Порекло презимена Стреличић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТРЕЛИЦЕ – СТРЕЛИЧИЋ

(у Пасјем Нуглу)

Воде поријекло од братства Томовића из Голије, одакле Малиша Томовић, око 1820. године, ускочи у село Љевишта, у Горњу Морачу, гдје се настанио. Малиша је био добар стријелац и храбар јунак, па га зато назваше Стрелица. По њему његови потомци добише презиме Стрелице. Малиша је погинуо у једном сукобу са Турцима на планини Лукавици код Драгилова вира.

Малиша је имао сина Јакова, који се оженио од братства Бојовића из Шаранаца, код којих се настанио у селу Зминици. Јаков је био јунак и погинуо је 1875. године на Ограђеници у борби против Турака. Остали су му синови: Димитрије, Милош, -Лука, Симо и Симеун. Лука, Милош, Симо и Симеун преселили су се 1889. године у мјесто Шилово код Сијаринске Бање. Симо и Симеун су погинули у Првом свјетском рату, а Лукини потомци по Луки узеше ново презиме Лукановићи, како се и данас презивају.

Димитрије Јаковљев преселио се из Зминице у Пасји Нугао, гдје су живјели његови потомци до шездесетих година 20. вијека, када су се иселили ради запослења у друге крајеве наше земље, тако да сада од овог братства нико не живи у Пасјем Нуглу. Највише их има у Београду.

Славе Јовањдан зимски.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

---

Краћи прилог о Стрелицама – Стреличићима објавио је и Бранко Р. Радеч у својој књизи Свети Недељко Раковички из Дрвара код Вучитрна, који доносимо у наставку.

Прво појављивање презимена Стреличића налазимо у књизи Атанасија Урошевића „Косово“, који је вршио попис сеоских домаћинства на Косову од 1936. до 1938. године. Забележио је да су се у селу Дрваре код Вучитрна, одмах након завршетка Другог балканског рата 1914. године населили Стреличићи и Масловарићи.

Урошевић дели насељенике (примедба аутора-погрешно) на аутоколонисте и колонисте. Аутоколонисти су они насељеници који су куповали имања, а колонисти су насељеници који су добили земљу од државе, и то су углавном биле утрине.

Стреличиће сврстава у аутоколонисте.

Сама реч колониста, која се одомаћила у нашем речнику, је непримерена.

Срби не могу бити колонисти на Косову и Метохији, они нису окупирали Косово, већ су се само вратили одакле су њихови преци морали да беже од Турака.

Милош Анђелић из Вучитрна у књизи „Становништво Вучитрна и околине последњих сто година“ (НИП „Нови Свет“, Приштина 1997. година), записује презиме Стреличић, али их пропустом уписује у село Ресник. Превидео је да села Ресник и Дрваре дели поток.

У књизи „Учесници балканских ратова 1912-18.“, стоји „Стреличић Милош, Топлички устанак“. „Стреличић Неђо, прота, стрељан у ОЗН-и у Београду 1944. године“, пише у књизи „Жртве другог светског рата“ (стр. 204 и 205).

Милан Лазаревић, комшија Стреличића (умро 2020. године), у књизи Бранка Р. Радеча „Подчичвичка села код Вучитрна на Косову“ (2022.) помиње их и тачно наводи локацију где су имали кућу и имање у селу Дрваре. То је сад локација у близини некад фудбалског терена „Дурковић“ наниже према потоку, између имања Вујовића и Вучинића.

Ове подаци у биографији не могу се наћи, јер нису били доступн.

Да су се Стреличићи доселили у село Дрваре код Вучитрна након завршетка Другог балканског рата, показује скоро откривен купопродајни уговор Недељковог оца Милоша са купцем његовог имања у Пустом Шилову код Медвеђе, још 1912. године. Две године касније, доселили су се у Дрваре.

ИЗВОР: Бранко Р. Радеч, Свети Недељко Раковички из Дрвара код Вучитрна, Београд : Културно-просветна заједница, 2023.

Овом роду припада и Свети Недељко Раковички, свештеномученик из села Дрваре код Вучитрна, убијен од комуниста 1945. године.