Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Порекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…

› више информација

Домазети у кући – домазети на гробљу

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

› више информација

Трагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

› више информација

Анђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

› више информација

26. јануара 2022.

0

Имовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива

Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…

› више информација

Задужбине и друштва при Српској православној црквеној општини у Шиду

При Српској православној црквеној општини шидској постојало је неколико задужбина и друштава које су својим радом помагале и развијале све друштвене слојеве у Шиду. Посебно су значајне приватне задужбине богатих Шиђана који су своју имовину поклањали свом граду преко цркве. Задужбина Лазара Грчића „Светосавски завештај“ – Лазар Грчић (1816-1885) потиче…

› више информација

Праисторијска уметност на обали Босута

Један од најзначајнијих локалитета у Срему је Градина на Босуту. Налази се на левој обали Босута, у атару села Вашице (Општина Шид). Овај вишеслојни локалитет са културним слојем дебљине преко 7 м и континуитетом насељавања од око 6000-7000 година представља јединственствену појаву на ширем подручју. Захваљујући њеном монументалном одбрамбеном рову,…

› више информација

Библиотека и архив Црквене ризнице у Шиду

Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…

› више информација

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација

Српско православно гробље у Шиду

  До данас нерешена проблематика настанка Шида у тесној вези је са српским православним гробљем. Највероватније је да је Шид као насеље, а око чега се слаже већина аутора, настао негде у време Велике сеобе Срба крајем 17. века. Логика налаже да је гробље формирано истовремено или непосредно након оснивања…

› више информација