ове хаплогрупа у Црној Гори са највећом концентрацијом у Катунској нахији. Већина становништва у Вељим Цуцама, Пјешивцима, Бандићима и Кривошијама припада овој грани, односно роду Пјешиваца и Цуца. Највећа заступљеност гране M92 је у Италији и Црној Гори, а настала је на Блиском Истоку.

J2b1 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гранe M205, односно њеме даље подгране Y22066 која је процентуално у свету најзаступљенија код Срба, а мањој мери је присутна и код других балканских народа изузев Албанаца. У Црној Гори је најприсутнија у Дробњаку, Затарју, Пљеваљској области и Његушима преко рода Вељокрајана и Крича. Предачка грана M205 се ширила са Леванта и присутна је широм Медитерана тако да се сматра да је на подручју Балкана присутна од касне антике.

J2b2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране Z2507, односно њених подграна Z1296 и CTS3617. Z1296 грана је у свету најзаступљенија код Албанаца, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна којима припадају претежно албански родови. Y82533 је најзаступљенија у Грудама и Шестанима где родови Груда и Шкријеља чине већину становништва. Ова подграна је такође присутна у Зети, Бихору, Бољевићима и Улцињској области. CTS11100 је заступљена у Хотима, где истоимени род чини готово комплетно становништво, као и у Зети, док је грана Z631 заступљена у Бјелицама (Вујовићи), Бихору и Рожајској области (Бојовићи-Брскућани) и у Голији (Николићи). Y85522 је заступљена у Крајини и Улцињској области преко братстава досељених из албанских племена Мирдите. CTS3617 је заступљена преко даље подгране PH3514 којој на основу досадашњих резултата припада само једно мање српско братство код Херцег-Новог. Ова грана је заступљена код Срба, Бугара и Цинцара.

L1b хаплогрупа је у траговима распростањена широм Медитерана. У Црној Гори је њено присуство до сада утврђено у Загарачу, Вељим Цуцама, Кривошијама, Грахову и Ублима преко гране M349, где овој грани припадају род Доброгорана и Радмановића и њима генетички сродна братства из Убала у Боки Которској. На основу предања о сродству и пореклу појединих братстава из Шобајића у Бјелопавлићима основано се може претпоставити да истом роду припадају и Лазаревићи који живе у Бјелопавлићима, Грбљу, Љуботињу и Цеклину.

L2 хаплогрупа изворно потиче из Африке. До сада је утврђено да је присутна у Мркојевићима преко гране L595 којој припада род Перочевића.

Q2 хаплогрупа је присутна у Црној Гори преко гране L245>Y2998>Y2209>BZ3000 која се сматра за старобалкланску, а претпоставља се да потиче са Блиског Истока. Братоножићи из истоименог племена у Брдима су једини род у Црној Гори који припада овој грани и чини већину становништва у Братоножићима, а присутан је и у Васојевићима, Пиперима и Доњој Морачи где има исељених Братоножића. Након ових племена, највећа заступљеност ове гране на Балкану је на острвима Хвару (14,3%) и Корчули (6,1%).

R1b хаплогрупа је међу старобалканским становништвом заступљена преко три даље подгране M269>L23 (U152, DF27 и Z2705) и једне даље подгране M269>PF7562 (FGC40202).
Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је преко своје даље подгране Z67 у Доњој Морачи којој припада Богићеваца који чини већину становништва у том племену. Грана U152 је присутна још и у Суторини преко своје даље подгране FGC13619.
Грана Z209 се такође везује за Келте, а у Црној Гори јој на основу хаплотипа припада једино род Поповића из Пипера.
Матично подручје гране Z2705>BY38894 је на Балкану, конкретно у Шоплуку, и везује се за Трачане. У северној Албанији и источној Црној Гори је заступљена код родова и албанског и српског порекла. У Црној Гори су присутне три њене подгране, којима припада већина родова за које утврђено да припадају грани BY38894. Најзаступљенија подграна је Y32147 којој припадају родови Бихораца, Мурића, Букумира и Лајковића и Прља. Подграни FT48939 припада род Лутоваца који чини апсолутну већину становништва у Лутову и Пиперима, а присутан је и у Васојевићима и Цеклину. Подграни BY218801 припадају по један род из околине Плава (Мусићи, Рековићи, Цановићи и Хасиловићи) и Бихора и Рожаја (Агићи, Бибићи, Муховићи и Ћемани). За неколико родова, међу којима су најбројнији Цијевљани (род који чине Берише и Љуљђуровићи из Груда, Бањкани и Дељани из Затријепча и Мараши из Зете) и Радомани из Љуботиња још увек није утврђено којој подграни BY38894 припадају.
Грана PF7562 је присутна од Балкана до Јерменије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC40202 којој припада род Влашића из околине Никшића.

Грана

Старост гране у годинама према Yfull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

E1b-V13>Z1057

4600-4800 српско, албанско, турско

    >Y30977>Y37092

4200 српско

        >Y126722

<4200 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016
>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

2900-3000 српско, албанско

        >Z27131>BY4222>BY105970

450-2000 албанско

        >BY4197>BY34282>BY50887
>BY155704>Y133830>Z13591

650-700 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
>CTS6377>CTS9320>BY4526>BY4529>Y20805

1600-2400 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
>CTS6377>CTS9320>Z17107>Y30991

2900 српско, албанско

        >Z38456

2300-2900 српско, албанско

            >BY4459

2200-2300 албанско

        >A24070>A24066

1800-2800 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Z5016>Y3762
>CTS6377>CTS9320>Z17264>PH1173

2900 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Y18556
>Z19851>A18833>Y172393>A18844

1200-1450 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5017>Y18556>Z17424

1700-3900 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>Y3183
>S2972>Z16661>BY5293>BY168279>BY165837

425-1300 српско, албанско, турско

    >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>Z16659
>Y3183>S2972>A7135>A7136>BY40543
>Y18675>FT33389>Y18673>BY40534
>BY5430>BY5431>BY5423>Y128213

750-800 српско

    >CTS1273>BY3880>Z5018>S2979>Z16659>L241

2800-3500 српско

        >BY5617>PH2180

1450-2600 српско, албанско

E1b-Z827

23200-23600 српско

G1b-L830

8100-18500 српско

G2a-L91>Z6484>Z6128>PF3239
>L166>FGC5672>Z6494>Z6211

4900 српско

G2а-M406>M3317>FGC5089>FGC5081>L14

4800-7800 српско

G2а-M406>M3317>PF3293>PF3316>Z6029>S9591

4000-5500 српско

G2a-L497

6700-10600 српско

    >Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074
>YSC0000033>BY48693>Z39501>Y128028

1350-2600 српско

        >Y128646>Y60799

<1350 српско

J1-Z2215

18000-18300 српско

    >Z2217>L620>PF4816>L136>P58>CTS9721
>Z643>Z1865>Z1853>Z2331>Z2324>Z2317
>Z2313>YSC0000234>Z1884>FGC12834
>PF4876>L829>FGC12816>FT196614

1150-3000 српско

    >Z2217>Z1828>Z18463>Z18471>BY94>ZS3128

3400 српско

    >Y6305>Y6304>Y19093

6600-11500 српско

J2a-Z6065>Y13341>Z7515>FGC15877
>FGC15895>FGC15923>YP879

4300-9200 српско

J2a-M92

8100-10800 српско
    >Z508>Z504>Z8096>S8230>PH2651
>SK1357>SK1356>FT384930
<4000 српско

J2a-L70

3800-6900 српско

    >Z423>Z435>Z2148>Z2177

3300-3400 српско

J2b1-M205>PF7321>CTS1969
>YP51>Y22075>A11525>Y22059

900-4400 српско

J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Y27522
>Y23094>Y86181>Y82533

1700-3000 албанско

J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Z1295
>Y21878>CTS11100>Y166564

1500-3500 албанско

J2b2-Z2507>Z638>Z1297>Z1295>Z8421>Z631

2800-3600 српско

    >Z1043>FGC55778>Y98609

2700 српско

    >Z1043>Z8424

2700 српско

J2b2-Z2507>Z638>Y21045

3600-4200 албанско, српско

    >PH4679>Z38300>Y20899>Y85522

450-2000 албанско

J2b2-Z2507>Y15058>Z38240>PH1602

2800-3700 српско

    >PH502>Y40288

1500-2800 српско

L1b-M349

6400-12200 српско

L2-L595

4900-24200 српско

Q2-L245>Y2998>Y2209>BZ3000

1200-3400 српско

R1b-M269>L23>L51>L52>L151>P312
>U152>Z36>CTS5531>CTS9981>Z37>Y91536

3200-3600 српско

R1b-M269>L23>L51>L52>L151>P312
>P312>U152>L2>FGC13620>FGC13619

<4300 српско

R1b-M269>L23>L51>L52>L151>P312
>P312>DF27>Z195>Z272>Z209

4300 српско

R1b-M269>L23>Z2103>M12149>Z2106>Z2108
>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS1450>Y18959
>Y10789>Y23373>Z2705>BY38894

<1500 српско, албанско

    >FT48939>FT49714

550-800 српско

    >Y32147>Y126039>Y82919>BY53973

550-700 српско

    >Y32147>Y133365>Y63957

800-1050 албанско

    >Y32147>FT166340>Y217583

<1250 српско

    >Y32147>FT166340>Y37280>Y83258>Y87891

500-1000 српско

    >BY218801>FT62850>FT140430

800-1000 српско

R1b-M269>PF7562>PF7563
>Z29758>PF7566>FGC40202

1400-3900 српско
Словенске хаплогрупе

I2 хаплогрупа је међу словенским народима заступљена преко тзв. Динарске (Dinaric) гране CTS10228>Y3120, која се у последње време назива и карпато-балканском што је исправнији назив јер је грана настала на Карпатима, а најзаступљенија је на Балкану. Код српског народа је најбројнија хаплогрупа, због чега је уједно и најзаступљенија хаплогрупа у Црној Гори. У свету је процентуално најзаступљенија још само код Хрвата, пре свега на штокавском говорном подручју, док је на кајкавском говорном подручју R1a хаплогрупа бројнија. У Црној Гори су присутне њене три подгране Y3120: S17250, Y4460 и Z17855. За огромну већину родова је утврђено којим подгранама припадају, док од већих родова то једино није случај са Љешњанима из Љешанске нахије и Љешкопоља.
Грана S17250 је најзаступљенија, пре свега њена подграна PH908 која је распрострањена широм Црне Горе. До сада је потврђено присуство седам различитих подграна PH908. Родови који припадају овој грани чине апсолутну већину становништва у Језерима, Команима, Косијерима, Кртолама, Никшићкој Жупи, Озринићима и Ровцима. Даља подграна је утврђена за поједине веће родове који припадају грани PH908, као што су Никшићи (FT14506) и Орзинићи (BY93199), док за неке веће родове као што су Тепчани, Ковачевићи-Граховљани, Старчевићи, Величани и род Малешеваца и Суботића подгране још увек нису утврђена. Грана Y4882>A1328 је заступљена у Пиви, Шекулару и Горњим Селима.
Грана Y4460 је врло слабо присутна код Срба, па и у Црној Гори где је само за Кочане из Бихора утврђено да припадају овој грани.
Грана Z17855 је у мањим процентима доста равномерно заступљена код свих словенских народа, док је процентуално најзаступљенија код Македонаца. У Црној Гори је појединачно најбројнија грана у Цеклину и Шекулару, а у већој мери је присутна у Доњој Морачи и Ровцима где је друга по бројности, као и у Горњој Морачи где је такође заступљена. Највећи Z17855 родови у Црној Гори су Цеклињани-Горњаци, Војинићи-Љешњани, Караџићи и род Војводића и Вукољеваковића.

R1a је најзаступљенија хаплогрупа код Словена преко своје гране Z282. У Црној Гори је, као што је већ споменуто, слабије заступљена у односу да друге српске области. Присутна је преко својих грана  PF6155>M458 и Z280, од којих је ова друга знатно бројнија, док за поједине родове још увек није утврђено којој тачно подграни припадају. M458 је претежно заступљена код Западних Словена, међутим у Црној Гори је присутна једино преко даље подгране YP417 која је заступљена код свих словенских народа. У Црној Гори је најприсутна у Бихору, Голији, Горњим Пољима, Горњим Селима и Пиви. Z280 је претежно заступљена код Источних Словена, а у Црној Гори је присутно неколико њених даљих подграна: YP270 је заступљена у Бихору, YP4278 у Бањанима, Y2608 у Плавско-Гусињској области и Пљеваљској области, Y2902 у Пиперима, Никшићкој Жупи, Цетињу, Бјелицама и Љуботињу, L1280 у Зети и Васојевићима, YP314 у Крушевицама, YP951 у Пиви и L366 у Ћеклићима и Брајићима. Од свих наведених грана, једино је L366 значајније присутна на неком подручју, конкретно у Ћеклићима где већину становништва чини истоимени род.

Грана

Старост гране у годинама према Yfull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

I2-CTS10228>Y3120

2100-3400 српско

    >S17250

1850-2100 српско, немачко

        >Y4882>A1328

1550-1800 српско

            >FT27092>Y177643>FT109194

<1150 српско

        >PH908

1550-1900 српско

            >FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

650-1250 српско

            >FT14506>Y56203>Y134578

1050-1550 српско

            >Z16983

1450-1550 српско, немачко

                >Y4789>Y55893

<1450 српско

            >FT16449>MF2888

1350-1550 српско

            >FT16449>Y151633

1500-1550 српско

            >A5913>A22312

1400-1550 српско

                >BY152858

650-1400 српско

            >Y51673

950-1550 српско

            >Y32084>PH3310>A20333>FT25902

850-1100 српско

            >BY93199

<1550 српско

    >Y4460

1950-2100 српско

    >Z17855

1600-2100 српско

        >PH3414

225-1600 српско

        >A16413

1200-1550 српско

            >BY37212>A20030>Y135653

50-1150 српско

        >FT20796

1550 српско

R1a-Z282

4800 српско

    >PF6155>M458>PF7521>Y2604
>L260>YP256>YP254>Y2905

2000-2100 српско

    >PF6155>M458>PF7521>Y2604
>CTS11962>L1029>YP417

2000-2100 српско

    >Z280>Z92>Z685>YP270

3000-4400 непознато

    >Z280>CTS1211>Y35>YP4278

1700-4200 српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402

4200 српско

        >Y2613>Y2609>Y2608

1800-2300 српско

        >Y33>CTS8816>Y2902

1950-4200 српско

            >Y4380

1700-1950 српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>L1280>Y5647>YP6343

1400-2200 српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>L1280
>Y5647>YP611>YP3987

1250-2200 српско

        >Y33>CTS8816>Y3301>S18681>YP315>YP314

1550-2400 српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402
>YP237>FGC13681>YP953>YP951

2400-3000 српско

    >Z280>CTS1211>Y35>CTS3402
>YP237>YP235>YP234>YP295>L366

2500 српско
Германске хаплогрупе

I1 хаплогрупа је у Црној Гори присутна преко грана P109 и Z63. P109 се везује за миграције Нормана који потичу од Викинга из Скандинавије, а у Црној Гори је присутна преко своје даље подгране FGC22045 којој припада род Новљана који чини већину становништва у Дробњаку, а присутна је и у неколико других области где има исељеника из овог племена. Грана Z63 је заступљена преко даљих подграна Y2245, Y16434, Y157596 и Y51867 које се везују за миграције Гота. Грани Y2245 припада род Миљанића и Росандића у Бањанима и Пјешивцима, грани Y16434 припада род Мацура, а грани Y157596 припада род Пукића из Бара. За грану Y51867 је до сада утврђено да јој припадају Калачи из Рожаја.

I2 хаплогрупа, односно њена германска грана М223, је у Црној Гори присутна преко даљих подграна L1229 и L701. L1229 грана се често назива и англосаксонском јер је најзаступљенија код Енглеза. Њено присуство у Црној Гори је до сада забележено у Бихору и Коритима. Грана L701 је најзаступљенија код Немаца, док је присутна и код других средњоевропских народа. У Црној Гори је присутна у Паштровићима, а истој грани припада и једно братство из Васојевића.

R1b хаплогрупа је код германских народа заступљена преко гране U106  која је је присутна широм Западне Европе, а у Црној Гори најприсутнија у Љуботињу преко своје даље подгране BY18860 којој припада род Дрецуна и Сарапа који је најбројнији у том племену.

Грана

Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

I1-P109>FGC16695>FGC16678>Y3662>S14887
>Y11203>FGC22046>FGC22045

650-800 српско

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>Y2245

3600 српско

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078
>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

950-1500 српско

I1-Z63>BY151>FGC81364>S2078>S2077>Y16435
>Y16437>Y60985>BY105294>BY58510>Y157596

125-500 албанско

I1-Z63>BY151>BY351>Y7075
>Y13946>Y14111>Y51867

1950 српско

I2-M223>Y3259>CTS616>Y3721>Y3670
>L1229>Z2069>Z2059>Z2068
>Y3672>Y9443>FGC67849>YP4799

1750-2700 српско

I2-M223>Y3259>CTS616>CTS10057>L701>P78

5100-9600 српско

    >S25733>A427

4400-4600 српско

R1b-L23>L51>L52>L151>U106>S263
>S264>S497>A10971>BY18860

<2600 српско
Ромска хаплогрупа

H1 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко M82 гране која се везује са Роме. До сада ни за једно братство није утврђено да припада овој грани, већ је њено присуство у Црној Гори забежено једино на анонимном тестирању.

Грана

Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

H1-M82

15400-16200 непознато
Хаплогрупе неутврђеног порекла

N2 хаплогрупа је у Црној Гори заступљена преко гране FGC28435 која је настала на Балкану и присутна је готово искључиво код Срба. Њена предачка грана P189.2 је према досадашњим сазнањима настала на Карпатима, али још увек није утврђено да ли је на Балкан дошла са Словенима или Куманима. Сви припадници FGC28435 гране у Црној Гори припадају роду Бањана који је у истоименом племену један од два најбројнија рода, док у Пиви чини убедљиву већину становништва. Овај род је у већој мери заступљен једино још у Голији која са Бањанима и Пивом историјски чини једну целину.

R1b хаплогрупи у Црној Гори припада и неколико родова за које на основу хаплотипа није могуће утврдити којој млађој грани ове хаплогрупе припадају. То су родови за које се са сигурношћу једино може рећи да припадају грани L23 или њеној млађој подграни L151. За такве родове се самим тим још увек не може рећи ког су даљег етничког порекла.

T1 хаплогрупа је распрострањена у малим процентима широм Европе и Медитерана. Њено присуство у Црној Гори није забележно на анонимном тестирању, али је утврђено за једно братство из Гусињске области да припада грани L162.

Грана

Старост гране у годинама према YFull Етничко порекло родова у Црној Гори према предањима

N2-P189.2>Y6516>Y7310
>Y7313>FT182494>FGC28435

650-750 српско

R1b-M269>L23*

6100-6400 српско, турско

    >L51>L52>L151*

4500-4800 српско

T1-L162

12100-15900 непознато
Територијални размештај хаплогрупа

На следећој карти је приказан територијални размештај хаплогрупа у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су поједине гране чиниле апсолутну већину становништва.

Генетичко порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому
Генетичко порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Битно је напоменути да је обзиром на изузетно велики број различитих хаплогрупа и њихових грана које су заступљене на малом простору као што је Црна Гора овако велики проценат територије на којој поједине гране чине апсолутну већину заиста куриозитет. То је последица вишевековног родовско-племенског друштвеног уређења у коме су братства живела засебно у својим селима и засеоцима на основу чега је могуће изузетно прецизно установити генетички састав становништва. Такође, услед сродности великог броја братстава у племенским областима,  у њима је и на основу врло малог броја тестираних са великом вероватноћом већ установљено Y-DNK порекло око 90% становништва.

Уколико се хаплогрупе групишу према пореклу, картографски се може приказати и територијални размештај становништва старобалканског, словенског и германског порекла.

Генетичко порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому
Генетичко порекло становништва у Црној Гори 1913. године по Y хромозому

Овим приступом се за додатних 10% територије Црне Горе на којој припадници ниједне појединачне гране не чине апсолутну већину становништва утврђује ког је даљег порекла преовлађујуће становништво. Уколико се заступљеност старобалканских, словенских и германских хаплогрупа посматра по историјским областима, може се приметити да старобалканске хаплогрупе убедљиво доминирају у Брдима и Јужном Приморју, док словенске хаплогрупе преовлађују у Старој Херцеговини, јединој области у којој постоји и већа концетрација германских хаплогрупа. У Старој Црној Гори и Боки Которској је заступљеност старобалканских и словенских хаплогрупа готово једнак.

Територијални размештај највећих родова

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу нових сазнања до којих се дошло захваљујући ДНК тестирањима.

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима
Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК резултатима

ДНК резултати су потврдили највећи број предања у Црној Гори када је у питању међусобно сродство братстава. Један од највећих доприноса досадашњих генетичких истаживања јесте научна потврда да бројни велики и разгранати родови заиста постоје и да нису плод народне маште. С друге стране, када су у питању предања о пореклу од крупније властеле, за велики број таквих предања је утврђено да су нетачна о чему је већ било речи у чланку о властели у Црној Гори. Поређењем народних предања и порекла становништва утврђеног генетичким тестирањима може се приметити да је код муслиманских братстава сразмерно нешто већи број предања за која се испоставило да су нетачна у односу на православна и католичка братства. То се посебно односи на староседелачко исламизовано становништво са севера данашње Црне Горе.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:

Извори података

ДНК резултати:

  • Српски ДНК пројекат
  • FTDNA – Serbian DNA Project
  • Bošnjački DNK projekat
  • Albanian Bloodlines Project
  • 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
  • Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Генетичка стабла:

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Byz

    Фантастичан текст. Такође, шта ли је ово са H хаплогрупом? Видео сам да је присутна и у оном недавно објављеном истраживању које је спроведено у Србији и није ми јасно откуд она…

    • Иван Вукићевић

      H хаплогрупа је карактеристична за ромско становништво. Ако се Ваше питање односи на N хаплогрупу, за сада је њено порекло на нашим просторима и даље енигма. Једино се основано може рећи да је племе Бањани матица огромне већине припадника те хаплогрупе на нашим просторима.

      • Byz

        Хвала на одговору. Првобитно сам мислио на H (латиницом) хаплогрупу, ту за коју сте рекли да је карактеристична за ромско становништво. Мада је и N хаплогрупа и њено порекло међу Србима још једна интересантна тема.

        Што се тиче H хаплогрупе и њене карактеристичности за Роме али и истовремене присутности у Србији, да ли би то подразумевало могућност асимилације/мешања Рома у српску популацију? Некако ми се то чини мало вероватно, и неколико чланова на форуму је делило моје чуђење када се говорило о неком другом истраживању.

        • Иван Вукићевић

          Безмало сви припадници H хаплогрупе на нашем простору су готово извесно ромског порекла по мушкој линији. Међутим, та хаплогрупа код Срба готово да није ни заступљена те се тешко може говорити о некој асимилацији Рома. Најбољи показатељ је то што на српском ДНК пројекту тренутно имамо само двојицу припадника те хаплогрупе од којих је притом један муслиман. Проценат заступљености је знатно већи на анонимним истраживањима, али имајте у виду да на њима нису тестирани само Срби, већ и припадници националних мањина укључујући и Роме код којих је H хаплогрупа високо заступљена.

  2. Стварност

    Одличан текст. Интересује ме да ли је тренутно у оптицају истраживање о генетском пореклу становништва у приморским градовима попут Котора и Бара, пошто видим да су на карти и у тексту слабо или уопште нису заступљени. Мислим да је релативно лако претпоставити каква би слика била, али опет можда буде и изненађења.

    • Иван Вукићевић

      Тренутно су актуелна истраживања о генетском пореклу становништва у Херцеговини и на Косову и Метохији, тако да поред спорадичних тестирања нема неке озбиљније иницијативе када је у питању становништво у приморју, али треба очекивати у блиској будућности да ће и та област бити детаљније покривена. На генетској карти у оквиру овог текста су приказане једино области у којима поједине гране чине апсолутну већину становништва. С обзиром да огромна већина приморских насеља има изразито мешовито становништво, на основу релативно малог броја тестираних се не може закључити да ли већина становништва у приморским насељима припада некој грани. Чак и кад би тестирали сва братства из приморја, у врло малом броју насеља бисмо имали грану која чини апсолутну већину становништва, тако да карта не би била много попуњенија у том делу него што јесте сада.

  3. Драган

    “Анонимно истраживање генетског порекла становништва Црне Горе из 2010. године којим је тестирано 404 мушкараца је показало да 37,37% тестираних припада споменутим гранама које се везују за Словене. Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”
    “С обзиром да велики део српског народа потиче са подручја данашње Црне Горе и Херцеговине, већина родова који су присутни на овом подручју има бројне исељенике и у другим српским областима.”
    Ово дакле значи да би код Срба са подручја Црне Горе, хаплогрупе које су везане за старе Словене биле доста више присутније него што су присутне данас да није било миграција, јер су се миграције углавном дешавале са подручја где су присутне групе И2а, односно са севера Црне Горе, из Никшића, Пипера који су се масовно расељавали по Србији и слично, а мање са подручја где су присутне друге хаплогрупе (изузев Васојевића)? Између осталог, са пар европских сајтова се може видети да су И2а у Србији присутније у нешто већем проценту баш у подручјима где је било доста миграција из Црне Горе и Србије (Подриње).

    • Драган

      Исправка за последње: Из Црне Горе у Србију.

      • Иван Вукићевић

        Био бих опрезан са таквим закључком јер је у Подрињу српско становништво превасходно досељено из Херцеговине где је I2 хаплогрупа најзаступљенија, а не из Црне Горе. Једина област у Црној Гори у којој је у одређеном периоду сигурно више била заступљена словенска генетика него данас јесте Зета. Некадашње српско становништво словенског порекла које се бавило земљорадњом у Зети је у великој мери расељено пред Турцима, а на њихово место су постепено долазили сточари из околних брдских области међу којима је словенска генетика знатно мање заступљена.

  4. Јанко

    ” Тај проценат код Срба у просеку прелази 50%, међутим треба имати у виду да је ово истраживање обухватило грађане свих националности и вероисповести, тако да се подаци не односе само на становништво српског порекла услед чега је процентуално учешће словенске генетике знатно ниже од српског просека.”

    Мислим Вам је ово погрешан закључак. Ако изузмемо Србе (и оне који се сматрају национално Црногорцима), највеће националне мањине у Црној Гори су Бошњаци и Албанци. Бошњаци највише живе у Гусињској области и Рожајској области, а у тексту је речено да је на том простору доминантна Е хаплогрупа – дакле, може се рећи да су код Бошњака у Црној Гори доминантније друге хаплогрупе у односу на И1а хаплогрупу. Исто важи и за Албанце, јер код њих ове хаплогрупе готово и да нема. То значи да, кад би се изузеле те две популације из истраживања, онда би проценат хаплогрупе И1а био већи, а не мањи , ако се не варам. Зар не? Између осталог, преко података које видим са вашег ДНК пројекта, а и са European DNA Project, популација у подрињу која је била под великим утицајем исељеника из Црне Горе и Херцеговине има нешто већи постотак И2а у односу на суседне делове. То значи да исељеници са тих простора углавном носе И2а – а и на основу индивидуалних примера, како са сајта, тако и код познатих личности које су пореклом са тих простора, а из ових крајева, углавном се појављује И2а, мада бих морао да нагласим да ово друго што сам навео и није превише добар аргумент, јер познате личности и нису превише добар индикатор, али ово прво и тек како јесте. Дакле, када би се узела у обзир само популација која себе сматра национално Србима, и када би се изузеле миграције у друге територије, постотак И2а код Срба из Црне Горе је онда, по тој логици, далеко већи? Било је исељавања и Срба са другим хаплогрупама, наиме Васојевићи, у подручје Метохије, али то је сложићете се у доста мањој мери у односу на исељенике из свих других групација и племена у збиру. У сваком случају, јасно је да неко и са хаплогрупама које нису везане за старе Србе који су дошли на Балкан, не може бити мањи Србин од оних који то имају – ако је неко више векова Србин (или неке друге националности), ако има српску културу, традицију, језик, стопио се са Србима и остало, нема смисла говорити о томе како он није Србин – то је крајње смешно. Исто тако, за разлику од И2а која је дошла на Балкан са Словенима, за хаплогрупу Е-В13 нема смисла говорити како је везана за само један народ, када је ниједан народ нема у мери већој од 50% код себе – а овде притом мислим на аргументе везане за Албанце, јер бих пре рекао да је код њих заправо Ј2б хаплогрупа главна, а не остале, јер се она само код њих појављује ако се не варам, што би значило да је популација са том групом осталим популацијама, хајде да кажем, “увезла” или са осталима формирала појам Албанац који се појављује први пут у 10. веку у виду народа.

    У сваком случају, ово је једина критика коју сам имао на Ваш текст, мада бих волео да чујем контрааргументе, ако нисам био управу, јер је ваљда то поента дискусије. Иначе, све похвале, јер сјајне текстове имате. Волео бих да их видим још, посебно ако имате у виду нека истраживања везана за конкретна племена или староседеоце на приморју. Надам се да имате у виду и истраживања везана за територију Дубровника, Пељешца и околине, јер сам упознат са радовима хрватских аутора који често наводе да је велики број, нпр. властеле, по њиховим причама (од те властеле, не од аутора), дошао управо са територије данашње Црне Горе, највише из Боке. Знам да је то подручје у коме данас живи популација која се не сматра национално Србима, а и да има велики број досељеника из других области Хрватске, а и да би можда било некако проблематично да та истраживања ради Српски ДНК Пројекат без обзира на порекло доброг броја популације тамо, да Вам то не прави неке проблеме, али би било веома занимљиво, с обзиром на велики број историјских чињеница које показују доста другачије ствари него онакав монолитан приказ какав је данас.

    • Иван Вукићевић

      Јанко, свака примедба је добродошла, али мислим да сте погрешно разумели моју реченицу коју сте цитирали на самом почетку. Управо због тога што су код Абанаца и Бошњака у Црној Гори превасходно заступљене старобалканске хаплогрупе (E, J2b и R1b), процентуално учешће I2 хаплогрупе је на анонимном истраживању ниже него што је то случај код Срба у Црној Гори. Већ у следећој реченици сам то јасно и нагласио: „Заступљеност I2-CTS10228 гране код становништва српског порекла у Црној Гори је на просечном нивоу“. Хаплогрупе које код Срба у Црној Гори одступају у односу на просек су R1a која је слабије заступљена у односу на српски просек и J2a, N и Q2 које су надпросечно заступљене у односу на српски просек, међутим I2 хаплогрупа je заиста на просеку.
      За Подриње сам у одговору Драгану споменуо да се ради о области где већина становништва потиче из Херцеговине која је жариште I2 хаплогрупе на Балкану. У Подрињу има и доста досељеника из Црне Горе, али они су далеко малобројнији од досељених Херцеговаца.
      Што се Е-V13 гране тиче, нема никакве дилеме око тога да се та грана не може везати ни за један балкански народ, па ни за Албанце код којих је процентуално (али не и бројчано) нешто заступљенија него код Срба. За Албанце се с друге стране, као што сте и сами споменули, пре свега може везати J2b-Z1296 грана која код Срба готово да није ни заступљена.
      Католичка подручја из околине Дубровника су свакако занимљива за истраживање јер се неспорно ради о становништву које је у одређеном периоду било српско, тако да се надам да ћемо по завршетку тренутних пројеката наћи времена да се позабавимо и са том тематиком.

      • Јанко

        Захваљујем се на одговору. Схватио сам да сте заправо мислили на државном нивоу зашто је мања, у виду објашњења, а не на националном како сам погрешно протумачио. Што се тиче Драгана, познајемо се уживо (ако је то тај Драган кога знам), и причали смо баш о овој теми, тако да верујем да сте због тога добили слично питање и од њега.

        Што се тиче Дубровника, Пељешца, Конавала и дела Херцеговине при том подручју (Попово поље и околина), заиста бих волео да видим резултате везане за та подручја, управо због чињенице које сте изнели, зато што се зна да је имиграција још од доласка Словена на Балкан, па надаље, у град Дубровник управо највише била са подручја Источне Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, а становништво у средњем веку је у том подручју махом било српско, што говоре многобројне повеље босанских владара и други историјски документи, па и сама предања о пореклу тих породица, ко је одакле дошао. Посебно ме је заинтересовало то подручје када сам видео велики број презимена која се срећу само код Срба, а код Хрвата их нема, а поготову она попут “Павловићи” и слично (а не Павовић, или Павић, како би се очекивало). Јасно ми је да у приморском подручју има изворно католика, дакле, оних који нису прелазили са православља у католичанство, али ми је просто невероватно, мада ми је јасно и зашто, како се то пренело са верског на национални ниво, да на крају један несумњиво део нашег народа прихвати други национални идентитет због таквих ствари. И сами знате да је то подручје, заједно са Боком Которском и другим делом приморја, дало заиста велики број, слободно се може рећи, несразмеран својој величини, великана из науке и уметности, што само тера на размишљање шта би било са целокупним нашим народом да није било веома неповољних историјских околности по нас, попут Османлијских освајања… Мада, приче “шта би било, кад би било” нису део историје ни расправе, али ето, морао сам ту помисао да споменем. Такође, свестан сам да је од периода СФРЈ било доста имиграције из Сплита и других градова Хрватске у то подручје, па је вероватно донекле поремећен тај однос, да кажем, “староседелаца” и “новопридошлог” становништва. Ипак, веома ми је драго што имате и то подручје у виду, јер је заиста тужно да се историјске чињенице запоставе, зарад неке политике, а Ваш рад може веома пизитивно да допринесе историји као науци и другим областима, и због тога искрено Вам желим пуно успеха у даљем раду.

    • Jelena

      Gospodine Vukicevicu,
      Ne postoje srbi u Crnoj Gori

  5. ZoranZ

    “Највећи број родова припада даљој подграни L241 у оквиру које се по бројности издвајају Богутовићи из Његуша, род Зечевића-Дрпљана, Комненовића и Копривица из Бањана и род Мугоша и Поповића из Љешкопоља”. O kojim Zecevicima se radi,dali su se testirali?To nisu Zecevici-Vasojevici vec izvedeni od prezimena Zec>Zecevi>Zecevici(“Zec, Šćepan Njive (Spuž), Bjelopavlići. Odatle jedni u Pobore (Budva). Od njih su u Donjem Kraju (Cetinje) kao: Zečev i Zec; Gluhi Do (Crmnica) i Stoč (Bar); Ulcinj; Cetinje i Nikšić; Kotor i Donji Stoliv; Pelinovo i Šišići (Grbalj); Slatina (Drobnjak). Od njih u Zatarju i Bosni kao: Zec, Zečev i Zečević; Zečev, Gaj, Kukorović i Sočice (Pljevlja); Donji kraj (Cetinje) i kao: Zec, došli iz Pobora (Budva). Porijeklom iz Šćepan Njive (Spuž); Trnovo (Crmnica) i kao: Zečević; Slatina (Drobnjak), vidi: Zec
    “Zec”, bratstvo u Gluhom Dolu
    “Zečevi” (Zečevići), bratstvo u plemenu Dupilu
    Zečevi (u jednini: Zec), bratstvo u cetinjskom Donjem Kraju
    Zečević, Slatina (Drobnjak), vidi: Zec; u Bosni kao: Zec i Zečev; Meljak (Pljevlja), porijeklom su iz Morače; Kolašin i Meljak (Pljevlja); vidi: Adžić; Vasojevići, ogranak Mijomanovića. Od njih su u Drpama (Donji Banjani) i Klenku; kod Tuzle, Župi Nikšićkoj, Nikšiću, Anđelićima (Bileća); u Polimlju kao: Fatić, Aranđelovac, u Podgorici 1900. god.; iz Drpa (Banjani) na Glavici (Nikšić) jesu u: Sjedinjenim Američkim Državama, Vrbici u Oputnoj Rudini (Nikšić), Dubočanima na desnoj obali Trebišnjice, kod Nevesinja i Tuzle; kod Nevesinja, jedni ogranak Baćevića (Baćovića) iz Banjana (Nikšić), srodnici su: Vukovićima u Mekoj Grudi (Bileća), Tepavčevićima kod Gacka; Završ i Trnovice (Pljevlja) i kao: Todorović; Meljak (Pljevlja), porijeklom od Morače; Zlatica (Kuči), od njih u Podgorici i Baru; u Migovcu (Šumadija) iz Drobnjaka
    Zečevići (Zečevi), bratstvo u plemenu Dupilu “)

    • Иван Вукићевић

      У питању су Зечевићи из села Дрпе у Бањанима. Тестирани су Аџићи из Пиве који су њихов огранак.

  6. Jelena

    Eto dokaza da nema govora o srbima u CG.To sto su neki zaludjeni politikom to je druga stvar