Порекло презимена Жутинић
Жутинићи су Срби из западне Славоније, тачније из околине Дарувара. Крсна слава је Ђурђевдан. На попису 1948. било је 29 Жутинића у Горњем Дарувару и 19 у Ивановом Пољу. Радивој и Лазо Жутинић су документовани 1702. године у Подборју, који је данас део Дарувара.
› више информацијаПорекло презимена Жутомарковић
Жутомарковићи су Срби из села Цивљане (заселак Котлуша), код Врлике у Далмацији. Потичу од Ђуре Жутомарковића са почетка 19. века. Крсна слава је Свети Јован. На попису 1948. године, било је 18 Жутомарковића у 2 домаћинства.
› више информацијаПорекло презимена Жмукић
Жмукићи потичу из Кривошија, а крсна слава је Јовањдан. Колонизовани су у Војводину (Сента), Славонију (Силаш), Косово (Србица). У БиХ су најбројнији у Јелашцима код Калиновика.
› више информацијаУтврђена хаплогрупа Диваца код Пријепоља – R1b>BY611>Z2705>BY199059>BY198296
Тестирањем једног Дивца у лабораторији “Dante Labs”, утврђенa је најнизводнија грана R1b хаплогрупе којој припадају Дивци, а то је BY198296. На основу резултата већ тестираних двојице Диваца претходних година, знало се да припадају хаплогрупи R1b-Z2705. Занимљиво је да сви потврђени припадници гране BY198296 славе Никољдан. То су појединци из околине…
› више информацијаПорекло презимена Змијановић
Змијановићи су Срби из Сарајева. Крсна слава је Велика Госпојина.
› више информацијаПорекло презимена Зликовац
Зликовци су Срби из Влаховића код Пала (Босна). Крсна слава је Митровдан.
› више информацијаПорекло презимена Зловарић
Зловарићи су Срби из Кобиље код Скендер Вакуфа (Босна). Крсна слава је Свети Симеон Богопримац.
› више информацијаПорекло презимена Жорић
Жорићи су Срби пореклом из Призрена (Метохија). Крсна слава је Никољдан. Срба Жорића има и у Бусијама код Босанског Петровца. У околини Ријеке постоје Жорићи Хрвати.
› више информацијаПорекло презимена Зивлак
Зивлак је српско презиме из села Ресановци код Босанског Грахова. Крсна слава је Ђурђевдан. Према предању потичу од Миливојевића из Полаче код Книна.
› више информацијаПорекло презимена Жоља
Српско презиме Жоља је из околине Бугојна (Барбарићи/Рогоушица). Крсна слава је Ђурђевдан. Бошњака Жоља има у околини Кисељака и Високог.
› више информација