Архив

Школе су у Београду постојале и пре времена када је похађање основне школе постало обавезно. Учитељи су од почетка имали важан задатак учења деце да читају, рачунају и да их спреме за наставак школовања. У почетку се мало деце школовало – то је највише зависило од могућности очева да то…

Посластичари својом вештином и знањем праве чаролију којој нико не одолева, ни старо ни младо. Њихови излози су место дечијег окупљања. Разновсни колачи и торте су разних укуса и боја, а њихови рецепти потичу са разних страна, најчешће из Оријента и Беча. Осим самосталних радњи, посластичари су били присутни и…

У било којој кафани, механи, ресторану, гостионици или хотелу, свуда где може да се једе и пије, свуда су потребни келнери. Прави мајстори свог заната су љубазни и памте шта наручују сталне муштерије, а за све остале записују у своје блокче. Понекад су у прилици да обавесте да не примају…

Слично ашчијама, и кувари су се бавили кувањем, што чини сличност између та два заната. Разлика је углавном у муштеријама и врстама јела која се спремају, па и у томе што кувари нису имали самосталне радње. Кувари су били при кафанама или хотелима, који су умели да буду на далеко…

Током брзог раста Београда у XIX веку, досељавали су се и имућни и они који то нису. Београђани су се разликовали по начину становања, облачењу и многим другим стварима, али су сви имали потребу за исхраном. Чиновници, официри и слично су могли да приуште ручак у разним кафанама по граду,…

Осим уобичајеног ‘да се једе кашиком’ у кафанама се увек могу добити и разни специјалитети од меса. Један од најпопуларнијих су ћевапи. Ћевабџије (понекад записани и као ћевапџије) се помињу у београдским парохијама, у књигама рођених, као очеви или кумови. Помињу се тек од краја XIX века. Парохија Светог Марка:…

Кафане су веома важно место не само ради јела и пића, него и ради окупљања, преговарања, договарања, склапања послова. Веома су бројне у старом Београду. У њима су радиле многе кафеџије. Неке кафане су историјски познате. Некада се тачно знало где се ко окупља – било да се ради о…

У механама се могло појести и попити али и преспавати, одморити за даљи пут или повратак кући. Механе су још од турског времена биле у градовима, а за време кнеза Милоша су отваране и по селима. Механџије се помињу у књигама рођених у парохији Саборне цркве. Као и у осталим…

Ретко који оброк прође без хлеба, као што се и ретко који ручак направи без поврћа. Није пресудно да ли су домаћин или домаћица ишли у набавку, али после посете пекари и бакалници било је потребно купити још нешто, да би ручак садржао и нешто конкретно – месо. Сасвим је…

Бакалнице су обезбеђивале разноврсну робу, већину свакодневних потреба старих Београђана – поврће, воће, брашно, шећер, зејтин, кафу. Нису продавале месо и хлеб. Многе бакалнице нису биле велики простори, али су зато бакалини били врло бројни. У неким случајевима, када се продавала роба која је из удаљених крајева или иностранства, радње…