Познати професор се родио у Београду у понедељак 24. фебруара 1847. године, и крштен је као Симеон Марковић. Његов отац је Милоје официјел (званичник), а мајка Ана.
Кум на крштењу је био Илија Новаковић саветник (члан Државног савета).
У парохији Светог Марка је забележено још деце Милоја и Ане:
фебруара 1845. Алексија (син)
августа 1849. Милева
јануара 1852. Перса
Професоров отац Милоје је пре 1854. године променио презиме на Лозанић (по месту порекла, Лозан код Сврљига), пошто је у Државном шематизму за ту годину забележен са новим презименом, на месту среског начелника среза Кључког у окружју Крајинском.
Школовање и каријера
Због Милојевог премештања места службе, његов син Сима је у више места похађао основну школу и гимназију.
Сима Лозанић је похађао Велику школу у Београду од 1864. до 1868., где су у то време професори били Јосиф Панчић (природних наука) и Михаило Рашковић (хемије)
По завршетку студија је слушао предавања у Цириху и Берлину.
По истеку стипендије је постао суплент на Великој школи. Тај статус је имао у школским годинама 1872/73 и 1873/74. Потом је постао професор, од школске 1874/5 до 1893/94.
Непрекидно је био задужен за предавање хемије и хемијске технике.
У школској 1889/90 је био старешина природно-математичког одсека Философског факултета, а у следећој години ректор истог факултета.
Од 1889. је био директор хемијске лабораторије.
Објавио је око 200 научних радова. Постао је члан Српског ученог друштва 1873. године, 1888. је постао дописни, а две године касније и редовни члан Српске краљевске академије, којој је и председавао у два наврата.
После професорске каријере на Великој школи је у више наврата био и министар, привреде и иностраних дела, и посланик Србије у Лондону од 1900. године.
Залагао се за претварање Велике школе у Универзитет, што је учињено 1905. године. Био је први ректор Универзитета, један од првих осам професора. Остали професори су: Јован Жујовић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.
Породица
Сима Лозанић се оженио маја 1877. у Вазнесењској цркви. За његовог преминулог оца је уписано да је срезки начелник, а за Симу да је професор на Великој школи и да је стар 30 година.
Професорова супруга је Станка Пачић, ћерка Јоце Ш трговца и Јелене, стара 19 година.
Венчани кум је Димитрије Нешић, професор на Великој школи.
Професорова супруга је праунука Томе Вучића Перишића. Породична линија је: Томина ћерка Станка се удала за Стерију Пачу. Они су имали сина Јована (Пачића), који је имао ћерку Станку.
Деца Симе Лозанића и Станке су крштена у Вазнесенској цркви. То су:
априла 1878. Миливој
априла 1881. Ана
јуна 1882. Светислав (до маја 1884.)
фебруара 1885. Јелена
Отац је уписан као професор Велике школе, а кумовала је породица Нешић – Димитрије, Милутин, опет Димитрије и Даница.
Димитрије је професор Велике школе (1882. и ректор), а Димитрије и Даница су његова деца.
У Саборној цркви се 1905. године жени Војислав Маринковић секретар Министарства финансија, син Димитрија министра у пензији и Марије, са Аном Лозанић, ћерком ректора универзитета у Београду.
На венчању кумује Владимир Гарашанин (унук Илије Гарашанина), ђак II године права на Универзитету париском.
Професорова мајка Ана умире 1905. године, а у умрлици стоји старост од 79 година, да је била 30 година у браку са покојним Милојем среским начелником и да је рођена у Параћину.
Син Симе Лозанића, Миливоје, је студирао на Великој школи у Београду и у Берлину, где је и докторирао. Био је универзитетски професор у Београду, предавао је стереохемију и аналитичку хемију.
Професорова ћерка Ана је била позната сликарка. Удала се доктора економије и министра Војислава Маринковића.
Друга ћерка, Јелена, се по избијању Балканског рата придружује Колу српских сестара. По почетку Првог светског рата 1915. године постаје представница Црвеног крста Србије у Америци, где је до 1920. прикупљала помоћ. Јелена се 1921. удала за Џона Фројтигама.
Сима Лозанић је преминуо 1935. у Београду.
Кумовања
У Вазнесењској цркви
1890. Сима Лозанић ректор Велике школе, кумује на венчању Богдана Гавриловића, професора на Великој школи, из Новог Сада, становника Београда и Ружице Марковић, ћерке Стојана професора Велике школе и Катарине.
У Саборној цркви
1891. Миливоје, професоров син и ђак II разреда гимназије, кумује Александру, сину Гавриловић Богдана професора Велике школе и Ружице
1892. Ана, ћерка професора, кумује Јелици, ћерки истих родитеља
У Вазнесењској цркви
1894. Јелена, ћерка Симе министра кумује Стојану, сину Гавриловић Богдана професора и Ружице.
1896. Миливоје, ђак, кумује Миливоју, сину истих родитеља.
1902. Ана, ћерка Симе министра у пензији кумује Зорану, сину истих родитеља.
1904. Јелена, ћерка Симе министра на расположењу, кумује Љубици, ћерки истих родитеља.
У цркви Светог Александра Невског
Сима Лозанић, бивши министар, кумује:
1911. Јоки, ћерки Владислава Дерока артиљеријско-техничког мајора и Наталије
1912. Јовану, сину истих родитеља
Сви датуми до 1918. су по старом календару.
-270x270.jpg)
Коментари (0)