Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација

Српско православно гробље у Шиду

  До данас нерешена проблематика настанка Шида у тесној вези је са српским православним гробљем. Највероватније је да је Шид као насеље, а око чега се слаже већина аутора, настао негде у време Велике сеобе Срба крајем 17. века. Логика налаже да је гробље формирано истовремено или непосредно након оснивања…

› више информација

Родословна цртица – о формирању презимена у Срему у 18. веку

У више наврата сам писао о касном формирању сталних презимена у Срему. Дакле, говоримо о процесу који је у неким случајевима, и поред законске наредбе о узимању сталном презимена, трајао до почетка 19. века. Овде доносим занимљив пример из села Ердевик (Општина Шид), из матице умрлих за 1767. годину. У…

› више информација

27. новембар 2021.

0

Порекло Предрага Ејдуса

„Код њега је било оно „глумим, дакле постојим”. Имају то и остали, али код њега је било више него у било ком другом.“ — Светлана Бојковић, глумица   Бард српског позоришног и филмског глумишта, Предраг Ејдус, рођен је у Београду 1947. године у јеврејско-српској породици. Радио је у аматерском позоришту Дадов,…

› више информација

19. октобар 2021.

3

Порекло Борислава Михајловића Михиза (Ириг, 1922 – Београд, 1997)

Михиз, књижевни критичар, књижевник, драматург, сценариста, есејиста, путописац, песник и драмски писац, некад политички подобан, али углавном не, за себе је једном рекао да је био провинцијалац: „…(код нас се) и реч провинција и реч провинцијалац употребљавају у негативном значењу, а то, бар у нашем случају, није ни сасвим тачно,…

› више информација

Преци Ђорђа Ф. Недељковића, великог српског добротвора

Ђорђе Недељковић је рођен 1824. године у Новом Саду од оца Шиђанина Филипа Недељковића и мајке Катарине из знамените породице Мачвански из Каменице. Катаринин брат је био новосадски градоначелник и председник суда Павле Мачвански. Ђорђе Недељковић је завршио основну школу и четири разреда гимназије у Новом Саду, пети и шести…

› више информација

25. август 2021.

0

Преци митрополита београдског Теодосија Мраовића

Митрополит београдски од 1883. до 1889. године Теодосије Мраовић рођен је као Теодор 27. фебруара 1815. године у Баји од оца Петра Мраовића и мајке Персиде рођене Поповић. Породица Мраовић (Мраовчевић, Мраовац) потиче из Карловца где је рођен патријархов отац Петар. Он се 16. фебруара 1807. године венчао са Персидом…

› више информација

25. август 2021.

1

Преци патријарха Лукијана Богдановића

Епископ будимски од 1892. до 1908. године и Архиепископ карловачки и патријарх српски од 1908. до 1913. године Лукијан Богдановић рођен је, вероватно, 10. а крштен 11. маја 1867. године као Лазар Богдановић, син Александра Богдановића и Милице рођене Летић из Баје. Породица Богдановић је најпре живела у Српској Мечки…

› више информација

О породици проф. Радослава Грујића (1878-1955)

Професор Радослав Грујић, теолог и историчар, рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, у учитељској породици Милоша Грујића и Милеве рођене Илић. Крштен је два дана касније у храму Св. Тројице у Земуну а у матичну књигу рођених/крштених уписан је као Радислав. Преминуо је на Хвару 1955. године. Породица…

› више информација

Родословне занимљивости – Генеалогија и родословље у службене сврхе

У архивској грађи насталој радом јавних служби и цркви у Шиду налази се релативно велик број родослова. Ови родослови, или како их називају њихови аутори „родословља“ и „генеалогије“, прављени су за разне сврхе: склапање бракова између младенаца сумњивих међусобних односа, утврђивање наследника у случају неке оставине, подаци о породици која…

› више информација