Слободан Зрнић

Аутор: Слободан Зрнић Вјерује се да је Дрниш је потпао под власт Османлија 1522. године, мада за то не постоје конкретни докази (може бити и раније). Налазио се у нахији Петрово поље (Скрадински кадилук, Клишки санџак). Временом се развио у врло значајан град у Далмацији са развијеном трговином, тако да…

Срби (православни Морлаци) се у Шибенику појављују у 17. вијеку током Кандијског рата (1645-1669) између Млечана и Турака. До тада су били везани искључиво за унутрашњост Далмације под контролом Османлија. Млетачка република је у почетку држала само узак приморски појас. Срби су махом стизали са дрнишког подручја, што је настављено…

WGS тестом који је урадила компанија Dante labs и преносом података на Yfull, установљена је најнизводнија грана Y хаплогрупе I2-PH908 којој припада велики род Стричевића (слава Ђурђевдан) у Далмацији, а то је BY187039. У овој грани, чији се TMRCA процењује на 1.000 година (толика је удаљеност до најскоријег заједничког претка)…

Аутор: Слободан Зрнић Српско презиме Богуновић-Скочић (крсна слава Никољдан) потиче из села Нос Калик, на ушћу Чиколе у Крку, a oдатле се проширило на Лозовац (заселак Слатка драга), Вруље код Шибеника (данас територија Билица), Шибеник, Скрадинско Поље код Скрадина (заселак Павасовића) и Сонковић. Катастром из 1709. и 1735. године у…

Аутор: Слободан Зрнић (неке податке су сазнали и доставили ученици ОШ “Мирослав Антић”) Територија Белих вода и Рупчина у прошлости је припадала селу Жаркову, мада је први пут Жарково као насеље евидентирано на турским дефтерима (порезним пописима) у 16. веку под називом Бело Врело, што упућује на извор Беле воде…

Шуљак је српско презиме из села Косијерево код Лакташа (Босна). Крсна слава је Никољдан. Презиме постоји код Хрвата у селима Мрзљаци код Карловца и Седрамић код Дрниша. Шуљак је надимачко презиме и тешко да су Шуљци из различитих области истог порекла. Значење “шуљка” може бити – пањ или клас кукуруза…

Дубравице су село североисточно од Скрадина (с њим се граниче), а западно од Висовачког језера на Крки. Данас се састоје од више издвојених засеока – Дубравице у ужем смислу, Грахово, Приспо и Чулишић. У Дубравицама се налази римокатоличка црква Св. Кате, а у Приспу Св. Рока. Према попису 1991. године,…

Ладичорбић је српско презиме из Бачке. У Мокрину је сасвим сигурно постојало у 18. веку. Крсна слава је Ђурђевдан

Јазавац је српско презиме из околине Глине (Шибине, Обљај, Хајтић). Матица им је у Шибинама, а изворна крсна слава је Стевањдан (неки су преузели Лучиндан). Бошњака Јазаваца има у селу Которско код Добоја, а Јазавчевића у Сјениној Ријеци, такође код Добоја.

Софроновићи су Срби из Београда и Инђије, а даљим пореклом из села Орланци код Кичева (Северна Македонија). Крсна слава је Никољдан. У Београду је 1908. живео Марко Софроновић, запослен као послужитељ на железници , а 1923. је у Инђији био пекар Љубо Софроновић.