Занимљивости
Како је Србија за 80 година учестворучила број становника – замка малтузијанских маказа
АУТОР ТЕКСТА: ГОРДАН БРКИЋ За само осам деценија, од другог Хатишерифа, до Првог светског рата, Србија је учетворостручила број становника. Тај раст је далеко био изнад трендова у остатку Европе, као и у околним деловима Османског царства. Овај бум ће, истовремено младој књажевини, а потом краљевини донети бројне економске проблеме….
› више информацијаПрилози за историју фамилије Франасовић
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Ранко Јаковљевић У овом раду разматрају се биографски детаљи далматинске породице Франасовић везано за каријере Фрање, Драгутина-Карла, Рихарда и Димитрија, који су насељавали првобитно Оршаву на ђердапском делу Дунава, потом Београд, Турну Северин и Букурешт Пре два миленијума подручје данашње Далмације и Хрватске с једне стране,…
› више информацијаДокументи: Како су посланици троједне краљевине Далмације, Хрватске и Славоније реаговали на вест о атентату на кнеза Михаила Обреновића 1868. године
Кнез Михаило Обреновић владао је у два наврата Кнежевином Србијом – најпре од 1939. до 1942, а потом од 1860. до 1868. када је убијен у атентату на Кошутњаку. Вест о погибији српског кнеза одјекнула је широм региона и Европе. Овде доносимо како су реаговали у најближем суседству, у тадашњој…
› више информацијаМанастир Баваниште, нови прилози за историју
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Љубомир Бошков Одлуком Хризостома (Столића), Епископа Банатског, од 4. децембра 1996, бивша „водица“, или капела, у Баваништу, постаје мушки Манастир Српске православне цркве. Манастиру су тим поводом додељена и два монашка лица. После проглашења за Манастир започета је велика обнова, као и изградња потпуно нових објеката….
› више информацијаСава Бошков, заробљеништво у Русији и бекство из Смедеревске трвђаве пре петојунске експлозије 1941. године
Сава Бошков (10.08.1891 – 05.12.1962), опанчар и земљорадник из Баваништа, са непуне 23 године старости „измарширао је у Темишвар“[1] на први дан мобилизације, 28. јула 1914. године, у Аустроугарску војску. Мобилизацијом су обухваћена годишта од 1872. до 1893. У ратне јединице су позивани сви војно способни мушкарци од 21 до…
› више информацијаПрилози за биографију композитора Јосипа Славенског: Досад необјављени документи о промени презимена и вероисповести
ПИШЕ: Јовица Кртинић ([email protected]) Јосип Славенски се с правом сврстава у ред највећих јужнословенских композитора 20. века. У години у којој се обележава 70 година од његове смрти, портал Порекло ексклузивно објављује досад непознате документе[1], који ће, несумњиво, убудуће бити саставни део његове богате биографије. Славни композитор рођен је 1896….
› више информацијаАМЕРИКАНСКЕ ПРИЧЕ: Рат у домовини 1912-1918 – Срби Калифорније уједињени ка истом циљу
Портал Порекло наставља са објављивањем серије чланака под називом Американске приче, који се баве животом српских емиграната у Сједињеним Америчким Државама. Серијал је посвећен Ради Ликићу, прерано преминулом члану Друштва српских родословаца “Порекло”, који се посебно интересовао за ову тематику. Овај пут доносимо превод чланка Николе Вучинића, објављеног у првој…
› више информацијаАМЕРИКАНСКЕ ПРИЧЕ: Прва српска православна црква у Америци
Портал Порекло покреће серију чланака под називом Американске приче, који ће се бавити животом српских емиграната у Сједињеним Америчким Државама. Серијал посвећујемо Ради Ликићу, прерано преминулом члану Друштва српских родословаца “Порекло”, који се посебно интересовао за ову тематику. Посетиоцима портала овај пут поклањамо превод текста који је 1984. године написао…
› више информацијаЈугославија и Србија, школске другарице из Шибеника 1934/35. године
Школски извештаји спадају у значајан родословни извор, а неретко се у њима нађе штошта тога занимљивог (види ОВДЕ). Овог пута, доносимо причу о два ретка женска имена – Југославији и Србији, које су се, игром случаја, нашле у истом (Петом) разреду давне школске године 1934/35. Југославија и Србија похађале су…
› више информацијаЈован Цвијић о Личанима
Знаменити српски антропогеограф Јован Цвијић (1865-1927) у својој књизи “Психичке особине Јужних Словена”, која је објављена постхумно 1931. године, посебно је обрадио Личане. Поглавље о њима преносимо у целости: ЛИЧКА ГРУПА Земљишни облици и средства која даје земљиште. — Порекло становништва. — Психичке особине. — Ушицај Војне границе. — Нови…
› више информација


