Крсне Славе
О крсним славама у Срему
За потребе публиковања Шематизма Карловачке митрополије планираног за 1907, Карловачка конзисторија је послала крајем 1906. и почетком 1907, циркуларно писмо свим парохијама, у којем је између осталог тражила, и да доставе спискове православних породица са њиховим крсним славама, надимцима и пореклом, као и пописе потеса у атару са могућим значењем…
› више информацијаПрезимена и крсне славе у Парохији толишкој према попису домаћинстава из прве половине XX века
ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић Током прве половине XX века у Парохији толишкој редовно је вођена евиденција чланова домаћинстава парохије. О томе днаас сведочи књига Домовни протокол Парохије толишке. Овај црквени попис домаћинстава проведен је највероватније непосредно пре избијања Првог светског рата. На то указује и прва визитација архијерејског…
› више информацијаСлаве официра, подофицира и пуковске Мостарског гарнизона (1923)
ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић У јуну 2020. године објавили смо чланак о једној малој, али вредној и данас веома реткој књижици, која носи назив Крсна имена – славе – православних српских породица у Мостару, а која 1923. године објављена у издању Књижарнице и Штампарије Пахера и Кисића из Мостара….
› више информацијаKrsna slava . . . Serbs Accept Christianity
All religions have various customs and tradition that are attached to or extend their basic Canon Laws. Different national backgrounds portray various adaptations to religious services that have been passed down among Christian families. Among the Serbian Orthodox faithful, one of the most honored religious customs and traditions that is…
› више информацијаКрсне славе скопских свечара (1934)
ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић У време Краљевине Југославије, много труда и пажње улагано је у изградњу Скопља као центра Старе Србије. Скопље је тако убрзано постајало све значајнији образовни и издавачки центар. Немали број вредних књига и периодике из тог времена изаћи ће управо у Скопљу. Тако ће 1934….
› више информацијаКрсне славе српских православних породица у Мостару (1923)
ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић У Мостару је 1923. године, у издању Књижарнице и Штампарије Пахера и Кисића, изашла мала, али вредна, и данас веома ретка књижица под називом Крсна имена – славе – православних српских породица у Мостару. Ову књижицу на нешто више од 120 страна, приредио је…
› више информација15. март 2018.
8
Порекло презимена Панчевачки
ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ (Панчèвачки-Ми̏ланови) Стара презимена: Поповић, Животин (1764, 1765, 1774), Максимов (1795), Панчевац (1782-1845), *Панчевачки (1788+) Најстарији забележени предак рода: Живота (око 1710. године рођен) Крсна слава: Никољдан (19. децембар)-прва потврда 1816. године Породични надимак (шпицнамет): Ми̏ланови, Лудајнице Порекло: Панчево (први помен рода 1764. године), Банат, Србија Ранија места боравка:…
› више информацијаСвети Симеон Мироточиви
Српска православна црква и верници прослављају 26. фебруара (13. фебруара по јулијанском календару) Светог Симеона Мироточивог. Уредништво портала Порекло честита свима који славе овог свеца. Свети Симеон је духовно, монашко име Стефана Немање, утемељивача династије Немањића, који је рођен 1118. године у Рибници код Подгорице, а умро 13. фебруара 1200….
› више информацијаПокров Пресвете Богородице
Српска православна црква и верници 14. октобра по грегоријанском (1. октобра по јулијанском) славе Покров Пресвете Богородице. Портал Порекло честита свима који славе. У време цара Лава Мудрог (или Философа), 911. године, било је свеноћно бденије у цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини је стајао…
› више информацијаПрезимена и крсне славе у Парохији српско-грапској према попису домаћинстава из 1911. године
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Крајем 19. века и током прве деценије 20. века у Парохији српско-грапској редовно је вођена евиденција чланова домаћинстава парохије која се у виду Домовника чува и данас у службеним просторијама Парохије српско-грапске у Грапској Доњој код Добоја (Република Српска, БиХ). Парохија српско-грапска обухватала је…
› више информација