Пројекат генетичко-генеалошког истраживања поријекла становништва Семберије и Мајевице

Подстакнут малим бројем тестираних у оквиру Српског ДНК пројекта са подручја Семберије и Мајевице, средином 2022. године сам одлучио да покушам активним радом направити одређене промјене.

Досадашњи резултати

У оквиру акције тестирања коју сам покренуо, почев од средине 2022. године тестирани су мушкарци поријеклом са подручја општина Лопаре и Угљевик, те града Бијељина. Убједљиво највећи број тестираних је са подручја Бијељине – 78, затим долази Угљевик са 5 и Лопаре са свега 3 тестирана.

Уколико сагледамо укупан број тестираних са подручја ове три јединице локалне самоуправе, долазимо до интересантног податка да је мимо ове акције тестирано 40 особа, за сво вријеме постојања Српског ДНК пројекта, а да је за око једне и по године трајања акције тестирано 86 особа. То је повећање за 215% и тиме сам, уопштено гледано, задовољан.

Нарочито је изражена разлика на територији саме Бијељине – 78 тестираних у току акције, 18 мимо акције – пораст од 433%.

Основни проблем представља неравномјерна распоређеност узорка и мали број тестираних из неких од највећих села. Убједљиво највише тестираних дао је Батковић – 37 и то је у оквиру Српског ДНК пројекта вјероватно најбоље „покривено“ село, јер је узорковање вршено плански, тако да се покрију представници свих претпостављених група породица – родова, што се показало као веома добра идеја, тако да сада имамо довољно материјала за јединствено дјело о Батковићу.

Што се тиче осталих села са нешто већим бројем тетираних, ту је Чађавица Горња, са 7 и Велика Обарска са 6. Остали су на значајно мањем броју, док одсуство тестираних из Броца и свега по пар тестираних из Горњег и Доњег Црњелова свакако представља велики хендикеп.

Тестирање у комбинацији са сада доступним турским пописима из 1850/51. године и 1873/75. године, даће нам комплетну слику поријекла становништва нашег краја, па би свакако било од значаја да се потрудимо и направимо још један искорак када је ово тестирање у питању.

Процедура тестирања

Уз наду да ће овај скромни чланак имати прилику да допре и до читалаца изван самог портала „Порекло“, прије преласка на конкретно излагање о тестирању становништва Семберије и Мајевице, кратко ћу се осврнути на суштину самог тестирања.

Ради се о тестирању ДНК из узорка (практично пљувачке), узетог штапићем за брис са унутрашње стране образа тестираног, помоћу ког се утврђује припадност некој од Y-хаплогрупа, која имплицира поријекло од истог мушког претка. Сама процедура тестирања је једноставна и краткотрајна. Пуна цијена тестирања је 13.000,00 динара у редовној процедури мимо организованих акција, али смо за акцију тестирања становништва Семберије и Мајевице договорили цијену од 7.000,00 динара (око 60 евра, или 120 КМ) уз обавезу да у свакој тури имамо прикупљених најмање седам узорака.

Процедура тестирања је једноставна и састоји се из неколико корака:

1) Заинтересовано лице ме може контактирати путем мејла [email protected], [email protected] и добити детаљније информације у вези са тестирање и другим повезаним стварима, те договорити само узимање узорка,

2) За узимање узорка битно је да неко вријеме прије узимања узорка кандидат за тестирање није конзумирао храну и пиће. Пракса је показала да је пола сата до сат уздржавања прије тестирања сасвим довољно.

3) Комплете за узимање бриса обезбјеђујем ја, кандидат сам узима узорак уз моја упутуства и надзор.

4) Након узимања узорка кандидат попуњава кратак упитник са основним подацима о себи и сопственом поријеклу (мјесто поријекла предака по мушкој линији око 1900, крсна слава, раније поријекло, предања и сл),

5) Узорак ја носим у „Порекло“, тако да тестирани нема компликације у вези са слањем поштом и сл, нити било какав трошак самог слања,

6) Биолошки факултет ради анализу узорка и по завршеној анализи обавјештава „Порекло“, гдје се сачињава сертификат, а затим се резултат, уз основни коментар истог (подаци о ближим поклапањима са другим тестиранима, припадност одређеним родовима итд) објављује на форуму.

7) Тестирани по правилу, осим ако сам тражи другачије, сертификат може преузети од мене, заједно са одштампаним оментаром резултата, уз евентуални мој додатак информација из доступних писаних извора.

Занимљивости из досадашњег тока акције

Позитивне резултате ове акције, односно самог тестирања, могу демонстрирати и на личном примјеру. Прије овог тестирања, осим уопштених прича о Херцеговини и Црној Гори, као ранијој постојбини, нисмо имали никакве ближе одреднице. Мојим тестирањем смо дошли до директне везе са Бањанима, док је тестирање посредно потврдило и Јовањдан као стварну изворну славу Лазића, с обзиром на то да је Јовањдан убједљиво најчешћа слава Бањана. Шта више, каснијим тестирањем једног од Илића из батковљанског[1] засеока Клис и поклапањем мог и његовог резултата потврдили смо и предање о поријеклу Илића од Лазића, те смо у комбинацији са писаним изворима стварно дошли до спознаје да од Лазића потичу Илићи, Вукићи и Јовићи са славом Јовањдан, сви из засеока Клис, што би без свега овога заувијек остало у сфери нагађања, док вријеме не би у потпуности уништило било какво сјећање на стару повезаност. Тестирањем смо спознали и да у Батковићу имамо бројне друге потомке Бањана, затим припаднике херцеговачких родова Шаренаца и Ђурица, рода Поблаћана из околине Прибоја на Лиму, родова старинаца из пљеваљског краја, крајишких родова са славом Срђевдан, те да имамо двије велике групе досељеника с краја 18. и почетка 19. вијека, које су вјероватно у Батковић дошле не директно из Херцеговине, него преко Старог Влаха, а једна од њих и преко Мачве. Широм Семберије и Мајевице родовима који су имали само уопштено предање о поријеклу из Херцеговине или Црне Горе дали смо јасну везу са Дробњацима, Мириловићима, Кресојевићима и многим другим племенима и братствима Старе Херцеговине и Црне Горе.

Једна од мени најдражих прича које су продукт ове акције односи се на једног тестираног са рубног семберско-мајевичког подручја, који о даљем поријеклу није знао практично ништа, осим што је његов деда помињао досељење из долине Мораче из данашње Црне Горе, у шта је он сумњао. Тестирање је показало припадност веома ријеткој грани ионако ријетке хаплогрупе, али и потпуно поклапање са једним тестираним из околине Ужица, који слави исту славу као и он. Успјели смо у томе да њих двојица остваре међусобни контакт, али смо дошли и до интересантног поклапања предања, јер је и овај други поменути потврдио причу о досељењу из долине Мораче и додао детаљ о раздвајању грана негдје на Мокрој Гори. Дакле, након 200 или 250 година потомци двије гране некада јединствене породице су сазнале једна за другу и оствариле контакт.

Још једном позивам заинтересоване да размисле о тестирању и да ме контактирају у вези са додатним информацијама.

Вјерујем да овај пројекат има потенцијал да резултира озбиљним дјелом, у ком ће бити сабрани резултати истраживања, допуњени подацима из писаних извора, а које ће за наше потомке сачувати све што смо успјели отети од заборава, када су у питању наши корјени.

---

[1] Једна особеност сјеверног дијела Семберије је да присвојне придјеве за села формирамо не од назива села, него од назива мјештана, тако да рођени Батковљани никада неће рећи батковићки него искључиво батковљански.