Сондермајери

Сондермајери су београдска породица чији најистакнутији чланови су задужили Србију својим делима. Иако нису Срби у етничком смислу, односно у правој мушкој линији, својим делима су се показали као већи Срби од неких који то јесу.

Према породичном предању, преци Сондермајера су из Баварске, а у 18. веку, када се немачке територије шире ка истоку, они се насељавају на пољско-руском граничном подручју, да би се један од њих настанио у Кракову. Према легенди, презиме су добили управо ту, и то на следећи начин: у граду је главну продавницу држао неки Јеврејин Мајер (Meier). Кад је предак наших Сондермајера такође отворио продавницу, мештани су га прозвали Сондер Мајер, од „sonder“ – нарочит, посебан, јер је његова продавница била нешто ново, боље, посебно. Иначе се презиме аутентично изговара као Зондермајер, али се код нашег огранка ове фамилије уобичајио изговор са „с“. Међутим, ова легенда можда само покушава да објасни порекло презимена, с обзиром да у матичној Баварској и данас постоји ово презиме.

Краковски Сондермајери су, по свој прилици, женили Пољакиње, с обзиром да најстарији предак којег овај огранак зна носи пољско име Франћишек (Franciszek). Он или његов отац су се настанили у граду Черновицу у Буковини (данас у југозападној Украјини, на тромеђи са Румунијом и Молдавијом). Његов син Роман рођен је 1861. године у том граду. Са 23 године завршио је студије медицине у Лавову, а затим специјализовао хирургију. У Србију је дошао 1889. године на конкурс за војне лекаре. Као високообразовани лекар, добио је чин капетана прве класе. До 1912. године постао је начелник санитета у Краљевској војсци и управник новоизграђене Војне болнице на Врачару. Учествује у оба балканска рата и Првом светском рату као командант санитета.

Роман Сондермајер

 

Иако је имао могућности да своје знање и стручност материјализује, није марио за новац и након одласка у пензију, са чином пуковника, живео је скромно од пензије. Осим као врхунског лекара, сви су га упамтили и по његовим људским квалитетима. Умро је 1923. године.

Роман је оженио Станиславу Ђурић, кћер ђенерала Димитрија Ђурића, у два наврата министра војног, војног историчара и члана Српске краљевске академије. С обзиром да су били различитих вероисповести (Сондермајери су римокатолици) њих двоје су постигли занимљив споразум по питању вере и деце: за крсну славу су изабрали Светог Спиридона, који се прославља на дан кад је римокатолички Божић (25. децембра), а што се деце тиче, договорено је да добију пољска имена, али да буду крштени у православној цркви. Изродили су три сина и једну кћер који су понели имена Tadeusz, Wladislav, Stanislav и Jadwiga. Јадвига је, за наше појмове, била једино мало необичније име. Владислав и Станислав су се лако уклопили, а Тадеуша су сви звали Тадија, како је и крштен у нашој цркви. Станислава је умрла 1914. године од рака, док је као добровољац радила као болничарка при нашој војсци на почетку Великог рата.

Сондермајери су становали у Палмотићевој 12. Дружили су се са тадашњим угледним београдским породицама (између осталoг са породицом сликара Бранка Поповића о којем је раније написан чланак, а које пријатељство међу потомцима траје и данас). Синови Романа Сондермајера били су заљубљеници у јахање, чему их је обучавао породични пријатељ, коњички официр Мића Жујовић. Станислав, кога су звали Сташа, је и погинуо као припадник коњичке јединице, на почетку рата, као добровољац, уочи свог 16-ог рођендана (августа 1914). Био је најмлађи погинули србски војник у Церској бици.

Тадија Сондермајер је рођен 1892. године. Као велики заљубљеник у коње, пријавио се у добровољце 1912. године и учесник је оба балканска и Великог рата, као припадник Четвртог коњичког пука. Одликован је златном медаљом за храброст. Тадија на Солунском фронту открива нову страст – према авионима. 1916. године завршава обуку за пилота и има свој први лет на војном авиону француске производње. 1918. године пријављује се у француску авијацију и обавља више ратних летова на француском фронту. Одликован је француском Легијом части и многим другим одликовањима. Један је од оснивача „Српског аероклуба“, 1921. године, и спада у најзначајнија имена југословенске авијације између светских ратова. С обзиром да није наставио војну каријеру, стекао је чин пуковника у резерви. По струци је био архитекта. Тадија је оженио Милицу, кћер санитетског ђенерала Михаила Петровића.

Тадија Сондермајер

 

Тадија је познат и по фамозном двобоју с Милошем Црњанским 1926. године. Иако су до тада били велики пријатељи и обојица заљубљеници у авијацију, приликом једног сусрета авијатичара, дошло је до свађе, током које је Црњански оптужио Сондермајера да користи југословенску авијацију за лично богаћење набавком француске опреме. Пале су тешке речи, а пргави Црњански је у једном тренутку Тадију чак назвао „прљавим Јеврејином“. Током бурне свађе, Црњански је чак петорицу присутних официра изазвао на двобој, што су четорица одмах одбили, с обзиром да су двобоји у то време већ били забрањени. Будући извређан и испровоциран, Тадија Сондермајер двобој је прихватио. О самом двобоју, у овом новинском чланку:

https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:543450-Kako-je-Crnjanski-promasio-Sondermajera

Занимљиво је да је ово био двобој Србина, који је у Великом рату био подофицир аустроугарске војске, и Немца који је био официр војске Краљевине Србије.

Црњански и Сондермајер

 

Фама да су Сондермајери Јевреји свакако је последица чињенице да долазе из Пољске и имају пољска имена и сложено немачко презиме, што је прилично чест случај код пољских Ашкеназа. Тадија је Други светски рат провео у Београду, где је једном приликом приведен од стране немачких окупационих власти под сумњом да је Јеврејин. На Тадијин захтев, из Кракова је прибављен документ из којег се види да су Сондермајери римокатолици немачко-пољског порекла, а да је његов побочни сродник, прадедин брат, био високи римокатолички црквенодостојник, чиме је оповргао сваку претпоставку о јеврејском пореклу.

После рата, Тадија је водио живот обичног грађанина радећи као инжењер у Урбанистичком заводу Београда. Тадија и Милица имали су два сина, Станислава и Михаила. Станислав је имао сина Владислава (преминуо 2022. године), иза кога није остало мушког потомства, као ни од Михаила. Тадија Сондермајер умро је 1967. године.

Потпуно исти пут и учешће у ратовима, као и приступање авијацији и ратна дејства из ваздуха на француском фронту, имао је његов две године млађи брат Владислав. Одликован је сребрном медаљом за храброст и другим србским, југословенским и француским одликовањима. Обављао је разне високе војне функције и достигао чин ваздухопловног пуковника. Током Априлског рата 1941. године заробљен је и рат је провео у заробљеничком логору у Немачкој. После рата није се враћао у Југославију, већ је отишао у Лондон где је и умро 1956. године. Владислав је имао сина Романа, који је живео и умро у САД, али ни од њега није остало мушког потомства, тако да се ова србска грана Сондермајера угасила што се тиче мушке линије.

Пок. Владислав Сондермајер из Београда тестиран је 2021. године и код њега је утврђена хаплогрупа J2b-M241>L283. „Сондермајер, очекивано, нема ближих поклапања у нашем ДНК пројекту. Због неких нетипичних вредности (448=20, 533=11) нема превише поклапања ни у анонимним базама. На YHRD му је најближи један хаплотип из Швајцарске (деле вредност на 448). Слична је ситуација и на FTDNA, најближа поклапања на простору Швајцарске и Немачке“.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.320

Ова поклапања у Немачкој и Швајцарској потврђују порекло Сондермајера негде са простора Јужне Немачке, односно Баварске. Презиме Sondermeier и данас постоји у Немачкој (углавном у Баварској), а и међу исељеницима у САД.

 

 

Извори:

Књига „Тадија Сондермајер: темељи нашег ваздухопловства“, Радмила Тонковић (2010)

Порекло

Српски ДНК пројекат

Википедија

Казивања чланова и пријатеља породице Сондермајер

 

Насловна слика: Цела породица Сондермајер као учесници Великог рата (1914)

 

Све фотографије из књиге: „Тадија Сондермајер: темељи нашег ваздухопловства“, Радмила Тонковић (2010), осим фотографије Црњански и Сондермајер, из наведеног интернет извора