Занимљивости

Балкански Египћани

Пише: Саша Недељковић Појава заједнице балканских Египћана на етно–политичкој сцени Европе деведесетих година 20. века изазвала је, у односу на величину и моћ те заједнице, изузетно велику пажњу и много различитих реакција. Покушаћу да у овом осврту изнесем што је могуће више историјских чињеница и етнографског материјала који су у…

› више информација

Београдске приче: Како смо наследили турске речи

Пише: Зоран Николић, Новости Како смо, помало трапаво, наследили неке османске и турске речи. Калемегдан није бојно, него градско поље, кошава је настала од појма “хош хава”. Ако желите да насекирате београдске историчаре и археологе, онда обавезно помените како наш главни град има “Калемегданску тврђаву”. То је, просто, нетачно, јер…

› више информација

7. децембра 2013.

1

Лички поп Стојан Шобат пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин

 Како је свештеник из Лике Стојан Шобат још крајем 18. века и пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин. Приредио сарадник портала Порекло Јован Ерор. Управо из Лике потиче интригантно сведочанство о старом и новом тумачењу српства које се јавља на размеђи епоха у другој половини 18. века. Наиме, протопрезбитер крбавски…

› више информација

Вук није био Бранковић

Портал Порекло објављује текст младог историчара Немање Девића о Вуку Бранковићу, којим он даје један други поглед на ову личност из српске историје. Његово име синоним је за издају и симболизује судар чињенице и мита у разумевању прошлости. Ко је заправо био Вук Бранковић? Вук Бранковић је рођен око 1345….

› више информација

Занемарени бисери давних времена – тврђаве, замкови, дворци и летњиковци

Сарадник портала Порекло из Сенте Војислав Ананић пише о неповратно несталом сјају и раскоши стотинак велелепних грађевина, које су се налазиле или се још увек (углавном у бедном стању) налазе у Србији   У она давна времена које чак и историја тешко памти, без обзира на ком делу кугле земаљске…

› више информација

Насељавање Србије почетком 19. века

ИЗ ПРЕДГОВОРА ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋА У КЊИЗИ НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ, књига друга, из едиције КОРЕНИ–Српске земље-насеља, порекло становништва, обичаји (по књизи 22 коју је уредио ЈОВАН ЦВИЈИЋ, као тридесет седму књигу СРПСКОГ ЕТНОГРАФСКОГ ЗБОРНИКА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ, БЕОГРАД-ЗЕМУН, графички завод „МАКАРИЈЕ“ А. Д. 1926), приредио Борисав Челиковић, издавачи Службени гласник и…

› више информација

Династија Авиз – владари који су поделили свет (Португалија)

Пише: Сарадник портала Порекло Др Душко Лопандић “Никада можда ниједна нација није на величанственији начин сажела у један једини победнички тренутак своје снаге, као Португалија на прелому XV века”. (Стефан Цвајг)   Често су највећа људска достигнућа пoследица сасвим приземних циљева и хтења. Нема бољег примера од открића прекоокеанских путева…

› више информација

Сеобе далматинских Срба (други део)

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић у другом наставку текста о сеобама далматинских Срба, заснованом на књизи Марка Јачова “Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку” пише о сеобама у Пољску и Далмацију  СПИСАК ДАЛМАТИНСКИХ СРБА ОДСЕЉЕНИХ У ПОЉСКУ И БОСНУ 1771. -1774. ГОДИНЕ  МЕСТО ПОРЕКЛА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ОДСЕЉЕНИХ ОБЛАСТ…

› више информација

Сеобе далматинских Срба у Русију

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је прилог о сеобама далматинских Срба у Русију према књизи Марка Јачова “Венеција и Срби у Далмацији у 18. веку”. У првом делу објављујемо списак далматинских Срба одсељених у Русију 1758. године Сеобу далматинских Срба 1758. године подстрекавао је и предводио епископ Симеон Кончаревић…

› више информација

Потомство кнеза Вукана Немањића, односно кнегиње Милице и кнеза Лазара

Пише: Сарадник портала Порекло др Душко Лопандић Да ли је Гаврило Принцип могао и помислити, оног фаталног видовданског јутра 1914. године да је његова жртва, надвојвода Фрањо-Фердинанд у ствари директни потомак видовданског јунака са Косова – кнеза Лазара? Да је Принцип боље познавао родословне таблице, да ли би у том…

› више информација