Слободан Зрнић

Жутинићи су Срби из западне Славоније, тачније из околине Дарувара. Крсна слава је Ђурђевдан. На попису 1948. било је 29 Жутинића у Горњем Дарувару и 19 у Ивановом Пољу. Радивој и Лазо Жутинић су документовани 1702. године у Подборју, који је данас део Дарувара.

Жутомарковићи су Срби из села Цивљане (заселак Котлуша), код Врлике у Далмацији. Потичу од Ђуре Жутомарковића са почетка 19. века. Крсна слава је Свети Јован. На попису 1948. године, било је 18 Жутомарковића у 2 домаћинства.

Жмукићи потичу из Кривошија, а крсна слава је Јовањдан. Колонизовани су у Војводину (Сента), Славонију (Силаш), Косово (Србица). У БиХ су најбројнији у Јелашцима код Калиновика.

Тестирањем једног Дивца у лабораторији “Dante Labs”, утврђенa је најнизводнија грана R1b хаплогрупе којој припадају Дивци, а то је BY198296. На основу резултата већ тестираних двојице Диваца претходних година, знало се да припадају хаплогрупи R1b-Z2705. Занимљиво је да сви потврђени припадници гране BY198296 славе Никољдан. То су појединци из околине…

Змијановићи су Срби из Сарајева. Крсна слава је Велика Госпојина.

Зликовци су Срби из Влаховића код Пала (Босна). Крсна слава је Митровдан.

Зловарићи су Срби из Кобиље код Скендер Вакуфа (Босна). Крсна слава је Свети Симеон Богопримац.

Жорићи су Срби пореклом из Призрена (Метохија). Крсна слава је Никољдан. Срба Жорића има и у Бусијама код Босанског Петровца. У околини Ријеке постоје Жорићи Хрвати.

Зивлак је српско презиме из села Ресановци код Босанског Грахова. Крсна слава је Ђурђевдан. Према предању потичу од Миливојевића из Полаче код Книна.

Српско презиме Жоља је из околине Бугојна (Барбарићи/Рогоушица). Крсна слава је Ђурђевдан. Бошњака Жоља има у околини Кисељака и Високог.