Порекло
Професори Универзитета 1914. године у Београду
Током школске 1913/1914. године су на Универзитету у Београду наставу држали многи познати професори, често и академици. Први светски рат је зауставио развој образовног система, али се са напретком наставило после ослобођења. На Филозофском факултету се може приметити Персида Илићева, асистент хемије (код Симе Лозанића) – изузетак међу свим мушким…
› више информацијаПорекло глумца Џона Малковича
ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected]) Рођен: 9. децембра 1953. Кристофер, Илиној (Christopher, IIIinois, USA) Родитељи: Отац Дане Лав Маљковић (Daniel Leon Malkovich), рођен 20. децембра 1926., преминуо 4. марта 1980, новинар; Мајка Џо Ен дев. Чојзер (Joe Anne Choisser), рођена 25. априла 1928, преминула 21. марта 2009. године, новинарка. Порекло…
› више информацијаПрофесори Универзитета 1910. године у Београду
Универзитет у Београду, као наследник Велике школе, је основан 1905. године. Многи професори су постали и академици, често остављајући иза себе значајне научне радове који су чинили добру основу за многе будуће генерације. Универзитет је имао велики углед, који се током времена повећавао. Подела на три факултета – Филозофски, Правнички…
› више информацијаПрофесори Велике школе 1900. године у Београду
У шематизму за 1900. годину је дат детаљан преглед целокупне управе Универзитета, Академијске управе и Академског суда. Забележена је и управа унутар факултета, са свим одсецима који су тада постојали. Универзитет је и даље подељен на само три факултета – Философски, Правнички и Технички. Управа и професори Велике школе, по…
› више информацијаПорекло презимена, село Волуја (Кучево)
Порекло становништва села Волуја, општина Кучево. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Волуја је суседно село Дубоке и имала је сличан развитак. По постанку је много старија од Дубоке и прве трагове о…
› више информацијаКако је Србија за 80 година учестворучила број становника – замка малтузијанских маказа
АУТОР ТЕКСТА: ГОРДАН БРКИЋ За само осам деценија, од другог Хатишерифа, до Првог светског рата, Србија је учетворостручила број становника. Тај раст је далеко био изнад трендова у остатку Европе, као и у околним деловима Османског царства. Овај бум ће, истовремено младој књажевини, а потом краљевини донети бројне економске проблеме….
› више информацијаПрофесори Велике школе 1890. године у Београду
Од Шематизма за 1889. годину се за Велику школу наводе сви чланови управе (не само ректор и декан). Наведено је ко је на челу ког факултета или његовог одсека. Неки професори су запослени и у другим научним установама. Исте 1889. године се први пут наводе и предмети војних наука, мада…
› више информацијаПаково Село (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Паково Село се налази у Далматинској Загори, југозападно од Дрниша, на путу према Шибенику. Стари назив села био је Замелица и тако је записивано у турским дефтерима 16. вијека. По дефтеру из 1585. године закључује се да је локални кнез био Павко, син Иваниша, а за кога су везана и…
› више информацијаПокровник (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Покровник се налази у Далматинској Загори, југозападно од Дрниша, на путу према Шибенику. Село је под тим именом постојало још у средњем вијеку, као и римокатоличка црква Св. Миховила. Од 18. вијека припада жупи Мирловић Загора, али су становници Покровника сахрањивани на свом гробљу код Св. Миховила. Попис становништва 1830….
› више информацијаПрилози за историју фамилије Франасовић
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић У овом раду разматрају се биографски детаљи далматинске породице Франасовић везано за каријере Фрање, Драгутина-Карла, Рихарда и Димитрија, који су насељавали првобитно Оршаву на ђердапском делу Дунава, потом Београд, Турну Северин и Букурешт Пре два миленијума подручје данашње Далмације и Хрватске с једне стране,…
› више информација


