Медији

5. јул 2020.

1

ПРЕНОСИМО: Јовица Kртинић за НАШУ ХЕРЦЕГОВИНУ о највећем истраживању порекла Херцеговаца у последњих 100 година

ДНK тестирањем обухваћено преко 800 Херцеговаца и добијена бројна нова често и изненађујућа сазнања. Од чувене студије “Херцеговина” Јевта Дедијера није било већег истраживачког подухвата ове врсте Предсједник Друштва српских родословаца “Порекло” Јовица Kртинић, поводом привођења крају Херцеговачког ДНK пројекта и скорог изласка из штампе књиге о генетичком поријеклу Херцеговаца…

› више информација

13. октобар 2019.

1

Преносимо: Најевропљани живе на Балкану и зову се Срби

ПИШЕ: Александра Глишић (Глас Српске, 12.10.2019.) Прапоријекло Срба одувијек је било предмет различитих интерпретација. Званична историја каже да су Срби стигли на Балкан у словенским сеобама у 6. и 7. вијеку. Псеудоисторичари ово одбацују као лажну конструкцију “бечко-берлинске” школе и наводе да су Срби на овим просторима од памтивијека. Рјешење…

› више информација

19. фебруар 2015.

2

Политика: Анализа ДНК открива породичне корене

У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању – одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на породичне корене. Што би се у Црној Гори рекло – “од којих си”. Није редак случај да очеви детаљно претресају “педигре” изабраника својих мезимица,…

› више информација

8. фебруар 2015.

0

Политика: У Србији највише има – Јовановића

Око 717.000 становника наше земље носи једно од десет најчешћих презимена.  Више од десет одсто становника Србије носи једно од десет најчешћих презимена у нашој земљи. У бројевима то значи да Јовановића, Петровића, Николића, Марковића, Ђорђевића, Стојановића, Илића, Станковића, Павловића и Милошевића укупно има 717.000. Презимена у Србији настала су…

› више информација

25. новембар 2014.

23

Истражујте ваше корене у Хрватској и Србији

Сарадница портала Порекло Смиљка Китановић објашњава како да изучавате претке из локалитета у данашњој Хрватској и Србији* *превод текста који је објављен у часопису Internet genealogy, који можете да прочитате на енглеском посредством следећег линка:  Smiljka Kitanovic – Explore Your Roots in Croatia and Serbia Можда сте сазнали о вашим…

› више информација

7. мај 2014.

0

Новости: Сахрањен Јован Тарабић, оставио рукопис о прецима

Пише: Никола ЈАНКОВИЋ У селу Кремна сахрањен Јован Тарабић (92) потомак познатих пророка. Говорио својим сељацима: „Слушајте боље шта свештеници говоре“. Оставио рукопис о прецима Сањао је снове који су се на јави остваривали. Молио се Богу, а радио је вредно, јер мало тога само од себе бива. Иза себе…

› више информација

6. април 2014.

0

Други пишу: Шта се крило испод Атик џамије у Бијељини

Обнављајући Атик џамију у Бијељини, у темељима је откривен хришћански археолошки материјал. Као и много тога у вријеме страховладе ОХР, и ова епизода је остала непозната широј јавности. О оваквим случајевима је у земљи попут наше неопходно говорити, без обзира шта о томе мислио ОХР. Поразна је чињеница да је…

› више информација

26. фебруар 2014.

6

Вести: Махмут Бушталија се вратио православљу

Угледни београдски економиста Махмут Бушатлија потврдио је за “Вести” да се вратио православљу, након 500 година, колико је његова породица провела у исламској вери. – Вратио сам се коренима након пет векова, колико дуго смо били исламизирана породица. Не мислим да је то нешто необично, јер сам се вратио тамо…

› више информација

23. фебруар 2014.

0

Српски јунак од 12 година

Најмлађи војник у Првом светском рату. Драгољуб Јеличић рањаван шест пута ДЕЧАК Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били део српске младости која је тих…

› више информација

29. децембар 2013.

6

Новости: Историју још учимо из аустроугарских књига

Историчар Влада Станковић говори за Новости о моралној беди српске науке, духовном изумирању, важности традиције и моћи уверења: Волели бисмо нашу прошлост само да је довољно познајемо. Омаловажавање српске баштине почиње од 1918.   СРБИ воле своју историју, али је не познају. Наши угледни историчари од 1945. до данас нису…

› више информација