Осврти, коментари

Српски идентитет у Далмацији током млетачке и аустријске владавине

Аутор: Слободан Зрнић Овај текст је одговор на погрешна и тендециозна тумачења како су у прошлости постојали само Власи (Морлаци) у Далмацији и уопште на територији Хрватске, а да су тек у скоријој прошлости постали Срби. Током 16. и већег дијела 17. вијека, унутрашњост Далмације, насељена Србима, налазила се под…

› више информација

Koje eтничкe припадности cy били млетачки морнари „Albanesi“ 1626. године

Наш историчар Глигор Станојевић је 1967. године објавио један занимљив списак млетачких морнара[1] на баркама које су оперисале уз источну јадранску обалу и вршиле десанте на балканско копно. Остали су познати по успешним борбама против Турака и сењских ускока. Њихова активност се везује за прву половину 17. века. Списак је…

› више информација

Зашто су забрањени “Просјаци и синови”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић Полицијске часове током епидемије и ускршње празнике (2020) искористио сам да поново одгледам свих 13 епизода серије “Просјаци и синови” (ТВ Загреб, 1972). Серија је свакако најбоље остварење те врсте икад направљено у загребачкој продукцији, а може се убројати у најбоља међу свим екс-ју…

› више информација

Коме сметају Порекло и Српски ДНК пројекат

ПИШЕ: Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца “Порекло” Друштво српских родословаца „Порекло“ и припадајући му Српски ДНК пројекат већ извесно време омиљена су тема за иживљавањa различитих шарлатана, који жаре&пале друштвеним мрежама, Јутјуб каналима, форумима, сајтовима и томе слично. Стављајући се у позицију јединих правих тумача света и века, разоткривача…

› више информација

Мокрогорски контумац

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић   Ових дана је актуелна тема карантина. Мера задржавања потенцијалних преносилаца заразних болести у изолацији постоји одавно, али сада се о њој далеко више говори. Појачани медицински надзор и самоизолација у свако доба се налажу путницима који улазе у Србију, а долазе из земаља у…

› више информација

Аорист као псовка

Сачинитељ: Александар Невски Треће издање, 25.11.2018. Аорист као псовка Значење аориста (с нагласком на разликах од значења осталих прошлих врѣмена), стање употрѣбе у ранийем и данашњем србском йезику и разлози његове политичке неподобности односно прогона из явнога живота Аорист у саврѣменом србском йезику Аорист йе йедно од четирйу прошлих глаголских…

› више информација

Насељавање Дукље (Зете) и Босне из Македоније (фрагменти из материјала за нову књигу)

ПИШЕ: Бранко Новаков Медојевић Само мали дио наших представа о свијету око нас је резултат непосредне перцепције и рецепције. Овај други, много већи дио, састоји се од слика и идеја које су добијене посредним путем. У процесу посредовања између ”нас” и свијета око нас, велику улогу играју предрасуде и стереотипи….

› више информација

Није “крстача” и није “антропоморфна”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар Овим чланком желим указати на дубоку погрешност два термина обично употребљена у научној литератури од времена када су започињала истраживања средњовјековних гробних споменика Босне и Херцеговине. То су термини: „антропоморфни“, употребљен за стећак у форми крста или клесану представу Крста на старом гробном…

› више информација

Прогнана слова нашега писма, дѣо први – слова Ъ, Ь и Ѕ

У првом разреду основне школе сви ми се сусретосмо са такозваном “Вуковом” ћирилицом, састављеном у Бечу почетком 19-га вѣка преобликовањем изворне србске ћирилице. Кроз читаво школовање нас уче како йе наше данашње писмо найсавршенийе на свѣту, и говоре како ни цѣо свѣт завиди на њем, и тако даље. Но, йесте…

› више информација

Горан Ж. Комар: О књизи проф. др Дарка Танасковића “Неоосманизам. Повратак Турске на Балкан”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар   ГОВОР НА ПРEДСТАВЉАЊУ КЊИГЕ ПРОФ. ДАРКА ТАНАСКОВИЋА – ПОВОДОМ НЕДАВНИХ ИЗЈАВА ТУРСКОГ ЗВАНИЧНИКА НА КОСОВУ ПОЉУ Д. Танасковић, Неоосманизам. Повратак Турске на Балкан, Београд, 2010. (23. септембар 2010., Музеј Херцеговине – Требиње)   Доста давно, говорио сам пријатељима заинтересованим за старину средишње балканске…

› више информација