Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 25 монографија и преко 80 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Порекло официра и композитора Јосифа Руњанина (Винковци, 1821 – Нови Сад, 1878)

Аустријски официр веома успешне војничке каријере и композитор познат по свега две композиције, садашње хрватске химне „Лијепа наша домовино“ и „Радо иде Србин у војнике“, Јосиф Руњанин, потиче из српске православне свештеничке (и војничке) породице из сремског села Кузмин. Најстарије порекло породице Руњанин оставио је записано у својој аутобиографији прота…

› више информација

Порекло презимена, (Мала) Вашица (Општина Шид)

Вашица је први пут забележена 1430. године. Село је постојало и у време турске власти у Срему, па је забележено да је 1566/1567. године плаћало 40 акчи на име тапијске таксе на црквену земљу. Село се налазило на обали Босута, на локалитету Градина, све до првих деценија 18. века када…

› више информација

Порекло презимена, село Кузмин (Општина Сремска Митровица)

Кузмин је први пут забележен 1492. године. У току турске власти 1546. године село је имало 17 обичних, 1 удовичко домаћинство и 1 кнеза, а 1576. године 24 домаћинства. Године 1702. За село је забележено да је запустело а да је у прошлости било насељено православним Рашанима. Током 1733. године…

› више информација

Порекло презимена, село Бачинци (Општина Шид)

Село Бачинци се први пут помиње 1330. а потом и 1376. године. У време турске власти, 1566/67. године тапијска такса на земљшите цркве износила је 100 акчи. Током 1702. године за Бачинце је забележено: „Пошто се пређе преко једног великог насипа земље, где је била улогорена армија великог везира за…

› више информација

Порекло презимена, село Беркасово (Шид)

Беркасово је први пут забележено 1330. године. Забележено је као град 1482. године. Једно време је припадало деспотима из породице Бранковић. Прва црква посвећена Св. Петру и Павлу саграђена је 1711. године, а освећена је наредне године од стране епископа плашчанског Данила Љуботина. Године 1716. Срби граничари из Вуковара добили…

› више информација

25. децембра 2020.

0

Порекло и породица Георгија Магарашевића, оснивача Летописа Матице српске

Ми Срби, као део породице балканских народа, баш волимо префикс „нај“. Тако волимо да се похвалимо и са најстаријим живим часописом у Европи – Летописом Матице српске. Летопис је својим трудом покренуо и одржавао Сремац, Георгије Магарашевић (Адашевци, 1793 – Нови Сад, 1830). О његовом делу и доприносу српској култури…

› више информација

Српске православне породице у Лаћарку (Сремска Митровица)

Лаћарак данас спада у највећа села у Србији. Године 1734. имао је свега 54 дома, а две године касније 80 домова са десет ожењених, осам неожењених одраслих браћа и синова, и пет удовица са поседом. Током 1744. године насељавау га Срби „из Рватске“ заједно са својим свештеницима Николом и Остојом,…

› више информација

Судбина једне породице у контексту историје региона и државе – о породици Сремац из Вашице

За истраживање генеалогије, односно порекла једне породице или особе, може се рећи да спада у послове који се никад не могу завршити. Том истраживању можемо приступити на традиоционалан начин, коришћењем историјских извора попут матичних књига, домовних протокола, гробаља, пописа становништва итд. Други приступ је савремен, нов, још у повоју и…

› више информација

8. децембра 2020.

0

Попис православних породица и крсних слава у Осијеку, Винковцима, Вуковару и Илоку из 1906. године

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима чува се непубликована грађа о парохијама прикупљана у сврху публиковања шематизма за 1906. годину. Ова грађа је данас издвојена и представља драгоцен извор за проучавање историје српских православних породица на простору Срема и Славоније. У овој грађи, коју су писали…

› више информација

26. августа 2020.

0

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација