„И када у Сентандреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота.“
Јаков Јаша Игњатовић, чувени српски писац, рођен је у Сентандреји 8. децембра 1822. године (26. новембра по старом календару) у угледној породици варошког тутора Јакова и Ане Игњатовић. Крштен је три дана касније у храму Св. Апостола Петра и Павла, а кума је била Рахила, супруга Андреја Јовановића. Према неким подацима, његова породица се преселила из Призрена у Горњу Угарску са патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем 1690. године.
Јаков Игњатовић је рођен у заиста великој породици. Увидом у матичне књиге сентандрејских цркава, средином 18. века се наилази на 7-8 брачних парова са презименом Игњатовић. Да ли су сви у сродству – није могуће рећи. Родослов Јаковљеве гране може се пратити од његовог деде Симеона († 1793), рођеног вероватно током треће деценије 18. века, пре увођења матичних књига. Симеон је сахрањен у породичну гробницу која се налази са десне стране храма Св. Преображења у Сентандреји.
Симеон Игњатовић је у браку са Маријом, ћерком Живка Сарисимића из Сентандреје имао Јелисавету (1752), Катарину (1754), Јакова (1763-1830), Василија (176-1841) и Сару (1772).
Јаков Игњатовић (1763-1830) је имао два брака. Први је склопио 1783. године са Пелагијом Караџић (1764-1809) са којом је имао Ану (1786), Софију (1788) удату за Петра Добрића из Сентандреје, и Јулијану (1790). Други брак је склопио као удовац 1809. године са Аном Јаковљевић (Љубојевић) (1786-1823). У другом браку је имао Димитрија (1810-1811), Марију (1812-1812), Живка (1813-1817), Константина (1814-1815), Катарину (1816) удату за Николаја Михаиловића из Ковина, Кристину (1817-1817), Стефана (1818), Марију (1821-1823) и најмлађег Јакова (1822-1889).
Мајка Јакова Игњатовића, Ана, рођена је 7. јула 1786. године у породици Јована Јаковљевића Барбира и Марије рођене Љубојевић. Јован Јаковљевић (1749), са Крбаве, венчао се 1775. године са Маријом (1758), ћерком Манојла и Јелисавете Љубојевића из Сентандреје. Будући да је Јаков био „призетко“ у граду, а можда и у Љубојевићевом дому, често је у матичним књигама навођен без свог презимена и то као „зет Манојла Љубојевића“. Чак је и приликом удаје ћерке Ане за Јакова Игњатовића 1809. године, он наведен као „Јован Љубојевић“. Јован Јаковљевић и Марија рођ. Љубојевић су, поред ћерке Ане (1786) имали и синове Георгија (1776) и Стефана (1787). Георгије Јаковљевић је преузео бригу о свом сестрићу Јакову Игњатовићу након што је овај остао сироче.
28. јул 2022. у 05:43
Војислав
Јаков Игњатовић о српском народу
https://www.snnovine.hu/post/%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B8%D0%B3%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0