Архив

5. јануара 2021.

0

Списак становника насеља Рујница (Цазин, БиХ) одведених и ликвидираних на стратишту Гаравице (Бихаћ) 1941. године

У насељу Рујница усташе дана 13. 24. и 31. јула 1941. године хапсе мушко становништво  и одводе на Гаравице, на ликвидацију. Списак је усклађен са Списком жртава рата који се налази у Музеју геноцида у Београду и Списка страдалих у селу Рујница, аутора Милана Гогуновића, Душана Миљковића и Жарка Глувајића….

› више информација

5. јануара 2021.

0

Жртве геноцида у Другом светском рату 1941-1945. у насељу Руjница, општина Цазин (БиХ)

Попис жртава рата од 6. априла 1941 до 15. маја 1945. године обављен је од новембра 1964. до априла 1965. године, скоро две деценије по завршетку рата. Савезно извршно веће, тада влада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, 10. јула 1964. године, одлучила је да се начини попис ратних жртава 1941-1945. године….

› више информација

25. децембра 2020.

0

Списак ђака комбинованог пука код француских трупа у Солуну 1915. и 1916. год.

ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић Поводом Прве редовне годишње скупштине Удружења „Солунске ђачке чете”, одржане 6. марта 1932. године у Београду, из штампе је изашла и мала књижица Споменица Солунске ђачке чете. Ова вредна споменица је посвећена формирању и ратовању војних обвезника–ђачке јединице, која је 1915. године ушла у…

› више информација

8. децембра 2020.

0

Попис православних породица и крсних слава у Осијеку, Винковцима, Вуковару и Илоку из 1906. године

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима чува се непубликована грађа о парохијама прикупљана у сврху публиковања шематизма за 1906. годину. Ова грађа је данас издвојена и представља драгоцен извор за проучавање историје српских православних породица на простору Срема и Славоније. У овој грађи, коју су писали…

› више информација

7. децембра 2020.

0

Пописи граничара Шајкашког батаљона, 1. део (попис из 1767)

ПИШЕ: Јован Бојанић Захваљујући нашем сараднику Паву И. Баруху, Друштво српских родословаца „Порекло“ објављује преведене, систематски обрађене и класификоване пописе (нем. musterlisten) граничара Шајкашког батаљона. Обрађени пописи обухватају период од првог пописа Шајкашког батаљона, 1767. године, до пописа из 1819. године. У пописима су наведени име, презиме, кућни број, насеље,…

› више информација

9. новембра 2020.

3

Ексклузивно откриће Порекла: Патријарх Павле je носио мајчино презиме Стојчевић. Његов отац се презивао Окрајнов

Блаженопочивши патријарх српски господин Павле и 11 година после његове смрти (преминуо 15. новембра 2009.) живо је присутан у сећању и молитвама верника и поштовалаца. Овај скромни, а својим непролазним делом велики пастир Српске православне цркве рођен је 11. септембра 1914. године. На крштењу у цркви Св. апостола Петра и…

› више информација

29. октобра 2020.

3

Заборављени злочин над јајачким Србима у Подмилачју

ПИШЕ: Јован Бојанић Недуго након проглашења Независне државе Хрватске 10. априла 1941, новоуспостављена усташка власт почиње прве систематске прогоне и злочине над српским становништвом. Попут осталих Срба који су се нашли под усташком влашћу, тешка судбина задесила је и њихове сународнике са подручја среза Јајце. У овом тексту биће дата…

› више информација

18. септембра 2020.

5

Владимир Дедијер као родоначелник тезе о Александровој, а не Његошевој капели на Ловћену

Ових дана изнова је актуелизована тема о обнови Његошеве капеле на Ловћену, односно уклањању Мештровићевог маузолеја. Из редова бранилаца Маузолеја, који показују спремност да га и телима штите, најчешће се чују аргументи којe је, у прилог маузолеја, а против капеле, својевремено изнео Владимир Дедијер, познат и као биограф Јосипа Броза…

› више информација

26. августа 2020.

0

О домовним протоколима у Срему

Домовни протоколи (домовници) су црквене књиге које дају увид у родбинске везе унутар једне породице и то често кроз више генерација. Из њих се извлачила статистика попут броја парохијана, броја мушких и женских особа, броја брачних парова, смртности итд. Служили су и као евиденција крсних слава, али и за државне…

› више информација

О потомству српског и руског генерал-мајора, књижевника и историчара Симеона Пишчевића

„Tи си још млад, пођи за својом срећом. Бог ће ти помоћи. И људи из великих породица иду у туђе земље, не само од невоље него и ради праксе и науке.” Овим речима је оберкапетан Секула Витковић охрабрио свог сестрића Симеона Пишчевића да напусти Хабсбуршку монархију и пресели се за…

› више информација