Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Преци Ђорђа Ф. Недељковића, великог српског добротвора

Ђорђе Недељковић је рођен 1824. године у Новом Саду од оца Шиђанина Филипа Недељковића и мајке Катарине из знамените породице Мачвански из Каменице. Катаринин брат је био новосадски градоначелник и председник суда Павле Мачвански. Ђорђе Недељковић је завршио основну школу и четири разреда гимназије у Новом Саду, пети и шести…

› више информација

25. августа 2021.

0

Преци митрополита београдског Теодосија Мраовића

Митрополит београдски од 1883. до 1889. године Теодосије Мраовић рођен је као Теодор 27. фебруара 1815. године у Баји од оца Петра Мраовића и мајке Персиде рођене Поповић. Породица Мраовић (Мраовчевић, Мраовац) потиче из Карловца где је рођен патријархов отац Петар. Он се 16. фебруара 1807. године венчао са Персидом…

› више информација

25. августа 2021.

0

Преци патријарха Лукијана Богдановића

Епископ будимски од 1892. до 1908. године и Архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године Лукијан Богдановић рођен је, вероватно, 10. а крштен 11. маја 1867. године као Лазар Богдановић, син Александра Богдановића и Милице рођене Летић из Баје. Породица Богдановић је најпре живела у Српској Мечки…

› више информација

О породици проф. Радослава Грујића (1878-1955)

Професор Радослав Грујић, теолог и историчар, рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, у учитељској породици Милоша Грујића и Милеве рођене Илић. Крштен је два дана касније у храму Св. Тројице у Земуну а у матичну књигу рођених/крштених уписан је као Радислав. Преминуо је на Хвару 1955. године. Породица…

› више информација

17. августа 2021.

1

Родословне занимљивости – Генеалогија и родословље у службене сврхе

У архивској грађи насталој радом јавних служби и цркви у Шиду налази се релативно велик број родослова. Ови родослови, или како их називају њихови аутори „родословља“ и „генеалогије“, прављени су за разне сврхе: склапање бракова између младенаца сумњивих међусобних односа, утврђивање наследника у случају неке оставине, подаци о породици која…

› више информација

Преци Милана Кашанина

Милан Кашанин (1895-1981), историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности, рођен је 5. марта 1895. године у Белом Манастиру (тада Моноштору), у породици Николе Поповића и Анке Кашанин. Његови родитељи нису били венчани па су  им деца уписана под мајчиним презименом.   Породица Поповић Породица Милановог оца, Поповићи, били…

› више информација

O породици композитора Корнелија Станковића (1831-1865)

Корнелије Станковић, први српски школовани композитор, мелограф, диригент и пијаниста, рођен је 23. августа 1831. године у српској четврти Табану у Будиму, у породици бившег судије Георгија Станковића и Софије, ћерке Константина Кука. Крштен је пет дана касније под именом Корнилиј у храму Сошествија св. Духа у Будиму, а кума…

› више информација

О неким генеалошким изворима за простор бивше Аустроугарске монархије

Црквени протоколи (матичне књиге) крштених/рођених, венчаних и умрлих Матичне књиге представљају примарни, најважнији и највалиднији извор за генеалошка проучавања. Матице треба да садрже званичне проверене податке али будући да су их водили свештеници који често нису били довољно образовани, ажурност вођења матица и квалитет уписаних података често варирају. На територији…

› више информација

Преци Геце Кона (1873-1941)

Геца Кон, чувени српски књижар и издавач јеврејског порекла, рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду као Геза Кон, син рабина Берната Кона и Лујзе рођене Дојч. Породица Кон потиче из Аде, где су рођени Гецин отац Бернат и деда Гашпар Герсон Кон. Гашпар Герсон Кон је са супругом…

› више информација

О породици Миливоја Мауковића (1851-1881) оснивача српског стрипа

Миливој Мауковић је рођен 13. септембра 1851. године у породици шидског кројача Христифора и Катарине рођене Форишковић. Миливој је уписао ликовну академију у Минхену 1877. године. Годину дана је био стипендиста Марије Трандафил. Током 1879-1880. године живео је у Новом Саду бавећи се илустраторским послом. Вратио се у Шид 1881….

› више информација