Порекло архитекте Јована Илкића

Будући архитекта се родио у Земуну, у понедељак 25. марта 1857., као пето од десеторо деце својих родитеља, Георгија и Јелисавете.

На венчању Георгија и Јелисавете, немирне 1849. године у Саборној цркви у Београду, за младожењу стоји само да је из Земуна, док за младу пише да је ћерка покојног Јосифа Марковића, и да је из Новог Сада.
Кум на венчању је Димитриј Јовановић из Београда.

Сва деца из тог брака су крштена у цркви Оца Николаја у Земуну. То су:
1850. Лазар
1851. Јосиф
1852. Димитрије
1855. Јелисавета
1857. Јован
1858. Михаил
1860. Димитриј
1861. Владимир
1863. Јулијана
1866. Душан

Кум Лазару и Јосифу је Димитриј Јовановић из Београда, Димитрију је Јекатерина Живановић, кћи Павла из Земуна, Јелисавети, Јовану, Михаилу и Димитрију Јекатерина А Јовановић из Београда (код Димитрија је уписана као супруга покојног Антонија).
За Владимира, Јулијану и Душана кум није познат.

Јован Илкић је у родном Земуну завршио основну школу и нижу гимназију, да би затим школовање наставио у иностранству. У Бечу је завршио реалну гимназију и уписао студије архитектуре код Теофила Ханзена, које је завршио 1883. године.
На позив краља Милана долази у Србију. Радио је у Министарству грађевина до 1910. године.

Најпознатије зграде које је Јован Илкић пројектовао у Београду су:
кућа Алексе Крсмановића на Теразијама (у којој је проглашена Краљевина СХС)
кућа Милана Пироћанца у Француској улици
кућа Милорада Павловића у Улици краља Петра
Официрски дом у Краља Милана
зграда Министарства војске у Кнеза Милоша
дом Друштва Светог Саве у Цара Душана
зграда Народне скупштине
зграда осигуравајућег друштва Русија

Јован Илкић се оженио Паулином Кнепер из Беча. У Београду су забележена њихова деца:
1886. Јелисавета (крштена у Саборној цркви)
1887. Ангелина (Саборна)
1888. Павле (Светог Марка)
1891. Ђорђе (Саборна)
1896. Јованка (Вазнесенска)

Код Јелисавете је отац уписан као архитекта, код Ангелине као архитекта у двору Краљевском, код Павла је архитекта Министарства грађевине, код Ђорђа инжењер и код Јованке архитекта Министарства грађевина.
Кумови су, код Јелисавете – Милена Николић, ћерка покојног адвоката из Сенте, а за осталих четворо Ангелина Кнепер из Беча – супруга Рудолфа фабриканта тапета.

Павле, који је такође био архитекта, је учествовао у завршавању зграде Народне скупштине.

Славни архитекта је преминуо 1917. године у Нежидеру.

Сви датуми су по старом калентару.

Кумства

Забележено је само једно кумовање, у Саборној цркви.
Јован Илкић инжењер Министарства грађевине је 1884. кумовао на венчању Јована Сремца кломферског калфе, сина Аврама шнајдера и Катарине из Сенте, и Марије Бојић (њен други брак), ћерке Ђорђа шнајдера и Персиде (удовице Нестора Несторовића кломфера).

Извори: Подаци из парохија цркава Оца Николаја у Земуну, и Саборне, Светог Марка и Вазнесенске у Београду.