Путир Трифуна Исаковича из 1753. године из црквене ризнице у Шиду

20. фебруар 2022.

коментара: 2

Занимљивости

Током 2016. године у Владичанском двору у Шиду основана је Ризница Српског православног архијерејског намесништва шидског. Ризница је свечано отворена уз присуство многобројних грађана Шида и гостију са стране. Ту се негде и завршило шидско интересовање за овог баштиника српске националне и духовне историје. У сваком случају овакав однос грађана неумањује значај ризнице која чува преко 200 предмета (икона, књига, путира, кадионица, литија, крстова итд) хронолошког распона од средине 17. до средине 20. века. Међу овим предметима посебно, можда и прво место, заузима путир који је 1753. године манастиру Привина глава поклонио Трифун Исаковић. Путир се неким чудним путевима обрео у храму св. Николаја у Адашевцима одакле је пренет у ризницу.

Фото: Далибор Огризовић

О Трифуну Исаковићу нема пуно података. Изгледа да није био толико знаменит, нити доминантан у српској историји као његов старији брат Вук Исаковић. Ако ништа друго, обојицу сви знамо из „Сеоба“. За  Вука један извор наводи да је рођен 1694. године у Црној Бари (у то време под аустријском влашћу), а други извор наводи да су оба брата рођена у селу Средска код Призрена. Како год, Трифун је рођен 1700. године. Учествовао је 1738. године на аустријској страни у рату са Турцима, и након тог рата добио чин капетана. Попут његовог брата и он је био велики ктитор фрушкогорских манастира, посебно Шишатовца. Трифун је о свом трошку подигао гробљанску капелу у Шишатовцу 1750. године. Преминуо је од туберкулозе 6. марта 1763. године.

Поменути путир је израђен од сребра и позлаћен. Украшен је техником урезивања. На самом реципијенту се налазе четири медаљона са представама четири свеца. Између медаљона се налазе флорални мотиви. На стопи пехара су четири представе шестокрилих анђела. На унутрашњој страни стопе налази се урезан текст о поклонодавцу.

Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. 21. фебруар 2022. у 08:46

    Снежана

    У име оних чији су се аскурђели гледали очи у очи са Исаковичима, Радовану Сремцу велико хвала на овом тексту!

    Одговори

    • 13. јул 2022. у 01:56

      Војислав Симоновић

      1. По религији, слава Исаковића и Симеоновића је Мратиндан
      2. По генима, један Исаковић и један Симоновић, сигурно Симеоновић у старини, на Србском ДНК Пројекту деле исти род подно Р1б хаплогрупе
      3. По предању, Исаковићи и Симеоновићи су по предању или појединим изворима из Средске
      ….
      Дакле, и ја се веома много ослањам на траг по коме су се моји прециможебити гледали са Исаковићима и можебити у истој сеоби дошли у Срем, па даље расејавали…

      Одговори