Аутор

Слободан Зрнић

Порекло презимена, село Медвиђа (Бенковац)

Медвиђа је село у Далмацији (Буковица), североисточно од Бенковца и југоисточно од Обровца. Административно припада граду Бенковцу (Задарска жупанија). Село одликује брдовит, крашки рељеф. Највиша брда су Велики Просјек (657 м), Урљај (562 м), Стражбеница (551 м), Бунарина (531 м), Ерстина главица (519 м), Шарића главица (506 м), Пилиповића главица…

› више информација

Порекло презимена, село Уништа (Босанско Грахово)

Уништа су село општине Босанско Грахово, на самој граници са Хрватском (Далмацијом). Село се налази на падинама планине Динаре, а до њега се може доћи само из правца Врлике у Хрватској, преко Кијева, иако су Уништа у саставу Босне и Херцеговине. На Уништима су од давнина биле стаје људи из…

› више информација

31. децембра 2018.

0

Порекло презимена Шавелић

Шавелић је ретко српско презиме из Велике Хоче, код Ораховца (Метохија), а раније из села Затрича. Настало је од презимена Нашпалић, односно, води порекло од Спасе Нашпалића, званог Шавела. Крсна слава је Свети Јован. У Великој Хочи је 1966. године било 5 кућа Шавелића.

› више информација

18. децембра 2018.

0

Порекло презимена Мацат

Мацат је ретко српско презиме из села Булић код Бенковца (Далмација). Крсна слава је Свети Никола. На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Радоша Мацат (Mazut) из Булића. На попису 1948. године, постојала су само 3 Мацата у Булићу.

› више информација

18. децембра 2018.

0

Порекло презимена Ђурендић

Ђурендић је ретко српско презиме, које потиче из Бугојна (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. У Бугојну су око 1900. живели Ристо и Вуко Ђурендић. Ристо је 1926. био начелник општине Бугојно и члан Просветног савета из Сарајева. У Сплиту је 1920-их година своју трговачку радњу имао Милорад Ђурендић. На попису…

› више информација

Порекло презимена, село Зеленград (Обровац)

Зеленград је село у Далмацији (Буковица), југоисточно од Обровца. Административно припада граду Обровцу. Село одликује брдовит, крашки рељеф. Највиша брда су Бајновача (554 м), Зеленградина (552 м), Шимунова главица (561 м), Црни врх (553 м), Грељевац (530 м), Рушина главица (514 м), Травњак (430 м), Градина (518 м), Медина главица…

› више информација

4. децембра 2018.

0

Порекло презимена Куробаса

Куробаса је српско презиме из села Цетина (Врлика) у Далмацији, одакле се проширило на село Халапић (Гламоч) у Босни. Крсна слава је Свети Јован. Јован Куробаса пок. Ђуре, рођен је 1752. године у Цетини. У селу Радунић (Мућ) у Далмацији, постоје Куробасе хрватске националности. На аустријском катастру 1835. уписана је…

› више информација

3. децембра 2018.

0

Порекло презимена Нерловић

Нерловић је српско презиме из села Сичане (Дицмо) у Далмацији. Ранија верзија презимена је била Наериловић, а документована је још током 17. века (Кандијски рат). Крсна слава је Свети Јован. На млетачком катастру из 1709. године, у Сичанима су пописани Мијо Наериловић пок. Вука, Мијо Наериловић пок. Миросава и Никола…

› више информација

2. децембра 2018.

0

Порекло презимена Орошњак

Орошњак је српско презиме из села Вучевица у Далмацији. У оближњем Каштел Сућурцу су католици. Крсна слава је Свети Јован. На млетачком катастру из 1709. године, у Вучевици су пописани Раде Орошњак пок. Јована и Вуле Орошњак пок. Јована. Године 1948. било је 48 Орошњака у Вучевици, 26 у Каштел…

› више информација

2. децембра 2018.

0

Порекло презимена Тробоњача

Тробоњача је српско презиме из села Братишковци у Далмацији. Настало је највероватније од презимена Кричка, пошто се у старим матичним књигама јавља верзија Кричка-Тробоњача. Крсна слава је Свети Никола, као и Кричкама. Године 1871. главар села Братишковци био је Андрија Тробоњача, а тад су такође у селу постојали Стеван и…

› више информација