Родослов

Нова сазнања о родослову и пореклу златиборских Мићића

Посвећено успомени на Ђорђа Делића (1988-2021) Апстракт: Темељ који су нам оставили великани у оквиру Цвијићеве антропогеографске школе покушали смо да надоградимо користећи генеалошки метод, укључујући и његову најмлађу дисциплину – генетичку генеалогију. Узели смо као пример познату златиборску породицу Мићић, чији је изданак био и сердар Јован Мићић, кнез рујански….

› више информација

Да ли су исто презиме и иста крсна слава доказ о сродству – или Да ли су сви Славујевићи из Шида били род

Додаћeмо још један поднаслов: “Родословна истраживања Срба разликују се од средине до средине” Генеалогија је наука која користи своје изворе. Као и свака наука тако и генеалогија мора да користи поуздане проверене аутентичне изворе. Неки извори јесу поуздани, неки нису. Најмање поуздан извор је усмено предање, а на жалост, оно…

› више информација

17. јануар 2022.

6

Родослов Делића из Глибаћа (Пљевља, Црна Гора)

ПИШЕ: Стефан Делић Сви подаци о пореклу и родослову породице/братства Делић из Глибаћа, који су овде приказани, су прикупљени са странице Порекло и путем усменог предања које се преноси у породици. Делићи из Глибаћа (Пљевља, Црна Гора) воде порекло од Старовлаха из Хоћевине, а они из Старог Влаха. Старовласи су…

› више информација

Родословна цртица – о формирању презимена у Срему у 18. веку

У више наврата сам писао о касном формирању сталних презимена у Срему. Дакле, говоримо о процесу који је у неким случајевима, и поред законске наредбе о узимању сталном презимена, трајао до почетка 19. века. Овде доносим занимљив пример из села Ердевик (Општина Шид), из матице умрлих за 1767. годину. У…

› више информација

Родословне занимљивости – Генеалогија и родословље у службене сврхе

У архивској грађи насталој радом јавних служби и цркви у Шиду налази се релативно велик број родослова. Ови родослови, или како их називају њихови аутори „родословља“ и „генеалогије“, прављени су за разне сврхе: склапање бракова између младенаца сумњивих међусобних односа, утврђивање наследника у случају неке оставине, подаци о породици која…

› више информација

О неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије

Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији…

› више информација

Преци Геце Кона (1873-1941)

Геца Кон, чувени српски књижар и издавач јеврејског порекла, рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду као Геза Кон, син рабина Берната Кона и Лујзе рођене Дојч. Породица Кон потиче из Аде, где су рођени Гецин отац Бернат и деда Гашпар Герсон Кон. Гашпар Герсон Кон је са супругом…

› више информација

Судбина једне породице у контексту историје региона и државе – о породици Сремац из Вашице

За истраживање генеалогије, односно порекла једне породице или особе, може се рећи да спада у послове који се никад не могу завршити. Том истраживању можемо приступити на традиоционалан начин, коришћењем историјских извора попут матичних књига, домовних протокола, гробаља, пописа становништва итд. Други приступ је савремен, нов, још у повоју и…

› више информација

Родослов породице Матавуљ из Шибеника

Аутор: Слободан Зрнић Српска породица Матавуљ је током 19. и 20. вијека оставила значајан траг у историји Шибеника. Развила је велики погон текстилне индустрије (народног везива) и ликера, запошљавајући радну снагу града. Из ове породице је познати писац Симо Матавуљ. Његов стриц Серафим био је игуман манастира Крупа, а највише…

› више информација

Родословне таблице српских династија и властеле

Портал Порекло објављује родословне таблице српских династија и властеле, које је саставио Алекса Ивић (1928. године у Новом Саду) Састављање родослова био је омиљен посао учених Срба у прошлим вековима. Родослови старих српских владара преписивани су по манастирима и преношени су с нараштаја на нараштај те су и данас врло важан извор…

› више информација