Слово наредбе кнеза Александра Карађорђевића о увођењу сталних презимена у Кнежевини Србији (1851)

10. септембар 2021.

коментара: 0

Свима који су се бавили истраживањем порекла породица са простора данашње Централне и Јужне Србије познат је проблем непостојања сталних презимена на овом простору пре 1851. године. Кнежевина Србија као вазална кнежевина у Османском царству препознала је важност увођења сталних презимена и у вези с тим кнез Александар Карађорђевић 1851. године доноси наредбу којом ће се увести стална презимена у Кнежевини Србији.

Кнез Александар Карађорђевић (1806-1885)

У Кнежевини Србији пре 1851. године нису постојала устаљена презимена, већ би се презиме мењало из генерације у генерацију.

Наиме, ранија пракса која је наслеђена из администрације Османског царства, није познавала институцију сталних презимена. У намери да на простору Кнежевине Србије уведе катастарске књиге, кнез Александар Карађорђевић преко Министарства правосуђа упутио је 1850. године Стефана Груборовића и Сретена Поповића у Аустрију, како би испитали на који начин аустријске власти воде катасатарске књиге, како би и српске власти могле исте такве књиге установити и у Кнежевини Србији.

Као што се може видети из извештаја који су поднели Министарству правдосуђа, они су закључили да би пре свега било потребно увести стална презимена, која би се убудуће у непромењеном облику преносила с оца на сина, а не као раније где је син носио презиме изведено из имена његовог оца. Сматрајући овај предлог умесним, Министарство правосуђа поднело је на решење Правитељствујушчем совјету сербском предлог да се код нас озаконе стална презимена, како би се једна породица једним презименом увек звала, и како више не би долазило до промена презимена сменом генерација.

Овај предлог је прихваћен од стране кнеза и Правитељствујушчег совјета. Тако је кнез Александар Карађорђевић 31. јануара 1851. године донео решење да се од стране Правитељствујушчег совјета нареди увођење сталних презимена. Како би се ова наредба могла провести у дело, исто тако наређено је свим грађанским, духовним, школским и војним властима, да се по овој наредби презимена заводе по најстаријем члану породице, да се ова презимена убудуће воде као стална, да се као таква уписују у надлежна јавна и званична акта, те да се на њих издају и сва решења и закључци власти.

Нарочито се истиче да се по овоме ревносно и уредно поступа приликом пописа становништва, јер би они требали бити основа којом ће се руководити судови и остали органи власти.

У наставку следи транскрипт наредбе у оригиналу.

Попечительству Внутреньи’ Дѣла’.

Столоначалницы: Стефанъ Груборовићъ и Сретенъ Поповићъ, послани бывши Попечительствомъ Правосудiя у Аустрiю, да вођенѣ Баштински’ кньига’ тамо провиде; како бы се такове и кодъ насъ устрити могле, у повратку свомъ учинили су Попечитеьству Правосудiя предложенiє: да се кодъ насъ унапредакъ презимена фамилiярна задржаваю, а не као досадъ да се баталюю, и свакiй на име отца да се прозива, будући ово къ вођеню кньига’ одвећь смета.

Ово ньiово предложенѣ Попечительство Правосудiя сматраюћи за умѣстно, поднело га є Совѣту на рѣшенiє, съ тымъ своимъ мнѣнiємъ, да се кодъ насъ узакони у напредакъ постояна презимена држати, будући, вели, то кодъ свiю осталы’ изображены’ држава’ постои: да се цела єдна фамилiя єднымъ презименомъ зове, и што ће тыме и кодъ насъ фамилiє познате быти, а неће као досадъ изчезавати, са менянѣмъ презимена’.

Представленiє ово и мнѣнiє Попечительства Я самь у согласiю са Совѣтомъ одъ 16. ов. мес. и год. 985.  одъ пр. год. уважiо, и по томе рѣшiо: да се одъ стране Правителства нареди, да се у фамилiяма нашега Народа презимена єданпутъ за стална утврде, како бы се унапредакъ за свагда знати могло єдно презиме єдне исте фамилiє, а да бы се то удѣйствовати могло, да све власти, како грађанске, тако и духовне, а и школске и войнне, по овой наредби презимена по найстарiєму у фамилiи заводе, и после свагда само за ова стално установлѣна презимена распытую, та у надлежна явна и званична акта уписую, и на иста своя рѣшенiя и друга заключения издаю. Нарочито пакъ при коншкрипцiяма да се по овоме ревностно и уредно поступа, па кадъ се овде єданпутъ презиме єдне фамилiє установи, онда и кодъ Судова и кодъ осталы’ властiй за ово да се пыта, и ово да се у свакiй родъ явны’ и званичны’ акта’ употреблява.

Коє рѣшенiє саобштавамъ настоєћимъ свима Попечительствама ради надлежногъ ньiовогъ употребленiя.

В. № 62.

31. Януарiя 1851. год.

У Бѣограду.

Александеръ Карађорђевићъ. с. р

Извор: Сборникъ закона и уредба и уредбены указа изданы у Княжеству Србiи (одъ почетка 1851. до конца 1852. године), VI, Београд, 1853, стр. 4-5

Flag Counter

Avatar photo

Аутор чланка:
Бранко Тодоровић

Члан Друштва српских родословаца "Порекло" од 2014. године. Председник Одбора за хералдику и главни уредник Форума Порекло.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.