Порекло назива 50 савезних држава САД (део први)

Када вас неко упита можете ли побројати свих 50 савезних држава САД, вероватно ћете у најбољем случају достићи бројку 30-35, али када вам неко ишчита свих 50, закључићете да сте за све њих свакако чули, макар пратећи кошаркашку, рагби или хокеј лигу те државе.

 

Оно што мање људи зна је да је етимолошки више од половине (26-27/50) назива ових држава домородачког (индијанског, плус Хаваји – полинежанског) порекла. Остали називи долазе углавном из енглеског и неколико из шпанског и француског језика. Занимљиво би било видети како би ти, у већем броју случајева сасвим неразумљиви називи гласили кад би се превели на србски језик.

 

Савезне државе ћу наводити по абецедном реду енглеских назива, са објашњењем етимологије.

 

Алабама (Alabama): назив долази од имена индијанског племена Alibamo које су европски колонисти тамо затекли, што на њиховом језику значи „скупљачи / берачи биљака“, што указује да биљке нису гајили, већ узимали оно што природа сама рађа. Ово име подсећа на палеоевропске „ловце-скупљаче“ (hunter-gatherers). Међутим, сасвим супротно друго тумачење је да кованица alibamo долази од индијанских речи álba и áyalmu значи „они који крче шипражје“, праве крчевине, лазове, свакако за потребе гајења биљака. Племе је први пут забележено од стране Шпанаца (1540), као Alibamo, Французи (1702) у облику Alibamon, што представља множински облик, Енглези (1713) кao Alebama, да би се касније усталио данашњи облик. Назив државе Алабама је светски познат по чувеној песми групе Lynyrd Skynyrd „Sweet home Alabama“.

 

ЗАСТАВА АЛАБАМЕ

са: wikipedia

 

Аљаска (Alaska): назив су Американци преузели од Руса од којих су купили Аљаску 1867. године за фамозних 7,2 милиона долара. Назив долази од алеутске речи „alakska“ – копно, или описније: the object towards which the action of the sea is directed („оно према чему се креће море“). Руси су по овој речи прозвали област Аляска, а Америкаци преузели назив.

 

Аризона (Arizona): назив ове савезне државе је од кованице индијанског племена Tohono које живи у пустињи Сонора ali sonak – речица / поток, по чему су област Шпанци назвали Arizonac, а касније англосаксонски колонисти као Arizona. Постоји и мишљење да су називу Аризоне кумовали Баски кованицом haritz ona „добар храст“ (или „добра храстовина“). Један број Баска, рођених у Мексику као потомци колониста, засновали су насеље Arizona 1734. године (данас у мексичкој држави Сонора), па није искључено ни да је суседна америчка држава Аризона по њему добила назив. Коначно, постоји мишљење и да назив долази од шпанске кованице Árida Zona – „безводна област“, што се сасвим лепо уклапа у пустињски крајолик Аризоне.

 

Арканзас (Arkansas): назив долази од племенског назива Quapaw (Квапо) Индијанаца (себе називају O-Gah-Pah). Суседни Алгонкини су ово племе звали Akansa, што су Французи у 17. веку забележили као Arcansas. Тумачење овог племенског имена је двојако: „народ јужног ветра“ или „народ воде“. Исте етимологије је и назив државе Канзас, долази од варијанти индијанских назива за племе Kaw, сродног племену Quapaw, које су околна индијанска племена називала и Kansa, Kanza, Kaza, исл.

 

Калифорнија (California): порекло назива Калифорније је прилично бајковито. 1510. године шпански писац Монталво (Garcia Rodriguez de Montalvo) написао је пустоловни роман Las Sergas de Esplandián („Еспландијанове пустоловине“; шп. esplandian – сјајан) у којем помиње митско острво California којим влада краљица Калафија (Calafia), амазонка окружена својим ратницама – прелепим Црнкињама. Кад су шпански конквистадори на западу Америке открили полуострво које је данас Доња Калифорнија у Мексику, мисливши да је у питању острво, дали су му назив по романсираном острву и његовој владарки – Las Californias. Како су Шпанци ширили ову област на север, она је обухватила и подручје данашње савезне државе САД Калифорније, па је остао и овај назив, док изворна Калифорнија (полуострво) представља данашње мексичке савезне државе – Доња Калифорнија (Baja California) и Јужна Доња Калифорнија. Претпоставља се да сам назив California највероватније долази од латинске кованице calida fornax (шпански caliente horno) – „врела пећница“, што можда указује на врелу климу митског острва, а које се подудара и са климом Доње Калифорније.

 

са: https://susanshelton.com

 

Колорадо (Colorado): према шпанској кованици која значи „обојено црвено“, „румено“, „рујно“, свакако према црвенкастом стењу које обележава крајолик ове области (шп. colorado, енг. colored red). Овај назив подсећа на нашу стару област Рујно, данашњи златиборски крај. Ова „црвена земља“ на источној страни Стеновитих планина представља крајолик који нам је познат из већине вестерн филмова – полупустињска равница, стеновита печуркаста брда, суптропска вегетација. Овде су изворно живели Јута индијанци (Ute), а касније је област постала збег великих индијанских племена: Апачи (Apache) и Команчи (Comanche) су овде нашли (привремено) уточиште склањајући се од ширења шпанске власти у Мексику и Калифорнији, а Арапахо (Arapaho) и Чејени (Cheyenne), племена из круга Алгонкинског народа, овде су се доселили са североистока, притиснути од ширења најпре француских, а потом и британских колонија.

 

Конектикат (Connecticut): назив долази од кованице индијанског племена Mohegan (огранак народа Алгонкина, код нас познатији као Мохиканци) kinetuket – „дуга плимска река“. Овај назив, свакако, у вези је с реком Конектикат која сече ову област и улива се у Атлантски океан, а набуја за време океанске плиме. Што се Мохегана тиче, иако је амерички писац Купер (James Fenimore Cooper) 1826. године написао књигу „Последњи Мохиканац“ и иако је 1908. године умрла последња особа која је говорила мохеганским језиком, Мохегана / Мохиканаца и данас има у Америци, и то управо на подручју на којем живе хиљадама година (Конектикат), према попису из 2010. године било их је нешто мање од две хиљаде душа.

 

Делавер (Delaware): ова мала савезна држава на источној обали Америке назив је добила по Де ла Вару (Thomas West De La Warr), гувернеру енглеске колоније Вирџиније у 17. веку. Ово презиме вуче корене из норманског језика и највероватније му је основа у бретонској речи gwern – врста брезе (јова).

 

Флорида (Florida): откривши ово полуострво, шпански конквистадор Понсе де Леон (Juan Ponce de Leon) назвао га је La Florida. Његов долазак на полуострво догодио се у време Васкршњих празника, током којих се у Шпанији одржавају фестивали цвећа, на шпанском Pascua Florida („Цветни Васкрс“), па је област назвао у част празника.

 

Џорџија (Georgia): 1732. године ова британска колонија тако је названа према тадашњем британском краљу Џорџу (George) II. Џорџија је била најјужнија од изворних 13 британских колонија на источној обали Америке. Занимљиво је да је Повељом Провинције Џорџије из 1732. године у овој колонији било забрањено робовласништво (као и алкохол), јер је заснивач и први гувернер колоније, Оглторп (James Edward Oglethorpe), британски официр и филантроп, ову колонију, као граничну са тада шпанском Флоридом, замислио као земљу фармера-граничара (или, што би се код нас рекло – крајишника). Иако је два пута потукао Шпанце који су покушавали да угрозе британске колоније са југа, Оглторп је, разочаран, напустио Џорџију 1743. године, а британска круна је од 1751. године дозволила трговину робовима у овој колонији. Иначе, фамилија Оглторп је норманског племићког порекла, чији корени сежу до 11. века када је Вилијам Освајач освојио Енглеску.

 

Хаваји (Hawaii): ова архипелашка држава се тако назива према истоименом највећем острву. Порекло назива није сасвим разјашњено. Према једној варијанти, долази од имена епског претка Хавајаца који их је ту довео из Полинезије, а чије је име било Hawaiiloa. Друга варијанта корен овог топонима налази у полинежанској речи за домовину, која има различите варијанте код домородаца широм Тихог океана. Тако, примера ради, новозеландски Маори за домовину користе реч Hawaiki. Неки лингвисти назив Хаваја тумаче према речи Hawaiʻi у значењу „подземни свет“ или „дом предака“, која постоји у неким полинежанским језицима, али не и у хавајском. И поред додира с Европљанима од 18. века на даље, Хавајци су дуго имали независност, најпре као скуп племена, често у међусобном сукобу, а од 1795. године уједињени у Краљевину Хаваји под краљем именом Камехамеха Велики. У периоду 1894-98. године, Хаваји су чак били и независна република, да би 1898. године били анектирани од стране САД, на почетку колонијалне експанзије САД, кад је ова сила у успону од Шпаније преотела и Порторико, Кубу, Филипине и нека полинежанска острва.

 

са: wikipedia

 

Ајдахо (Idaho): када је 1860-их амерички Конгрес договорио да се направи нова територија у Стеновитим планинама, тамошњи политичар Вилинг (George Willing) предложио је назив Idaho, са образложењем да на језику индијанског племена Шошони та кованица значи „сунчана планина“ („Сунце долази из планина“) или „планински драгуљ“. За овакву тврдњу нигде није пронађено неко лингвистичко упориште. Постоје неке тврдње да је Вилинг овај назив сам смислио, и то од енглеске ковнице „Ida-ho!“, што је поздрав који је упућивао некој љупкој девојчици именом Ајда (Ida) – у преводу „Ајда на видику“ (аналогно енглеском поморском изразу „land-ho!“ које узвикује морнар који опази копно – „копно на видику!“). Упитно је шта је од ова два истина, како год, назив Ајдахо се запатио у овој области, па је и тамошњи градић назван Idaho Springs (данас у држави Колорадо, на 500 километара од државе Ајдахо), a у исто време, нешто даље на запад, реком Колумбијом је крстарио пароброд назван „Idaho“. Тако је овај назив ушао у употребу „на мала врата“, да би 1863. године новоформирана област била и званично названа Idaho Territory.

 

Илиноис (Illinois): држава је добила назив по индијанској (алгонкинској) племенској конфедерацији из 17. века (Illinois Confederation) коју је чинило 12 племена у сливу реке Мисисипи. Овај војни савез је, свакако, настао као реакција на додир са европским истраживачима и колонистима. Француски језуитски мисионар Маркет (Jacques Marquette) га бележи од 1673. године и наводи да његов назив долази од речи illini – људи (у смислу – одрасли способни мушкарци, ратници), док би кованица illiniwek значила племе надмоћних људи (мушкараца, ратника). С обзиром да је овај индијански савез крајем 17. века бројао, према француским изворима, око 10.000 људи, могуће је да су се сматрали надмоћним у односу како на Европљане, тако и на друга индијанска племена, па отуд и овакав назив. Друго мишљење је да овај топоним долази из језика племена Miami (Мајами, по њима и назив граду на Флориди), од кованице irenwe-wa, у неким дијалектима ilinwe, у преводу – „онај који исправно говори“ (упореди са – Словен!). Французи су ову кованицу изговарали као „илиноа“, са наставком -ois („-оа“) а записивали као Illinois. Кад је у САД превладао енглески језик, овај топоним је почео да је изговара као „илиној“. Што се индијанског савеза тиче, од првобитних 12 племена са краја 17. века, почетком 18. века преостала су само два, а данас постоје потомци само племена Peoria, које су америчке власти претходно из завичаја преселиле у Оклахому. По овом племену данас носи назив чак 10 градова на америчком средњем западу.

 

Индиана (Indiana): први помен овог назива је из 1768. године (тада је ова област била део колоније Вирџинија), а 1800. године један део Северозападне територије (Northwest Territory) и званично је назван Indiana Territory. Јасно је да је област названа по Индијанцима (у женском облику – „Индијанска земља“), и то народу Ироки (француски Iroquese, код нас познатији као Ирокези) који су насељавали ову област.

 

Ајова (Iowa): област, касније држава, прозвана је по племену Ioway (Ајовај), огранку народа Сју (Sioux, код нас познатији као Сијукси) које је тамо живело. Сам назив племана долази од индијанске кованице племена Дакота ayuhwa – „спавачи“ („slеeping ones“), док сами Ајоваји себе нису тако звали, већ Bahkhoјe (Бахкоџе – “Народ сивог снега”). Већина Ајоваја је временом пресељена у данашњу државу Оклахому.

 

ГРБ АЈОВАЈА ИЗ ОКЛАХОМЕ

са: https://www.bahkhoje.com

 

Канзас (Kansas): видети Арканзас.

 

Кентаки (Kentucky): негде током 1760-их један део колоније Вирџинија почиње да се назива Кентаки од стране европских насељеника. Пре тога, овај назив је дат реци која туда протиче (Kentucky river). Назив јесте индијанске етимологије, али није разјашњено право значење. Према једној варијанти долази од ирокеског kenthake – „на ливади / пољу / равници“, „у прерији“, према другој из Шони језика (Shawnee) Kenta aki, у преводу „земља наших очева / предака“ (дакле, отачбина). У свим индијанским анголкинским језицима „aki“ значи – земља, подручје. Трећа верзија је да назив долази од изобличеног имена племена Catawba (Катоба) које је у време досељавања Европљана насељавало подручје Кентакија. Катобе су једно од ретких племена из источних крајева САД које није насилно пресељено од стране америчких власти. Наиме, у 18. веку, они су склопили савез са европским колонистима како би се заштитили од агресивних суседних Чирокија. За узврат, током рата за америчку независност, Катобе су се борили на страни америчке војске. Иако нису били у непријатељству са белцима, њихов број је стално опадао због разних заразних болести. Данас их има нешто преко 3.000, углавном живе у Јужној Каролини, а по њима се зове и град у Северној Каролини.

 

Лујзијана (Louisiana): истражујући доњи ток реке Мисисипи, 1682. године француски истраживач Де ла Сал (René-Robert De la Salle) је ову област прогласио француским поседом и прозвао је по тадашњем француском краљу Лују (Louis) XIV (женски облик: Лујева земља). Име Louis је француски облик германског Ludvig, а ово од старогерманског  Chlodowig, што значи „славан у борби“ (аналогно словенском – Борислав). Ово име се јавља у каснијим облицима Hludwig (франачки), Clovis, Ludovicus (старофранцуски), Louis (француски), Ludwig (немачки), Alois, Aloysius (новолатински), Lewis (енглески), итд, па и код нас, где у документацији налазимо старије име Лауш (од њега и презиме Лаушевић). У време кад је Де ла Сал именовао ову француску колонију, она се протезала кроз цео средњи запад, од Мексичког залива све до данашње америчко-канадске границе. Данас спада у ред мањих држава и сведена је на крајњи дубоки југ у области доњег тока Мисисипија.

 

Мејн (Maine): већинско је мишљење да је ова држава прозвана према истоименој покрајини на северозападу Француске, од француских колониста из 17. века (прва француска колонија овде заснована је 1604. године). Постоји и мишљење да назив долази од старијег енглеског Meyne – „копно“ (Mainland), од енглеских колониста почев од 1607. године. Током 17. века Мејн је углавном био део француске колоније Акадија (Acadia), а крајем 17. века прикључен британској колонији Масачусетс, да би 1820. године био издвојен у посебну државу. Иначе, Мејн је област у САД до које су најраније допловили Европљани, претпоставља се у 12. веку, а према археолошком налазу викиншког новчића (прозван „Maine penny“).

 

Мериленд (Maryland): 1632. године енглески краљ Чарлс I Стјуарт издао је колонијалну повељу Лорду Балтимору (George Clavert Baltimore), а назив јој дао по својој жени, краљици Марији (Queen Mary; Henrietta Maria of France) – „Маријина земља“. Балтимор је испрва краљу предложио да се колонија назове Crescentia (the land of growth / increase – „земља раста / напретка“), али је краљ ипак на самој повељи колонију означио на латинском као Terra Mariae, енглески Mary Land. Пре овог званичног назива, сами колонисти су ово подручје, касније проглашено колонијом, звало по краљу – Augusta Carolina (објашњење за назив Каролина видети касније, у одељку о Северној Каролини).

 

Масачусетс (Massachusetts): енглески колонисти су државу назвали по локалном индијанском алгонкинском племену Massachusett. Племенско име долази од индијанске кованице  muswachasut – што је најближе преводу: „они који живе поред великог брда“ (брђани). Сами племеници су своје племе називали Moswetuset.

 

са: http://massachusetttribe.org

 

Мичиген (Michigan): долази од индијанске кованице алгонкинског племена Ojibwa – mishigami, у значењу „велика вода“ (језеро). Ова два пространа полуострва на Великим језерима била су током 17. и 18. века у саставу француске колоније Нова Француска (Nouvelle France), да би 1763. Париским миром, после колонијалног рата између Британаца са једне и Француза и Индијанаца са друге стране, дошла у посед британских колонијалних власти. 1837. године Мичиген је постао савезна држава САД. Племе Оџибве, из чијег језика долази овај топоним, је једно од најбројнијих индијанских племена данас у САД, а друго по бројности у Канади (најбројнији је народ Cree) има их преко 170.000 у САД и око 160.000 у Канади. И док су Французи за њих користили назив Ojibwa (француски изговор: „ожибуа“), Британци су их звали Chippewa (изговор: “чипуа“ или „шипуа“ – може се закључити да је корен исти, само постоји разлика у звучним и безвучним сугласницима у француском и енглеском изговору). Један знаменити Оџибва је епски јунак Хијавата из песме „Песма о Хијавати“ (The Song of Hiawatha) коју је 1855. године написао амерички песник Лонгфелоу (Henry Wadsworth Longfellow) и која описује индијански начин живота кроз авантуре ратника Хијавате и његову трагичну љубав са дакотанском девојком именом Минехаха. Ова прича била је у 20. веку инспирација за стварање дечјег стрипа и цртаног фила о авантурама Малог Хијавате.

 

Минесота (Minnesota): назив је држава добила по истоименој реци, а долази од индијанске кованице (племе Dakota) mni sota, у значењу „бистра вода“, мада постоји и мишљење да је у питању индијанска кованица mnisotta, што би значило сасвим супротно од бистре – „замућена вода“. Према легенди, Индијанци су првим белим насељеницима објаснили да они реку зову Минесота, а да би им објаснили шта то значи, сипали би млеко у воду како би је замутили. Реч mi, ni, mni се налази у мноштву америчких топонима и у неким индијанским језицима има значење – вода, тако и у језику Дакота. Префикс minne налази се у мноштву топонима овог подручја, попут Minnehaha (“вода која се увија” – водопад), Minneiska (“бела вода”), Minneota (“пуно воде”), Minnetonka (“велика вода”), Minnetrista (“вијугава вода”), a Европљани су овај префикс дали и главном граду ове државе – Minneapolis, додајући грчки наставак за град. Ова област је најпре била део француске Лујзијане, затим британски посед, а после стицања независности у оквиру САД, као део других околних савезних држава, све до проглашења Minnesota Territory 1849. године, од када и званично носи овај назив. Минесота је била поприште крвавог Америчко-Дакота рата 1862. године. Искористивши Амерички грађански рат, Дакоте су напали тамошње војно утврђење. Међутим, један пук војске Уније је повучен из грађанског рата и послат на Дакоте. Одмазда је била сурова: након пораза на бојном пољу највећи део преживелих Дакота ратника спас је пронашао у Канади или пребегавши на запад САД, остављајући породице на милост америчкој војсци. Заробљени мушкарци су већином по кратком поступку осуђени на смрт, а нејач је смештена у концентрациони камп (читај – логор), где их је велики број умро током следеће зиме, због хладноће и лоших услова.

 

Мисисипи (Mississippi): долази од индијанске кованице (помињаног племена Ojibwa) misi ziibi, у значењу „велика река“. Река Мисисипи је у Северној Америци нешто попут Дунава у Европи, река око које се развила палеолитска цивилизација Протоиндијанаца. Њихов живот се одвијао на платоима поред реке (уп. Лепенски Вир!) где и до данас постоје остаци њихове културе (чији почеци се процењују на око 10.000 година пре Христа). На подручје државе Мисисипи први Европљани су дошли 1540. године, била је то шпанска експедиција превођена Де Сотом (Hernando de Soto). Де Сото је забележен у историји као први Европљанин који је прешао реку Мисисипи, међутим, на обали исте реке он и већи део његове експедиције су оставили кости две године касније.

 

Мисури (Missouri): као и Мисисипи и Мисури је назив добио по реци, а река по индијанском племену које су европски колонисти прозвали Missouria, а изворно име им је Wimihsourita, што значи описно „онај који има дубљени чамац / кану“ (енглески: One who has dugout canoe). Кад је, 1821. године, подручје Мисурија проглашено за савезну државу, он је био најзападнија држава САД, и називан је „Врата Запада“ (Gateway to the West) и „Мајка Запада“ (The Mother of the West), с обзиром да су управо преко државе Мисури и истоимене реке ишли правци насељавања Европаљана према западу Америке и ширење територије САД на ту страну. Мисури је био робовласничка држава и веома подељен у Грађанском рату у Америци 1861-65. године. Званично је остао у Унији, али је расположење становништва било наклоњеније Конфедерацији. Јужњачке трупе су овде поражене, али је настављен партизански рат локалних пројужњачких војних дружина. Након рата, многе ове дружине су се претвориле у разбојничке банде које су нападале и пљачкале возове и банке. Најпознатија је била она Џесија Џејмса, чију осовину су чинили он и његов брат Френк и четвoрица браће Јангер (James & Younger Gang), нешто слично хајдучији у Србији након Првог светског рата.

 

са: https://www.si.edu/

 

To be continued…

 

Извори:

 

wikipedia

https://accessgenealogy.com

https://www.californiafrontier.net

https://www.britannica.com

https://www.museum.state.il.us

https://www.bahkhoje.com

https://www.catawba.com

https://www.behindthename.com

http://massachusetttribe.org

https://www.mnhs.org

 

Насловна слика са: https://www.thoughtco.com