Архив

  Најстарији облик поштанских услуга је био организован још у турско доба помоћу татара, који су преносили пошиљке по наређењу власти. На сличан начин се пошта преносила и током устанака, када су сеоски кметови преносили наређења. После устанака је настављено са татарском праксом. 1840. године се отвара прва јавна пошта…

Да ли би без њих било нас? Жене са непроцењиво вредним искуством су у старо време помагале при порођају и умеле су много да учине иако су имале мало тога на располагању. У најстарије време су то биле жене које умеју да спроведу порођај, а касније се појављују и званичне,…

Први глумци Народног позоришта у Београду, по Државном  шематизму за 1869. годину су: глумице: Марија Поповићка, Милка Гргурова, Љубица Коларовићка, Милева Рашићка, Јулка Јовановићка глумци: Лазар Поповић, Димитрије Коларовић, Алекса Савић, Марко Станишић, Тодор Јовановић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Тодор Марковић По старом стилу писања женских презимена може се закључити…

Аутори: Живота Селаковић, Кадир Демирел, Андрија Бачаревић Рад је објављен у: Шумадијски анали, 2024, 14, 78–102. Становништво Груже у првој половини XVIII века Сажетак: Велике сеобе које су задесиле српско становништво крајем XVII и у првој половини XVIII века довеле су до тога да у појединим тренуцима Гружа остане готово потпуно пуста,…

  Народно позориште је установљено и његова зграда је подигнута великом заслугом кнеза Михаила Обреновића. Кнез није дочекао остварење своје идеје страдавши у атентату у Топчидеру 29. маја 1868. године. Ипак, намесништво је наставило кнежеву идеју тако да позориште је дочекало своју зграду 1869. године. Зграда је направљена према пројекту…

Крајем XIX века у Београд је стигло велико чудо технологије – воз. После много проблема и пар година изградње, направљена је пруга између Београда и Ниша. Свечано отварање и полазак првог воза су уприличени 23. августа 1884. године. Да би се возови кретали и стизали до свог циља била су…

Стари Београђани, наши преци, нису само боравили у Београду, већ су се бавили врло разноврсним занатима и занимањима. Нека од њих више не постоје, нека друга су променила и назив и начин извођења, а нека данас не бисмо лако препознали. За нека занимања је дато више назива (столар / тишлер,…

  Лука Ћеловић – Требињац се родио на дан Светог Луке, по коме је и добио име, у уторак 19. октобра 1854. године у Придворцима код Требиња. Заршио је само основну школу и потом је почео да ради као трговачки шегрт. 1872. године се преселио у Београд. По избијању Невесињске…

Будући архитекта се родио у Земуну, у понедељак 25. марта 1857., као пето од десеторо деце својих родитеља, Георгија и Јелисавете. На венчању Георгија и Јелисавете, немирне 1849. године у Саборној цркви у Београду, за младожењу стоји само да је из Земуна, док за младу пише да је ћерка покојног…

  Познати професор се родио у Београду у понедељак 24. фебруара 1847. године, и крштен је као Симеон Марковић. Његов отац је Милоје официјел (званичник), а мајка Ана. Кум на крштењу је био Илија Новаковић саветник (члан Државног савета). У парохији Светог Марка је забележено још деце Милоја и Ане:…