О пореклу блаженопочившег патријарха српског господина Павла

17. фебруар 2023.

коментара: 0

Великани, Познати

Узевши као полазну тачку резултате истраживања објављенe на порталу Порекла у тексту Ексклузивно откриће Порекла: Патријарх Павле je носио мајчино презиме Стојчевић. Његов отац се презивао Окрајнов успели смо да пронађемо додатне податке о прецима блаженопочившег патријарха српског господина Павла и да још једном потврдимо написано у поменутом чланку.

Дакле, у тексту је доказано да је патријарх Павле син Стефана Окрајнова и Ане рођене Стојчевић, и да је он носио девојачко презиме своје мајке.

Породица Окрајнов потиче из Бачког Брестовца. Први пут се помиње у попису из 1768. године када је убележен дом Јована Окрајнова. Породица је забележена и у попису из 1828. године када је било два дома Окрајнових: дом Симе Окрајнова у којем је живело четири пунолетне особе и један син; и дом Петра Окрајнова у којем је било две пунолетне особе. Оба дома су била земљорадничка.

Патријархов прадеда Јован Окрајнов био је ожењен Терезијом Врбашки (1819-1878) са којом је имао седморо деце: Мицу, Саву, Николаја, Јулијану, Евфимију, Милоша и Милицу.

Јованов син Николај (4. децембар 1850) је деда патријарха Павла.

Николај се оженио 2. новембра 1869. године Драгињом Волић (рођ. 9.3.1850), ћерком Давида Волића из оближњег Стапара. Годину дана након венчања родила им се прва ћерка Христина (26.12.1870), а затим су следили Ксенија (16.7.1872), Марија (7.10.1874-24.11.1874), Лазар (26.3.1876), Стана (3.11.1878), Стефан (18.2.1881), Стефанида (22.8.1883), Десанка (9.5.1887-9.5.1887), Милица (15.6.1888-21.6.1888) и Илија (29.7.1890-2.8.1890). Убрзо након смрти сина Илије, Николај се са породицом сели у Славонију, у село Будимце (данас Република Хрватска). Тамо им се већ наредне године родила ћерка Катарина (Будимци, 1891 – Кућанци, 1898).

За сада нису познати разлози пресељења породице. Зна се да су са Николајем у Будимце и потом Кућанце прешла и његова браћа од стрица.

Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.