Avatar photo

Аутор

Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Порекло Ото Бихаљи-Мерина (1904-1993)

Ото Бихаљи-Мерин (Земун, 3. јануар 1904 – Београд, 22. децембар 1993) српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар јеврејског порекла, рођен је као Ото Бихали, син Давида Бихалија и Кларе рођене Шенман. Породица Бихали спада у групу мађарских Јевреја. У Нови Сад се око 1830. године доселио…

› више информација

Насилне и необичне смрти у Шиду у 19. веку

Матичне књиге умрлих нам не дају само пуке податке ко је када умро и колико је имао година. Ова врста матичних књига нам даје увид у много дубље ствари, попут занимања, социјалног положаја, међуљудских и унутарпородичних односа, карактера људи и заједнице итд. Уписивање узрока смрти  у шидске матице започело је…

› више информација

Списак крсних слава у селу Шашинци (Сремска Митровица) 1906. године

Шашинци су први пут забележени 1477. године. Од 1718. године део су Митровачког властелинства, а од 1745. године прелазе у Војну крајину. Храм сазидан у византијском стилу 1769-1772. године посвећен је Силаску Св. Духа на апостоле. Током 1900. године у селу је било 353 куће са са 2146 становника. Од…

› више информација

Настанак презимена у селу Параге (Бачка Паланка)

Параге се налазе у Општини Бачка Паланка. Парошка парохија има сачуване матичне књиге и домовне протоколе од 1744. године. Овакво стање са матичним књигама, као и обиље државних пописа становништва, омогућава да се ово мало бачко село узме као студија случаја за проучавање настанка и промене презимена код Срба. Према…

› више информација

Порекло Јаира Лапида, мандатара за састав нове владе Израела

Председник Израела Рувен Ривлин одлучио је да мандат за састав нове владе повери лидеру опозиције Јаиру Лапиду. Јаир Лапид (Тел Авив, 1963) је оснивач и председник странке Јеш Атид. У периоду од 2013. до 2014. године обављао је функцију министра финансија Израела. Пре политичке каријере био је ТВ водитељ и…

› више информација

Порекло официра и композитора Јосифа Руњанина (Винковци, 1821 – Нови Сад, 1878)

Аустријски официр веома успешне војничке каријере и композитор познат по свега две композиције, садашње хрватске химне „Лијепа наша домовино“ и „Радо иде Србин у војнике“, Јосиф Руњанин, потиче из српске православне свештеничке (и војничке) породице из сремског села Кузмин. Најстарије порекло породице Руњанин оставио је записано у својој аутобиографији прота…

› више информација

Порекло презимена, (Мала) Вашица (Општина Шид)

Вашица је први пут забележена 1430. године. Село је постојало и у време турске власти у Срему, па је забележено да је 1566/1567. године плаћало 40 акчи на име тапијске таксе на црквену земљу. Село се налазило на обали Босута, на локалитету Градина, све до првих деценија 18. века када…

› више информација

Порекло презимена, село Кузмин (Општина Сремска Митровица)

Кузмин је први пут забележен 1492. године. У току турске власти 1546. године село је имало 17 обичних, 1 удовичко домаћинство и 1 кнеза, а 1576. године 24 домаћинства. Године 1702. За село је забележено да је запустело а да је у прошлости било насељено православним Рашанима. Током 1733. године…

› више информација

Порекло презимена, село Бачинци (Општина Шид)

Село Бачинци се први пут помиње 1330. а потом и 1376. године. У време турске власти, 1566/67. године тапијска такса на земљшите цркве износила је 100 акчи. Током 1702. године за Бачинце је забележено: „Пошто се пређе преко једног великог насипа земље, где је била улогорена армија великог везира за…

› више информација

Порекло презимена, село Беркасово (Шид)

Беркасово је први пут забележено 1330. године. Забележено је као град 1482. године. Једно време је припадало деспотима из породице Бранковић. Прва црква посвећена Св. Петру и Павлу саграђена је 1711. године, а освећена је наредне године од стране епископа плашчанског Данила Љуботина. Године 1716. Срби граничари из Вуковара добили…

› више информација