Човек који је забележио најдужу српску народну песму
Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…
› више информацијаСрпско православно гробље у Шиду
До данас нерешена проблематика настанка Шида у тесној вези је са српским православним гробљем. Највероватније је да је Шид као насеље, а око чега се слаже већина аутора, настао негде у време Велике сеобе Срба крајем 17. века. Логика налаже да је гробље формирано истовремено или непосредно након оснивања…
› више информацијаРодословна цртица – о формирању презимена у Срему у 18. веку
У више наврата сам писао о касном формирању сталних презимена у Срему. Дакле, говоримо о процесу који је у неким случајевима, и поред законске наредбе о узимању сталном презимена, трајао до почетка 19. века. Овде доносим занимљив пример из села Ердевик (Општина Шид), из матице умрлих за 1767. годину. У…
› више информацијаПорекло Предрага Ејдуса
„Код њега је било оно „глумим, дакле постојим”. Имају то и остали, али код њега је било више него у било ком другом.“ — Светлана Бојковић, глумица Бард српског позоришног и филмског глумишта, Предраг Ејдус, рођен је у Београду 1947. године у јеврејско-српској породици. Радио је у аматерском позоришту Дадов,…
› више информацијаПорекло Борислава Михајловића Михиза (Ириг, 1922 – Београд, 1997)
Михиз, књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник и драмски писац, некад политички подобан, али углавном не, за себе је једном рекао да је био провинцијалац: „…(код нас се) и реч провинција и реч провинцијалац употребљавају у негативном значењу, а то, бар у нашем случају, није ни сасвим тачно,…
› више информацијаПреци Ђорђа Ф. Недељковића, великог српског добротвора
Ђорђе Недељковић је рођен 1824. године у Новом Саду од оца Шиђанина Филипа Недељковића и мајке Катарине из знамените породице Мачвански из Каменице. Катаринин брат је био новосадски градоначелник и председник суда Павле Мачвански. Ђорђе Недељковић је завршио основну школу и четири разреда гимназије у Новом Саду, пети и шести…
› више информацијаПреци митрополита београдског Теодосија Мраовића
Митрополит београдски од 1883. до 1889. године Теодосије Мраовић рођен је као Теодор 27. фебруара 1815. године у Баји од оца Петра Мраовића и мајке Персиде рођене Поповић. Породица Мраовић (Мраовчевић, Мраовац) потиче из Карловца где је рођен патријархов отац Петар. Он се 16. фебруара 1807. године венчао са Персидом…
› више информацијаПреци патријарха Лукијана Богдановића
Епископ будимски од 1892. до 1908. године и Архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године Лукијан Богдановић рођен је, вероватно, 10. а крштен 11. маја 1867. године као Лазар Богдановић, син Александра Богдановића и Милице рођене Летић из Баје. Породица Богдановић је најпре живела у Српској Мечки…
› више информацијаО породици проф. Радослава Грујића (1878-1955)
Професор Радослав Грујић, теолог и историчар, рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, у учитељској породици Милоша Грујића и Милеве рођене Илић. Крштен је два дана касније у храму Св. Тројице у Земуну а у матичну књигу рођених/крштених уписан је као Радислав. Преминуо је на Хвару 1955. године. Породица…
› више информацијаРодословне занимљивости – Генеалогија и родословље у службене сврхе
У архивској грађи насталој радом јавних служби и цркви у Шиду налази се релативно велик број родослова. Ови родослови, или како их називају њихови аутори „родословља“ и „генеалогије“, прављени су за разне сврхе: склапање бракова између младенаца сумњивих међусобних односа, утврђивање наследника у случају неке оставине, подаци о породици која…
› више информација