Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Становништво Шида према националној и верској припадности

Шид је место ни тамо, ни `вамо. До 1815. године налазио се на граници Хабзбуршке монархије и Отоманске империје, до 1918. године био је на граници Аустроугарске монархије и Кнежевине Србије (до 1878. званично Отоманске империје) односно Краљевине Србије. Од 1992. године налази се на граници Србије са Хрватском. Шид…

› више информација

О годишњици рођења Персиде Шумановић, једне од највећих дародавки српској култури

На данашњи дан, 21. фебрара 1875. гдине у Шиду је рођена Персида Тубић удата Шумановић, мајка академског сликара Саве Шумановића, једна од највећих дародавки српској култури. Персида Шумановић (Шид, 1875 – Шид, 1968) потиче из старе шидске занатско-трговачке породице. Презиме Тубић у Шиду се први пут помиње 70-их година XVIII…

› више информација

Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана…

› више информација

Постанак храма Св. Николаја у Шиду (1704-1804)

Историја храма Преноса моштију св. оца Николаја у нераскидивој вези је са историјом самог Шида. Прво помињање Шида и Светониколајевског храма у историјским изворима је не само истовремено, него се налази у истој реченици. Када је шидски капетан Нешко записао: „Саборник капетана Нешка из шанца Шида и церкве светаго чудотворца…

› више информација

Сахрањивање у порти храма Св. Николаја у Шиду

Обичај сахрањивања унутар и поред српско православних цркава у Војводини готово постаје правило током 18. и 19. века. Право да буду сахрањене на овом месту имале су само изузетне личности, свештеници, особе заслужне за градњу цркве и остали добротвори, као и личности које су за живота показале велико залагање за…

› више информација

Порекло Јакова Герчића (Шид, 1788 – Сремски Карловци, 1851), професора и директора Карловачке гимназије

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…

› више информација

Домазети у кући – домазети на гробљу

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

› више информација

Трагом једног тестамента – знаменити прота јаменачки Дамјан Јеврић

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

› више информација

Анђелија Станчић рођ. Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955) – Шиђанка која је одбила Орден Светог Саве

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

› више информација

26. јануара 2022.

0

Имовина сремских Јевреја у току Холокауста према архивској грађи Хрватског државног архива

Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…

› више информација