Знаменити сликар Бранко Поповић
Бранко Стојанов Поповић (1882-1944) је велики српски сликар у периоду између светских ратова. Није толико познат широј јавности из разлога што је све до 1990-их било практично забрањено, а у сваком случају – непожељно, о њему писати у стручној литератури, те га тако углавном нема ни у научним радовима о…
› више информацијаИменослов једног државног предузећа у Србији, део трећи – женска имена
У нашој државној фирми, чија су мушка имена и презимена обрађена у прва два дела, коначно остало је да погледамо и пресек женских имена. Ни овде није до краја поуздана поставка да се анализирају имена која носе искључиво Србкиње. Одступања на великом узорку једноставно мора бити. Није проблем не узети…
› више информацијаИменослов једног државног предузећа у Србији, део други – презимена
Настављамо са ономастичком анализом једног великог предузећа које, како је речено у првом делу, има своје подружнице на подручју целе Србије и велики број запослених, па даје релевантан узорак за анализу. У анализу су узета србска презимена, из разлога наведених у првом делу, запослених оба пола. Њихова народност у једном…
› више информацијаИменослов једног државног предузећа у Србији (мушка имена)
Ово је мали ономастички оглед о личним именима у Србији, на примеру једног великог државног предузећа које има своје подружнице на подручју целе Србије, па утолико представља „државу у малом“ и одличан је пример за анализу. Од великог броја запослених мушког пола, обрађен је узорак од око 7700 људи (или,…
› више информацијаО неким необичним презименима код Срба (13. део)
БОКА И ПРИМОРЈЕ (4) БУДВА МАИНА У свом раду о поменима црногорских племена у которским документима, Ковијанић[1] за најранији помен Маина, и то као презимена Махинић, узима 1334. годину (Elgigna[2] Machinich), док се 1431. године помиње и село Махине (Радоња из Махина – Radogna de Machina). Међутим, изгледа да је назив…
› више информацијаО неким необичним презименима код Срба (12. део)
БОКА И ПРИМОРЈЕ (3) ПАШТРОВИЋИ ГРАЦУН Грацуни су један од четири рода племена Бечић (ту су и Бечићи, Чучуци и Клапавице; сви славе Никољдан). Седишта племена су у Бечићима и Челобрду. Изумрли бечићки род су Мушуни о којима је било говора у претходном наставку. Народно предање каже да су у…
› више информацијаО неким необичним презименима код Срба (11. део)
БОКА И ПРИМОРЈЕ – ДРУГИ ДЕО ПАШТРОВИЋИ (СТАРИ ИЗУМРЛИ И ИСЕЉЕНИ РОДОВИ) И паштровско племе је прави расадник необичних и јединствених презимена. Нека су помињана и раније у чланку о грбаљским презименима, а о некима ћу овде изнети појединости у покушају да се разјасни њихова етимологија. ПАШТРОВИЋ Већ само племенско…
› више информацијаО неким необичним презименима код Срба (10. део)
БОКА И ПРИМОРЈЕ – ДЕО ПРВИ ГРБАЉ Грбаљ такође обилује необичним и јединственим презименима, као што су: Бан, Барба, Батута, Баук, Баштрица, Бекун, Буздован, Букилица, Бућин, Верставчевић, Гиљача, Гривић, Дабушко, Зекљевић, Каштелан, Клопан, Краљ, Крута, Куњерица, Кустудија, Мазарак, Мачак, Мезалин, Мидоровић, Микијељ, Миш, Мршуља, Одале, Оџа, Павлежа, Парапид, Пештера, Пима,…
› више информацијаО неким необичним презименима код Срба (9. део)
ДУРМИТОР – ПИВА БАТУРАН Према једном предању, Батурани из Пиве (у насељима Црна Гора, Недајно и Бабићи) су од дробњачких Бадњара из Тепаца[1]. О Тепчанима је писано у претходном наставку, приликом обраде презимена Лаушевић[2]. Исто предање имају и Бадњари у Тепцима, по којем пивљански Батурани потичу од Батурана Бадњара који…
› више информацијаПорекло презимена Угрчић
Презиме Угрчић налазимо у Далмацији: матица овог рода је у Ивошевцима, а има их и у Чучеву, Руделама, Кистању и Книну. Славе Никољдан зимски. Непознато је њихово раније порекло, али се зна да су у Ивошевцима били почетком 18. века. Огранци Угрчића имају уже надимке: Лукотић, Пиштрић, Пулијар, Шантић и…
› више информација