О презименима

Необјављени Аустријски пописи града Панчева у 18. веку

ПРИРЕДИО: Саша Панчевачки, сарадник портала Порекло Град Панчево се некада током 18. века састојало из два дела: из Рацког односно Српског, и из Немачког тј. швапског дела града. Становништво је предоминантно било српског порекла, а и у немачком делу града било је поприлично српског живља. У овом чланку налазе се…

› више информација

Слово наредбе кнеза Александра Карађорђевића о увођењу сталних презимена у Кнежевини Србији (1851)

Свима који су се бавили истраживањем порекла породица са простора данашње Централне и Јужне Србије познат је проблем непостојања сталних презимена на овом простору пре 1851. године. Кнежевина Србија као вазална кнежевина у Османском царству препознала је важност увођења сталних презимена и у вези с тим кнез Александар Карађорђевић 1851….

› више информација

Наша имена и презимена

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о пореклу српских имена и презимена  „Оно што је азбука у језику, а бројеви, збирови и интеграли у математици – то је родословље у историји и етнологији фамилије, рода и народа. Народ без родословља, народ без учитељице живота – историје“ – чика Лаза Гружански…

› више информација

Презимена настала по називу заната

Презимена настала од назива занатлија и других занимања – прилог из књиге “Презимена су чувари нашег језика” Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.) Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна) Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга) Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни…

› више информација

Буњевачка презимена: Адамовић – Бевандић

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић АДАМОВИЋИ – у Бачкој (у Баји), од 1625.год., католици у Лици, православни ”Адам” у Зеленграду код Обровца, православни Адамовићи у…

› више информација

31. јануара 2012.

577

Како су настала српска презимена

Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу. Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било….

› више информација