Аутор

Слободан Зрнић

Порекло презимена Шљепица

Шљепица је једно од најређих српских презимена, које је 1948. постојало само у селима Ислам Грчки (2 члана једне породице) и Смилчић (3 члана једне породице) код Задра (Далмација), као и у самом Задру (2 члана једне породице). Крсна слава је Аранђеловдан.

› више информација

Порекло презимена Шаин

Српско презиме Шаин постоји у селима Биочић у Далмацији и Хашани код Босанске Крупе. Хрвати Шаини су бројни на Корчули, код Пуле (Истра) и код Горњег Вакуфа у Босни. Крсна слава Шаина из Биочића је Свети Никола. У том селу је 1948. пописано је Шаина у 6 домаћинстава 1948. године.

› више информација

Порекло презимена Шиндик

Презиме Шиндик потиче из Херцеговине, а 1719. је стигло у село Небрижевац-Каменмост, код Имотског. Из Небрижевца је био сердар Јово Шиндик (1746. год). На попису 1948. евидентирано је 18 Шиндика (3 породице) у Небрижевцу. У Гнојницама код Мостара 1991. било је 16 Шиндика српске и 19 Шиндика хрватске националности. Крсна…

› више информација

Порекло презимена Шандић

Шандић је српско презиме из села Гориш код Шибеника. Њихов заселак је одмах до Глигића, такође Срба. Сви остали у селу су Хрвати. Презиме Шандић из Гориша је документовано у 18. веку. Крсна слава није позната (моле се они који знају да оставе у коментару).

› више информација

Порекло презимена Шегуљ

Шегуљ је једино српско презиме у селу Отавице код Дрниша. Евидентирано је на млетачким катастрима из 18. века. На попису православних душа 1810. било је 10 Шегуља, у једној породици. На државном попису 1948. било их је 21 (2 породице). Крсна слава је Свети Јован.

› више информација

Порекло презимена Шупљеглав

Презиме Шупљеглав потиче из околине Требиња у Херцеговини. Постојало је у селима Увјећа, Тодорићи, Бихово. Највише носилаца презимена Шупљеглав било је у Лакишевинама код Мостара (47 особа 1991. године). По предању су врло давно у Лакишевине дошли из Увјећа, а најстарији познати преци су Јован и Лазар. Шупљеглави су у…

› више информација

Порекло фудбалера и тренера Илије Петковића

Илија Петковић (1945-2020), познати српски фудбалер и фудбалски тренер, рођен је у Книну. Каријеру је започео у локалном клубу Динара, да би са 19 година прешао у ОФК Београд, са којим је 1966. освојио Куп Југославије. Три године је играо за француски клуб Троа (1973-1976). Био је репрезентативац наше земље…

› више информација

Српски идентитет у Далмацији током млетачке и аустријске владавине

Аутор: Слободан Зрнић (најстарији документи су преузети из групе Магазин сјеверне Далмације на Фејсбуку) Овај текст је одговор на погрешна и тендециозна тумачења како су у прошлости постојали само Власи (Морлаци) у Далмацији и уопште на територији Хрватске, а да су тек у скоријој прошлости постали Срби. Током 16. и…

› више информација

Порекло презимена, село Голињево (Ливно)

Голињево је село у Ливањском пољу, на сјеверној страни Бушког језера (Бушког блата), а јужно од града Ливна. Голињево је археолошки значајно село, јер су ту пронађени тумули из бронзаног доба (Гласиначка култура) и фибуле типа Голињево, назване управо по локацији проналаска. У Голињеву је пред Други свјетски рат било…

› више информација

Порекло презимена, село Јежевић (Врлика)

Јежевић је село у Далмацији, на источном ободу Врличког поља. Настало је на левој обали реке Цетине. Јежевић територијално припада  Граду Врлици. На попису 1900. године, евидентирано је 719 становника Јежевића. Римокатолика је било 712, а православаца 7 (Шобати). На попису 1991. године, било је 585 становника Јежевића, од чега један…

› више информација