Кратка историја и миграције
Власи североисточне Србије су досељени са леве обале Дунава у опустеле српске крајеве у XVIII и XIX веку. Под североисточном Србијом подразумевамо простор између Велике Мораве на западу, Дунава на северу, Тимока на истоку и планине Ртањ на југу. Још су аутори у XIX веку забележили да се они деле на две велике групе, а то су: Унгурјани, „што казује да су се доселили из Маџарске; они говоре и данас наречјем њихова језика, који се говори у Сибињу“ и Царани, „што значи да су из земље Влашке, а говоре и наречјем које тамо говори.“ [1]
Према детаљнијој класификацији Пауна Дурлића [2], коју ћемо овде користити, Власи се деле на три велике групе: Унгурјани (западни Власи, чине скоро половину, тј. око 47% [3] Влаха), Мунћани (централни Власи, око 20% Влаха) и Царани (источни Власи, око 33% Влаха). Поред поменутих група, Буфани су оаза досељених рудара Олтенаца (из Олтеније, тј. Мале Влашке), који су се населили у рударски град Мајданпек. Такође, у село Бродица су се доселили Бајаши, Роми који говоре влашким језиком.
Унгурјани, се тако називају, јер су им се преци највећим делом доселили из крајева под влашћу Ungura (Мађара), нарочито с подручја Алмаша (у прво време колонизацијом за време аустријске управе 1718 -1739), а касније пребегавањем преко Дунава. Они су традиционално брђани – сточари, досељени у XVIII и XIX веку у Звижд, Хомоље, Поморавље и друге западне делове североисточне Србије. [4]
Мунћани, понекад названи и „Падурени“, су подгрупа Унгурјана, такође банатски планинци – сточари. Они су досељени са тромеђе Мале Влашке, Ердеља и Баната на Мирочки плато, Пореч и Црну Реку. [5] Њихов говор је нека врста прелазне зоне између банатског дијалекта Унгурјана и олтенског дијалекта Царана, али много ближи говору Унгурјана. [6]
Царани, су традиционално равничари – земљорадници, досељени из Влашке у српски део Влашке низије – Кључ, (Неготинску) Крајину и Тимок. [7]
Простор североисточне Србије је поред Влаха, насељен и српским становништвом косовскo-метохијске, јужноморавско-вардарске, тимочко-браничевске, динарске и шопске миграционе струје. По насељавању, пошто су исте православне вере, долази до међусобне асимилације Влаха и Срба. У већински влашким сеоским срединама долази до повлашивања малобројнијих Срба, а у већински српским срединама, сеоским и градским, долази до посрбљавања Влаха. Има и малобројних Цинцара, из јужних крајева, који се стапају са Србима или Власима, у зависности од средине. Готово свако веће влашко село у источној Србији има по неку стару фамилију цинцарског порекла. [8]
Од XIX века, обновом и ширењем српске државе и јачањем њених институција, чињеницом да је у Србији извршена аграрна реформа и да је сеоско становништво постало власником земље које обрађује, ширењем образовања (Власи постају билингвални), и касније напуштањем традиционалног облика пољопривреде, проласком кроз заједничке ратове и недаће, миграцијом из села у градове и коначно индустријализацијом – сви побројани фактори су допринели да већина Влаха прихвати српски национални идентитет као свој, док се мањи део данас изјашњава као Власи у националном смислу. Слична је ситуација и са тестиранима.
Y-ДНК резултати
Анализом базе Y-ДНК података (по правој мушкој линији предака) Српског ДНК пројекта (јавних и нејавних резултата тестираних), као и других доступних података (23andMе), помоћу класификације насељених места коју је направио етнолог Паун Дурлић, као и коришћењем доступне литературе за мешовита српско-влашка насеља, издвојено је 46 резултата тестираних, што је мали узорак, али ипак показује оквирну генетичку слику влашког (романофоног) становништва.
Ову анализу треба тумачити као прелиминарну генетичку слику романофоног становништва североисточне Србије на прелазу из XIX у XX век, тј. ова слика укључује и повлашене српске родове, који су живели у већински влашким селима. Обухваћени су сви тестирани из насељених места које је Паун Дурлић означио као “Власи” и “Власи и повлашени Срби” [9], а за мешовита српско-влашка насеља је коришћена литература о пореклу становништва, као и подаци добијени од тестираних. Обухваћен је и један тестирани вероватног цинцарског порекла који је досељен у већинско влашко село, па је према наведеној методологији укључен у узорак.
С обзиром да добијени узорак тестираних није резултат посебног пројекта, чији би циљ био равномерни географски обухват тестиране популације, узорак није у потпуности репрезентативан (што ће детаљније бити објашњено у наставку), али се ипак може приказати као прелиминарна генетичка слика.
Табела 1: Статистика основних хаплогрупа по областима [10]
| бр. тестираних / хаплогрупа | Област | Укупно | учешће | |
| Браничево | Тимочка Крајина | |||
| E | 2 | 4 | 6 | 13% |
| G | 1 | 1 | 2% | |
| I2 | 4 | 4 | 8 | 17% |
| J1 | 1 | 1 | 2% | |
| J2 | 4 | 9 | 13 | 28% |
| R1a | 3 | 7 | 10 | 22% |
| R1b | 3 | 4 | 7 | 15% |
| Укупно | 16 | 30 | 46 | 100% |
Извори: Српски ДНК пројекат, 23andMe
У наредном прегледу су наведена презимена тестираних, груписана по халогрупама, уз навођење њихових слава, као и места порекла [11] и данашње општине.
Табела 2: Резултати тестираних са славом и местом порекла
| Презиме | Слава | Место |
| Хаплогрупа E | ||
| E-V13>Z1057 | ||
| Бећар | Петковдан | Витежево/Жабари |
| Младеновић | Митровдан | Клокочевац/Мајданпек |
| Петровић | Петковдан | Бобово/Свилајнац |
| Радуловић | Аранђеловдан | Кривељ/Бор |
| Нејавни | Јовањдан | Танда/Бор |
| Нејавни | Петковдан | Шипиково/Зајечар |
| Хаплогрупа G | ||
| G2a-M406 | ||
| Николић | Никољдан | Корбово/Кладово |
| Хаплогрупа I2 | ||
| I2-Y3120 | ||
| Анђелковић | Јовањдан | Витежево/Жабари |
| Јовић | Јовањдан | Породин/Жабари |
| Јовић | Аранђеловдан | Лазница/Жагубица |
| Митровић | Петковдан | Љешница/Кучево |
| Стојкечић | Тодорова субота | Кобишница/Неготин |
| Фунтуњеровић | Стевањдан | Манастирица/Кладово |
| Нејавни | Никољдан | Подгорац/Бољевац |
| Нејавни | Петковдан | Михајловац/Неготин |
| Хаплогрупа J1 | ||
| J1-L136 | ||
| Станојевић | Петковдан | околина Кладова |
| Хаплогрупа J2a | ||
| J2a-L26 | ||
| Драгић | Аранђеловдан | Витовница/Петровац на Млави |
| Јовановић | Петковдан | Лесковац/Петровац на Млави |
| Пантић | Митровдан | Рашанац/Петровац на Млави |
| Петровић | Никољдан | Шипиково/Зајечар |
| Таникић | Аранђеловдан | Шарбановац/Бор |
| Шејњановић | Митровдан | Подвршка/Кладово |
| Нејавни | Никољдан | Прлита/Зајечар |
| Нејавни | Никољдан | Велики Јасеновац/Зајечар |
| Хаплогрупа J2b | ||
| J2b-M205 | ||
| Рњавић | Јовањдан | Осаница/Жагубица |
| J2b-M241 | ||
| Кузмановић | Аранђеловдан | Манастирица/Кладово |
| Нејавни | Петковдан | Неготин или околина |
| Нејавни | Непознато | Љубичевац/Кладово |
| Нејавни | Непознато | Зајечар или околина |
| Хаплогрупа R1a | ||
| R1a | ||
| Несторовић | Никољдан | Подгорац/Бољевац |
| Нејавни | Петковдан | Купузиште/Кладово |
| R1a-M458 | ||
| Дабесковић | Ђурђиц | Грабовица/Кладово |
| Зарић | Петковдан | Каона/Кучево |
| Петровић | Никољдан | Каона/Кучево |
| R1a-Z280 | ||
| Аранђеловић | Никољдан | Кудреш/Голубац |
| Јовановић | Петковдан | Мокрање/Неготин |
| Нејавни | Стевањдан | Метовница/Бор |
| Нејавни | Петковдан | Бачевица/Бољевац |
| Нејавни | Св. Врачи | Бачевица/Бољевац |
| Хаплогрупа R1b | ||
| R1b-PF7562 | ||
| Константиновић | Никољдан | Петровац на Млави или околина |
| Миловановић | Аранђеловдан | Мосна/Мајданпек |
| Нејавни | Никољдан | Шипиково/Зајечар |
| R-U106 | ||
| Тодосијевић | Петковдан | Јабуковац/Неготин |
| Нејавни | Аранђеловдан | Велики Јасеновац/Зајечар |
| R1b-U152>L2 | ||
| Ђорђевић | Никољдан | Ресавица/Деспотовац |
| Нејавни | Непознато | Ћуприја или околина |
Извори: Српски ДНК пројекат, 23andMe
Слика 1. Географски распоред 46 тестираних по хаплогрупама
Извори: Српски ДНК пројекат, 23andMe; основа карте www.openstreetmap.org (CC BY-SA 2.0)
Народи и становништво антике и средњег века
У антици и средњем веку је посебно становништво некадашњег Римског царства било врло измешано, док су нешто препознатљивије популације из севернијих делова Европе (Германи, Словени, Балти и др). Ипак, можемо оквирно рећи да хаплогрупе E-V13, G2a, J, R1b и L (ова последња није присутна у узорку) представљају генетички траг романизованог и полуроманизованог балканског становништва античког периода, док хаплогрупе R1a-Z280, R1a-M458 и I2-Y3120 представљају генетички траг словенских племена. [12] Хаплогрупе E-V13, G2a, J и R1b чине око 61% узорка, док хаплогрупе R1a-Z280, R1a-M458 и I2-Y3120 чине око 35% овог невеликог узорка. Остатак од 4% тестираних чине два R1a резултата којима се не може одредити дубља грана којој припадају.
Анализа репрезентативности узорка
Узорак од 46 тестираних је мали, тј. један тестирани представља 2,17%. Поред тога, услед већ наведених разлога, узорак није потпуно репрезантиван, па га тако и треба тумачити, као оквирну, прелиминарну слику.
У циљу процене репрезентативности узорка, помоћу табела које је Паун Дурлић обрадио [13], сабрао сам број Влаха у влашким селима пописаних 1866. године по данашњим општинама и упоредио са бројем тестираних у узорку.
Табела 3: Репрезентативност узорка по данашњим општинама у односу на бр. Влаха по попису 1866. године
бр. Влаха по попису; бр. тестираних
| Општина | Бр. Влаха: попис 1866 | % (попис 1866, бр. Вл.) | Бр. тестираних | Учешће тест. | Одступање |
| Браничево | 48,543 | 41.8% | 16 | 34.8% | -7.0% |
| В. Градиште | 2,825 | 2.4% | – | 0.0% | -2.4% |
| Голубац | 1,656 | 1.4% | 1 | 2.2% | 0.7% |
| Деспотовац | 2,355 | 2.0% | 1 | 2.2% | 0.1% |
| Жабари | 4,496 | 3.9% | 3 | 6.5% | 2.7% |
| Жагубица | 5,243 | 4.5% | 2 | 4.3% | -0.2% |
| Јагодина | 299 | 0.3% | – | 0.0% | -0.3% |
| Кучево | 9,868 | 8.5% | 3 | 6.5% | -2.0% |
| Мало Црниће | 2,084 | 1.8% | – | 0.0% | -1.8% |
| Петровац на Млави | 13,229 | 11.4% | 4 | 8.7% | -2.7% |
| Пожаревац | 561 | 0.5% | – | 0.0% | -0.5% |
| Свилајнац | 2,927 | 2.5% | 1 | 2.2% | -0.3% |
| Ћуприја | 3,000 | 2.6% | 1 | 2.2% | -0.4% |
| Тимочка Крајина | 67,626 | 58.2% | 30 | 65.2% | 7.0% |
| Бољевац | 8,371 | 7.2% | 4 | 8.7% | 1.5% |
| Бор | 14,391 | 12.4% | 4 | 8.7% | -3.7% |
| Зајечар | 8,822 | 7.6% | 7 | 15.2% | 7.6% |
| Кладово | 10,192 | 8.8% | 8 | 17.4% | 8.6% |
| Мајданпек | 5,277 | 4.5% | 2 | 4.3% | -0.2% |
| Неготин | 20,573 | 17.7% | 5 | 10.9% | -6.8% |
| Укупно | 116,169 | 100.0% | 46 | 100.0% |
Извори: Српски ДНК пројекат и 23andMe; Paun Es Durlić, Statistika 1850, 1866, 1921, 2011 (Izvodi iz popisa), https://paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_popisi.php.
Табела 4: Заступљеност западних, централних и источних Влаха у узорку
| Бр. тест. | учешће тест. | процена (П. Дурлић) [3] | одступање | |
| Унгурјани (западни Власи) | 16 | 35% | 47% | -12% |
| Мунћани (централни Власи) | 10 | 22% | 20% | 2% |
| Царани (источни Власи) | 19 | 41% | 33% | 8% |
| Царани/Мунћани* | 1 | 2% | ||
| Укупно | 46 | 100% | 100% | – |
Извори: Српски ДНК пројекат, 23andMe; Дурлић 2010
* тестирани из околине Зајечара може припадати или Мунћанима или Царанима
Слава код влашког становништва
Иако је слава (вл. „празњик“, „сымт“, „ынкинат“) код Влаха имала хтонски карактер, тј. била је везана за земљу домаћина [14], а не патрилинеарни род као код Срба, сматрамо важним податак да је Св. Петка, тј. Петковица/Петковдан најчешћа слава код Влаха, за којом следи Никољдан.
| Бр. тестираних / Слава | Област | Укупно | учешће | |
| Браничево | Тимочка Крајина | |||
| Петковдан | 5 | 8 | 13 | 28% |
| Никољдан | 4 | 7 | 11 | 24% |
| Аранђеловдан | 2 | 5 | 7 | 15% |
| Јовањдан | 3 | 1 | 4 | 9% |
| Митровдан | 1 | 2 | 3 | 7% |
| Стевањдан | 2 | 2 | 4% | |
| Ђурђиц | 1 | 1 | 2% | |
| Св. Врачи | 1 | 1 | 2% | |
| Тодорова субота | 1 | 1 | 2% | |
| Непознато | 1 | 2 | 3 | 7% |
| Укупно | 16 | 30 | 46 | 100% |
Извори: Српски ДНК пројекат, 23andMe
НАПОМЕНЕ:
[1] Карић, Владимир: Србија, опис земље, народа и државе, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887, стр 91-96 [2] Durlić, Paun Es:Vorbar – Frazeološki vlaško-srpski rečnik tradicionalne kulture Vlaha istočne Srbije, Udruženje građana „Pekus“, Majdanpek – Pančevo, 2023, [Durlić 2023], стр. 723 [3] Дурлић, Паун Ес: Свети језик влашког хлеба – Сликовница са речником у 40 слика, Балканкулт Фондација, Београд, 2010, стр 9 [4] Durlić 2023, 735 [5] Исто [6] Исто [7] Дурлић, Паун Ес: “Дуој фрац” – влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар, 1995, стр 113-119 [8] Durlić 2023, 16 [9] Исто, 723-733 (карте из прилога); Durlić, Etnička slika istočne Srbije – karta na srpskom jeziku, https://paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-etnicka-slika.php [10] Област Браничево овде обухвата општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави, Деспотовац, Параћин, Ћуприја, Свилајнац и Град Пожаревац. Област Тимочка Крајина овде обухвата општине Кладово, Мајданпек, Неготин, Бољевац, Књажевац и градове Бор и Зајечар. [11] за славу и место порекла се као референтна година узима стање на прелазу из XIX у XX век. [12] Вукићевић, Иван и др. (група аутора), Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Друштво српских родословаца Порекло / Задужбина Порекло, Београд, 2021, стр 1030 [13] Paun Es Durlić, Statistika 1850, 1866, 1921, 2011 (Izvodi iz popisa), https://paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_popisi.php. Пописом 1866. године у Србији је пописано 127.326 Влаха. У табели П. Дурлића је обухваћено 91.2% Влаха, тј. није обухваћено 8,8% или 11.157 пописаних Влаха. [14] Durlić 2023, 29-30
ИЗВОРИ:
Y-ДНК резултати:
▪ Српски ДНК пројекат (dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/)
▪ 23andMe
Литература:
▪ Вукићевић, Иван и др. (група аутора), Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине, Друштво српских родословаца Порекло / Задужбина Порекло, Београд, 2021
▪ Durlić, Paun Es:Vorbar – Frazeološki vlaško-srpski rečnik tradicionalne kulture Vlaha istočne Srbije, Udruženje građana „Pekus“, Majdanpek – Pančevo, 2023
▪ Дурлић, Паун Ес: “Дуој фрац” – влашка верзија митолошке приче о Усуду, Развитак бр. 194-195, Зајечар, 1995, стр 113-119
▪ Дурлић, Паун Ес: Свети језик влашког хлеба – Сликовница са речником у 40 слика, Балканкулт Фондација, Београд, 2010, http://www.paundurlic.com/pdf/Sveti-jezik-vlaskog-hleba.zip, приступљено 28.01.2024.
▪ Јовановић, Коста: Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940
▪ Карић, Владимир: Србија, опис земље, народа и државе, Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1887
▪ Мијатовић, Станоје М: Ресава, Насеља и порекло становништва, књига 26, Српска краљевска академија, Београд, 1930
Чланци, грађа и карте са интернета:
▪ Paun Es Durlić, Lista sela, https://paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_lista.php,
приступљено 28.01.2024.
▪ Paun Es Durlić, Etnička slika istočne Srbije – karta na srpskom jeziku, https://paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-etnicka-slika.php, приступљено 28.01.2024.
▪ Paun Es Durlić, Statistika 1850, 1866, 1921, 2011 (Izvodi iz popisa), https://paundurlic.com/vlaski.recnik/sela_popisi.php, приступљено 28.01.2024.
Аутор: Жарко Миловановић ([email protected])
Уколико сте заинтересовани за Y-DNK тестирање, пошаљите мејл на [email protected]
Коментари (0)