Највећи број припадника муслиманске елите у комунистичкој Југославији 1957. године национално се изјаснио као Срби (њих скоро 61 одсто), следе Хрвати (17 одсто), Југословени (7 одсто), Црногорци (3 одсто), а само једна од 151 анкетиране личности се изјаснила као муслиман.
Порекло југословенских муслимана једна је од тема око које се у данашње време плету различите и често потпуно супротстављене теорије. Међу самим муслиманима, нарочито оним из Босне и Херцеговине, у последњих двадесетак година усталиле су се теорије њиховој посебности у односу на Србе и Хрвате, а у средишту тих теорија су углавном тезе о пореклу Бошњака од средњовековних богумила. С друге стране, код Срба и Хрвата уврежено је становиште да су муслимани њихов изданак. Ови различити погледи најбоље се виде ако се оде на српску или хрватску страницу Википедије и прочитају наводи испод одреднице Бошњаци.
Претензија овог чланка није да улази дубље у анализу ових различитих теорија, већ да представи један занимљив извор за разумевање (националног) стања свести муслимана у послератној, комунистичкој Југославији. Али, пре него што тај извор представимо и анализирамо, само неколико напомена. Третман муслимана у почетним годинама владавине комуниста био је такав да нису били препознати као посебан, конститутивни народ, па се као такви не помињу у документима из, на пример, Другог заседања АВНОЈ у Јајцу, 29-30. новембра 1943. године. После рата, на првом попису одржаном 1948. године, муслимани словенског порекла (различито третирани у односу на муслимане албанског или турског порекла) имали су могућност да се изјасне као Србин – муслиман, Хрват – муслиман, Црногорац – муслиман, или само као Србин, Хрват, Црногорац, а могли су навести и да су неопредељени. Од 1953. муслиманима је дата и могућност да се изјасне и као Југословени, а по први пут су се од 1961. године могли определити као Муслимани (са великим словом М) по етничкој припадности. Пописом становништва из 1971. године омогућено је да се изјасне као Муслимани по народности.
Књига “Ко је ко у Југославији”, која је предмет ове анализе, објављена је у Београду 1957. године у издању “Седме силе”. Реч је о једној од ретких публикација биографског типа у којој се могу пронаћи имена бројних муслимана, који су се, између осталих података, изјаснили и по питању своје националне припадности. Књига је методолошки урађена по узору на светски познату едицију “Who is who”, a на основу упитника који су били послати припадницима тадашње политичке, културне, пословне и друге елите. Како је наведено у предговору ове књиге, само у ретким случајевима, кад упитник није попуњен лично, објављивани су подаци који су били јавно доступни. Дакле, огромна већина анкетираних упитнике је попунила својом руком и доставила редакцији ове књиге, па тако и податке о националној припадности.
Занимљиво је да националност није навођена у књизи “Ко је ко у Југославији” која је изашла између два светска рата (објављена 1928. године, у издању “Југословенског годишњака” из Београда и “Нове Европе” из Загреба). У послератној Југославији, осим књиге из 1957. године, објављена је још само једна књига из ове едиције и то 1970. године (у издању Хронографа, Београд), али у њој такође није наведена национална припадност истакнутих личности. Додуше, постоји још једна књига насловљена са “Ко је ко у Југославији 1 – лекари” (у издању Савеза лекарских друштава Југославије) из 1968. године и у њој се у биографским подацима истиче и националност. Међутим, упадљиво је да се код муслимана та одредница углавном изостављала. Тек ту и тамо се појављује, па тако и даље има оних муслимана који су се национално одредили као Срби (нпр. Иблизовић Мухамед, фтизиолог из Дома здравља железничара у Сарајеву, Храбач М. Емина, гинеколог у Дому здравља “Рава Јанковић” у Сарајеву, Холучлић А. Асим, хирург у Медицинском центру Јајце итд.).
У књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године налази се укупно 151 особа за коју се, према личном имену, може са сигурношћу констатовати да је реч о муслиманима. При томе, нису узети у обзир други муслимани уз чије име стоје одреднице Турчин, Шиптар, Арбанас или Албанац. Међу ових 151 југословенских муслимана, највећи број је родом из Босне и Херцеговине (њих 140), а преостали су из Србије (шест) и Црне Горе (пет). На крају овог чланка дат је и њихов поименични попис у којем, поред презимена и имена, стоји место и година рођења. Остали биографски подаци у овом нашем попису нису навођени, а заинтересованог читаоца упућујемо да те податке пронађу у поменутој публикацији. Оно што је евидентно јесте да ће међу наведеним именима многи препознати истакнуте делатнике из политичке и културне сфере (Џемал Биједић, Хакија Поздерац, Скендер Куленовић, Мехмед-Меша Селимовић, Хамза Хумо, Зуко Џумхур итд.).
Што се тиче националне припадности, муслимани су се у овој књизи опредељивали на овај начин: Срби (укупно 92, односно 60,92 одсто), Хрвати (укупно 26, односно 17,22 одсто), Југословени (укупно 11, односно 7,28 одсто), Црногорци (укупно 5, односно 3,31 одсто);, муслимани (укупно 1, односно 0,66 одсто), неизјашњени односно без ближих података (укупно 16, односно 10,59 одсто).
На приложеној карти можете видети и територијални распоред наведене 151 личности према националној припадности (црвена боја – Срби, плава – Хрвати, жута – Југословени, наранџаста – Црногорци, зелена – муслимани, бела – неизјашњени).
Коначно, ево и списка свих муслимана који се помињу у књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године, посложених по азбучном редоследу (у књизи су поређани по абецеди, јер је објављена на латиници), а у оквиру националног изјашњења (или изостанка истог):
СРБИ (92):
- 1. Ахметспахић Сулејман, Врандук/Зворник (1925)
- 2. Аликалфић Фазлија, Мостар (1910)
- 3. Араповић Џевад, Вареш (1926)
- 4. Бахтовић Рефик, Миоч/Вишеград (1928)
- 5. Балић Касим, Козарац/Приједор (1928)
- 6. Бегић Мухидин, Корај/Лопаре (1918)
- 7. Беговић Мехмед, Ластва/Требиње (1904)
- 8. Беговић Сафет, Сребреница (1916)
- 9. Бранковић Сеид, Рогатица (1927)
- 10. Бркић Хусеин, Мостар (1889)
- 11. Букуревић Захид, Високо (1919)
- 12. Бурић Хасан, Брчко (1909)
- 13. Вејзагић Алија, Ливно (1924)
- 14. Волић Расим, Требиње (1920)
- 15. Глухић Суљо, Тузла (1917)
- 16. Гребо Ахмед, Љубиње (1905)
- 17. Гребо Мухамед, Мостар (1916)
- 18. Диздар Хамид, Столац (1907)
- 19. Ђапо Фехим, Тузла (1925)
- 20. Зубовић Изет, Босанска Дубица (1921)
- 21. Кахвић Хусеин, Придил/Добој (1909)
- 22. Капетановић Хајро, Босански Нови (1917)
- 23. Капић Зијад, Сарајево (1925)
- 24. Кешетовић Мухамед, Доњи Морањци/Тузла (1925)
- 25. Кршлак Дервиш, Јајце (1910)
- 26. Крвавац Осман, Велика Грачаница/Гацко (1914)
- 27. Куленовић Скендер, Босански Петровац (1910)
- 28. Куносић Шефкет, Добрња/Тузла (1927)
- 29. Курт Хуснија, Мостар (1900)
- 30. Куртовић Мустафа, Требиње (1923)
- 31. Маглајлић Шефкет, Бањалука (1912)
- 32. Мазаловић Хамид, Плаховићи/Кладањ (1907)
- 33. Мехикић Салих, Корај/Лопаре (1916)
- 34. Мехинагић Ризо, Грачаница (1922)
- 35. Мехмедбашић Хајрудин, Столац (1916)
- 36. Месић Мујо, Босанска Крупа (1929)
- 37. Мујкић Асим, Брчко (1919)
- 38. Мулабеговић Авдо, Дервента (1927)
- 39. Мусабеговић Енвер, Пријепоље (1917)
- 40. Мусић Зећир, Нова Варош (1919)
- 41. Назечић Салко, Мостар (1904)
- 42. Нухбеговић Хусеин, Реповци/Коњиц (1918)
- 43. Нури-Куралт Бахрија, није наведено место рођења (1904)
- 44. Османагић Мурис, Чајниче (1928)
- 45. Поздерац Хакија, Цазин (1919)
- 46. Пушкаревић Абдулах, Зворник (1922)
- 47. Реџић Енвер, Стари Мајдан/Сански Мост (1915)
- 48. Реџовић Абдул, Глуховица/Нови Пазар (1926)
- 49. Сарајлић Мидхат, Зеница (1925)
- 50. Сефер Мујо, Травник (1905)
- 51. Сеферовић Нусрет, Мостар (1923)
- 52. Селимовић Мехмед-Меша, Тузла (1910)
- 53. Сикирић Шаћир, Оглавак/Кисељак (1893)
- 54. Сирчо Халид, Високо (1922)
- 55. Сивро Бесим, Витез (1914)
- 56. Сладић Рамиз, Превраће/Фоча (1902)
- 57. Смајић Рамо, Тузла (1914)
- 58. Спужић Музафер, Модрича (1918)
- 59. Суљић Фуад, Модрича (1921)
- 60. Тановић Ариф, Гацко (1925)
- 61. Тихић Мерсед, Босански Шамац (1926)
- 62. Туфекчић Мехмедалија, Градачац (1912)
- 63. Ћемерлић Хамдија, Јања/Бијељина (1905)
- 64. Ћорић Ремзија, Фоча (1917)
- 65. Фејић Хаџи-Ибрахим, Мостар (1883)
- 66. Филиповић Недим, Гламоч (1915)
- 67. Хаџиабдић Мехо, Бихаћ (1920)
- 68. Хаџихајдаревић Мустафа, Бихаћ (1921)
- 69. Хаџимуртезић Халил, Нова Варош (1916)
- 70. Хаџимуртезић Хусо, Нова Варош (1916)
- 71. Хаџиселимовић Хајрудин, Бањалука (1914)
- 72. Хасанбеговић Сафет, Автовац/Гацко (1926)
- 73. Хашимбеговић Селмо, Пријепоље (1918)
- 74. Херцеговац Адем, Жепче/Зеница (1914)
- 75. Хоџић Сабахадин, Истанбул (1909)
- 76. Хрустановић Касим, Гацко (1907)
- 77. Хукић Рефик, Тајшићи/Тузла (1927)
- 78. Хумо Авдо, Мостар (1914)
- 79. Хумо Хамза, Мостар (1995)
- 80. Црљенак Џавид, Приједор (1924)
- 81. Чало Мехмед, Бањалука (1920)
- 82. Чаушевић Суљо, Брчко (1919)
- 83. Чехајић Хамо, Сански Мост (1922)
- 84. Черкез Ибрахим, Тетово/Зеница (1904)
- 85. Ченгић Есад, Фоча (1919)
- 86. Џумхур Асим, Коњиц (1919)
- 87. Џумхур Зуко, Коњиц (1921)
- 88. Џиновић Авдо, Сарајево (1899)
- 89. Шабић Мустафа, Бијељина (1925)
- 90. Шатор Ибрахим, Локве/Столац (1915)
- 91. Шехалић Фехко, Врбице/Јајце (1909)
- 92. Шеховић Ахмед, Пријепоље (1911)
ХРВАТИ (26):
- 1. Ахметовић Лутво, Мостаћи/Требиње (1914)
- 2. Брекаловић Омер, Сарајево (1906)
- 3. Бркић Хасан, Ливно (1913)
- 4. Делић Мујо, Бихаћ (1913)
- 5. Инђић Мухарем, Травник (1928)
- 6. Кадић Мухамед, Мостар (1906)
- 7. Кадић Смајил, Босанска Крупа (1930)
- 8. Капетановић Кемал, Сарајево (1921)
- 9. Коњхоџић Махмуд, Љубушки (1905)
- 10. Маглајлић Екрем, Бањалука (1908)
- 11. Мехмедагић Месуд, Добој (1920)
- 12. Мујаџић Омер, Босанска Градишка (1903)
- 13. Муидовић Зебра, Сарајево (1912)
- 14. Сарајлија Асим, Велика Кладуша (1928)
- 15. Смајић Мехо, Доња Вишћа/Тузла (1923)
- 16. Сушић Хусо, Горњи Вакуф (1920)
- 17. Туфекчић Хасан, Бабице/Тузла (1926)
- 18. Филиповић Хамид, Гламоч (1904)
- 19. Филиповић Сулејман, Гламоч (1895)
- 20. Хаџибегановић Абдулах, Власеница/Зворник (1921)
- 21. Хаџић Фадил, Билећа (1922), новинар
- 22. Храсница Фахрудин, Сарајево (1907)
- 23. Хрвић Осман, Мостар (1914)
- 24. Чадра Мида, Мостар (1919)
- 25. Чамо Едхем, Требиње (1909)
- 26. Џирло Ђебраил, Ливно (1919)
ЈУГОСЛОВЕНИ (11):
- 1. Биједић Џемал, Мостар (1917)
- 2. Карабеговић Осман, Бањалука (1911)
- 3. Манџић Пашага, Тузла (1907)
- 4. Слипчевић Мустафа, Мостар (1900)
- 5. Угљен Ћазим, Мостар (1899)
- 6. Фејић Салко, Мостар (1914)
- 7. Филиповић Сафет, Љубиње (1908)
- 8. Хасанагић Едиб, Прибој (1914)
- 9. Хасанагић Хилмија, Прибој (1918)
- 10. Хукић Мехмедалија, Тузла (1914)
- 11. Шарац Заим, Столац (1892)
ЦРНОГОРЦИ (5):
- 1. Адровић Рахман, Врбица/Иванград (1922)
- 2. Меховић Ћамил, Сипање/Бијело Поље (1914)
- 3. Реџепагић Мустафа, Плав (1923)
- 4. Селмановић Ахмо, Пљевља (1916)
- 5. Шлаковић Јусуф, Добра Вода/Бар (1899)
МУСЛИМАНИ (1):
- 1. Џинић Салих, Бањалука (1908)
НЕИЗЈАШЊЕНИ/БЕЗ БЛИЖИХ ПОДАТКА (16):
- 1. Барјактаревић Фехим, Сарајево (1889)
- 2. Бубић Шериф, Љубиње (1898)
- 3. Драче Џемал, Мостар (1910)
- 4. Ђумрукчић Авдо, Бањалука (1917)
- 5. Еминагић Емин – нема података о месту и години рођења (радио у Теслићу)
- 6. Јунузовић Селим – нема података о месту и години рођења (радио у Фочи)
- 7. Јусуфовић Есад – нема података о месту и години рођења (радио у Санском Мосту)
- 8. Курбашић Ћазим – нема података о месту и години рођења (радио у Креки)
- 9. Месиховић Халид, Мостар (1905)
- 10. Мујезиновић Исмет – нема података о месту и години рођења (академски сликар у Сарајеву)
- 11. Пирић Рамиз – нема података о месту и години рођења (радио у Креки)
- 12. Татлић Мехмед – нема података о месту и години рођења (радио у Бихаћу)
- 13. Тупара Абдурахман – нема података о месту и години рођења (радио у Сарајеву)
- 14. Тупара Сулејман – нема података о месту и години рођења (радио у Доњем Вакуфу)
- 15. Ћерић Салим, Љубушки (1918)
- 16. Хаџић Ахмет, Прозор (1908)
Један од најугледнијих муслимана у предратној, али и послератној Југославији био је Хаџи-Ибрахим Фејић, којег је Врховни вакуфски сабор Исламске верске заједнице у ФНРЈ 1947. године изабрао за врховног верског поглавара, тј. реис ул-улему.
Фејић је рођен у Мостару, а у књизи “Ко је ко у Југославији” је погрешно наведена његова година рођења (наводи се да је рођен 1883, а у више релевантних извора стоји да је рођен 1879. године). Завршио је теолошке и шеријатско-правне науке у Караџозбеговој медреси у Мостару, а у свом родном граду је 1929. године био изабран за градоначелника. Током рата је приступио народноослободилачком покрету. Дужност врховног верског поглавара обављао је од 1947. до 1957. године (повукао се на лични захтев због старости). Упокојио се 15. децембра 1962. године.
У свим доступним записима о реис ул-улеми Хаџи-Ибрахиму Фејићу се могу пронаћи само биране речи. Важио је за изузетну личност у сваком погледу, а препоручујемо да о овој истакнутој личности више прочитате ОВДЕ.
26. март 2022. у 23:40
Дејан
Свака част на анализи!
Да ли је било и Македонаца-муслимана или су урачунати само говорници српског (српскохрватског) језика? У комунистичкој Југославији је постојао притисак да се муслимани југословенског (и ромског, турског, итд.) порекла изјасне као Шиптари/Албанци у Македонији и на КиМ.
Треба напоменути и да је за ово, прво издање, свака република имала уредника осим Црне Горе. Ако су тачне тврдње историчара да су пописи у ЦГ 1948. и 1953. тек делимично спроведени, онда је вероватно свака особа југословенског порекла рођена у Црној Гори, не рачунајући Боку, по директиви уписивана као Црногорац и у овој књизи, а једина могућност за другачије изјашњавање била је ако је особа имала пребивалиште на адреси ван Црне Горе.
Нашао сам још два чланка који се баве изјашњавањем муслимана у овој књизи, али се у оба подаци разликују.
Адил Зулфикарпашић 1960их у Цириху у листу који заговара бошњаштво (обнова Аустро-Угарског пројекта из XIX века) цитира Милоша Аћина-Косту који даје мало другачије бројке:
“U četničkim novinama »Bratstvo« piše neki Miloš Aćin-Kosta protiv bošnjaštva te kao dokaz da su se muslimani opredijelili za Srbe navodi Titovu knjigu »Ko je ko u Jugoslaviji« gdje su se 102 osobe opredijelile kao Srbin, 26 kao Hrvat, 13 kao Jugosloven, 12 neopredijeljen i jedan kao Musliman.”
https://books.google.com/books?id=J3RpAAAAMAAJ
Британски професор Дејвид Дајкер је 1972. године у једном билтену о муслиманима у Босни (Херцеговину нигде не помиње иако се чланак односи на БиХ!) анализирао исту књигу, али је навео погрешну годину (можда су упитници попуњавани 1956.?) и проценте који се мало разликују:
“Of the ethnic Muslims (identified on the basis of name analysis) who have entries in the 1956 Yugoslav Who’s Who only 8.6% give undeclared Yugoslav as their nationality; 61.5% call themselves Serbs and 16.6% Croats and 12.6% give no nationality.”
https://www.jstor.org/stable/4206528
27. март 2022. у 00:10
Јовица Кртинић
Хвала много на коментару. Није ми било познато да је ова књига била предмет наведених анализа, што само говори да су и други уочили њен значај за анализу из овог угла.
Што се тиче македонских муслимана, они се у књизи појављују у четири случаја (укупно је у књизи 169 изјашњених Македонаца), али би се по именима могло да закључити да су у питању особе албанског порекла.
27. март 2022. у 09:46
Дејан
Хвала на одговору. Да ли сте урадили пресек и за ону књигу са лекарима?
Иначе многи су цитирали Дајкера:
Gerhard Simon/Georg Brunner са Универзитета Дјук 1994. год.
https://books.google.com/books?id=f1qUHMl3JfgC&pg=PA230
француски истраживач Xavier Bougarel и “наш” британски проф. Dejan Djokić (латиницом јер се тада декларисао као Југословен) у Лондону 2003. год.
https://books.google.com/books?id=ZMyZdvTympMC&pg=PA107
https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-02610513/document
Katerina Popova/Marko Hajdinjak у Бугарској 2005/2006 год. (стр. 202)
https://books.google.com/books?id=AgMXAQAAIAAJ
Izet Šabotić у Тузли и Сарајеву 2009/2011. год. (није цитирао извор)
https://knjizevnost.fandom.com/bs/wiki/Nacionalno_pitanje_Bo%C5%A1njaka_-_muslimana_u_projekcijama_Komunisti%C4%8Dke_partije_/_SKJ
чак и тужилаштво у Хагу током суђењу Милошевићу! (где даље кажу “koga citira Höpken, u “Die jugoslawischen Kommunisten” /kao u originalu/ /”Komunisti u Jugoslaviji”, /str/ 195. Uporedi Ivo Banac: “Bosnian Muslims” /kao u originalu/ /”Bosanski Muslimani”/, /str/ 144-145″)
https://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/prosexp/bcs/mil-r-budding-b.htm
Мислим да ово истраживање помиње у некој књизи и историчар/ка Сабрина (Педро) Рамет, али не могу сад на нађем. Изгледа да је ово први пут да се неко бавио анализом ове књиге у Србији!
Има још неколико пописа где се већи број муслимана изјашњавао:
Иво Банац наводи неки емигрантски попис с краја 1940их, али не помиње који је конкретно лист у питању (вероватно усташки судећи по избегавању да именује лист и наводним резултатима). Хрватске изворе увек треба узети са резервом, на њихову честу пропаганду да се Мак Диздар изјашњавао као Хрват је насео чак и Шешељ.
“Opet sam ovih dana listao jedan emigrantski popis s kraja 1940-ih u kojemu se muslimanski uglednici (neki i preminuli) navode po nacionalnom opredjeljenju. Za svakog Srbina ima deset Hrvata. Hrvati su, među inima, Smail Balić, Mustafa Busuladžić, Halid Čaušević, Halid Hrasnica, Hakija Hadžić, Muhamed Hadžijahić, Hamdija Kreševljaković, Alija Nametak, Adil Zulfikarpašić. Srbi su, opet među inima, Mehmed Begović, Fehim Bajraktarević i Hamza Humo. U neopredijeljenoj su manjini Salko Nazečić, Tajib Okić, Hamid i Mak Dizdar, te Derviš Sušić. Listam i Ko je ko u Jugoslaviji (Beograd. 1957). dakle iz manje-više istog perioda, ali »službeniji« popis. Hrvata gotovo nema.”
https://books.google.com/books?id=uJBpAAAAMAAJ
А вероватно највећа база је списак затвореника на Голом отоку. Неки су већ вршили анализе о народности, барем за већинске народе, али није ми познато да је неко истраживао како су се муслимани изјашњавали. Испод следе линкови и неке напомене ако неко жели да истражује.
http://goliotok.uimenaroda.net/
http://uimenaroda.net/wp-content/uploads/2018/04/Golootocani.pdf
На првом линку је абецедни списак који даје могућност прегледа и по републикама, општинама и срезовима (мана је што за неке логораше фале подаци о месту па је најпоузданије тражити само по презименима).
На другом је документ са око 300 страна где су за народност дате шифре без објашњења шта значе. Лако је утврдити да су 90 (Срби), 91 (Хрвати), 92 (Словенци), 93 (Македонци), 94 (Црногорци), 02 (Албанци), 76 (Турци), итд. 95 су наводно Југословени. Нејасна је шифра “99” јер се налази углавном код муслиманских имена, али и појединих српских а и код Финција и Жени Лебл који су били јеврејског порекла (Лебл је била уписана под именом Јованка). Код особа са том шифром је празно поље народност на првом линку.
Неки су робијали и по више пута и дешавало се понекад да су се приликом хапшења у Црној Гори изјашњавали као Црногорци а приликом другог хапшења у Србији или другде као Срби (чини ми се да чак има примера приликом другог хапшења на северу ЦГ да се особа изјаснила као Србин). Неке познате личности, које су јавно говориле да су биле у логору, попут Власте Велисављевића, нису на списку.
Углавном, види се да је пуно југословенских муслимана на списку и да су се масовно изјашњавали као Срби, по одокативној процени 60-70%.
И још нешто занимљиво о чему пише Мухамед Бороговац.
“Pred izbore 1990. su objavljeni dokumenti na kojima je Alija Izetbegović svojom rukom napisao da se smatra Srbinom. Poznato je da se Alija Izetbegović izjašnjavao kao Srbin i na popisu stanovništva 1961. To saznanje je moglo ugroziti Izetbegovićevu političku karijeru. Budući da su pred izbore 1990. Televizijom Sarajevo vladali velikosrbi, Izetbegović je dobio polusatnu emisiju na kojoj se pravdao za takvo svoje izjašnjavanje.”
Да ли неко може да потврди да је заиста било емисије са том темом качењем снимка на Јутјуб или исечком из новина из тог периода?
28. март 2022. у 17:29
Јовица Кртинић
Нисам радио пресек изјашњавања муслимана по књизи “Ко је ко у Југославији (лекари)” јер је поред највећег броја њих у књизи изостављен податак о националности.