Родословна цртица – о формирању презимена у Срему у 18. веку

25. децембра 2021.

коментара: 0

У више наврата сам писао о касном формирању сталних презимена у Срему. Дакле, говоримо о процесу који је у неким случајевима, и поред законске наредбе о узимању сталном презимена, трајао до почетка 19. века.

Овде доносим занимљив пример из села Ердевик (Општина Шид), из матице умрлих за 1767. годину.

У горњем делу обрасца свештеник је редовно уписивао број дома, у овом случају то је дом 53 (означено црвеном бојом).

Плавом бојом је означено име покојника. У првом случају то је Милица, супруга Грује Веселиновића, преминула 9. фебруара, а у наредном обрасцу покојница је Василија, супруга Јована Груина, преминула 14. фебруара.

Дакле, ради се о свекрви и снаји.

Поједини истраживачи, али и аматери у родословним истраживањима, често упадну у замку презимена и повежу своје данашње презиме са истим презименом из 18. века или чак и раније. Ово је доказ да је то апсолутна грешка. Наравно, увек постоје изузеци, али они морају бити потврђени историјским изворима.

Само замислите ситуацију у поменутом дому у Ердевику: имамо деду Грују Веселиновића (свакако Веселиновог сина), затим његовог сина Јована Груина, и на крају унучиће са презименом Јованов(ић)!

 

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.