Порекло презимена Панчевачки Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ПАНЧЕВАЧКИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ (Панчèвачки-Ми̏ланови) Хаплогрупа: I2а1b3-PH908-Z16983>А493 I2>I-L460 [toggle title="ТЕСТИРАНИ ПАНЧЕВАЧКИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ (Панчèвачки-Ми̏ланови) Хаплогрупа: I2а1b3-PH908-Z16983>А493 I2>I-L460 Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Панчевачки

Порекло презимена Панчевачки

ТЕСТИРАНИ ПАНЧЕВАЧКИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ

(Панчèвачки-Ми̏ланови)

Хаплогрупа: I2а1b3-PH908-Z16983>А493

I2>I-L460>I-P37>I-M423>I-Y3104>I-L621>I-CTS10936>I-S19848>I-CTS4002>I-CTS10228>I-Y3120> I-S17250>I-PH908>I-Z16983>I-Y4789 (A493)

Порекло: Панчево, Банат, Србија

Крсна слава: Никољдан

_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Панчевачки

Велика Сеоба Срба – Паја Јовановић, прва верзија

Прегледом матичних књига пре свега банатског села Опова, а потом Црепаје пронађена су стара презимена породице Панчевачки. У питању су презимена Поповић/Попов (не зна се када је последњи пут овај огранак породице вођен под тим презименом, када га је и због чега заменио другим презименом док је други део породице ово презиме задржао и даље преносио, али се зна да су  под њим оба огранка породице дошла у Опово из Панчева), Панчевац/Панчовац (званично код овог огранка породице забележено први пут 1782.године а последњи пут 1845.године (код дела који је задржао презиме Поповић/Попов помиње се уз постојеће презиме само једном-1769.године)), Животин (1774.године), Максимов (1795.године), Панчев (1789.године). Презиме Панчевачки/Панчовачки први пут је забележено у аустријским војним пописима граничара 12.регименте за време Кочине Крајине 1788.године (приликом војних пописа уписивали су варијанту презимена Панчовачки), а у матичним књигама се први пут јавља приликом крштења Михајловог сина Димитрија 1804.године у Црепаји. Током времена у матичним књигама наизменично су бележена оба презимена (и Панчевац и Панчевачки) , да би се данашњи облик презимена почео бележити  у матичним књигама Црепаје тек од 1845.године (тек од Милановог сина Николаја/Николе који је у матичним књигама Црепаје био уписиван искључиво под презименом Панчевачки) пред Српско-Мађарски рат и то траје до данас. Породични надимак тзв. шпицнамет  је Миланов и настао је 30-тих година 19.века (ради разликовања два огранка породице Панчевачки у Црепаји- Михаилових синова Милана и  Димитрија). У селу Црепаји данас нема мушких потомака ове породице а последњи је био Ђурица Панчевачки (1941-1997) који је као и његов отац Илија (1915-1987) био познат под надимком тј.шпицнаметом Лудајница (лудаја=пита од бундеве).

Истраживањем је откривено да су преци овог рода боравили прво у Панчеву (не зна се када нити одакле су дошли у Панчево), да би након 1764.године (1764-1767) прешли у Опово и тако добили претечу презимена које данас носе, након тога током Кочине Крајине 1789/1790.године једини преостали члан ове породице је прешао из Опова у Црепају, да би се 1914/15.године највећи део ове породице поново вратио у Панчево.

Презимена Панчевац и Панчевачки су се често смењивала и у војним пописима и матицама, да би тек од Николе/Николаја 1845.године породица почела да се уписује искључиво под презименом Панчевачки.

Порекло из старих времена пре Прве Велике Сеобе Срба (1690.године) и Друге Сеобе Срба (1739/40.године) је нејасно и постоји више различитих могућности.

Обзиром да се у матици Опова из 1774.године породица појављује под презименом  Животин (Максим Животин), а да се Максим Животин јавља и у попису цивила српског дела Панчева 1764.године ( Душан Поповић- Срби у Банату у 18.веку), то може да буде један од доказа  да је породица после Прве Велике Сеобе или Друге Сеобе Срба дошла у Панчево под другим презименом (Поповић/Попов) , а потом прешла у Опово и због тога је један део породице добио презиме Панчевац – касније и Панчевачки , а у даљем тексту ће бити изнети докази који говоре у прилог овој тези.

По свему судећи, породица је у Опово сасвим сигурно дошла  из Панчева између 1764-1767.године .Оно што знатно отежава истраживање је чињеница да су се у Опову током прве две деценије вођења матичних књига смењивало неколико пароха. Један је своје парохијане уписивао по уобичајеном српском принципу настанка презимена по очевом имену (Максим Животин, Михаило Максимов) док је други-макар за овај род презиме уписивао по месту из ког је породица дошла (Живота Панчевац, Максим Панчевац итд.) а трећи парох је често умео да наводи надимке, имена очева/дедова итд. Након пописа домаћинстава Панчева 1764.године (568 у српском делу вароши) за останак у граници се одлучило само 186 домаћинстава док се остатак одлучио да напусти војну границу, тако да се 1764.година узима за годину када је велики део породица напустио Панчево и населио села углавном села у његовој околини која нису улазила у састав војне границе али су била део панчевачког дистрикта (Опово тек 1767/8.године укључено у састав 12.Банатско-Немачке регименте). Доказ овоме јесте матична књига крштених за Опово из 1769.године у коме се наводи Пантелија Поповић Панчевац као кум Симе/Симеона Стаина и његове супруге Саре (писао парох Опова Јован Херинтов-можда Јован Еренков/Еренковић). У Опову је било доста фамилија које су имале топонимска презимена (Панчевац, Косовац/Косовачки, Сервијанац, Мошоринац/Мошорински, Земунац, Јабучанин, Вуковарац, Козловачки, Гаичанин/Гајчанин, Гладилац/Гладилички, Ченђан/Ченч(ђ)ански, Бугарин/Бугарчић/Бугарски, Ковилски, Петровачки-Бечкерек, Ђерманов/Германов, Каначки, Влах/Вла, Бајац/Бајски, Бокинац, Борчанин, Дробњак, Ирижанин, Јачински, Каћанин/Каћански, Крчединац/Крчедински, Рудњански, Смедеревац/Смедеревачки, Дошљак, Титељанин/Титељан/Тителски, Тушковић, Бошњаков, Грк, Неузинац/Неузински, Модошанин/Модошки, Туринац/Турински, Опавчанин, Жељац/ски, Јечинац, Црепајац/ски, Вучковац/Вучковачки, Тополовчанин/Тополовац/Тополовачки, Сефкеринац, Лочки/Лочанин, Шенђурађски, Шелеверац/Шелеверачки, Сремац/Сремчев, Сланкаменац, Ердељан, Кендерешки, Ђуринац/Ђулинац, Керечки, Маџаревић , поједини су бележени као из Кикинде, Иланџе али без формираног топонимског презимена итд.) што значи да су на тај начин разликовали породице различитог порекла и да је тешко могла да постоји могућност да се у матицама бележе две породице истог топонимског презимена а да су различитог порекла (јер је циљ топонимских презимена био да јасно одвоји породице различитог порекла а не да их зближи). Због тога се намеће закључак да је у Опову постојало две или више породица пореклом из Панчева сигурно је да не би биле означаване под презименом Панчевац јер их то не би разликовало и стицао се утисак да су истог порекла. Због тога, чињеница да је у Опову наведен више пута Живота Панчевац (био је означен као становник Опова-иако је умро пре почетка вођења матица (барем оних очуваних) из 1768.године) и чињеница да се Пантелија Поповић/Попов наводи истовремено и као Панчевац (само 1769.године а касније само као Поповић/Попов) означава да су Пантелија Поповић/Попов Панчевац и Живота Панчевац били истог порекла. Животини потомци су се уписивали као Животини (1774.године) а касније-после најмање 14 година од смрти Животе породица је под другим млађим свештеницима  почела да се уписује као Панчевац– јер је вероватно остало сачувано само сећање и по томе надимак  који је Живота имао међу Опавчанима и новим свештенством у Опову- тј. да је дошао из Панчева. У то време Панталија Поповић је још био жив и преносио је  презиме Поповић/Попов својим потомцима а друго презиме Панчевац код овог дела породице је било потпуно потиснуто. Оно што говори у прилог овоме јесте и чињеница да је чак и код Опавчана других народности остало упамћено и забележено да је код готово сваке српске породице уз презиме постојао породични надимак који је често замењивао првобитно презиме. То је између осталог разликовало Србе и остале нације које су насељавале ово село у мањем броју.

Оно што морамо имати на уму је и могућност да се породица Панчевачки/Панчевац могла презивати Којић/Коић а не Поповић. Наиме знамо да се најстарији предак породице Панчевац/Панчевачки звао Живота, а у матичним књигама умрлих Опова од почетка вођења књига (1768.године) па до краја 18.века се помињу само Живота Глуви (преминуо 1770.године) и Живота Којић (преминуо 1778.године). Оно што је занимљиво јесте чињеница да је ћерка Животе Којића-Ана била удата за Петра Пантелије Поповића Панчевца и добили су сина ког су назвали Живота 1779.године, а уз Животу Којића помиње се и Михаило Којић тј. његова ћерка Сара која је била удата за Михаила сина Радомира Колара добила сина Гаврила 1779.године (кум Недељко Живана Касапина), као и Јован Коић стари сват Јовану Давинићу и Ивани Лазић на венчању 1768.године (кум Милован Илин). Занимљиво је и то што се Јовану Којићу и Сави Којићу као кумови наводе чланови породице Косовац/Косовчки (Симеон и Сава), а како су Косовци били кумови Поповић Панчеваца а из Којића куће је девојка била удата за једног од синова Пантелије Поповић Панчевца извесна веза између ове 3 породице може да постојиЈован Ердељановић у својој књизи Срби у Банату забележио је да постоји стариначка породица Којић (св.Никола) у Панчеву и Омољици (такође славе св.Николу и сматрају да су старином из Македоније тј. Старе Србије), а како знамо да је Пантелија Поповић Панчевац заједно са породицом прешао из Панчева у Опово, ово може значити да је породица Пантелије Поповића заједно са породицом Животе Којића прешла у Опово из Панчева јер је син Пантелије Поповића-Петар био ожењен ћерком Животе Којића-Аном.  Нажалост први познати предак породице ПанчевацЖивота Панчевац се помиње у матицама Опова у пар наврата. Помиње се преко Максима Панчевца -његовог сина који се у матицама наводи као Максим Животин (1774.године, парох Исидор Поповић) и као Максим Панчевац син Животе Панчевца (1782.године, парох Јован Цвејин), а касније се Живота помиње и кроз супругу Анђелију, која је означена супруга Животе Панчевца (1782.године) тако да оно што знамо јесте да је за овај огранак породице прво навођење под презименом Панчевац било 1782.године, и од тада се у матицама Опова ова породица и сви њени чланови бележи под овим презименом. Пошто се у матичним књигама венчаних не помиње венчање Петра Пантелије Поповића и Ане Животе Којића(иако матице почињу тек 1768.године) може да буде да је венчање било у Опову периоду досељења породице Пантелије Поповића и Животе Којића из Панчева 1764-1768.године, али лако може да буде да је венчање било у Панчеву јер су обе породице у Опово дошле из Панчева ! У матичним књигама Опова у периоду 1802-1811.године помиње се Стефан Којић са 6 чланова породице, тако се наводи у монографији Срете Пецињачког о Опову. . Ипак у периоду 1799-1811.године пронађено је два огранка Којића/Коића. У питању су Сава (Павел) Којић са женом Пауном (Марија 1799.године, Алимпије/Александар 1800.године, Јулијана 1803.године, Јован 1804.године, Пантелејмон 1808.године) и Јован Којић са женом Макреном/Макрином (Јулијана 1800.године рођена). Кумови оба ова огранка су из куће Косовац/Косовачки (Саве Косовца и Симеона Косовца). Наравно, овакве наводе о повезаности породица Поповић/Попов или Којић са породицом Панчевачки може да потврди само ДНК анализа Y хромозома некога од потомака ове две породице.

У пописима цивила и војника српског и немачког дела Панчева из 1764.године наводи се доста мушкараца са презименом Поповић и Попов. За истраживање је најбитније што се наводе чланови породице Поповић/Попов који су били присутни и у Опову после 1768.године што се може видети по матичним књигама крштених,умрлих и венчаних. То су били  Пантелија Попов, Милосав Попов (војник), Милован Поповић и Милић Поповић кнез (оборкнез Панчева) који је био становник Опова (у коме је умро 1771.године). Оно што отежава истраживање је чињеница да нису сви Поповићи/Попови из Опова били истог порекла.  Зна се поуздано да су носиоци овог презимена живели у Опову још 1733.године (Петар Поповић, парох Опова Исидор Поповић и син му Максим- кум Атанасије Чизмаџија и његова породица), један део је дошао из Јабуке (Стока Поповић Јабучанин и син Арон-кумови му били Димитрије Поповић и Филип Стајић што може да указује да је тај огранак истог порекла као и Пантелија Поповић Панчевац) други део из Панчева (поп Петар Поповић 1767.године дошао у Опово из Панчева, Пантелија Поповић уз синове Петра (синови Јован и Живота), Павла, Јосифа, Василије Поповић са синовима Марком и Димитријем, и Живота Поповић касније прозван само Панчевац као и остатак његове породице). Постоји и огранак који води порекло од Цвеје Попова нејасног је порекла (синови Никифор, Максим и Антоније и тај огранак је имао кумове из куће Цвеје Баронића, Јована Живковића, Викентија Касапинова, Јефтимија Момчиловића а од средине 19.века из куће Матејића) и огранак који води порекло од Константина Које Поповића а такође је нејасно одакле је пореклом (имао сина Николу и кумове из куће Поповића)- а њихови потомци су највероватније касније прозвани као Попов-Којини (Ђурђиц). Из Панчева је био и панчевачки оборкнез М.Поповић који је живео у Опову а помиње се 1726.године-додуше без навођења имена иако је вероватно да је у питању Милић Поповић за кога се зна да је био оборкнез Панчева 1742.године и 1756/7 године (могуће још 1726.године). Пантелија Поповић је имао синове Стефана (1774.године се удавио), Јосифа и Петра уз кћи Ану тако да је према рачуницама Пантелија Поповић рођен између 1720-1725.године. Кумови Пантелије Поповића/Попова су били чланови породице Косовац/Косовачки (Јован и син Лука) и породице Стајин/ Стајић/Стаин (Симеон/Сима), док су кумови породице Животин и Панчевац били од куће Недељка Субаше-касније Недељковићи/Недељкови (Григорије син Недељка Субаше/Субова) и Петра Сабова.

Данас у Опову има 2 огранка породице Попов, тачније 4 породице, а некада је био присутан и 3.огранак који данас више не живи у Опову. Први огранак чине породице Попов-Писарови, Попов-Бељини и Попов-Учитељови које су истог порекла и славе Митровдан. Њихов најстарији предак којег памте је Атанасије/Арон Попов/ић рођен 1793.године и он је потврђен у матичним књигама (од оца Василија кум Константин Поповић). Трећи, данас непостојећи  огранак су Попов-Којини (од Константина Које Поповића и сина Николе-кумови Јеремији Поповићу), славили су Ђурђиц али их нема више у Опову. Други огранак породице Попов из Опова су Попов-Цвејини (305 бр.куће од средине 19.века) који славе Светог Николу (од Цвеје Попова рођеног око 1710.године и синова Никифора, Максима, Антонија и пароха Јована Цвејина). Због тога што славе Светог Николу овај огранак Попова из Опова је веома занимљив, али преко матичних књига односно кумова из истих породица нису потврђене везе са Пантелијом/Пантелејмоном Поповићем Панчевцом и његовим огранком (Василије са синовима Димитријем и Марком и Пантелијини синови Јосиф, Петар и Павле). Шта више може се рећи да је веза између ове две породице искључена тиме што је оповачки парох Јован Цвејин био кум Јосифу Пантелије Поповића Панчевца. Једина веза између поменутих породица може да буде чињеница да је Никифор Попов од Цвеје Попова син дао имена својим синовима (Пантелија и Петар) која подсећају на имена која се јављају у огранку Пантелије Поповића/Попова. Треба рећи да велики број породица Поповић/Попов различитог порекла у Опову и чињеница да чак у кући Попов-Цвејиних одрасли мушкарци који су основали своје породице још у 18.веку нису бирали кумове из истих кућа ( Петар Поповић син Никифоров је имао кумове из куће Баронића као и његов отац, Максим син Цвејин је имао кумове из куће Касапинова Викентија, док је Григорије Поповић други Никифоров син имао кумове из куће Момчиловића а његов син Георгије и унук Јован кумове из куће Живковића). Уколико би се  генетским тестирањем доказало исто порекло породице Панчевачки и Попов-Цвејин то би значило да су у Опово дошла три брата- Пантелија Поповић Панчевац, Цвеја Попов и Живота Панчевац.

Породица Недељков(ић)-Субашин/Субов (Стока и Григорије синови Недељка) имала је кумовске везе у Опову такође са породицом Чаругџија/Чаругџић (Милија који је био опанчар јер је његово презиме турцизам који означава опанчара)и Сабов/Живанов/Живојинов (Петар) са породицом Воденичар(ов)-Арсенијев може се поставити теза да породице Чаругџић/Чаругџија и Воденичар(ов)-Арсенијев могу имати везе са породицом Панчевац из Опова.

Зачетник родослова и отац од Животе и Пантелије Поповића је могао да буде било који свештеник који се помиње у Панчеву током прве половине 18.века па чак и поп Петар Поповић који је из Панчева прешао у Опово 1767.године. Први помени православног свештенства у Панчеву бележе попа Остоју и попа Стојшу 1726.године (попа Стојшу и 1733.године), попа Страјина 1744.годинепроту Лазара Зарића 1742.године и 1755.године , Јеврема Ђорђевића (1745-1755 бивши панчевачки викар из Ковина), попа Арсенија и Петра Јовановића 1746.године1755.године Јована Петровића из Београда и Јована Марковића,  Павла Поповића 1763.године, Јована Бркића 1764.године (седморо деце из Кресбинца у Србији) , Јована Лујановића-Вујановића (из Параћина), Живојина Стојановић из места Панчева и Николу Петровића из Гроцке. Поп Петар Поповић родом из Панчева прешао је у Опово и постао свештеник 1767.године !

Од носилаца презимена Попов/Поповић у Панчеву се помињу грађани Арсеније Попов 1733.године, 1750.године тровци Лацко Поповић и Јосим Поповић (1742.године, 1759.године), Милић Поповић оборкнез панчевачки 1742.године (чак и 1726/7 године је он врв. био у питању). У попису цивила и војника Панчева из 1764.године помиње се следећи носиоци презимена Поповић/Попов : Милић Поповић кнез, Павел Поповић , Милован Поповић, Аксентије Поповић, Гаврило Поповић, Пантелија Попов , Лацко Поповић ( Handelsman), Јеврем Поповић (Zimmerman), Милосав Попов (војник).

Оно што остаје недоречено је питање због чега је део породице која се презива Панчевачки/Панчевац престала да се уписује под презименом Поповић/Попов. Оно што се поуздано зна је да је за време Кочине Крајине 1789/1790.године, Михаило Панчовачки/Панчовац је као рањени граничар-пешадинац прекомандован из Опова за Црепају, а после 1912.године , Живојин/Живан је са своја два брата од стрица (Аксентијем/Александром и Лазаром) прешао у Панчево. Презимена Панчевац/Панчевачки су аустријске власти уписивале у војним пописима за време Кочине Крајине као Панчовац/Панчовачки , док се у црквеним матицама Опова и Црепаје увек наводило као Панчевац/Панчевачки. Први пут аустријске власти уписују српску варијанту презимена- Панчевачки тек 1799/1800.године у Грунтовим катастрима војно способних Црепаје (Inwoghner Mihailo Pancsewacsky -Михаило Панчевачки).

Панчевачки дистрикт око 1740.године (укључујући и Опово и Црепају)

  • У наставку ће бити речи о најранијој појави презимена Панчевац и презимена сличног корена у различитим местима широм Баната и покушају довођења у везу са данашњом породицом Панчевац/Панчевачки (1567/79 године и 1720.године). Са овим породицама и презименима је немогуће успоставити било какву везу али су свакако занимљиви подаци у питању.

Презиме Панчевац/Панчовац се појављује на попису Срба војника Арада 1720.године (Militia In Civitate Aradiensi)- Суба Панчовац али веза са Арадом није доказана прегледом матичних књига. Уколико би се доказала веза са Арадом могуће би било да је старије презиме било Партивац (1715.године Суба Партивац а нигде се не појављује презиме Панчевац/Панчовац). На основу праћења самог презимена и његових претеча, у теорији је могуће да је породица Сеобом Срба дошла у Арад после 1690.године, одатле 1746.године прешла у Опово (иако се каже да је ова сеоба била из места Гај у близини Арада у Опово) са још шездесет породица пре него што је Поморишко-Потиска војна крајина (1702-1751) потпуно развојачена. Ово је теоретски могуће, али проналазак најстаријег презимена породице Панчевачки- а то је Поповић указује на другачије порекло ове породице. Тако рана појава презимена Панчевац (1720.године), осим тога даје изузетно мале шансе да је од тог периода могло да се одржи до доласка породице у јужније крајеве Баната јер су презимена тада била нестална, а уз то добијала су се по оцу или по месту из ког се породица непосредно иселила.

Слично презиме- Панчевић се појављује у попису Чанадског санџака (обухватао српски и румунски део Баната) за време Мехмед-паше Соколовића 1567.године (Ђурађ и синови Субота и Недељко) у селу Сент Михал у близини данашњег Зрењанина, док се у наредном попису Сент Михала из 1579.године не појављују Панчевићи , али  се јавља породица Марковић, врло сличних имена са Панчевићима (Димитар и синови Субота и Недељко).Ипак тешко је рећи да је породица боравила у Панчеву, па и самом Банату од времена Српског устанка у Банату 1594.године јер је тада по речима многих Банат потпуно опустео од Срба , а Панчево је најјужнији део Баната а истовремено и турска варош насељена превасходно муслиманским живљем. Према томе у Панчево је породица вероватно дошла у периоду између почетка 17.века (од 1600) и  завршетка Друге Велике Сеобе Срба (1740.године ) -можда чак и развојачења Поморишке крајине (1750-1764).

Највећи број истраживача који су се бавили историјом Баната и пореклом банатских Срба сматра да је топонимско презиме Панчевац везано за боравак породице у Панчеву и пре Велике Сеобе уз исељење у северније крајеве који нису били под Турцима због страха од одмазде због учешћа Срба- а можда и самих чланова породице на аустријској страни у рату са Турском ( 1685-1699) који је узрок Велике Сеобе Срба.

Православна црква Светих апостола Петра и Павла у српском делу Арада

Покушај реконструкције изгледа поморишких граничара почетком 18.века

  • Подаци о овој породици пронађени су у литератури, Православним Матичним књигама, Регистру рођених,умрлих и венчаних, Домовним Протоколима  за места Црепају, Опово, Зрењанин, Панчево уз преглед матица Банатског Новог Села, Вршца и Делиблата, Пописима граничара Поморишко-Потиске Крајине 1715-1720.године и  12.Банатско-Немачке регименте (1764-1835)  са акцентом на период током Кочине Крајине (1788-1791) и у Грунтовом катастру војно способних Црепаје 1799/1800.године.

1) Литература :

Као први и базични извор података у књизи Јована Ердељановића-Срби у Банату помиње се у попису Црепаје род Панчèвачки-Ми̏ланови (Никољдан, 1 кућа) који су део стариначких српских родова у Црепаји, по професору Ердељановићу даљом старином из Панчева, док се у попису Горње парохије Панчева наводи породица Панчéвачки (Никољдан, 1 кућа) који су дошли из Црепаје. У оригиналним белешкама Јована Ердељановића (вођеним 1922.године-оригинали се чувају у Матици Српској у Новом Саду) се наводи да је у улицу Црепајачки Пут број 4 у Панчево из Црепаје прешао Аксентије/Александар Панчевачки док се  у издању Матице Српске то не наводи.

Други извор је књига Душана Поповића-Срби у Банату у 18.веку, где се у попису мушког становништва Црепаје (није ни попис граничара нити само цивила већ мушкараца домаћина и њихових синова) из периода око 1800.године по белешкама пуковника Живана Живановића ( чувају се у Етнографском Институту при САНУ у Београду ) наводе Михаил и Милан Панчевац  (отац и син).У пописима Зрењанина из 1773.године наводи се Лазар Панчевац а у пописима војника Арада 1720.године Суба Панчевац/Панчовац, у пописима војника Арада 1715.године Суба Партивац (могуће да је најстарије презиме у питању које указује на село Парту недалеко од Вршца), у пописима Вршца 1795.године Стеван Панчевац  (у Урбаријуму Вршца из 1815.године Лазар Панчевац, у попису цивила Вршца из 1828.године Анта и Димитрије Панчевац).  У попису становника Панчева из 1764.године наводе се цивили Пантелија Попов уз Милована Поповића , Милића Поповића (оборкнез панчевачки), Милосав Попов (војник) и Максима Животина, Животу Стојшина, Животу Симина, Животу Јакоића, Животу Стајића ( људи који су из Панчева могли да пређу  у Опово).

Трећи извор података је књига Монографија Црепаје 1660-1918.године од свештеника Петра Идворца који наводи да је ова  породица коју свештеник Идворац означава као Панчевачки-Панчевац забележена први пут у пописима српских граничара Арада 1720.године (Суба Панчовац/Панчевац) у који је дошла 1690.године током Сеобе Срба управо из Панчева, а да је након развојачења Поморишко-Потиске границе (већ 1741.године почела да се укида а српске породице да се исељавају) породица уместо у Русију (територије Славеносербије и Новосербије) прешла у јужнији део Баната. По свештенику Идворцу вратила се у Панчево у ком је забележена 1764.године у пописима које је и Душан Поповић у својој књизи објавио (вероватно је грешка свештеника Идворца јер се породица не помиње ни у попису Панчева из 1764.године нити 1795.године). По свештенику Идворцу  један део породице је прешао у Црепају након њеног обнављања 1774.године а други део је остао у Панчеву што је, испоставиће се по свим досадашњим истраживањима нетачан податак. Свештеник Идворац је био вођен чињеницом да појава презимена Панчевац у различитим местима указује на заједничко порекло свих ових породица али обзиром на време јављања ових породица и чињеницу да је било ко ко би прешао из Панчева у друго место могао да буде прозван Панчевац , указује да свештеник Идворац није био у праву.

Четврти извор података је књига Ивана Јакшића-Срби у Угарској у 18.веку у ком се за Milititatian in Civitate Aradiensi  anno 1720.-Милицију града Арада наводи Суба Панчовац (Szuba Pancsovacz) са привилегијама које када се преведу на мерне јединице које су дуго употребљаване на простору Српске Војводине, у тзв. јутра износе 23-26,5 јутара ораница и 3-4 јутра ливада. У књизи о стварању војне границе на простору Баната 1764.године од Феликс Миликера, немачког али просрпски оријентисаног историчара он каже да су Срби хусари (коњаници) за разлику од Срба хајдука (пешадинаца) имали више земље и наводи тачно 24-25 јутара ораница и 3-4 јутра ливада као део тих привилегија које је и Суба (Субота) Панчовац имао.То указује да је вероватно био део хусарских војних јединица Поморишко-Потиске крајине из војног дела града Арада.

Такође и мађарски историчар Ото Лакатош у попису српских граничара Арада наводи Субу Панчовца у свом делу Arad Tortenete из 1881.године.

Пети извор података су књиге Срете Пецињачког- Опово са краја 18.века и Панчевачки дистрикт 1717-1773.године  и у њој стоји податак да је 60 породица из места Гаја код Арада 1746-1750.године (највероватније баш 1746.године ) прешло у Опово, а такође наводи да је 1770.године тридесетак породица из Опова прешло у Зрењанин и ту основало Оповачку махалу.  Ипак Лазар Панчевац се наводи у попису Зрењанина- насеља Мале Чонтике 1773.године а не Оповачке махале. Такође први пут се чланови ове породице појављују у матицама крштених Успенске цркве у Зрењанину још 1769.године и то се уписује Илија Панчевчанин-касније Илија Панчевац ! Презиме Панчевчанин је такође забележено у Земуну у 18.веку али било каква повезаност ове две породице је искључена јер је у питању само начин на који је парох могао да наводи да је породица дошла из Панчева, иако је у питању неисправан начин формирања топонимског презимена ! Такође је готово немогуће да постоји повезаност између породице Панчевац у Опову и Зрењанину.

Шести извор података је књига др Николе Милутиновића-Наше вароши, њина садашњица, привредни и просветни им значај-књига Прва-Панчево (издата 1922.године) у којој се по први пут јављају чланови породице Панчевачки као занатлије у Панчевуопанчари А.Панчевачки (Аксентије/Александар) и Лаза (Лазар) Панчевачки  (рођена браћа ) и надничар а касније ковач Жива (Живан/Живојин)  Панчевачки (њихов брат од стрица).

2) Православне матичне књиге, Домовни Протоколи и Црквени Регистри рођених, венчаних и умрлих :

Цркве у чијим Матичним књигама и Домовним Протоколима се налазе подаци о породици Панчевачки:

А) Храм Светог Оца Николаја Чудотворца Мирликијског у Опову (изграђен 1831.године)

Б) Храм Успења Пресвете Богородице у Црепаји (на месту цркве из 1776.године, садашњи храм изграђен 1822.године)

В) Храм Успења Пресвете Богородице у Панчеву (познатији под именом црква са два торња, саграђена 1811. године)

Г) Храм Преображења Пресвете Богородице Панчево (на месту цркве из 1717.године, храм је изграђен 1873.године)

  

 

 

Како и данас има породица које се презивају Панчевац а којe су и током 18. и 19.века живелe у истим насељима као и данасВршцу породица Панчевац-шпицнамет Стеванчеви који такође славе Св.Николу, у Делиблату породица Панчевац, породица Панчован-порумуњени Срби у Банатском Новом Селу ) тако и раније је породица са тим презименом било и у Црепаји, Опову, Зрењанину и Араду. Управо зато истраживање је обухватило преглед православних матичних књига за насеља- Црепаја, Опово, Зрењанин, Арад (обе цркве-црква Св.Петра и Павла 1727-1760.године и црква Св.Јована 1730-1760.године), Банатско Ново Село ( 1795.год+), Вршац (црква Св.Николе 1795.год +), Делиблато (1779.год. + ).

Православне матице ових места  доводе  до закључка о дефинитивној повезаности породице Панчевац из Црепаје (матице се воде од 1790.године) и Опова (матице од 1767.године)  но за остала места (Арад, Зрењанин, Вршац, Делиблато, Банатско Ново Село) је свака веза овим путем искључена ( за сва ова насеља матице се воде од последње четвртине 18.века) . Боравак породице у Араду није потврђен преко матица јер су оне вођене у прекидима и без устаљеног шаблона и правила вођења (непотпуно за период 1727-1735.године + 1750-1760.године за Петропавловску цркву, а  у матицама друге цркве (Светојованске цркве -матице из 1730-1760.године) стоје само имена без презимена на основу којих се не може ништа закључити). Такође, у питању је веома ран период када су презимена била нестална и променљива, тао да су потомци Субе Панчовца могли имати било какво презиме после исељавања из Арада, а мале су шансе да су задржали презиме Панчевац.

Прве матичне књиге из којих се изводе закључци су православне матице Успенске цркве у Црепаји од које су кренула сва истраживања, јер је данас међу потомцима ове породице који тренутно живе ван Црепаје остало запамћено да је њихов предак Жива (Живојин/Живан) звани Дика био ковач из Црепаје који је дошао у Панчево почетком 20.века са женом, Наталијом Стојков која је родом из Долова. Најстарији и једини из породице Панчевац/Панчевачки који су били присутни у Црепаји од када је почело вођење матичних књига а вероватно и од оснивања тј.обнављања села после 1774.године су Михаил и његова супруга Истијана Панчевац/Панчевачки (иако се Констант. Панчовачки наводи у војним пописима 12.регименте као граничар из Црепаје током Кочине Крајине).  Њему се касније губи сваки траг, али у Банатском Новом Селу се наводи Констант-Стан Панчован са Илијом и Стојаном Панчованом па повезаност ове две  породице може имати смисла, поготово што је у питању средина која је после Кочине Крајине масовно насељена Румунима док је у насељу било и пређашње насељених Срба, па је могло да дође до румунизације новосељанског огранка породице ради бољег уклапања у средину, можда и склапањем бракова са женама румунског порекла).

У матичним књигама Опова налази се  доказ да су Михаило и његова жена Истијана (наведена је још  под именима Дуја/Доја, Татијана и Стефанија али је засигурно иста особа у питању) пре Црепаје живели у Опову (односи се на Михаила Панчевачког). Иако је живео увелико у  Црепаји, Михаило је крстио децу (сина Георгија 1795.године, сина Михаила/Милана 1797.године, сина Аксентија 1803.године и сина Теофана 1808.године) у више наврата у оповачкој православној цркви Св.Николе. Такође се поклапа и име и презиме његовог кума који се наводи под истим именом у матицама Црепаје и матицама Опова (Кузман, син Глише Недељкова/Недељковића који је од Недељка Субаше син). У матицама Опова се налази докази о најстаријим презименима породице Панчевачки а то су Поповић/Попов (<1768.године), Панчевац (1769, 1782-1789+1797-1808), Животин (1774.године), Максимов (1795.године). Последњи члан породице Панчевац који је забележен као становник Опова био је Василије Панчевац који је преминуо 1789.године. Након тога се у матицама Опова појављује његов рођени брат Михаило који је забележен као становник Црепају, у коју је прешао управо из Опова (забележен као син Максима Панчевца, кумови су му из оповачке породице Недељковић/Недељков).

У матицама Зрењанина се помињу  Илија Панчевчанин-касније ће бити уписиван као Панчевац (1769.године), Лазар и Соломија-син Максим (рођен 1772.године), Арсеније и Стана-њихови синови Сава (рођен 1771.године), Константин (рођен и преминуо 1773.године), синови Павел и Петар (1777-1778), кћи Марта (рођена 1779.године) , удовица Живана од покојног Тасе Панчевца жена, Илија (преминуо 1772.године) и старешина дома Радивој (преминуо 1775.године)- његова кћи Елена удата за Ивана Влаха- рођење њиховог сина Живојина 1770.године (породица Влах живела је у том периоду и у Опову па се може закључити да је и део те породице прешао у Зрењанин). Тек након 1785.године престало је помињање породице Панчевац у матицама Зрењанина (иако су матице непотпуне за умрле и венчане након тог периода). Породица Панчевац у Великом Бечкереку– данашњем Зрењанину је била вероватно имућнија обзиром да су Илија Панчевац до своје смрти али и Арсеније Панчевац имали отроке (слуге Алексеј, Василије и Станија-Станка).

Може се рећи да није потврђена  ни сумња о истом пореклу породице Панчевац у Опову и Зрењанину (у матицама Зрењанина породица Панчевац почиње да се наводи тек 1769.године тј.Илија Панчевчанин- што се не поклапа са исељавањем дела породице са још 30-так породица из Опова 1770.године). Ипак оно што додатно збуњује, мада може бити да је у питању случајност је да се у истим матицама Успенске цркве из 1776.године  наводи Живана жена покојног Тасе Панчевца, док се у матицама Опова наводи Димитра кћи покојног Тасе Панчевца -преминула 1789.године (име Атанасије/Танасије је било веома често у Банату у том периоду). Пароси су имали обичај да бележе одакле су њихови парохијани дошли у Зрењанин, а ни за кога из породице Панчевац се не наводи ни у једној врсти књига да су дошли из Опова. Ипак чињеница да је породица била присутна још 1769.године и да није живела у Оповачкој махали већ Малој Чонтики говори у прилог чињеници да породица Панчевац из Опова и породица Панчевац из Зрењанина нису истог порекла !

У матицама Опова се од старијих чланова породице Панчевац наводе  Пантелија Поповић/Попов Панчевац (1769.године, касније је бележен само као Поповић/Попов)Василије (преминуо 1789.године), Таса (Танасије/Атанасије), Тасина кћи Димитра (преминула 1789.године), Максим (преминуо 1784.године), Максимови синови Антоније (1782-1788), Михаил и кћи Ана Животин (рођена 1774.године), Живота, Анђелија (преминула 1782.године) и Стана (преминула 1789.године).Ту се помиње  Михаил(о) Панчевац/Панчевачкипрви и једини из ове породице који је населио Црепају а заправо је рођен у Опову као и његов син Милан (1797.године крштен) по коме је настао шпицнамет породице Панчевачки (крштено име му је било као и оцу Михаил али се у матицама наводи у највећем броју случајева под именом Милан). У матицама Опова су пронађена и два директна претка- Михаилов отац и мајка Максим и Стана Панчевац, уз деда и бабу Животу и Анђелију Панчевац.

 Матична књига крштених Опова за 1769.годину-кум Пантелија Поповић Панчевац

Матична књига крштених из Црепаје за 1800.годину-Михаил Панчевац и Истијана-кћи Екатерина

Матична књига крштених Црепаје за 1804.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Димитрије, кум Кузман Недељков из Опова

Матична књига умрлих  Црепаје за 1827.годину- Истијана мати Милана Панчевца

Матична књига крштених Опова из 1774.године- Максим Животин и Стана-кћи Ана, крстила је Марија Недељка Субаше кћи

Матичне књиге крштених  Опова за 1782.годину- Максим Панчевац –Животе Панчевца и Стана-син Антоније, крстила га је Алка Петра Сабова

Матична књига умрлих Опова за 1789.годину-Стана Васе Панчев мати  преминула 17.01.1789.године

Матична књига крштених Опова за 1795.годину- Михаил Максимов и Доја-син Георгије, кум детета Григорије Недељковић из Опова 

Матичне књиге крштених Опова за 1797.годину (Михаил Максима Панчевца и Татијана,обоје из Црепаје -син Михаил-Милан Панчевац, кум Кузман Глише Недељкова из Опова)

Матичне књиге крштених Опова та 1803.годину- Михаил Панчевац и Стефанија-син Аксентије, кум Кузман Глише Недељкова из Опова

Матичне књиге крштених Опова за 1808.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Теофан, крштен од стране Кузмана Недељковог из Опова

Матична књига крштених Опова за 1823.годину- Михаил Панчевачки и Марија житељи Црепајски- ћерка Василија крштена од стране Григорија Недељкова житеља Опова. Уједно доказ да је Милан Панчевачки у ствари крштен у Опову као Михаил 1797.године, што је било и име његовог оца (који је умро 1822.године у Црепаји). Занимљиво је то што је истог дана-19.априла 1823.године у матичним књигама крштених из Црепаје уписана Василија Панчевац од оца Милана Панчевца и мајке Марије а као кум је означен Григорије Недељков житељ Опова. То  је још један доказ да су Михаило млађи Панчевац/Панчевачки и Милан Панчевац/Панчевачки иста особа.

Домовни Протоколи храма Успења пресвете Богородице у Црепаји (1836-1945)  дају податке о кућним бројевима и занимању чланова породице. У најстаријем сачуваном Домовном Протоколу из 1836.године наводи се да је најстарији кућни број био 159 а нов број 49. Потом се у Домовном Протоколу након 1880.године наводи да је стари број 49 замењен бројем 190, да би у Домовном Протоколу после 1900.године број 190 био замењен бројем 242. Као најстарији пописани у Протоколима наводи се Милан Панчевачки (1797-1863 ) а као носилац газдинства његов син Никола/Николај Панчевачки (1831-1905), што може да укаже на повољно имовинско стање породице у то време.

Последњи пут се  тројица мушкараца из породице (Живојин/Живан, Лазар и Аксентије/Александар- који су се преселили из Црепаје у Панчево) помињу уз њиховог најстаријег брата Милана (који је остао у Црепаји) у матичним књигама и Домовним Протоколима Црепаје 1911.године, да би у православним матичним књигама и Домовним Протоколима Преображенске и Успењске цркве Панчева почели да се помињу тек од 1915.године. Након исељавања највећег дела породице у Панчево, у Црепаји је као последњи младић из породице Панчевачки остао Милан (1882-1945) са својом супругом Јеленом рођ.Берић (1881-1955), сином Илијом (1915-1987), ћеркама Јустином (1918-2001), Велинком/Веселинком (1913-1991) и Екатарином/Катицом (1905-1921) и родитељима Јефтимијем/Јефтом (1861-1933) и Персидом/Персом (1860-1929).

Домовни Протокол Црепаје из 1836-1850.године

Домовни Протокол Црепаје из 1850-1880.године

Домовни Протокол Црепаје из 1880-1900.године

Домовни Протокол Црепаје  из 1900-1945.године

Домовни Протоколи I Парохије храма Преображења Господњег у Панчеву (1913-1945) дају податке о највероватнијем доласку породице Панчевачки из Црепаје у Панчево 1914-1915.године јер се у Протоколу 1915.године помиње само Аксентије/Александар (1893-1956) као један од три брата који су дошли у Панчево (улица Црепајачки Пут број 45- иако се наводи да се  1913.године оженио Зорком Тодоров из Панчева у Панчеву) док се у црквеном Регистру Имена из исте године помињу остала два брата-Живојин/Живан (1885-1933) који је забележен са породицом први пут када је у матице умрлих 1915.године уписан његов прворођени син Никола (1908-1915) и Лазар Панчевачки (1896-1976). Живојин Панчевачки је са својом женом Наталијом рођ.Стојков (1884-1958) из Долова, и децом (синови Никола (1908-1915), Славко (1920-1935) и Сава (1924-1998) и ћерке Драгиња/Драга (1907-1988) и Анђелија/Ђела (1911-1976) живео у Панчеву на различитим адресама-Улица Грофа Мерсија број 179-данашња улица Цара Душана (ту се наводи када му је преминуо син Никола (1908-1915), затим у улици Зрењанински Пут број 40 (када му се родио други син Славко (1920-1935) ) и у улици Саве Текелије број 68-данашња улица Моше Пијаде (када му се родио најмлађи син Сава 1924.године).Трећи брат Лазар (1896-1976) се појављује у матицама Панчева тек 1919.године када се оженио Видосавом Добресков и тада је живео у улици Верешимарти број 4. Након тога,већ наредне 1920.године се уписивао у матице Успенске цркве у Панчеву да би након смрти жене Видосаве и ћерке Иванке (1919-1920) напустио Панчево и отишао у село Боку у ком је умро 1976.године као опанчар.

Данас у Панчеву под Успенском парохијом живе две породице које воде порекло од Живојина Панчевачког и то су уједно једини преостали потомци од овог, некада доста бројнијег рода.

Домовни Протокол I парохије храма Преображења Господњег у Панчеву 1913-1943.године

Регистар рођених,умрлих и венчаних I парохије храма Преображења Господњег Панчево 1913-1958.године

Вредно помена је такође старо породично кумство са црепајачким породицама Сремац/Сремчев (Св.Никола) и Ристић/Ристин-Туторски/Туторци (Ђурђевдан) са којима је кумство трајало кроз пет генерацијаод Михаила па до  Живојина/Живана -што ће рећи од досељавања породице из села Опова у Црепају (1790.године) па све до исељавање породице из Црепаје у град Панчево (око 1915.године).

3) Пописи граничара Поморишко-Потиске крајине из 1715-1720.године и 12.Банатско-Немачке граничарске регименте ( 1764-1835) са посебним освртом на Кочину Крајину (1788-1791) :

Осим литературе и матичних књига можда и најзанимљивији извор података су пописи граничара Поморишко-Потиске и Банатске војне крајине током 18.века. Оригинални пописи војника Поморишко-Потиске крајине налазе се на сајту Хунгарикани ( http://adatbazisokonline.hu/ ) и у њима постоји Суба Панчовац ( Szuba Pancsovacz )- војник из Арада у пописима из 1720.године док се у попису војника Арада из 1715.године који се не налази на поменутом сајту већ у белешкама Живана Сечањског (део те грађе је искористио Душан Поповић за писање књиге Срби у Банату у 18.веку)  не помиње Суба под презименом Панчевац већ под презименом Партивац и то је вероватно најстарије забележено презиме ове породице.

У питању су занимљиви подаци али како је старо породично презиме пре доласка у Опово било Поповић/Попов, тиме је искључена свака могућност боравка породице у Араду и доласка у Опово, већ је породица директно из Панчева прешла у Опово.

Оригиналан попис војника Арада 1720.године и граничар Суба Панчовац

Пописи 12.Банатско-Немачке регименте у склопу војне границе могу се наћи на  сајту Familysearch (Musterliste und Standestabellen Österreich. Armee. 12. Grenzinfanterie Regiment  1764-1835).

Положај 12.Банатско-Немачке граничарске регименте са центром у Панчеву у склопу Војне Крајине одговорне за одбрану Европе од Турака

У пописима граничара Баната, за Србе почињу значајне информације тек са почетком Аустријско-Турског рата (1788-1791) у нашем народу познатијег као Кочина Крајина. У том рату прославио се као фрајкор под командом Радића Петровића а у јединицама српских фрајкора под командом Михаљевића, наш будући вожд Георгије/Ђорђе Петровић-Карађорђе.

У пописима 12.регименте на Musterlisten 1772-1799.године али и Standestabellen 1787-1793.године налази се Михаило Панчовачки који је као пешадинац (тзв.пољска пешадија- Gemeiner Fousellier ) премештен у одбрамбену дивизију (Lander Defens Division) из прве компаније 16.јуна 1788.године док се исте године налази на пописима рањених војника у борби против Турака који су лечени у војној болници. Оно што ти пописи дају је податак да је у рат против Турака пошао као граничар из Опова, а да се од 1788-1790.године лечио од ратних повреда у војној болници (armee spital) а после и у болници 12.граничарске регименте (regiment spital), да би 1789.године након премештаја у Црепају био отпуштен из војске 20.01.1790.године. Такође се  помиње да је 1788.године Аврам Панчовачки, командант из Опова премештен за Сегедин као и Константин Панчовачки који је наведен као граничар из Црепаје. То је уједно прво помињање ова два члана породице, међутим обојици се касније губи траг. Михаило Панчевачки је у тим пописима уписиван као Mihailo Pancsovaczky, Panczovaczky, Panzovazky, Pancsovaz, Pancsovacs.

Управо раније постављену тезу да породица Панчован из Банатског Новог Села може да има везе са породицом Панчевац/Панчевачки из Црепаје и Опова је Констант. Панчовачки -граничар из Црепаје који се након првог помињања 1788.године више није помињао нигде. Ипак након тог помена 1788.године у неким наредним пописима током Кочине Крајине се јавља извесни Констант Панчован који је премештен у Neudorf што је био стари назив за Банатско Ново Село. У матицама православне цркве у Банатском Новом Селу се не јавља Констант Панчован али се зато јавља извесни Стан Панчован (могуће од Констант.-Стан? ). Ипак вреди поменути да се у католочким матицама у Словачкој јавља породица Панчован врло рано ( још 1735.године).

Што се тиче  Михаила Панчевачког који је први дошао у Црепају, претходно се лечећи у војним болницама (armee spitallern-можда и у самој Црепаји) као рањени граничар-пешадинац ( Gemeine ) 12.регименте у борби са Турцима током Кочине Крајине 1789.године, касније је изродио са женом Истијаном седам синова, а само двојица су оставила потомство.То су били Милан-крштен као Михаил   (1797-1864) и његов брат Димитрије (1804-1845) који је добио четири сина али су сва четворица преминули као деца- Павле (1826-1826), Стефан ( 1827-1830), Живан (1839-1840 ) и Гаврил (1841-1844 ).

Musterliten 1772-1799

Михаило Панчовачки премештен у војну болницу, 16.јуна 1788.год премештен из прве компаније у одбрамбени дивизион са још 6 граничара

 

Standestabelen 1787-1793

 

Аврам Панчовачки премештен за Сегедин

 

Михаило Панчовачки у попису рањеника који су се лечили у војној болници

 

Попис граничара Опова новембра 1788.године

Премештај Михаила Панчовца 30.новембра 1789.године у друго место

Месечни извештаји за 1790.годину ,отпуштање из војске (20.01.1790.године) и премештај Михаила Панчовца 

Константин Панчовачки граничар из Црепаје децембра 1788.године

4) Катастар војно способних Црепаје-Грунтов катастар 1799/1800.године

У њему је  Михаило записан као Mihailo Pancsewacsky а био је означен као Inwoghner што значи да није имао своју кућу већ је највероватније живео као подстанар и радио као надничар, иако је у истим пописима наведено да има земљу у суседном селу Сефкерину (јер је први из породице који је дошао у Црепају из суседног села Опова, а део оповачког атара је у то време прешао у сефкерински део).

Обзиром да у Црепаји постоји породица Милошев-Панчевачки (Никољдан, надимак-тзв.шпицнамет им је Панчевачкиистог порекла као и Милошев-Чиклуцини и Милошев-Паркајини) постоји могућност да је Михаило по доласку у Црепају живео у кући управо код некога из породице Милошев (тада Милошевићи), могуће је да се чак и оженио девојком из те куће (Истијана/Татијана/Стефанија).   У матицама је забележено да су током крштења једног од његове деце Милошевићи из Црепаје  били кумови па је неки међусобни контакт морао да постоји. Јован Ердељановић наводи да се ова породица у Црепају доселила из Иланџе, мада су Милошевићи/Милошеви били забележени и на попису Панчева 1764.године, а како им је надимак Панчевачки можда то указује да су у Црепају дошли ипак из Панчева.

Грунтов катастар војно способних из Црепаје 1799/1800.године + катастар Црепаје за 1909.годину (Панчевачки Милан власник земље уз оца Јефту и мајку Персу)

  

Михаило Панчевачки у катастру из 1799/1800.године, без кућног броја са поседом земљишта у суседном селу Сефкерину (део оповачког атра прешао у сефкерински део атра у том времену)

5) Породична предања, фотографије појединаца, родослов и друге особености овог рода :

На крају, као саставни део истраживања породичног порекла су свакако и приче које се преносе са колена на колена, а једна од таквих прича је и прича о Сави Панчевачком  који је током Другог Светског Рата био одведен од стране Немаца у један од нацистичких логора у Аустрији, али такав податак није званично потврђен. Уз Саву као ратни заробљеник помиње се и његов брат од стрица Илија Панчевачки који  је као војник Краљевине Југославије у артиљерији и стациониран у Београду, као заробљеник је одведен у логор Линц у Аустрији  где је био од 1941-1945.године. Званични подаци Црвеног Крста Србије говоре у прилог овоме и према њима Илија Панчевачки је заробљен 14.априла 1941.године у Београду од стране немачко-италијанских трупа (заробљенички број 75792) и да је био у логору Stalag 17 B –(Gneixendorf-Krems). Логор у Кремсу је био познат као један од највећих војних логора (други по величини у Аустрији) и познат као логор са можда и најсуровијим условима за војне заробљенике. Било је преко 10 нација а највише Руса и Срба, потом Француза и Американаца. Овај податак се уклапа са породичном причом о његовом боравку у граду Линцу на северу Аустрије јер је око 40 000 логораша Сталаг 17 Б логора  било у самом логору у Кремсу а 60 хиљада је било распоређено ван логора у разне фабрике, домаћинства и слично и то се звало Arbeiteskommand који се делио на више нивоа по којима су заробљеници били распоређени, а један је био и распоред у граду Линцу (Linz). Логор у Кремсу познат је и према чувеном Маршу Смрти заробљеника о коме су снимани филмови после 1945.године. Наиме како су се Руси приближавали логору тако је у априлу 1945.године највећи број не-руских војних заробљеника натеран да напусти логор и са немачким стражарима се повуче дуж Дунава ка Аустријско-Немачкој граници и надирућим америчким трупама како би се предали пре њима него Русима. Тај марш је износио на крају преко 300км (између 16-32 км дневно), а током њега су прошли поред Матхаузена и града Линца. У том маршу су учествовали не-руски логораши унутар логора и део логораша који су били распоређени на послове ван логора у Кремсу (Сталаг 17б)-који су могли да бирају да ли ће кренути у марш са логорашима унутар логора или ће ићи својим путем. Логор је ослобођен од стране руских трупа 9.маја 1945.године, али су малобројни преостали заробљеници не-руског порекла који су се затекли у логору пуштени на слободу тек 29.маја 1945.године.

Илија Панчевачки, фотографија настала за време заробљеништва у Аустрији

 

Остала је такође прича о Живојину/Живану (1885-1933) који је дошао у Панчево са два брата а  био је по струци ковач, по опису човек врло крупне грађе и висок за ондашње прилике, поготово у Банату. Знали су га по надимку Дика, а умро је у 48.години живота од рака јетре, што је током истраживања и потврђено.  Постоји и прича о Живану ког је у пољу током пољопривредних радова ударио гром који је успео да преживи са тешко оштећеним видом на једном оку. Најдуже је живео  Србослав (1919-2003) и то 84 године, а после њега  стриц Лазар (1896-1976).

Када се у Матичним књигама, Домовним Протоколима, Регистрима рођених, венчаних и умрлих и  војним пописима погледају имена ове породице стиче се утисак да су предњачила црквена тј.библијска или календарска имена православних светаца, за разлику од народних српских имена којих је било али знатно мање током 18. и 19.века а највише током 20.века.

Примери библијских имена присутних у овом роду су :  Аврам (<1767-?), Василије (око 1765-1789), Константин (<1767-?), (A)Танасије (<1735- <1767), Антоније (1782-1788), Максим (око 1740-1784), Михаил(о) (<1767-1822), Михаил/Милан (1797-1864), Теофан (1808-?), Аксентије (1803-?), Гаврил (1841-1843), Стефан (1827-1830), Јефтимије (1814-1814), Димитрије (1804-1845), Павел/Павле (1826-1826) , Димитра (<1767- 1789), Николај/Никола (1831-1905), Георгије (1795-?), Ана (1774-?), Василија (1823-1824), Василије (1826-1826), Антоније (1825-1825), Михаил (1827-1830), Косман (?-1823), Јефтимије (1861-1933), Екатерина (1800-? ), Елена (1839-1840), Дионизије (1833-1840), Јулијана (1820-?), Марија (1822-1862), Макрена (1818-?), Сосана (1836-?), Христина (1830-?), Олимпијада (1833-?), Трифон (1890-1908), Екатерина (1880-1880), Аксентије/Александар ( 1893-1956), Персида (1859-1860), Тома (1863-1863), Емилијана/Милијанка (1866-?), Арсеније (1868-1900), Агница (1892-1892), Лазар (1896-1976), Иван (1889-1890), Милица (1915-1917), Екатерина/Катица (1905-1921), Јустина (1918-2001), Илија (1915-1987), Никола (1908-1915), Сава (1924-1998) и при крају 20.века Владислав.

Примери народних имена у овом роду углавном се јављају крајем 19. и почетком 20.века. Примери су: Живота (око 1715-<1767), Живојин/Живан (1885-1933), Милан (1797-1864), Драги(н)ња (1839-1839), Живан (1839-1840), Светозар (1852-1853), Милан (1881-1945), Станија (1891-?), Евица (1892-1892), Маринко (1894-1894), Драгиња (1888-?), Драгиња/Драга (1907-1988), Анђелија/Анђелка/Ђела (1911-1976), Велинка/Веселинка (1913-1991), Србислав/Србослав/Срба (1919-2003), Душан (1916-1994), Живан/Жива (1920-1999), Катица (1921-1995), Милена (1914-1914), Иванка (1919-1920), Славко (1920-1935), Ђурица (1941-1997), Јасмина (1946-2014) и у другој половини 20.века Мирјана, Душица, Славољуб, Младен, Анђела, Синиша, Саша  и Сандра .

Користећи се књигом од Милице Грковић-Речник личних имена код Срба, тачније користећи се њеним изворима за српска мушка и женска имена, и када се приступи анализи географског простирања неколико, за Банат ретких имена у оквиру овог рода за период 1710-1840.године добијају се следећи подаци.
1. Аврам (око 1765)- јавља се у изворима од 15-18.века на простору Призрена, Пећи, Леснова, Крушева и Скопске Црне Горе
2.Антоније (1782, 1825)-II-
3.Василије (око 1760, 1826)- II-
4.Дионизије (1833)-II-
5. Живота (око 1710)-јавља се у области Бранковића око 1455.године (обухватала Космет+ део Црне Горе, Старе Херцеговине, Горње Подриње, Моравску Србију)
6. Косман (око 1790)- није забележно у старијим писаним траговима, али је варијанта имена Кузман
7.Теофан (1808)- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
8. Гаврил-II-
9. Димитра (око 1765)- у области Бранковића 1455.године забележено име
10.Василија (1823)-у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
11. Елена (1839)- варијанта имена Јелена које није забележено у старим списима и споменицима
12.Макрена (1818)-варијанта имена Макрина- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
13.Сосана (1836)-варијанта имена Сузана није забележено у старим пописима нити споменицима
14.Христина (1830)-II-
15.Истијана– од мушког имена Истан- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева

Сва ова имена матицу имају углавном у Метохији и Старој Србији..наравно то не значи да се ова имена нису могла јавити и у другим крајевима поготово што су углавном црквена али обзиром да се ради о периоду 2-4 генерације од досељавања у Банат ово може упућивати на порекло ове породице пре Сеобе Срба.

Оно што може упућивати на порекло са простора Косова и Метохије јесте и говор забележен код старинаца из ове породице. Наиме на једном надгробном споменику из 1900.године који је подигнут за живота тада најстаријег из ове породице, а рођеног 1831.године остало је забележено да је иза једног од покојника у овом роду остало 3 деца (уместо уобичајеног 3 деце). Наиме ово се уклапа у један од локалних говора у околини Смедеревске Паланке (нпр село Азања) где кажу децама уместо деци и то је део смедеревско-вршачкког дијалекта који је само део косовско-ресавског староштокавског дијалекта. Сматра се да су и ови крајеви као и крајеви Баната током две највеће Сеобе Срба (1690.године и 1736/7.године) добили највише косовско-метохијског и вардарског српског становништва. Уопште гледано то је и чувени етнограф Јован Цвијић забележио у свом капиталном делу о Балканским психичким типовима да су у Банат највише миграцијом дошли Срби из Косова и Метохије и Вардарске Србије уз Поморавље и северну Србију (вероватно Шумадију).

Занимљива ситуација која није толико честа обухвата такође опстанак и кружење мушког имена Михаил(о) кроз 3 генерације од 1765-1827.године (од којих је други у низу био познат под народним именом Милан и према њему је породица добила шпицнамет).

Рекордер по броју деце био је Михаил(о)/Милан Панчевац/Панчевачки (1797-1864) који је са првом супругом Маријом имао 10-оро деце а са другом супругом Милицом две ћерке.

На крају, сви ови извори током истраживања су  довели до бројних сазнања о прецима из ове породице од почетка 18.века па до данас и самим тиме до породичног стабла са преко 9 колена уназад.

Од директих мушких предака (са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима)  поуздана су имена предака данашњих чланова ове породице кроз 9 генерација . Такође познато је и пет старијих презимена и њихове варијанте које је  породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка тј.враћања у Панчево између 1912. и 1915.године (1914/1915.године).

Приказани су  стари надгробни споменици Катице/Екатарине Миланове Панчевачки (1905-1921) и Трифона Панчевачког ( 1890-1908) у породичној гробници на месном гробљу у Црепаји.

У прилогу се налази фотографија Аксентија/Александра Панчевачког (1893-1956) који је био Живојинов брат од стрица (дед им је био Никола Панчевачки 1831-1905). То је уједно најстарији члан породице забележен на фотографији. Испод његове фотографије се налази његов потпис приликом обраћања његове супруге Зорке рођ.Тодоров Градском Поглаварству Панчева 18.јануара 1937.године.

 

Родослов породице Панчевачки-Миланов (Свети Никола) из Панчева :

10. Саша (1993)

9. Синиша (1954) , Снежана рођ. Јајић/Јаић (1963)

8. Сава (1924-1998), Вукосава рођ. Јанковић (1933-2010)

7. Живојин/Жива(н) звани Дика (1885-1933), Црепаја-Панчево (1912-1915), Наталија рођ.Стојков-Ненадов (1884-1958)

6. Јефтимије /Јефта (1861-1933), Персида/Перса рођ. Бугарин-Ћирић (1860-1929)

5. Николај/Никола Панчевачки (1831-1905), Олимпијада/Пијада рођ. Марков-Стојићев           (1827-1895)

4. Милан (крштено име Михаил) Панчевац/Панчевачки (1797-1864), Марија рођ.Стојанов(ић)-Качаров (1798-1835)

3. Михаил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки (око 1765-1822), Опово-Црепаја 1789/90.године, Истијана/Доја/Татијана/Стефанија  рођ. можда Милошев(ић)?  (?-1827)

2. Максим Животин/Панчевац (око 1735-1784), Стана (?-1789)

1. Живота Поповић/Попов/Панчевац (око 1710-<1768.године), Панчево-Опово (1764-1767), Анђелија (?-1782)


Коментари (5)

  • Српска Спарта

    Свака част за овакав текст и све похвале за аутора. Било би лепо да је макар више тестираних Банаћана (па и Сремаца и Бачвана) јер би тако могли боље да имамо увид у Велику Сеобу Срба и путеве сеобе. По мени је Банат права ризница стариначког становништва и треба обратити већу пажњу на њега у сваком смислу. У сваком случају овај текст је леп подстрек за другу браћу са ових и свих осталих простора да трагају за својим коренима а у овом тексту могу да виде и на који начин то могу да ураде.

    Одговори
  • Саша Панчевачки

    Хвала вам на овом коментару. Потрудио сам се да представим историју своје породице, али и начин на којим сам дошао до свих ових сазнања о мојим прецима. Мислим да се на просторима Баната много може сазнати јер је доста тога сачувано, пре свега црквених матица. Једино што треба је жеља и упорност, а у овом тексту се могу пронаћи многе идеје за даље истраживање.
    Осим што откривањем свог порекла сазнајемо ствари које су значајне нама самима, треба имати на уму да од појединца почиње све и да је један народ скуп појединаца. Разрешивањем свог порекла и корена ми учествујемо и у откривању историје свог народа или макар једног његовог дела. Конкретно говорим о начину добијања презимена у Банату као и о пореклу његовог становништва, што су најбитније ствари. Што се тестирања тиче за то се апсолутно залажем и слажем и надам се да ће удео мојих саплеменика северно од Дунава порасти и обогатити Српски ДНК Пројекат.

    Одговори
  • Саша Панчевачки

    Најближа ДНК поклапања имамо са Јеличићима (Томиндан,Засеље/Пожега) са 2/17 маркера разлике (на дис19 и гатах4 -након баждарења, оба маркера за по једну вредност), са Миловановићима (Томиндан,Каона/Лучани) са 4/23маркера разлике (разлике на маркерима дис 19, дис 456 и дис 570 за једну вредност, гата Х4 након баждарења за једну вредност) и са Дангубићима (Аранђеловдан, Љубиње/Билећа) са 4/23 маркера разлике.
    За Јеличиће (св.Тома) се зна да су из Осата (део општина Сребренице и Братунца) у Босни дошли у село Засеље у околини Ужица. Постоје и Јеличићи који славе св.Николу има доста у околини Бања Луке, Приједора, у Крајини па и у околини Ужица.
    Јеличића има и у Требижату и Почитељу (Чапљина), Подбору, Маглицама, Плочи и Лугу (Прозор). Јеличићи у Почитељу су из Требижата у југоисточној Херцеговини, одакле их је „преселио ага“ око 1850. године (59:252). У Подбору (код Горњег Вакуфа) су старосједиоци. У остала мјеста досељавали су из Подбора. У Маглице се Јеличић „стално настанио код Ђулагина Брига око 1860.“, а у Луг је дошао 1918. године (79:72.83.120). Има их настањених и у Мостару. Јеличићи (п) помињу се у Љубомиру (Требиње). Историјски извори помињу Авакума Јеличића калуђера манастира Добрићево (код Билеће) који се родио 1737. године у Љубомиру код Требиња (126:335). Извор за херцеговачке Јеличиће је књига Ристо Милићевића – Херцеговачка презимена (Београд, 2005).
    Јеличићи из Засеља су практично једини Јеличићи који славе Томиндан.
    Обзиром да најближа подударања постоје са породицама из Херцеговине, Старог Влаха и из Подриња, порекло породице Панчевачки треба тражити управо у тим западним, односно југозападним српским крајевима. Треба имати на уму сеобе које су се у овим крајевима одигравале непрестано уз прилив становништва од Старе Србије и Метохије па све до Рашке и Брда у Црној Гори.

    Одговори
  • Саша

    Као једно од ближих поклапања истиче се и род Фуштића (Мратиндан, Брсково/Мојковац), са разликом на 3/17 маркера. Разлике су на маркерима дис 19 (код Фуштића 16, код Панчевачких 17) , дис 439 (код Фуштића 14 а код Панчевачких 15) и дис 389II (код Фуштића 30, код Панчевачких 31), с тим да Фуштићи немају тестираних 6 маркера (дис 576, дис 570, дис 481, дис 549, дис 533 и дис 643).
    По неким причама Фуштићи су пореклом од досељених рудара Саса (по хаплогрупи се види да су и ти Саси били словенског-српског порекла) и припадају Кулизама-родовима који славе Мратиндан.

    Одговори
  • Саша

    Као једно од блиских поклапања, са разликом 3/17 маркера за по једну вредност (дис 439 14-15 , дис 458 16-17, Гата Х4 11- 10 (9) ) је са једним од тестираних који такође слави Никољдан а који је из Зенице, са ранијим пореклом из Босанске Крупе а најранијим пореклом негде са простора Црне Горе. Друго блиско поклапање са разликом 3-17 маркера на по једну вредност (дис 439 14-15, дис 635 22-23, гата Х4 11-10 (9) ) је са тестираним из Галибабинца код Сврљига који слави Мратиндан. Треће блиско поклапање са разликом 3-17 (дис 439 13-15, дис 389 II 30-31, Гата Х4 11-10 (9) ) је са тестираним из Ваљева који слави Никољдан.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top